Razgovor:Gradska opština Savski venac/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva komentara sa glasanja

Komentari

 Komentar:Slike stavljene na 150p i 180p, najbolje se uklapa u tekst, izbrisan dupli tekst o turizmu, popravljene višeznačne veze, sitne pravopisne greške, dodat podatak za most preko Ade i popravljena ponavljanja iz saobraćaja, ubačena mapa Beograda sa položajem Savskog venca. PS: ako neko zna kako da stavi zastavu u kutijicu pored grba, neka to učini, pošto ja ne znam, hvala.--IvanM. (razgovor) 12:20, 6. maj 2010. (CEST)

Za paralelno postavljanje slika (grb i zastava) možda je najbolje da konsultuješ Bokicu. Možda ne bi bila loša ideja napraviti nov šablon „Opštine u Beogradu“ za kutijicu po uzoru na već postojeće. Recimo po uzoru na ovaj šablon u članku Vankuver. -- SmirnofLeary (razgovor) 14:13, 6. maj 2010. (CEST)

---

 Komentar: Predlažem da se doda kategorija "Opština Savski venac" na one članke o građevinskim celinama i drugim objektima koje se nalaze u njoj. --Новак (razgovor) 21:02, 9. maj 2010. (CEST)

 Komentar: Čudno je da autoru i glasačima nije poznato da se prema Statutu grada Beograda [1] članovima 4, 19 i dr., i Statutu Gradske opštine Savski venac [2] već dve godine ova opština kao i sve druge beogradske opštine zove Gradska opština Savski venac. Nisam pročitao ceo članak, ali sam pogledao deo o sportu i našao mnoge suštinske greške (neistine). Evo nekih:

— Partizan i Zvezda nisu nastali od BSK-a odnosno Jugoslavije. Oba su novi klubovi. Veza između njih je što su posle gašenja dva najjača predratna kluba (koji nisu više obnavljani, iako današnji OFK Beograd svojata uspehe BSK-a) dobili njihove terene i što su Zvezda i Partizan postali rivali kao što su i oni bili pre rata. Tu je stavljena i veza prema referenci koja ne govori to što je napisano.

— Prvi fudbalski klub u Srbiji nije FK Bačka iz Subotice osnovana 1901, jer Subotica u to vreme nije bila u okviru Srbije nego Austrougarske, i do 1918 se takmičila u mađarskim ligama. Može se napisati da je najstariji klub u današnjoj Srbiji, ali to nije bitno za ovaj tekst.

— Koji je prvi fudbalski klub u Srbiji istoričari fudbala se još nisu dogovorili da li je to Prvo srpsko društvo za igru loptom (1. maj 1899 ) koje se ubrzo ugasio jer su mu jedne noći lopovo odneli drvenu ogradu na improvizovanom igralištu podignutom na Guberevcu koje su osnivači sami podigli svojim sredstvima), da li je to FK Soko sa Savskog venca osnovan 25. aprila 1903 (današnji BASK), ili FK Šumadija Krgujevac osnovana 14 septembra 1903. (koju FSS smatra prvim u Srbiji). Tako da taj deo treba izostaviti.

— Prvu igru loptom u Srbiji je izvela novoosnovana Loptačka sekcija gimnasitaskog društva Soko sa Savskog venca, ali to nije bio fudbalski susret. Prema izvoru (isto piše i u Istoriji Beograda poglavlje Razvitak fizičke kulture i sporta u Beogradu do 1914. koje je napisao najpoznatiji srpski novinar i komentator Radivoje Marković) stoji da su Večernje novosti 23. maja 1896.

Devetnajestog ovog meseca u tri časa po podne bili smo prisutni gimnastičkim igrama u Donjem gradu. Ginastičara je bilo do pedeset, među kojima su svi bili članovi prvog gimnastičarskog društva Soko.... Gimnastičari su izvodili razne igre jednom velikom loptom, bacajući je po izvesnim pravilima, čas uvis, a čas u daljinu i što je najzanimljivije, samo nogama...

Prema broju učesnika (50) i takmičenju u šutiranju lopte udalj i uvis nemože se nazvati fudbalskom utakmicom.

— Prvo košarkaško prvenstvo srednjoškolaca u košarci odigrano je na stadionu Crvene zvezde na Malom Kalemegdanu i nema vezu sa ovim tekstom i opštinom.

Ostale sitnije ispravke u ovom delu se mogu popraviti i kasnije.--Drazetad (razgovor) 09:31, 11. maj 2010. (CEST)

Kandidat za sjajan članak na raspravi

Rasparava traje do 07. septembra 2010. u 19:00 --IvanM. (razgovor) 19:00, 31. avgust 2010. (CEST)

Komentari

Mislim da ispunjava kriterijume za sjajan ali ostavljam to zajednice da zajedno utvrdimo--IvanM. (razgovor) 19:00, 31. avgust 2010. (CEST)

---

Po čemu su bioskopi toliko značajni da bi svaki od njih imao svoj članak tj. da bi stajala poveznica. --Новак (razgovor) 19:27, 31. avgust 2010. (CEST)

Što se mene tiče sve je jedno, ako misliš da je nepotrebno slobodno ukloni.--IvanM. (razgovor) 19:39, 31. avgust 2010. (CEST)

Ne samo to, nego i velika količina crvenila narušava izled članka. --Новак (razgovor) 19:41, 31. avgust 2010. (CEST)

Hm... Jes to si u pravu, pa ukloni ono što misliš da je nepotrebno, a ostalo ću videti da ovih dana zaplavim...--IvanM. (razgovor) 19:51, 31. avgust 2010. (CEST)

@Novak - Zaplavio sam sve linkove u članku i izbacio suvišne i nepotrebne veze. Mislim da to još dodatno povećava kvalitet članka.--IvanM. (razgovor) 13:44, 5. septembar 2010. (CEST)

Članak je itekako poboljšan, slažem se da ide na glasanje za sjajni. --Новак (razgovor) 13:51, 5. septembar 2010. (CEST)

Ostaje je još Antidiskriminatorov predlog za referenciranje, dole skroz na dnu, baci pogled, pa prokomentariši budući da je baš nisam siguran kako se to radi, uzgred da li je i potrebno takvo referenciranje?--IvanM. (razgovor) 14:00, 5. septembar 2010. (CEST)

Komentari

Mislim da bi bilo bolje uneti "jedna od centralnih beogradskih opština" (može)   Urađeno

„Smestila se na ušću Topčiderske reke u Savu na Topčiderskom brdu i njegovim padinama.“ Nisam siguran da se Savski venac prostire samo po padinama Topčiderskog brda, mislim da treba izbeći izraz da se opština negde smestila. (na brdu i na padinama, dakle i jedno i drugo, smestiti je geografski termin i sasvim je opravdan) Nije urađeno

Ali ako se Savski venac prostire sve do Brankovog mosta, onda to već nije padina Topčiderskog brda? --Antidiskriminator (razgovor) 11:47, 1. septembar 2010. (CEST)

Ne razumem se u geografiju ali nisam siguran da se matematički i geografski položaji razlikuju a i ako se razlikuju, mislim da je bolje da to sve bude u okviru jednog podnaslova, koji bi mogao da nosi naziv i Položaj. (ogromna je razlika, tako da nema spajanja) Nije urađeno

Ono za mostove nisam siguran da je tačno jer se preko Ostružničkog mosta može preći Sava na teritoriji Grada Beograda, a da se ne pređe preko Savskog Venca. (misli se na centar grada) Nije urađeno

Možda bi za temperature po mesecima trebalo napraviti tabelu kao u velikom broju drugih članaka? Ovo je samo tema za razmišljanje a ne uslov za moju podršku za kandidaturu za glasanje. (probaću) Hmmm... sa se setih podaci, za Beograd su ujedno i podaci za Savski venac, budući da je meteorološka kućica na ovoj opštini... Da ipak stavljam ili ne?--IvanM. (razgovor) 11:04, 1. septembar 2010. (CEST)

U pravu si, nema smisla stavljati ih. --Antidiskriminator (razgovor) 11:48, 1. septembar 2010. (CEST)

„Doseljavanjem srpskog kneza Miloša Obrenovića u Topčider, i izgradnjom konaka, početkom XIX veka, Savski venac postaje središte političkog i javnog života grada“

Mislim da se ne može reći da je opština Savski venac početkom 19. veka bila središte političkog i javnog života grada jer opština tada nije ni bila formirana već je ona praktično i činila ceo grad Beograd a Miloševo doseljavanje u Topčider nema nikakve veze sa činjenicom da su se u centru tadašnjeg i sadašnjeg Beograda formirala središta političkog i javnog života grada. (misli se na naselje Savski venac u tom momentu, a ne na opštinu, a jeste postala središte jer se prvi put izašlo van zidina Kalemegdana) Nije urađeno

Nisam mislio samo na izraz opština već i da Miloševo doseljavanje nema nikakve veze sa činjenicom da su se u centru tadašnjeg i sadašnjeg Beograda formirala središta političkog i javnog života grada.

„Po broju turista Savski venac se nalazi na prvom mestu u odnosu na ostale beogradske opštine, 2008. godine, ovde je boravilo 287.350 turista. Iste godine na Savskom vencu je noćilo 353.165 posetilaca“

Mislim da se gore navedene brojke odnose na broj noćenja a ne broj turista i predlažem proveru podataka. (nema potrebe za proverom, ovo znam već na pamet, ako ne veruješ proveri na sajtu Republičkog zavoda za statistiku) Nije urađeno

ok.

„Dedinje je najelitniji i najbogatiji deo Savskog venca i Beograda, uopšte.“

Mislim da je ova konstatacija nedopustiva i bespotrebna vrednosna ocena. Na Dedinju se ne nalazi ni Narodni muzej, Narodno pozorište, SANU, objekti univerziteta, biblioteke, i ne znam na osnovu čega je to elitniji i bogatiji deo od onog u kojem se sve to nalazi. (da, Dedinje jeste najelitniji deo Beograda, i uvek će biti, a muzeji i ostali objekti ne igraju nikakvu ulogu u elitnosti nekog kraja, već su oni odraz kultutno-istorijskog i umetničkog značaja. Ako si nekda bio na Dedinju onda ćeš znati zašto je najelitnije, budući da su ovde samo vile od po 500-1000 kvadrata sa bazenima, dvorištima, zatim ambasade i predstavništva) Nije urađeno

Ne slažem se, ali ne pravim pitanje.

Nisam siguran da se mostarska petlja može nazvati vijaduktom ili samo vijaduktom. Ne kažem da nije, ali molim proveru. (ako je netačno može se lako popraviti)

„Karađorđev park se nalazi na opštini Vračar, ali se rezidencijalni stambeni deo nalazi na Savskom vencu.“

Verovatno se misli na vračarski plato jer se u parku ne nalaze stambene zgrade. (na Vračarskom platou je Hram svetog Save i to nema veze sa parkom, a stambeni deo koji se nalazi preko puta Hrama i parka se tkđ. naziva isto, pa je zato i tako rečeno) Nije urađeno

Ne znam ko šta naziva parkom ali ako se naziv Karađorđev park odnosi na teritoriju koja obuhvata i park i zgrade onda ok.

„U desnom uglu nalazi se zlatni hrastov venac uvezen srpskom trobojkom.“

Na slici je venac sa trobojkom u levom uglu. (heraldička pravila - levo je desno, desno je levo) Nije urađeno

Čovek se uči dok je živ.

Mislim da ne postoji bolnica koja se zove Železnička. To je staro ime za bolnicu Dr. Dragiša Mišović a postoji ustanova koja se zove „Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika ŽTP "Beograd"“. (u pravu si, biće ispravljeno)   Urađeno --Antidiskriminator (razgovor) 09:50, 1. septembar 2010. (CEST)

(italik post)--IvanM. (razgovor) 10:47, 1. septembar 2010. (CEST)

Mislim da bi reference koje se odnose na internet stranice trebalo da budu u obliku cite web šablona kada su u pitanju sjajni članci. To je samo moje mišljenje koje ne mogu da postavim kao zahtev dok se ne unese u kriterijume za izbor članaka za sjajne (koji su nažalost neaktuelizovani i zastareli kao i većina drugih pravila na vikipediji na sprskom jeziku) već više kao sugestiju za razmišljanje. Nemam za sada više primedbi na tekst članka i saglasan sam da se o njemu glasa za sjajan uz molbu da se moja sugsestija za oblik referenciranja razmotri. --Antidiskriminator (razgovor) 12:34, 1. septembar 2010. (CEST)

Mislim da je korišćenje tog šablona za referenciranje nepraktično jer je poseduje dosta stavki koje pri uređivanju mogu zbuniti korisnika, čine uređivački okvir nepreglednim i donose nepotrebni višak bajtova. U suštini, možda daje više podataka od običnog referenciranja, ali sam šablon je kompleksniji od običnih komponenata referenciranja i zatrpava spisak referenci čineći ga nepreglednim što je nepraktično. Taj šablon bi mogao da se ubaci, ali mislim da je to suvišno jer je ionako članak postao kvalitetniji u poslednje vreme. --Новак (razgovor) 14:32, 5. septembar 2010. (CEST)

.Ok, hvala na odgovoru, nisam upućen u funkcionisanje takvog referenciranja, ali ako je komplikovano i opterećivajuće,onda je ovako sasvim ok. Pozz :-)--IvanM. (razgovor) 14:36, 5. septembar 2010. (CEST)

Prvi podnaslov

Članak je izabran za dobar 11. maja 2010.

Kandidat za sjajan članak na raspravi

Rasprava traje do 23. marta 2011. godine u 22:00 č --Ivan Matejić (razgovor) 22:03, 16. mart 2011. (CET)

Komentari

• Naime, članak je opširan, obuhvata celu temu sa svih aspekata, vrlo je informativan i nema crvenih veza što bih naglasio kao veoma značajnu stavku. Očekujem u narednom periodu komentare, sugestije, predloge, kritike i dr. od zajednice i koleginica i koelga.--Ivan Matejić (razgovor) 17:09, 17. mart 2011. (CET)

Može se konstatovati da članak nije prošao raspravu za izbor u sjajne članke. Jedan od mogućih razloga je taj što nije bio naveden na Vikipedija:Sjajni tekstovi/Glasanje, zato predlažem predlagaču da ponovo pokuša da ga kandiduje ali da navede informaciju o tome na toj stranici. --Đorđe Stakić (r) 11:25, 6. april 2011. (CEST)

Sport

Na Letnje olimpijske igre 1912 išla su samo dva atletičara Dušan Milošević iz Stragara (100m) i Dragutin Tomašević iz Petrovca na Mlavi (maraton), drugi sportisti nisu išli pa samim tim nije bilo kvalifikacija u biciklizmu i hodanju, a inače hodanje je atletska disciplina, pa ako je navedena atletika, onda je hodanje suvišno.--Drazetad (razgovor) 22:28, 24. mart 2011. (CET)