Razgovor:Duka (istoričar)/Arhiva 1

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 1

Arhiva 2

Analiza latinskih reči

Odnosno: zašto sam tako preveo
Zanimljivo, polakomio sam se na to da je barbarum u stvari genitiv množine od barba, ae, f - brada, ili figurativno izdanak. Međutim, u literaturi na engleskom sam spazio da oni bez ikakve dileme barbarum prevode kao nešto što je varvarsko što odgovara u potpunosti grčkom βαρβαρος /barbaros/ - inostranski, tuđinski, međutim može da znači u moralnom smislu: surov, divlji, okrutan. U ovom slučaju radi se o ajdektivu barbarus koji je se može sresti i u obliku barbara (za ženski rod) i barbarum (za srednji rodu). Ovde je on naveden u neutrumu iz razloga što se ispred njega nalazi imenica koja je takođe u neutrumu tempus, -oris, n - vreme.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 11:41, 7. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Sordibus suis može da znači njegova prljavšitna ali i prostota. U ovom slučaju bolje je ovo drugo jer se zna tačno na šta se Dukina prostota odnosi.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 12:39, 7. септембар 2011. (CEST)[odgovori]

Upravo zato, da bi jedna spoljašnja veza mogla biti spoljašnja veza moramo objasniti čitaocima zašto je ona toga dostojna. To sam spazio na engleskoj viki. Meni se sviđa onako kako sam ja naveo, jer kad se tako nešto navede pojedinac stiče se utisak da se radi o jednoj ozbiljnoj enciklopediji koja mu je preporučena.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 03:23, 10. септембар 2011. (CEST)[odgovori]

Rasprava

Otvaram diskusiju za dobar članak koja se završava, ukoliko nešto slučajno ne iskrsne, za 7 dana odnosno 18. septembra. Članak je napisan na osnovu dostupne mi literature, pre svega bih istakao Krumbahera, Moravčika, koje je svojevremeno koristio autor skripte izvora za Vizantiju izdate 1971. g. u Svetozarevu, moj profesor Vizantije Petar Rokai. Prema tome, ovaj članak je tipičan primer studentske klasike koja ima pred sobom uzor samo radove svojih mentora, u ovom slučaju to je taj izvod iz skripte koji je, istina, poprilično kratak ali u njemu se nalaze smernice za daljnji rad koje su mi, neću slagati, umnogome pomogle da članak uradim onako kako sam zamislio.

Kao i uvek, vrlo bi mi bilo milo ukoliko bi neko izneo svoju primedbu, čisto zbog toga da sam svestan na čemu sam i da bi se otklonile eventualne nejasnoće koje bune one koji su manje upućeni u problematiku.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 22:04, 11. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Komentar: Pročitah pola danas, i sad sve nešto kao hoću i drugu polovinu, ali ne ide, spava mi se izgleda. Lep ti je članak, ali mislio sam da ćeš kandidovati Evropu. Bolen (r) 02:55, 12. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Komentar: Formulacije rečenica:

... Njegovo ime kao i mesto i vreme rođenja ostaju neizvesni ...
... Pošto je kapetan nije odbio da spusti jedra ...
... Nesrećnici su dvedeni u lancima na Portu koja ...
... Uz to je dodao otsečno da se, u suprotnom slučaju, ako se ovaj ne pojavi, moći da računa na to da će biti napadnut. ...
... Prvo je tražio ustupanje Tasosa na šta je knez, u nemogućstvu da pomogne samom sebi, pristao. ...
... pod vođstvom Đovanija Fontanom i Spinetom Kolombotom ..., ako se ne varam pogrešan je padež.
U odeljku „Neuspeli pokušaj oslobađanja lezbljanskih zarobljenika“, prva rečenica je predugačka.
... koji je kao predstavnik pređašnjeg svojevoljno ostrvom. ...
„Kraj vesti o Duki“ i „Zaključak“, da li imamo u još nekom članku zaključak? Da li je svojstveno enc. člancima?

--SmirnofLeary (razgovor) 03:01, 15. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Groteska, Preislamska arapska poezija, Hadžiluk, Gozba (Platon), Simfonija broj 3 (Gustav Maler), Psihopatija – samo su neki od članaka koji imaju deo zaključak. Ne može da škodi. Bolen (r) 03:24, 15. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Evo, ovako, redom:

... Ne vidim u čemu je problem s onim neizvesnim, jer se pod tim misli na nešto što se ne može nikako dokučiti, jer nam fale pisani izvori. Do sada se nisam susreo s drastičnijim primerom kao što je Duka. Em što mu ne znamo ime, em što ne znamo ni gde je rođen ili odrastao, ni dokle je živeo. U suštini ne znamo ništa o njemu. Tu i tamo, samo na osnovu nekih, da kažemo, njegovih flešbekova, sastavljamo priču. U istorijskoj literaturi se reč neizvesno učestalo koristi u tom smislu.
... Ovaj fijasko s drugom rečenicom je ispravljen.
... Tu fali jedno o na početku.
... Da, ovde sam mal ne doslovno preneo iz izvora ono što je vezir preneo Duki, tačnije iz engleskog prevoda, ali sam se ipak konsultovao sam grčkim originalom i kakvim takvim latinskim prevodom. Mislim da je sad jasnije. Ako ne, samo javi i nije problem. U svakom slučaju nije mi za cilj da se čitaoc nađe u nedoumici.
... Takođe, ista priča. Ona umetnuta rečenica „u nemogućstvu da pomogne samom sebi“ je mal ne doslovno preneta iz izvora. Tamo jasno stoji da kažemo uzrok zbog kog je dotični tako olako dao predati Tasos. Ukoliko se ne slažeš s tim samo reci.
Zamenio sam ipak sa po meni bolji oblikom: nemoćan. Mislim da je u suštini to to.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 10:57, 15. septembar 2011. (CEST)[odgovori]
... Iz dativa prebačeno u akuzativ.
... Rečenica razbijena na dve-tri.
... Da, ono pređašnji se odnosi na Dominika, ali sam za svaki slučaj izneo konstrukciju koja mislim da je okej.
... Ovo u svakom slučaju nije moj zaključak. Izveden je iz literature. To je da kažemo neka vrsta ukratkog pregleda svega toga što je izneseno - odnonosno pomaže onom ko hoće da stekne uopštenu sliku o dotičnom, jer uoči kandidovanja članka za dobar nije uopšte bilo odeljaka o epizodama o Dukinom životu, nego samo ukratko pobrojane godine kada je bio Adrijanopolju, Didimotici, Konstantinopolju i dr. Tako da se prilikom ubacivanja taj odeljak našao na tu gde jeste. Ukoliko imaš bolji predlog predloži ga slobodno pa ćemo ga uzeti u obzir a verovatno i upotrebiti.

Nadam se da je to to. U svakom slučaju, zahvaljujem se na temeljitom pristupu kolega SmirnofLeary.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 10:47, 15. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Sitnice

Čitam ponovo članak i nailazim na neke sitnice, koje se ne mogu nazvati greškama pa ne moraš da ih uzmeš za ozbiljno. Recimo da je ovo bio pristup kako bih ja to.

U uvodnom delu: ...Autor je Vizantijske istorije pisane prostim... – između istorije i pisane bi mogao zarez. ...Obuhvata period od 1341. do 1462. g., odnosno od... – nisam siguran da je pravilno tačka-zarez, pošto su mi Slaja i Jagoda to ispravili sto puta. ...a njegov opis o padu Carigrada... – tačno je to, ali ja bih opis pada Carigrada... Ako vidim još nešto ja ću napisati, a kao što rekoh, ovo je možda i stvar ukusa – članak je jednostavno odličan. Bolen (r) 12:31, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]
POREKLO: Ono što se zna o Duki()zna se isključivo... – mislim da bi tu mogli zarez ili crtica, ali nisam siguran tačno. Ispravih jednu tipo grešku, a ispravljaću ih i dalje ako naiđem na neku. Mislim, da ti ne pišem o njima ovde. Bolen (r) 12:35, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]
POLAGANjE VAZALNE ZAKLETVE: Nadalje, obavezao mu se da će da štiti anadolijsku obalu koja je bila pod udarom katalanskih gusara... Mislim da ovo nije baš najbolje rešenje. Ako si hteo poštapalicu, na početku rečenice, onda je bilo bolje samo dalje. Ako si mislio na vremensku odredbu, bio bi bolji sledeći redosled: Obavezao se da će nadalje štititi anadolijsku obalu... Bolen (r) 13:34, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

To je to. Da dodam na kraju: lako je pisati o savremenim i popularnim ljudima. Pravo je majstorstvo napraviti od bukvalno ničega ovakav članak, koji je pritom desetak puta veći od članaka na drugim Vikipedijama. Svaka čast! Bolen (r) 14:07, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Evo ovako redom:

U rečenici Autor je Vizantijske istorije pisane prostim očigledno da fali odnosna zamenica. Da li bi rečenica po tebi zvučala bolje kad bi glasila (?): Autor je Vizantijske istorije koja je pisana prostim jezikom i koja obuhvata period od 1341. do 1462. g., odnosno od stupanja Jovana V na presto do turskog pokoravanja Lezbosa.
Opis o padu Carigrada - očigledno da sam se poneo originalom.
Možda bismo mogli tu rečenicu izmeniti da glasi O Duki se zna isključivo na...
Očigledno da u ovom slučaju treba odseći prefiks -na. Radi se o dodatnoj obavezi na koju se pomenuti obavezao.

Mnogo hvala zbog ovoga! :-) Produžiću raspravu da traje još dan-dva, za svaki slučaj. Meni se ne žuri s izglasavanjem. Samo da se rešimo izvesnih nedoumica.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 16:40, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Spis o padu Carigrada meni deluje razumno i razumljivo. S druge strane onau godinu ili datm rodjenja i smrti ne bih nazvao neizvesnim vec nepoznatim. Neizvesnost se moze prekinuti, a u slucaju nedostka srednjovekovnog izvora tesko da ce se ikada pojaviti neki koji bi resio neki relativno sitan hronoloski problem iz 14. i 15. veka.

I literaturu bih poredjao po abecednom ili azbucnom redu. Ovde azbucnom posto je pisano na cirilici.--ClaudiusGothicus (razgovor) 12:38, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Onda ćemo popraviti to u vezi sa spisom o padu Carigradu, što važi isto i za ono neizvesno. Što se tiče literature, kao i obično, ja to sve poređam hronološki, od, da kažemo, najstarije do one najmlađe publikacije.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 16:40, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

OK, ne bih da sitničarim, samo uobičajno je po azbučnom ili abecednom redu.--ClaudiusGothicus (razgovor) 17:16, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Nije sitničarenje. Nije mi niko dosad na to ukazao, tako da ni ne znam. U suštini, to nije teško uraditi: samo treba izmeniti redosled. Da li u tom slučaju ima prednost prezime autora/ uredika/prevodioca date publikacije ili naslov dela?--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 17:31, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Opet bih ja u ovu rečenicu Autor je Vizantijske istorije()koja je napisana prostim narodnim jezikom() i koja ... ubacio zareze, izdvojio je kao zavisnu. I, moram da priznam, bolja je bila ona prva, svedena, Autor je Vizantijske istorije()pisane prostim, u kojoj, takođe, treba zarez.

Ali, što reče Klaudije, da ne sitničarimo i zakeramo. Što se mene tiče, ne moraš da odlažeš glasanje – članak je odavno spreman. Bolen (r) 17:21, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Urađeno Okej, onda nema problema. Vraćena je pređašnja verzija, ali sa zarezima. Imam još fore pa ću da razmislim. Ništa mu ne gine ako glasanje bude otvoreno danas u deset ili sutra u osam ujutru. Možda se u međuvremenu uključi još neko u raspravu i iznese nešto svoje što se često događalo. To ti je kao u prodavnici: mušterije dolaze u velikom broju tek pred zatvaranje iste. Slična scena je i sa učenicima i studentima. I jedni i drugi uče pred odgovaranje odnosno ispit, samo što je kod ovih drugih stvar još drastičnija: uče faktički sat-dva pred ispit samo da prođu.--Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 17:46, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Hahahaha, da! Ali valjda se neće odnositi na mene od oktobra. Bolen (r) 18:01, 18. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Uzmi recimo Ostrogorskog ili bilo koju sličnu bibliografiju na kraju nekog dela. Prvo po prezimenu. Ako navodiš više dela istog autora onda može po godini izdanja. Ako se dva autora isto prezivaju onda po imenu i sl. Uostalom, ima više fora sa satavljanjem bibliografije, meni ovako deluje ok.--ClaudiusGothicus (razgovor) 00:35, 19. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Urađeno --Еπαμинонδα ★Рαζгоβоρ 14:01, 19. septembar 2011. (CEST)[odgovori]

Članak je izabran za dobar 26. septembra 2011. --Bolen (r) 18:29, 26. septembar 2011. (CEST)[odgovori]