Razgovor:Žan Žak Ruso
| Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom. | |||
| Pravila sadržaja
|
||
 | Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, Departman za pedagogiju u Nišu. Datum unosa: mart—avgust 2018. Ova grupa studenata uređivaće u prostoru članaka. Nemojte prebacivati članak u druge imenske prostore. Pozivamo vas da doprinesete njegovom kvalitetu i pomognete studentima pri uređivanju. |
 | Žan Žak Ruso je naveden kao vitalni članak nivoa-3 u tematskoj grupi: Biografija. Ako ga možete poboljšati, molimo vas da to uradite. Ovaj članak je ocenjen kao Start-klasa. |
Prosvetiteljstvo i Ruso
[uredi izvor]Po kojoj je logici Ruso filozof prosvetiteljstva, osim što je živeo u periodu procvata prosvetiteljstva!? Prema članku Prosvetiteljstvo to je period u kome je dat "naglasak razumu, analizi, i individualizmu nasuprot tradicionalnim linijama autoriteta". Prema uvodnom delu o Rusou (podebljano su navedene nelogičnosti):
- On je smatrao da je savremena kultura negacija prirode i zato je govorio da ljudi treba da se vrate prirodi - slobodi i jednakosti. Za Rusoa nejednakost je nastala sa privatnom imovinom, a država ugovorom. Za Žan-Žaka Rusoa, kao prosvetitelja, vaspitanje je bilo temelj društva. Rusov neizmeran uticaj je u tome što je bio prvi pravi filozof romantizma. Kod njega se prvi put pominju mnoge teme koje su dominirale intelektualnim životom narednih stotinu godina, kao što su: uzdizanje osećanja i nevinosti i umanjivanje značaja intelekta; izgubljeno jedinstvo ljudskog roda i prirode; dinamična koncepcija ljudske istorije i njenih različitih nivoa; vera u teologiju i mogućnosti obnavljanja iščezle slobode.
Ako prosvetiteljstvo akcentuje individualizam i logiku, a Ruso kolektivizam i osećajnost, kako je onda stavljen u isti koš? Prema ovome, Ruso je proto-marksista i gnostičar, što je sušta suprotnost ideji prosvetiteljstva. — Zenfiric (razgovor) 14:03, 28. decembar 2023. (CET)