Razgovor:Zoran Đinđić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

IZLOŽBA FOTOGRAFA ZORANA ĐINĐIĆA U GALERIJI ARTGET

Šta nam sve ovo treba? Ovo sa fotografom Titom i fotografom Đinđićem! I šta nam je činiti?

Zbunila me je pozivnica Goranke Matić, umetničkog direktora galerije ARTGET, inače vrsnog fotografa, na početku njenog jednogodišnjeg mandata kao direktora jedine fotografske galerije u Beogradu. A zbunio me i sam naziv izložbe FOTOGRAF ZORAN ĐINĐIĆ. Pomišljam: eto ti ga sad! Kako to da je dr Zoran Đinđić bio član nekog od brojnih foto-klubova pri univerzitetima, a da ga nmgde nisam sretao sa njegovmm radovima. A, evo, sada su zaslužili tako pompezno priznanje, da ugledaju svetlost dana i da nam ih Goranka predstavi. Pomislih: BRAVO, GORANKA! Biće ovo zanimljmva godina za fotografiju u ARTGETU.
Krenem na izložbu, a na putu do galerije počinje neka sumnja u meni. Da ne bude ko sa Titom? Kada sam 1986. godine putovao po Americi, kao novinar- fotograf m gost vlade SAD, tražio sam da se u plan putovanja uvrsti poseta Muzeju modernmh umetnosti u Njujorku. Jer, na Odeljenju fotografije ovog muzeja je sakupljeno sve što je prestižno u istoriji svetske fotografije. Poneo sam i spisak naših velikana kao što su u tadašnjoj Jugoslaviji bili: Rista Marjanović, Anastas Jovanović, Branibor Debeljković, Toša Dabac i mnogi drugi iz tada mlađe generacije. Ljubaznim domaćinima dadoh spisak, a oni dadoše zadatak kompjuteru da pronađe fotografska dela mojih favorita. Ubrzo stiže mlada dama i reče: "Moram vas razočarati, nijedan fotograf sa vašeg spiska nema kod nas u depou radove, ali je čudno da mi imamo jednog vašeg fotografa zastupljenog sa tri rada iz Jugoslavije, a da vi niste pokazali interesovanje za njega." Ko li je taj? mislim se. Kad, dama vadi iz beskiselinske folije (kako bi fotografije ostale zaštićene i produžio im se vek trajanja) tri kolor fotografije nekog egzotičnog baštinskog rastinja. Još uvek frapiran načinom čuvanja te tri fotografije, čujem ime autora: Josip Broz Tito! Ne treba mnogo pameti pa da svako odmah shvati da je neko od Titovih ulizmca odneo Njujorškom muzeju te tri slike. A Ameri ko Ameri: primiše zdravo za gotovo i tako Tito postade i najveći fotograf u tadašnjoj Jugoslaviji. Mada, niko se u Jugoslaviji nije usudio da mu napravi izložbu pod naslovom FOTOGRAF TITO.

Sada imamo fotografa Zorana Đinđića. Kada ugledah Đinđićeve fotografije sa Gazimestana, pomislih kao da je hteo da umanji značaj tog događaja sa neoštrim i tehnički loše izvedenim fotografijama. Obično škljocanje. A porodične fotografije! Pa, ljudi moji, da li su organizatori svesni da svaka deseta porodica u Beogradu mma bolji album porodičnih fotografija? Još uz svu bruku, u predgovoru kataloga Branislav Dimitrijević piše: "Pridodati Zoranu Đinđiću fotografu, uz Đinđića filozofa, Đinđića političara i Đinđića porodičnog čoveka, ne znači samo još jednom potvrditi njegovu svestranu ličnost."

Sami zaključite: šta nam sve ovo treba? Ovo sa fotografom Titom i fotografom Đinđićem! I šta nam je činiti? Da li menjati Istoriju fotografije u Srba ili savetovati gospođi Ružici Đinđić da uzme ozbiljnog savetnika kako bi znala što ja valjano činiti sa imenom pokojnog predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića. Ne bi me iznenadilo uz sve da uskoro dobijemo i mi fotografi prvu ženu ambasadora. To bi bio pun pogodak izložbe FOTOGRAFA ĐINĐIĆA.

Tomislav Peternek

---

svaka ti cast kad ne postujes mrtvog coveka kako ces tek zivog,sram te biloDzoni 13:30, 1. februar 2006. (CET)

Dzoni, pročitaj tekst gore pod naslovom "Kult ličnosti". Ne bi bilo loše, možda shvatiš da si upravo sebe okarakterisao osobom povodljivom za kultom ličnosti. Pozdrav~ Darko Maksimović 16:18, 28. avgust 2006. (CEST)

Stil

Jel ovo enciklopedija ili nesto drugo?

Za Demokratsku stranku je govorio da je kao preduzeće, nikako mesto za druženje, pojašnjavajući da svako u stranci mora da ima proizvod, "a to mogu biti plakat, poruka, kritika, nastup... i mora se znati ko taj proizvod koristi, da li je njime zadovoljan". Objašnjavao je ko može da bude političar: "Čovek, da bi se bavio politikom, mora da ima jak i čvrst karakter, autoritet, da ume da preseče, da se zameri, kaže "ne" i da ga mrze, jer je to priroda politike. Neko ko isuviše ide na širenje simpatija, udvaranja i izbegavanja sukoba mora još mnogo da nauči da bi vodio jednu ozbiljnu stranku".

Birao bi jednu sliku, poruku, rečenicu i oko toga gradio priču. Priznavao je da nema pretenzija da kaže nesto epohalno, ali je smatrao da će ostati upamćen po velikim stvarima. Govorio je da kod sebe ceni spremnost da uči i priznaje greške, kao i spremnost da ih ispravlja, a kod drugih pouzdanost. Govorio je da nema poroka.

BokicaK 18:45, 28. avgust 2006. (CEST)

U principu, kao enciklopedijski tekst, ovaj članak baš i nije svetao primer. Za početak, trebalo bi izbaciti sve pesnički slobodnije rečenice i ostaviti samo gole činjenice. --Brane Jovanović <~> 02:04, 7. septembar 2006. (CEST)

Trebalo bi prevesti sa engleske vikipedije i dodati ako nešto nedostaje. Ja nemam mnogo vremena poslednjih dana, pa samo popujem ovde :) . Inače bih to već odradio --BokicaK 06:46, 7. septembar 2006. (CEST)

Evo, sredjeno. Takodje sam i sakrio i one eseje gore. --BokicaK 08:27, 4. oktobar 2006. (CEST)

Da li je ovo enciklopedija ili politički pamflet? Zašto se pokušavaju prikriti činjenice? Nedodirljivi

Podmetanja

Evo, koliko vidim, nije se ugasila želja za izvrtanjem reči i navođenjem potom svojih reči kao tuđih, pa još onda navođenjem toga kao izvora koji se citira, a referenci u stvari nema ali i ovaj tzv navod je referenca i tako u krug. Problem je u tome što se misli da je sećanje kratko i da su svi zaboravili reči i dela Miloševićevog DB-a. Ima jedan problem. Ne mogu se tuđe reči izvrnuti pa potom navesti kako je sopstveno mišljenje u stvari činjenica i još reći "na teret stavljaju i činjenice da je svojim izjavama..." što stvara sliku da jeste činjenica da postoji članak u kojem je rečeno "bombardovanje Srbije treba nastaviti" i onda se o tome raspravlja. Članak u kome je rečeno "bombardovanje Srbije treba nastaviti" ne postoji! Postoji članak u kome je rečeno "Koliko dugo još Srbija može da izdrži? Još 7 dana! A Milošević može mnogo duže, jer se sakrio i na njega bombe ne padaju." u Džerusalem Postu. Ovo je prvo DB dohvatio u ruke, preradio i ubacio u drugi dnevnik RTS kao rečenicu "Zoran Đinđić preporučio bombardovanje još 7 dana i Srbija će pasti!". Nisam očekivao rečenice sa drugog dnevnika RTS ovde. TO se zove propaganda analitičkog odeljenja tajnih policijskih službi (i tako bi valjalo navesti čak i ovde). Kome se sviđa rad dotičnih analitičara, neka ih proučava i dalje. Članci koji su navedeni kao reference nemaju ni slične izjave onoj koja se ovde navodi kao činjenica. Tome i služi rad tajnih i političkih policija! Ako postoji referenca ka TOJ IZJAVI, molio bih da je vidim! Hvala unapred. --  JustUser   JustTalk 15:22, 15. novembar 2006. (CET)

Izgleda da počinje „rat predizbornih kampanja“ za parlamentarne izbore u Srbiji, preko Vikipedije.... Nadam se da će se većina tih ratova odvijati po forumima i ne na projektu... --Славен Косановић {razgovor} 15:28, 15. novembar 2006. (CET)

Bilo bi korisno kad bi neki korisnici svoje paranoje o DB i sličnim stvarima držali dalje od enciklopedije. Ja sam priložio 4 od ukupno 5 referenci koliko postgoji u tekstu koji je inače više nalik ondašnjim pesmicama o drugu Titu nego ozbiljnom enciklopedijskom članku.

Ako se namerava biti objektivan rečenica pokojnog premijera "If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue." može se protumačiti na samo jedan, logički konzistentan način:

1. Pretpostavka - Đinđić je protiv nasilja i tragedije 2. Izjava - "Ako se bombardovanje prekine a Milošević je na vlasti - tragedija i nasilje će se nastaviti" 3. Zaključak - Đinđić DE FACTO (kako sam i naveo u izmeni) podržava nastavak bombardovanja.

http://www.hri.org/news/balkans/rferl/1999/99-05-10.rferl.html http://www.mediaclub.cg.yu/arhiva1/english/Press/stetements/milo-djindjic-e.htm

Dalje, Đinđić otkriva da kampanja napreduje dobro, da je bombardovanje "veoma efikasno", da je Srbija pred slomom i da će Milošević moći da nastavi sa otporom još najviše desetak dana. ”There's no logic to a ground campaign and a formal conquest of Serbia. That would lead to a conflict between NATO and Russia and China and an international crisis. The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective. They have destroyed the infrastructure in Serbia and in 10 days to two weeks it will be very difficult to live here without gas, electricity, bridges, communications. Milosevic won't be able to conduct the war for more than 10 days, or two to three weeks.„ Članak se može naći u arhivi lista Haaretz: http://www.haaretz.com/ http://img163.imagevenue.com/img.php?image=02422_djindjic_haaretz_1999_122_509lo.jpeg

Dakle ostaje dilema - biti objektivan ili ne? Nedodirljivi

Faza 2 rasprave

---

Prvo, kakav teret? Zašto bi to bio ikakav teret? Spominjanje ,,tereta" je politička propaganda. Analiziranje šta je de fakto je takođe politikanstvo. Dalje, može se protumačiti na samo jedan, logički konzistentan način: - to ti tumačiš na svoj način što nije enciklopedijski. Dakle, ovde se falsifikuju reference i tumače sa svoje tačke gledišta. --Poki |razgovor| 16:30, 15. novembar 2006. (CET)

Meni nije jasno u čemu je problem, pa nismo slepi pored očiju, više je nego očigledno da je Đinđić u ovom intervjuu od 8. maja koji je dao Njujork Tajmsu izrazio stav da bombardovanje ne treba prekidati dokle god je Milošević na vlasti, jer jelte, niko normalan ne želi da se tragedija i nasilje nastave. Stvarno treba biti krajnje pristrasan pa poricati nešto ovako očigledno. U krajnjoj liniji može da se stavi i bukvalan prevod, kao i bukvalnamn prevod izu intervjua Harecu od 3.5.1999. gde se kaže "The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective.", pa da ne bude nikakvog pogrešnog tumačenja. Nego, šta je to falsifikovano? Ubacio sam referencu direktno sa sajta Njujork Tajmsa, a za ovaj intervju Harecu, ako ne veruješ u verodostojnost skrinšota uplati neke sitne pare pa se lepo sam uveri na Harecovom sajtu, to bar nije nikakav problem. Takođe isti taj intervju je prenela i DPA sledećeg dana (4.5.1999.) taj članak na nemačkom sam svojevremeno viđao na više različitih sajtova, pa izvoli potraži, ne možeš promašiti ;) --Darko

Dakle, problem je u sledećem: Đinđiću se na teret stavlja da je.... Ko, kada, gde i kako mu je „stavio na teret“? U referencama se ne pominje da mu je neko nešto stavio na teret, prenosi se njegova izjava. E sad, ako mu to ti stavljaš na teret, onda je to originalno istraživanje. A originalno istraživanje ne ide na Vikipediju. Dakle, navedena tvrdnja ovim referencama nije potkrepljenja. --Brane Jovanović <~> 16:51, 15. novembar 2006. (CET)

Iz ovih referenci je više nego očigledno da je ZĐ u bombardovanju prepoznao mogućnost da lakše dođe na vlast i da se sa vlasti skine SM. E sad kako ćeš se ti izraziti, da li mu to ide na teret ili na čast to je manje bitno. Pitaš ko ga tereti? Deo javnosti, velika većina njih koja je došla do ovih podataka, a među njima i ja. Evo može se dodati ispred da ga tereti "deo javnosti", sad ću da ipravim, to u svakom slučaju ni najmanje ne utiče na suštinu, a ona je iz referenci više nego jasna. --Darko

Ne može da stoji „deo javnosti“, „ja lično“ i slične paušalne ocene. Ti lično, bez uvrede, nisi relevantan izvor informacija za Vikipediju, kao što nisam ni ja ni drugi urednici. U svakom slučaju, ne dovoljno da stoji „ja lično smatram“ u članku. A ako deo javnosti smatra, onda pretpostavljam da imaš referencu na neko istraživanje javnog mnenja koje pokazuje da je to tako? Ako nemaš, onda bojim se da nemaš ni referencu. --Brane Jovanović <~> 17:05, 15. novembar 2006. (CET)

Kao što čini mi se Slaven pomenu, ovo nije mesto za predizbornu kampanju! Izmene dogovoriti ovde pa tek onda menjati! --¡¿Kale?! 17:07, 15. novembar 2006. (CET)

Faza 3 rasprave

Evo prepravio sam u "deo javnosti". Odrednice poput "javnost" ili "deo javnosti" javljaju se i na drugim mestima - poput stranice o Obrazu pa to nikome ne smeta. Jasno je da svako ko ignoriše ili negira činjenicu da bar "deo javnosti" Đinđiću stavlja na teret njegovo ponašanje tokom bombardovanja, a koje je dokumentovano, ima težak rascep sa realnošću. nedodirljivi

Bombardovanje SRJ uopšte nije imalo za cilj promjenu vlasti u SRJ. Kosovo i Rambuje su bili samo izgovori za „vojno i ekonomsko onesposobljavnje SRJ, a o promjeni vlasti i u kojem pravcu će da ide SRJ“, govorili su silnici, „treba da odluče građani SRJ“ (SRJ na čelu sa Miloševićem, je tada smatrana izvorom međunarodnih kriza na Balkanu). Sile na Zapadu da bi privukle masu da podrži napad na SRJ, isfabrikovali su propagandnu mašineriju koja je imala za cilj pridobijanje vlastite mase i koja je bila detaljno razrađena u pripremanju mase na ono što je već bilo isplanirano. Prvo se počelo sa puštanjem dokumentaraca o ”represiji MUP-a” na Kosovu, zatim o ”časnoj” borbi Albanaca (terorista tipa OVK i drugih) za svoj narod, o neodrživoj situaciji na Kosovu zbog ”represije” Miloševićevog režima, itd... Tako da, uticaj Đukanovića i Đinđića na tadašnja događanja je bio potpuno irelevantan. --Славен Косановић {razgovor} 17:27, 15. novembar 2006. (CET)

Ova dvojica, Đinđić i Đukanović kao opozicija, su pokušali da privole Zapadne sile da pomognu „i promjenu vlasti“, nakon što je počelo bombardovanje, činjenica koja im ne ide na čast, ali politika je ”kurva”. Nikako se iz toga ne može zaključiti da su podržavali bombardovanje, ali je činjenica da su pokušali da nagovore, (ili su ispipavali teren i raspoloženje na Zapadu na temu), Zapadne sile da traže i abdikaciju tadašnje vlasti prilikom potpisivanja primirja, to im se može zamjeriti sa moralne strane (iako slične zamjerke nemaju mjesta na enciklopediji, pošto se enciklopedija ne bavi ”originalnim istraživanjem”)... Takođe, što se tiče „kopnene vojne kampanje“, ta izjava se može interpretisati kao pokušaj da se ista spriječi, jer bi imala katastrofalne posljedice po tadašnju SRJ..., ogromnih žrtava bi bilo na obe strane, a ponajviše na našoj i danas bi Srbija ličila na Irak u slučaju da je sprovedena u djelo..., mada su na Zapadu bili sigurni u efekat vazdušne kampanje, jer su tu bili u apsolutnoj prednosti... --Славен Косановић {razgovor} 17:27, 15. novembar 2006. (CET)

Zatim sve to su izjave spekulativne prirode koje se mogu interpretisati na različite načine i više su za neki analitičko-istorijsko-politički esej, nego za enciklopediju. Iz „političkih izjava“ se nemogu vaditi „logični zaključci“, jer su ogromnom većinom spekulativne prirode i sve zavisi od konteksta i okolnosti u kojima su izrečene --Славен Косановић {razgovor} 17:27, 15. novembar 2006. (CET)

Možemo biti svedoci neverovatnih stvari. Korisnik BraneJ, koji ovde zastupa tezu da su "javnost" ili "deo javnosti" neprihvatljive odrednice - vrši potpuno suprotne izmene na stranici Otačastvenog pokreta obraz! nedodirljivi

„Korisnik BraneJ“ će o svakom članku da raspravlja na njegovoj strani za razgovor, gde i vodi rasprava o članku. A inače, ovo šti si sad izveo se naziva ad hominem napadom. Toliko o tvojoj najboljoj nameri. --Brane Jovanović <~> 17:34, 15. novembar 2006. (CET)

Šta pričaš, ad hominem je napad na ličnost, ja ne napadam tvoju ličnost već tvoj način rada i to i dokumentujem. Istu stvar protiv koje se kao boriš na ovom članku - TI LIČNO primenjuješ na jednom drugom. nedodirljivi

Evo sada sam ga sveo na čistu faktografiju bez ikakvih komentara. Znači navodi se šta je, kada i gde rekao, sve sa referencana da svako može da proveri. Ako ovo sklonite onda stvarno nemam reči... --Darko

Ovo šta se ovde dešava je čisto politikanstvo i ubijanje istine zarad očuvanja nečijeg "lika i dela". nedodirljivi

Ne mogu da verujem da su i ovo sklonili:

U intervjuu Izraelskom listu Harec 3.5.1999. godine Zoran Đinđić je izjavio je da je "potpuno logično da se bombardovanje nastavi, jer se ono pokazalo kao veoma efikasno" [1] [2]. Nekoliko dana kasnije, u zajedničkom intervjuu sa Milom Đukanovićem, datom Njujork Tajmsu iznet je stav da bi "prekid bombardovanja izazvao tragediju i nasilje ako Milošević ostane na vlasti" [3] [4] [5].

U čemu je sada problem kod ove verzije?!? Ne sviđa vam se prevod? Da ostavimo na engleskom onako kako je navedeno u referencama? Šta je ovo, dikattura proleterijata? Zavodite jednoumlje i sakrivate istinu? --Darko

Ja sam mislio da DS i LDP imaju svoje partijske sajtove. Ovo je čist bezobrazluk i nasilje. nedodirljivi

Šta sad pokazuje ovaj navod pola rečenice van konteksta? --Brane Jovanović <~> 17:45, 15. novembar 2006. (CET)

A šta bi to trebao da pokaže? Eto, neka posetioci sami prosude o značenju tih reči. Ili vam i to smeta? nedodirljivi

Evo još bezobrazluka u tekstu - Slike njegovog rukovanja sa Klintonom u vreme bombardovanja je iskoristila Miloševićeva propaganda da ga prikaže kao izdajnika, kao i opozicija da prikažu njegovo i samim time moguće međunarodno priznanje Srbije. Kao Milošević je imao propagandu a opozicija nije... Strašno. nedodirljivi

Tačno je da ne stoji ta rečenica u enciklopediji, a nema ni izvora za nju. --Славен Косановић {razgovor} 18:02, 15. novembar 2006. (CET)

Ja izgleda stvarno ne znam da čitam (već sam optuživan za to) ali nikako da vidim rečenicu na engleskom koja ni u kom, ma koliko slobodnom, prevodu može da znači "prekid bombardovanja izazvao tragediju i nasilje ako Milošević ostane na vlasti" i "potpuno logično da se bombardovanje nastavi, jer se ono pokazalo kao veoma efikasno". Biće da mi fali kreativni naboj da zamislim kako to piše... --¡¿Kale?! 17:49, 15. novembar 2006. (CET)

Kale evo rečenica koje kao ne možeš da nađeš: If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue. i The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective. They have destroyed the infrastructure in Serbia and in 10 days to two weeks it will be very difficult to live here without gas, electricity, bridges, communications. Milosevic won't be able to conduct the war for more than 10 days, or two to three weeks.„ nedodirljivi

Kale zamolio bih te da ti lično prevedeš rečenice: "The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective" i "If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue" i da svoj prevod ubaciš u tekst. --Darko

Hehe, zaboraviste rečenicu pre i posle. Ali dešava se... --¡¿Kale?! 18:02, 15. novembar 2006. (CET)

A kako bi te rečenice promenile suštinu citiranih rečenica?

Niko od likova u člancima nije „nedodirljiv“. Ali, postoji jasna razlika između „originalnog istraživanja“ i činjenica relevantnih za enciklopediju. Enciklopedija se ne bavi suđenjima, presudama, ili navlačenjima na ”istinske interpretacije”, vlastitim analizama, reinterprrtacijama konteksta činjenica u cilju nametanja neke određene tačke gledišta, itd. --Славен Косановић {razgovor} 17:51, 15. novembar 2006. (CET)

Nije mi jasno o čemu pričate kad se ovde ne dozvoljava ni objavljivanje ogoljenog prevoda i linkova - što je ponudio korisnik Darko. nedorirljivi

Vikipedija:Originalno istraživanje je članak u kojem se detaljno razglaba o temi. --Славен Косановић {razgovor} 18:02, 15. novembar 2006. (CET)

Samo što ovo nema nikakve veze sa "originalnim istraživanjem".

Neko drugi je pre tebe rekao „Prebacujem Đinđiću što je podržavao NATO bombardovanje, što se vidi iz intervjua u "Harecu"“? Nema problema, daj referencu. Ali, ako si ti to prvi zaključio, onda je originalno istraživanje. U tome je problem.

Da se razumemo - nije ovaj članak bez problema, ali nemojte da razuđujete raspravu sada; neka se ovo prvo raspravi, da može da se krene dalje. --Brane Jovanović <~> 18:12, 15. novembar 2006. (CET)

Nije problem, može da se formuliše sa "politički oponenti su ga teretili" itd. što se nadam nije sporno. Mada ne verujem da će se uopšte stići dotle videvši koliki se otpor javlja uvođenju čak i ogoljenih citata, bez ikakvih kvalifikacija. nedodirljivi

Nedodirljivi, ti si tipičan POV pusher. Citata može biti svakakvih, ja sam pogledao ove reference koje si dao, ali ne vidim jasno gde se spominje to što navodiš (možeš li dati tačan URL za tu rečenicu ne samo URL na početnu stranu novina), čak i onda je pitanje koja je relevantnost te pojedine rečenice i konteksta. Imali smo već posla sa takvima kao što si ti, čuju ljudi za neki citat na nekom forumu ili u nekoj stranci i onda nam dolaze ovde da šire "istinu" koju samo oni izvoleju znati, i smatraju druge za potpune morone. Dakle, zlonamerno si došao ovde da se svađaš i dodaješ svoju verziju, a takve ovde ne tolerišemo. Dakle, primeti da se ljudi ovde trude da se objasne sa tobom, i to smatram samo njihovom dobrom voljom, jer ne moraju, mogli bi jednostavno i da te odmah blokiraju kad ovako nastupaš. --Rainman 18:23, 15. novembar 2006. (CET)

Linkove sam postovao iznad, kao što su i rečenice citirane. Ne zam kako bih ti drugačije pomogao, ali ti je pomoć definitivno potrebna ako ne možeš to da nađeš. Ajde sada malo i da se pravimo blesavi, "ma ništa ja to ne vidim", "šta izmišljate", "gde su te rečenice" :lol: Pa treba bre da vas je stamota, čisto je gubljenje vremena sa vama se raspravljati. --Darko

Drže prste u ušima i dernjaju se "ništa ne čujeeeemo! ništa ne čujeeeeeemo!". hahahaha enciklopedisti šatro... nedodirljivi

Rainman, nije mi samo jasno kako te nije sramota da tako nešto kažeš. Evo ih svi linkovi, a ako ne znaš engleski to je već drugi problem - [6] [7] [8], članak iz Haaretz-a se ne može direktno linkovati već mu se mora pristupiti iz pretrage arhive i platiti [9] ali za sve koji ne žele da odvoje par dolara za članak tu je i slika [10]. Što se tiče blokiranja i sličnih stvari ne bih se iznenadio, samo mi nije jasno šta bi se time postiglo, zar neko zaista misli da će uspeti da prikrije istinu? nedodirljivi

Screenshot! Vidim da je makar jedan od vas dvojice dobio veći broj upozorenja na engleskoj wikipediji zbog vandalisanja stranice, izgleda se sad oprobavate i ovde... --Rainman 18:50, 15. novembar 2006. (CET)

O čemu ti to, ja sam se juče registrovao? I šta bi sa linkovima - tražio si ih i dobio i šta sad? Jesi uspeo da pronađeš rečenice ili ti treba pomoć? nedodirljivi

Ma juče si se registrovao.... Dakle, screenshot tvog (ili nekog) računara je referenca. Fino, fino, izuzetno proverljivo. Deder mi donesi taj tvoj računar da vidim hoće li i kod mene tako da piše (što naravno ne znači da zaista i ne piše, ali ja to ne mogu proveriti, a da dajem pare da bih proverio tvoje navode nemam namere) Ćao! --Rainman 19:09, 15. novembar 2006. (CET)

Taj screenshot je samo jedna od 5 referenci i svako može proveriti verodostojnost istog. Ćaaaaao. nedodirljivi

Ma uopšte nije bitno da li ga je i ko teretio, to uopšte ne mora da stoji, bitno je šta je on izjavio i to se nedvosmisleno vidi iz referenci. Ako mislite da je nešto istrgnuto iz konteksta, obzirom da na referencama imate čitave intervjue onda lepo taj kontekst proširite i objasnite šta je tu suština, a ne ovako da jednostavno brišete činjenice sa veoma jasnim dokazima u vidu referenci sajtova eminentnih svetskih novinskih agencija na kojima su te činjenice prezentovane. Ovo što radite je klasično zamazivanje očiju formom da bi se sakrila suština. Prilično jadno, moram da priznam da sam zgrožen količinom idolopoklonsva i nespremnošću da se prihvati istina. --Darko

Dakle, činjenice koje treba objašnjavati, pravdati njihovo postojanje u članku, vaditi suštinu, vršiti interpretaciju da bi bile održive u članku, itd., nisu za enciklopediju, a ove dvije konkretne rečenice su izvučene iz (kon)teksta, baš kao kad se prave „naslovi za novine” :). --Славен Косановић {razgovor} 18:43, 15. novembar 2006. (CET)

Navedene citate uopšte nije potrebno objašnjavati i mogu se u "sirovom" obliku naći na stranici. Molio bih da mi se demonstrira kako bilo šta iz ponuđenih tekstova menja smisao predmetnih citata. I još jednom - ovo šta se ovde radi čist je bezobrazluk, otimačina i privatizacija Wikipedia-e. Mislim da je svima jasno da je ovde u pitanjuz najobičnija politička igra i da je neko odlučio da se ne sme dirnuti u lik i delo. nedodirljivi

Slavene, nešto "istrgnuto" iz konteksta znači da to ima drugačije značenje nego što mu je značenje kao delu celine. Zamolio bih te da pročitaš čitav intervju Njujork Tajmsu i da prokomentarišeš koje je to značenje citirane rečenice koje ona ima kao deo celine čitavog intervjua. Za intervju Harecu bi se možda moglo reći da se dobija malkice drugačiji utisak kada se pročita čitav intervju, moglo bi to da se pravda kao ZĐ je lukav pa želi da ih odvrati od kopnene invazije, ali bre ko normalan može da kaže "Logično je da nato nastavi sa vazdušnim udarima..." umesto da traži prekid agresije na svoju zemlju i narod?!? U koji god kontekst da ga staviš, više je nego kompromitujuće. --Darko

Ali zašto bi se bilo ko upuštao u tumačenje bilo čega? Citati su tu, linkovi su tu i korisnici mogu sami rasuđivati svojom glavom. nedodirljivi

Sve je ovde janso, nažalost ;) Nego gde su ono te rečenice :lol: Ubih se tražeći ih, nigde tako nešto ne piše :lol: Buka :) --Darko

Linkovi, citiranje i ostalo

Dakle, meni je dosadilo da čitam jedno te isto, bez ikakvog pomaka. Elem, ovako.

1. ovo je Vikipedija, slobodna enciklopedija;
2. mi se bavimo beleženjem činjenica, ne tumačenjem. Dakle, ako je navedena izjava bitna za nešto, onda stoji u članku objašnjavajući to nešto; takođe, obaveza je onoga ko nešto dodaje, da pokaže da je to nešto bitno uključiti, nikog drugog.
3. pre nego što nastavite da insistirate da ovde neko „zamazuje oči“ ili da se neko klanja nekim idolima protiv kojih vi tako očigledno imate nešto protiv, pročitajte sledeće tekstove: Vikipedija:Pet stubova gde je eksplicintno navedeno šta Vikipedija jeste, Vikipedija:Šta Vikipedija nije (naziv govori sam za sebe), Vikipedija:Neutralna tačka gledišta, Vikipedija:Vikietikecija (pravila ponašanja na Vikipediji). Ako vam je sve to preobimno, pročitajte Vikipedija:Pojednostavljena pravila.

Kada pročitate pravila, videćete koliko ste pravila samo lepog ponašanja na Vikipediji gore prekršili, a kamoli druge osnovne principe rada na Vikipediji. Ako posle čitanja ovih pravila ni dalje nije jasno i osetite nastavljenu potrebu za prozivanjem neistomišljenika, bojim se da ste pogrešili mesto - ovo nije nikakav forum, ovo je enciklopedija. Ko želi da debatuje letnji dan do podne, neka nađe sebi odgovarajuće mesto. Toliko od mene. --Brane Jovanović <~> 19:08, 15. novembar 2006. (CET)

Nažalost ova stranica najmanje liči na enciklopediju a više na nekakav mauzolej ili hram u koji bi idolopoklonici sa strahopoštovanjem trebali da kroče. Jednostavno ovde očigledno nije moguće uvrstiti činjenice, potvrđene iz više navoda, jer postoji opasnost da ukaljaju lik vođe. nedodirljivi

Znači traže se činjenice, ja sam obeležio delove sa kojima se ili ne slažem ili nisam znao, a koje nemaju reference. Molio bih autore da ih ubace. Nen 01:35, 16. novembar 2006. (CET)

Da se zadržimo na tački 2. Činjenica je da je ZĐ dao ta dva intervjua, činjenica je da u njima piše to što piše, kao što je činjenica da tim činjenicama očigledno nema mesta u "slobodnoj" enciklopediji jer se to administratorima ne sviđa i u suprotnostima je sa njihovim političkim stavovima. U poslednjoj verziji apsolutno nema nikakvog "tumačenja" nego se radi o goloj faktografiji, gde je, ko, kada i šta izjavio bez ikakvog komentara i tumačenja izjave. Kažeš da treba da pokažemo da je bitno da se ove činjenice uključe? To ne razumem najbolje. Zar je moguće da neko smatra da stav jednog političara i izjave koje je davao za vreme bombardovanja njegove zemlje, mogu da budu nebitni? --Darko

Vikipedija:Šta Vikipedija nije#Vikipedija nije govornica --Brane Jovanović <~> 19:34, 15. novembar 2006. (CET)

Dakle ovde se očigledno neko pravi lud. I kako oni citati krše bilo koju od stavki navedenih pod "Vikipedija nije govornica"??? Ovo više nema smisla. Gospodo, imate B92 i ZamisliSrbiju i niz drugih foruma i svoje političke stavove tamo možete braniti do mile volje - ovde je reč o faktima i činjenicama kojima ne dozvoljavate da se naću u enciklopediji. nedodirljivi

Prerađivanje

Deo o ubistvu bih otprilike okarakterisao kao „igrala se deca enciklopedije“, jer nemam ništa lepo da kažem o njemu. Detaljno preraditi, za početak potpunim odbacivanjem i pisanjem od početka. --Brane Jovanović <~> 17:08, 15. novembar 2006. (CET)

Uff...

Zanima me, iz početka, šta je sporno u izjavi koju je dao Đinđić i po čemu nije relevantna za tekst o njemu? (Ako to nije rešeno.) Izjave se i ja dobro sećam i to iz vremena kad ju je dao. Mislim, ko mu je kriv kad je to rekao? --Miloš Rančić (r|pričaj!) 02:08, 16. novembar 2006. (CET)

Relevantnost izvora

Samo i to da napomenem: U konkretnom slučaju, izvor je relevantan koliko i npr. Politika iz 1978, koja sigurno nije na Internetu. Nije jednostavno doći do izvora, ali svako ko želi da opovrgava tačnost izvora, može sam da to proveri. Čak i Vikipedija (tačnije ko god kao saradnik srpske Vikipedije) može uputiti pitanje konkretnom listu da li to stoji tamo i tamo, tj. da li je referenca validna. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 02:30, 16. novembar 2006. (CET)

Prilozi relevantnim izvorima

• Navodi uglednog (ljevičarskog) novinara i pisca Jirgena Elsasera o odnosu Đinđića sa NATO službenicima, nemačkim političarima i lobiistima (--Kaster 02:39, 16. новембар 2006. (CET))

Nepotrebna rečenica

Mislim da je ovo

2001. godine, u vreme dok je bio premijer Srbije, Vlada Srbije je potpisalo ugovor sa Majkrosoftom oko konskultanskih usluga i ekspertskih analiza za vladine elektronske inicijative

sasvim nepotrebno u članku. Nalazi se u pasusu Bombardovanje .... Molio bih nekoga da kažem zašto je ovo bitno za članak --Jovan Vuković (r) 22:16, 16. novembar 2006. (CET)

Jest da u pasusu „bombardovanje“ ne stoji, ali ako je on potpisao/ili inicijativom vlade u kojoj je on bio, sličan ugovor ne vidim zašto ne bi stajalo. Mislim to je dio biografije koja se tiče njegovog djelovanja/biografije kao premijera, valjda... --Славен Косановић {razgovor} 22:28, 16. novembar 2006. (CET)

Dolazak MS u Srbiju je lična Đinđićeva zasluga. On je govorio da Srbija ne može da se oslanja na klasične privredne grane jer u njima previše zaostaje za evropskim zemljama i da joj treba industrija u kojoj mogu brzo da se prave koraci napred, a da su to kompjuteri. OK, to je možda bila ”malo” demagogija, no kako bilo Đinđić je lično preko svojih veza u SUC-u i OSSI-ju izdejstvovao otvaranje MS kacelarije u Beogradu. --Dzordzm 22:34, 16. novembar 2006. (CET)

Dobro, a da li je to dovoljno bitno za članak. Mislim jeste bilo tad bitno, ali sada je već skoro skroz nebitno (i što vreme više bude prolazilo biće manje bitno). On je kao državnik zaslužan za uvođenje mnogih stvari (kao i svaki državnik) među ostalima koliko se ja sećam i veronauka u škole (lično mislim da je to bio jedan od njegovih najboljih poteza). U svakom slučaju ovo nije nešto što je "sporna tema", i ne smeta da ostane, ali mislim da je to bespotrebno --Jovan Vuković (r) 22:53, 16. novembar 2006. (CET)

Pa ne treba svaka zasluga nekog političara da se bilježi u članke, ali nekoliko najbitnijih svakako ne škode, između ostalog i ta o uvođenju vjeronauke, budući da je vjeronauka bila zabranjena skoro 50 godina u Srbiji... Dakle, samo one koje su dovele do nekih „značajnih“ promjena u društvu. --Славен Косановић {razgovor} 23:14, 16. novembar 2006. (CET)

OK mada ja ovo predstavništvo ne smatram nekom velikom promenom u društvu. Firma ko firma :). Po meni je npr. ovo za veronauku mnogo bitnije (i to predstavlja đinđića u dobrom svetlu iako ja ne mislim da je on bio neka "cvećka") mada za to nemam izvora i ne znam koliko je on zaista zaslužan za to. Sećam se samo da se pričalo da on ima nekih zasluga. I verovatno ima još stvari za koje je zaslužan, mada ok nije toliko bitno, a ja odoh na spavanje, tako da ne smeta ni da ostane :) --Jovan Vuković (r) 23:26, 16. novembar 2006. (CET)

djindjiceva je mnogo veca zasluga sto je prethodno isporucio milosevica hagu nego to sa veronaukom, sto je bio inace, los potez. ono sto je neuspeh djindjica moglo bi recimo da bude nesprovodjenje lustracije, ali tu i drugi snose odgovornost, mozda i vecu od njega

Legija

Nedavno je suđen na 40 godina zatvora za prekršaje koji uključuju ubistvo i pokušaj ubistva.

Da li je ovo bilo zbog ubistva i pokušaja ubistva Đinđića ili nekog drugog čoveka. Ako je za Đinđića onda molim nekog da potvrdi, ako nije zbog toga onda treba izbaciti iz članka. --Jovan Vuković (r) 22:26, 16. novembar 2006. (CET)

Vlada

Nelogično je da nema odeljka o vladi Srbije u kojoj je Đinđić bio premijer a to je najvažnijapolitička funkcija koju je obavljao.--Vojvoda 11:49, 10. jul 2007. (CEST)

Spomenik

Ima li neko fotku novootkrivenog spomenika pokojnom premijeru u Prokuplju? Da se stavi slika i doda koja rečenica o tome, datum isl. Darko Maksimović 04:43, 3. avgust 2007. (CEST)

Pa može se pomenuti da je dobio spomenik. Nešo tipa Zoranu Đinđiđu je 1. avgusta u Prokuplju podignut spomenik. To treba staviti pored rečenica gde se spominje da bulevar u Beogradu nosi njegovo ime i sl. E sad bilo bi lepo dobiti i sliku --Jovan Vuković (r) 17:20, 3. avgust 2007. (CEST)

Ovaj članak mi je malo nelogičan. Ubistvo zauzima skoro podjednak prostor kao i političko delovanje. --Vojvoda 19:48, 3. avgust 2007. (CEST)

Prevod

U odeljku o bombardovanju SRJ stoji: Nekoliko dana kasnije, u zajedničkom intervjuu sa Milom Đukanovićem, datom Njujork Tajmsu iznet je stav da bi "prekid bombardovanja izazvao tragediju i nasilje ako Milošević ostane na vlasti". U referentim izvorima koji se navode stoji:

1. If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue. [11]

2. If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue. [12]

Obe rečenice su prilično slične, a prevod glasi:

Ako se rat završi mirovnim sporazumom, a isto političko vođstvo ostane na vlasti na čelu sa Slobodanom Miloševićem, tragedija i nasilje će se nastaviti.

Stoga bi trebalo da stoji:

Nekoliko dana kasnije, u zajedničkom intervjuu sa Milom Đukanovićem, datom Njujork Tajmsu iznet je stav da će se "ako se rat završi mirovnim sporazumom, a isto političko vođstvo ostane na vlasti na čelu sa Slobodanom Miloševićem, tragedija i nasilje nastaviti.". --loshmi 00:15, 25. avgust 2007. (CEST)

U stvari i prethodna rečenica je sporna: U intervjuu Izraelskom listu Harec 3. 5. 1999. godine Zoran Đinđić je izjavio je da je "potpuno logično da se bombardovanje nastavi, jer se ono pokazalo kao veoma efikasno"

U navedenom izvoru [13] stoji da je za NATO potpuno logično nastavi s bombardovanjem, jer je ono veoma efikasno.

The most logical thing for NATO is to continue the air war, which is very effective. --loshmi 00:23, 25. avgust 2007. (CEST)

Proširenje

Tuga je kakvi su nam podnaslovi: Biografija, Bombardovanje, Ubistvo. Dakle, nedostaje puno toga: Đinđić – vođa protesta 1996/97, Đinđić – gradonačelnik Beograda, Đinđić – vođa 5. oktobra, Đinđić – premijer, Đinđić posle atentata... Ne treba ovako da se nazivaju podnaslovi, nego teksta u vezi sa svim tim mora biti puno, puno više. --Matija 19:44, 11. mart 2008. (CET)

Jel imaš odakle da dodaješ?--Vojvoda razgovor 19:58, 11. mart 2008. (CET)

Pa to ne bi trebalo da je toliki problem, treba početi bar sa pretumbacijom sadržaja po podnaslovima. Postoji sigurno sasvim dovoljno kojekakvih podataka po sajtovima, a i u štampanom obliku i 100% se može naći materijala da članak postane bar dobar. Meni je problem što, čim počnem da nalazim podatke, smorim se zbog svega i više nisam raspoložen da piskaram po Viki :S --Matija 13:44, 12. mart 2008. (CET)

Mislim da biografija Bojana Dimitrijevića može da posluži za fundamentalno poboljšanje članka. Možda ne bi bilo loše da se obratimo Zadužbini ili Findu, nisam siguran kako se zove, da pitamo da li su voljni da nam ustupe nekolicinu fotografija kako bi mogli da ilustrujemo tekst.--Vojvoda razgovor 18:29, 13. mart 2011. (CET)

Ispravke

Obratite pažnju na ovu izmenu, kao i na reči „Kolakowski“ i „Walter“ u članku. 項 Mihajlo ^{_[ talk _]} 00:58, 22. septembar 2008. (CEST)

Spisak dela

Predlažem da se spisak dela izdvoji na posebnu stranicu Spisak dela Zorana Đinđića.--Vojvoda razgovor 18:25, 13. mart 2011. (CET)

Ne bi bilo loše.--Vlada ^talk 18:31, 13. mart 2011. (CET)

Prebacio sam, nadam e da će se i ostali korisnici složiti sa ovakvim potezom.--Vojvoda razgovor 07:15, 14. mart 2011. (CET)

Bulevar u Nišu nosi ime Zorana Đinđića. Trebalo bi negde da se ubaci. --Aleks (razgovor) 09:02, 4. maj 2012. (CEST)

Kult ličnosti?

Ne ulazeći u nesporne aspekte lične tragedije ubijenog premijera i njegove porodice, ovde bih se osvrnuo na nešto drugo, na onaj deo koji se tiče svih nas i o kojem imamo pravo da diskutujemo. Živeli smo pola veka u jednom sistemu u kome je postojalo samo jedno dopušteno mišljenje, u kome je vladao jedan čovek sa svojim satrapima i lakejima; samo jedan koji se smeo i morao obožavati. Pogađate - komunizam, Tito i drugovi. To je bio totalitarizam. Šta su posadili, to odavno žanjemo! Onda se pojavio drugi čovek, koji je nudio spas i svi su bili dužni da mu veruju i da ga uzdižu. Bio je autokrata, nešto mekši od prvog pa su se mogli čuti glasovi protesta - i to javno, mnogi su kritikovali stvaranje „kulta ličnosti" kojm nam se već jednom obio o glavu. Onda je i taj pao, a i mi c njim. Posle njega na kormmlo dolazi treći čovek, koji donosi „demokratiju" i sa njom „vlast zakona i državnih institucija". Njega nismo bili dužni da hvalimo i obožavamo, sve dok ga nasilna smrt posthumno nije učinila zvezdom (fenomen Džimija Hendriksa), kada se svaka diskusija o bitnim društvenim pitanjima pa i ulozi dotičnog i njegovmh saradnika proglašava nepristojnom i grubo sankcioniše. I to od istih individua koje su se u prethodnoj podeli karata najgrlatije bunile protiv „kulta ličnosti"! Iz čiste principijelnosti. Ili im možda karte sa neparnim brojevima donose više sreće?
A šta ako je neko od onih koji se usude da kažu reč kritike u pravu? Kakvo je to društvo u kome se kažnjava onaj koji govori istinu? Neko će pomislmti: „možda ne govori?" I to je moguće. Ali kako ćemo to znati, ako njegov glas zaglušuje hor histeričnih poklika članova sekte čiji je lider poginuo boreći se za ono za šta se borio? To se zove demokratija!? Pa i Istočna Nemačka je u zvaničnom nazivu nosila ime „Demokratska", i to velikim slovom - da se zna. Stvari se menjaju da bi ostale iste!

Zoran Bogdanović, Beograd (privremeno u Čikagu,SAD

Izložba u Arhivu Srbije

U četvrtak 12. marta 09. u 14 sati, u Arhivu Srbije biće otvorena izložba Đinđićeve zaostavštine i trajaće do 16. aprila. Biće izložena Đinđićeva radna soba, kućna biblioteka koja broji 1.500 knjiga, lična dokumenta,porodične fotografije, njegov mobilni, ručni satovi, naliv pera, brojne nagrade i dr. Mogao bi neko iz bg da najzanimljivije stvar sa izložbe fotografiše i da ih potom stavi u članak.

Ulaz je slobodan.

Pokvarene spoljašnje poveznice 6

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

• http://www.ldc.upenn.edu/Catalog/docs/LDC2006T19/TDT2004-topic_profiles.html (archive)
  • In Zoran Đinđić on 2016-01-13 18:54:39, 404 Not Found
  • In Zoran Đinđić on 2016-01-23 05:03:29, 404 Not Found

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [14].--BokimBot (razgovor) 06:04, 23. januar 2016. (CET)

Pokvarene spoljašnje poveznice 7

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

• http://djindjic.nb.rs/scr/ (archive)
  • In Зоран Ђинђић on 2016-01-13 18:54:35, Socket Error: 'getaddrinfo failed'
  • In Зоран Ђинђић on 2016-01-23 05:04:09, Socket Error: 'getaddrinfo failed'

Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [15].--BokimBot (разговор) 06:04, 23. јануар 2016. (CET)

Netačni podaci

Biografija Zorana Đinđića, ko god je pisao, prepuna je neistina. Nikakvo imanje Alije Izetbegovića ne postoji, gde je kao radila njegova žena. To su izmišljotine političkih protivnika. Takođe on nikada u intervjuu nije tražio da se nastavi bombardovanje SRJ, to je izmišljotina Miloševićevog režima. Ima još sitnijih netačnosti, ali je stvarno nekorektno da se premijer Srbije koji je ubijen u atentatu, koristi za politička razračunavanja. Uopšteno, tekst je slab, dosta netačan i sa nedovoljno podataka46.240.193.178 (разговор) 15:11, 19. август 2016. (CEST)