Razgovor:Kraljevina Jugoslavija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Čišćenje?

Ovom članku je neophodno detaljno i temeljno čišćenje tj. analiza ispisanog(ja zaista nemam vremena).

Zašto?

Zato što se priča o ujedinjenju kraljevine SHS sa samom sobom,o MASPOKu u kraljevini SHS,maloletnom knezu Pavlu itd isl. Crni Bombarder!!! (†) 05:26, 7. oktobar 2006. (CEST)

---

Evo i ja pozivam ljude da pomognu da se ovo sredi kako treba. Istina ja se ne razmijem puno u Istoriju (znam stvari onako uopšteno, ali ne ”enciklopedijski”, a i nemam literature pri ruci), ali pošto Crni kaže da ovdje ima inkozistentnosti, ja mu vjerujem. --Славен Косановић {razgovor} 06:19, 7. oktobar 2006. (CEST)

Grb

Koji je bio grb Kraljevina Jugoslavije ? ovaj ili ovaj. --SašaStefanović • 01:15, 15. oktobar 2006. (CEST)

• U principu,to je isti grb,samo što je jedno veliki,a drugo mali grb države.Kao i sa grbom Srbije danas.Dakle svejedno je koji stoji,najbolje je videti koji(sa ili bez krzna) stoji na članku o Srbiji,pa taj staviti i ovde,kao izmislili smo neki standard.

Crni Bombarder!!! (†) 15:44, 15. oktobar 2006. (CEST)

Ko unakazi članak ovako??? Kakve sile osovine u nastanku i ovako nasumično ubačen popis...ja mislim da se vrati na staro, beѕ svega toga, jeste da je bilo kratko ali je bilo konzistentno...Velimir85 22:56, 16. oktobar 2006. (CEST)

Saša, oba grba su službena samo što se ovaj prvi (manji) uglavnom koristi na zastavi, a ovaj drugi (sa krznom - veći) samostalno. Zato ću da stavim taj veliki kao grb K. Jugoslavije, a ovaj mali se već nalazi na zastavi :) U ostalom tako je i na članku Srbija. ----_Stevan _-- 12:39, 27. oktobar 2006. (CEST)

P.S. Velimire šta nije u redu sa popisom? Ne bih rekao da je baš nasumično ubačen... pojasni malo šta ti smeta u vezi njega... ----_Stevan _-- 12:41, 27. oktobar 2006. (CEST)

Ma popis kao popis je ok, samo po mom mišljenju ne može da stoji tako tu posle nastanka i nestanka...slažem se da bude u okviru života u kraljevini, ali mi je logičnije da onda nestanak bude posle života u kraljevini...obično ide nastanak,život,nestanak zar ne? I trebalo bi onda dodati još neke statističke podatke (ekonomija, geografija i tsl.) ovako ostavlja snažan utisak nedovršenosti.Velimir85 19:15, 27. oktobar 2006. (CEST)

Prestanak zvaničnog postojanja Kraljevine Jugoslavije (29. XI 1945. a ne 17. IV 1941. godine)

Ne slažem se sa konstatacijom da je Kraljevina Jugoslavija nestala potpisivanjem vojne kapitulacije 17. aprila 1941. godine. KJ je ovim činom prestala da postoji na terenu odnosno de facto, ali su kralj i izbeglička vlada u Londonu u toku rata i dalje bili legalno priznati od strane saveznika. Čak je i DFJ (Demokratska Federativna Jugoslavija) nakon rata imala predstavnike iz kraljevske vlade i nije eksplicitno negirala monarhiju. Kraljevina Jugoslavija je de iure prestala da postoji proglašenjem FNRJ (Federativna Narodna Republika Jugoslavija) 29. novembra 1945. godine, kada je zvanično ukinuta i monarhija (posle će ostale zemlje prepoznati FNRJ kao novu državu). Dakle, Kraljevina Jugoslavija je nestala de facto kapitulacijom 17. IV 1941., ali je de iure nestala 29. XI 1945.--Trajan 06:51, 28. novembar 2006. (CET)

Muzika A muzika gimna na Юgoslaviя?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 195.128.182.43 (razgovor • doprinosi) | 17:47, 15. avgust 2007

Zanimljivo pitanje

Imamo različite članke o SRJ i SCG,a spojeni su nam članci o kraljevini SHS i Jugoslaviji.U čemu je razlika? Crni Bombarder!!! (†) 19:31, 1. decembar 2008. (CET)

Ja mislim da bi trebalo da se razdvoje članci o K.J. i K.SHS, ipak nije reč o istom. Npr. KSHS je bila drugačije regionalno podeljena, glavni grad joj je bio Zagreb, itd...

Kraljevina Jugoslavija

Korisnik:Dragan Janjušević , Razgovor sa korisnikom:Dragan Janjušević 16:58, 17. oktobar 2011. (CET)

Prerađivanje

Članak je uglavnom pominje srpske političare i stranke i dešavanja vezana za Beograd. To je razumljivo jer je napisan na srpskom jeziku, uglavnom od strane Srba. Međutim, on mora uključiti i druga stanovišta da bi bio dobar članak. Pre svega, potrebno je obraditi sledeće teme:

• Situaciju u Crnoj Gori (protivnici ujedinjenja, ustanci, itd.)
• Situaciju u Makedoniji (srbizacija, VMRO, oružane borbe za oslobođenje Makedonije)
• Situaciju u Hrvatskoj (ukidanje sabora, „prosinačke žrtve“, bojkot hrvatskih poslanika i nepriznavanje srpske monarhije)

- Kao referenca br.8 se koristi link http://amac.hrvati-amac.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1122&Itemid=252 Postavljam pitanje da li je to valjan izvor? Konkretno, da li možemo da dobijemo potkrepu za "Naredne, 1919. godine, hrvatski političari su uručili Kongresu primirja u Parizu zahtev za samoodređenjem hrvatskog naroda, koji je potpisalo čak 157.000 Hrvata."

• Situaciju na Kosovu i Metohiji (protivljenje i oružani ustanci Albanaca)

U članku Marsejski atentat postoje neka poglavlja koja mogu biti korisna za ovaj članak, ali se trenutno ne mogu ubaciti pošto je ovom članku pre toga potrebno temeljno prerađivanje. --Damjan /razgovarajmo/ 20:29, 27. maj 2009. (CEST)

Samo da napomenem da bi trebalo utvrditi terminologiju koja se koristi u članku tj. da li se ona koristi sa današnjeg ili ondašnjeg stanovišta.Ukoliko se koristi tadašnja terminologija,što bi bilo logičnije,par poglavlja bi trebalo preimenovati (Situacija u Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji (pošto je to Austro-Ugarska terminologija ([1]) koja je korišćena na početku) tj. Situacija u Vardarskoj Makedoniji),u suprotnom bi bilo dobro malo srediti te dve formulacije (Situacija na tlu današnje republike Hrvatske tj. Situacija na tlu današnje republike Makedonije).

Takođe bi predivno bilo,kada bi bili korišćeni objektivni izvori,a ne pristrasni izvori koji izvlače stvari iz konteksta ili izvore prikazuju krajnje selektivno (konkretno Montenegrina,ostale nisam gledao).Crni Bombarder!!! (†) 06:48, 9. jul 2009. (CEST)

Zvanični jezik

je bio srpsko-hrvartsko-slovenački. --79.101.196.43 (razgovor) 16:27, 27. maj 2010. (CEST)

Ustav Kraljevine Srbije, Hrvata i Slovenaca, Odeljak I, Opšte odredbe, Član 3 [2]:

„ Službeni jezik Kraljevine je srpsko-hrvatski-slovenački. ”

--79.101.196.43 (razgovor) 16:29, 27. maj 2010. (CEST)

Makedonija

Čitav podnaslov o Makedoniji je apsolutno kršenje NTG i zasnovan na pristrasnim i neadekvatnim bugarskim izvorima informacija. Veliča se uloga VMRO koja ima nameru da izvrši oslobođenje i da spreči srbizaciju i reši makedonsko pitanje. A VMRO je upravo organizacija koja je bila (u periodu o kojem se govori u članku pogotovo) probugarska i zalagala se za pripajanje Makedonije Bugarskoj i bugarizaciju stanovnika koja je već decenijama sprovođena pomoću bugarske egzarhije i bugarskih škola. Postoje brojni izvori informacija o tome da su upravo makedonci u četnicima (Jovan Babunski i njegovi leteći odredi na primer) imali najveću ulogu u borbi sa probugarskim komitama kao i izvori u kojima se opisuju masovna ubistva civila koje su vršili probugarski komiti.

Čitavo ovo poglavlje je tako jednostrano napisano da sam iskreno začuđen kako je ovo uopšte moglo da opstane u ovoj formi do sada. Predlažem korenitu promenu teksta. --Antidiskriminator (razgovor) 00:13, 7. avgust 2010. (CEST)

http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE_%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5 Nakon Balkanskih ratova se pokazalo pravo lice bratskih saveznika, Bugarske i Srbije ( Grčka je još u vreme Otomanske imperije vršila genocid nad makedonskim življem). S bitnom razlikom, Bugarska je koristila sofisticirane metode, uticaj na istaknute makedonske lidere, dok je Grčka primenjivala grub genocid. Čak i Srbija u nemoći protiv spremnije bugarske propagande, koja kad treba pomaže i autonomaše, vrši teror nad civilnim žiteljima, vidi gore Tikveško vostanie. Jovan Babunski je spaljivao čak i decu u furunama nakon Tikveškog ustanka. Srbija je po nekim rezonima (Dušanovo carstvo) nakon proterivanja Otomanske imperije trebala dobiti bar dobar deo Egejske Makedonije (gde je dominirao slavenski živalj), pa i izlaz na Egej, kod Katerinija. Ali velike sile su isforsirale Grčku, koja dobija ovu teritoriju sa slovenskim stanovništvom.Pod pritiskom Karnegijeve komisije Grčka 1925 izdaje i ABECEDAR, ali na latinici, bukvar slavenskih makedonaca, napisan na osnovu dijalekta koji se govorio u Florini, Bitolju i Prilepu, otvara i škole na makedonskom jeziku. Ali to kratko traje, Grčka se okreće masivnom naseljavanju Egejske Makedonije s grcima iz Male Azije - t.z.v. madžiri. Malobrojni turci su proterani u Tursku, a veliki broj autohtonih makedonaca je još tada proteran, najviše u Bugarsku. Za razliku od Srbije, Bugarska nije sakrivala svoje ambicije u Egejskoj Makedoniji i Trakiji, a to je pokazala i za vreme V.V.2 — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 46.217.128.136 (razgovor • doprinosi) | 22:25, 10. decembar 2012.‎

Podela

Šta je bio razlog za podelu kada je to ista država, samo je ime promenjeno i zašto u članku Kraljavina SHS (koji pokriva period do 1929)kao poslednji premijer stoji Ivan Šubašić? -- Bojan  Razgovor  02:49, 26. septembar 2010. (CEST)

To je bila jedna država u kontinuitetu, ali s različitim ustavnim uređenjima. Te dvije države su imale različita ustavna uređenja, teritorijalnu podjelu itd. One su bile istih granica, ali su ipak nosile različita imena, i mislim da je to važno istaknuti. Bilo bi bezvezno da Narodna Republika Bugarska preusmjerava na današnju Bugarsku, jer je to jedna država u kontinuitetu, s promjenom imena i ustava, baš kao i Kraljevina SHS i Kraljevina Jugoslavija: različita ustavna uređenja i različita imena. --Željko Todorović (razgovor) 20:14, 26. septembar 2010. (CEST) s. r.

To je jos uvek jedna drzava. Drugo je mozda SRJ i SCG. -- Bojan  Razgovor  20:20, 26. septembar 2010. (CEST)

Primjer SCG i SRJ je skoro pa identičan s Jugoslavijom i SHS. Iste granice, republičko uređenje, ali drugačije ustavno-pravno ustrojstvo. Prva je imala Ustav, a druga Ustavnu povelju kojom je promijenjen naziv državi, i koja je uspostavila neke nove institucije. Skoro pa isto kao i kod prelaska sa Kraljevine SHS na Kraljevinu Jugoslaviju. --Željko Todorović (razgovor) 20:30, 26. septembar 2010. (CEST) s. r.

Pa bas i nije. SRJ je bila federacija, SVG je neka unikatna drzavna zajednica. Kod kraljevina je ostala centralizovana monarhija, samo drugo ime. Ni datum proglasenja ustava i promene imena ne poklapa. -- Bojan  Razgovor  20:39, 26. septembar 2010. (CEST)

Pitanje federacije ili unitarnosti spada u unutrašnje ustavno-pravno uređenje. Što se tiče promjene imena, rekao sam skoro pa isto. SCG je pravni nasljednik SRJ, tj. usvojila je novi Ustav, novo ime, novo unutrašnje uređenje, ali pravno nasljedstvo stare države je ostalo. Na isti način je i Kraljevina Jugoslavija naslijedila SHS. --Željko Todorović (razgovor) 20:44, 26. septembar 2010. (CEST) s. r.

Ne, ne, nije Jugoslavija nije nasledila SHS, SHS je Jugoslavija. Kada drzava promeni ustav, tu nema prica o nasledjivanju. -- Bojan  Razgovor  20:50, 26. septembar 2010. (CEST)

Upravo. SCG je SRJ, a opet imamo dva članka o njima. Takvih primjera je mnogo. --Željko Todorović (razgovor) 21:19, 26. septembar 2010. (CEST) s. r.

Onda treba spojiti SRJ i SCG, jer bi onda i FNRJ i SFRJ trebalo razdvojiti. -- Bojan  Razgovor  21:35, 26. septembar 2010. (CEST)

Pa i jeste razdvojeno. Potrebno je o svim nazivima država imati poseban članak, pošto su sve otprilike imale svoje zasebno ustavno uređenje. Izuzetak bi predstavljale države, koje nisu mijenjale ustrojstvo, već samo ime. --Željko Todorović (razgovor) 22:17, 26. septembar 2010. (CEST) s. r.

Nisam video da je podeljeno. Ne razumem te. Ustavnom poveljom iz 2003. je promenjeno unutrašnje uređenje države od federacije u u neku državnu zajednicu. Tako bi verovatno bilo Austrijsko carstvo/Austro-Ugarska. Ali promena administrativne podele nije promena uređenja. -- Bojan  Razgovor  22:33, 26. septembar 2010. (CEST)

Nije samo upravna podjela u pitanju, bilo je promjena i u ključnim stvarima. Dobijeni su labavi organi koji nisu ništa mogli kontrolisati, predsjednik državne zajednice je bio ujedno i premijer, odnosno predsjednik Savjeta ministara (što je izuzetak u našoj ustavno-pravnoj materiji, ne računajući Titu), dobijen je Savjet ministara gdje su se ministri i zamjenici rotirali svake dvije godine na položaju itd. Postoji mnogo još ustavno-pravnih odredbi koje ne znam napamet, ali suština je u tome da nije u pitanju samo upravna podjela. Kod Kraljevine Jugoslavije: dobila je Senat, drugačije odredbe o Namjesništvu, povećane su nadležnosti kralja, postao je još dominantniji, Ustav iz 1931. se često nazivao kao najreakcionarniji ustav u srpskoj istoriji, Ministarski savjet je dobio drugi zadatak (nije bio tipična vlada) itd. --Željko Todorović (razgovor) 22:55, 26. septembar 2010. (CEST) s. r.

Ipak, razlika između Kraljevine SHS i KJ ili FNRJ i SFRJ i dalje nije toliko drastična kao u slučaju SRJ i SCG. -- Bojan  Razgovor  23:03, 26. septembar 2010. (CEST)

Razlika se toliko ne pravi jer nije mnogima poznata ustavna istorija Jugoslavije. Razlike su drastične, što se tiče upravne podjele, koja je potpuno nova u srpskoj ustavnoj istoriji, ali i što se odnosi na ustavno-pravne odredbe koje se tiču nadležnosti državnih organa i tome sl. Kraljevina Jugoslavija je poprimila potpuno drugačije uređenje od Kraljevine SHS. Gledano površno, laici te razlike ne uočavaju pošto se radilo o jednom kralju, o jednoj dinastiji, o istoj garnituri političara itd. --Željko Todorović (razgovor) 23:13, 26. septembar 2010. (CEST) s. r.

Kako misliš da je upravno podela na banovine potpuno nova u srpskoj istoriji, kao da dotad nisu postojale oblasti, srezovi? Svaki ustav donosi nešto mnogo drugačije (jer inače nema smisla cimati se oko usvajanja). Promena imena države je samo kozmetika. -- Bojan  Razgovor  23:31, 26. septembar 2010. (CEST)

Nije u pitanju bila samo kozmetika, to ti sve vrijeme govorim. Ja ne znam koliko ti poznaješ ustavno uređenje Kraljevine, ali smatram da ga ne poznaješ dovoljno. Razlike su možda čak i veće nego kod SCG i SRJ. Banovine su koncept koji nije bio nikada zastupljen u tom obliku. Prije su postojale oblasti, na čelu s oblasnim županima, otprilike koncept okruga it Kraljevine Srbije. Banovine su postale ujedno upravne i samoupravne jedinice, imale su svoje samoupravne organe, ali takođe i bana koji je bio predstavnik kraljevske vlasti u banovini. Banovi su skoro pa bili izjednačeni s ministrima u Ministarskom savjetu. Srezovi su drugi nivo upravne podjele, ne treba miješati babe i žabe. Mnoge su razlike bile u ustrojstvu državnog aparata, ali mislim da ne treba sada da ih objašnjavam. Tačno je da svaki Ustav donosi nešto novo, ali onda bi trebali i FNRJ i SFRJ sravniti u jedno, a takođe recimo i Kraljevinu Bugarsku, NR Bugarsku i sadašnju Bugarsku. To su iste države, isti kontinuitet, eto samo što su imale ustavčiće koji su drastično mijenjali ustavno-pravna uređenja, uključujući i republikanska i monarhistička. To se ne može tako posmatrati, mora se dobro poznavati razlika između SHS i Jugoslavije, poznavati zakone iz doba šestojanuarske diktature, kako bi se temeljno shvatilo šta je to toliko drastično, šta je to izmijenjeno, i zašto je uopšte taj novi Ustav i donošen, kada su banovine i promjena imena već bili predviđeni u zakonu. Zašto samo kralj nije izmijenio Vidovdanski ustav u tom dijelu, ukoliko ništa drugo nije dirao? Dakle, mora se dobro poznavati ujednačavanje zakonodavstva u šestojanuarskoj diktaturi, tada ustanovljen sistem, pravosudna reforma, vojna reforma, reforma državne uprave itd. Te su sve reforme (koje su bile drastične, zbog toga što je trebalo biti uvedena diktatura radi njihovog sprovođenja) na kraju potvrđene u Ustavu Kraljevine Jugoslavije, koji je odredio konačno uređenje, koje se umnogome razlikovalo od pređašnjeg, samo što je kralj ostao isti, ali ne i njegova vlast, koja je znatno uvećana. --Željko Todorović (razgovor) 23:46, 26. septembar 2010. (CEST) s. r.

Nema drastičnije promene uređenja od republika/monarhija. Uvođenje bana, guvernera, Kurte i Murte su nijanse, promena imena države je kozmetika. Stanje u državi je ostalo isto, i dalje je Aleksandar ostao na vlasti, i dalje su srpsko-hrvatske podele kipele, a komunisti bili u ilegali. Isto tako i za FNRJ/SFRj. Sad ćemo imati predsednika, sad ćemo imati predsedništvo, pa vladu, pa izvršno veće. Da nema te kozmetike od promene imena, mogao bi da napišeš 10-15 članaka o modernoj Srbiji od 1904. Komplikovanje života. -- Bojan  Razgovor  00:13, 27. septembar 2010. (CEST)

Očigledno da ne poznaješ zakonodavstvo šestojanuarske diktature i stanje poslije toga. Baš ono što sam rekao, laik ne vidi razlike jer je kralj bio isti. To bi se moglo tako odokativno posmatrati, jer je kralj bio sve i svja, ostali državni organi i političke partije su bile nebitne. Ali, onaj ko poznaje dovoljno pravni sistem tadašnjeg vremena može spoznati razlike. --Željko Todorović (razgovor) 15:13, 27. septembar 2010. (CEST) s. r.

Ti samo porediš pravni sistem, a zanemaruješ istoriju. A to je bespotrebno komplikovanje. Prva Jugoslavija lepo od 1918. do 1945. Druga jugoslavije od 1945. i 1992. i Treća Jugoslavija od 1992. do 2003. ili 3006. Kod FNRJ,ona menja ime 1963. i postaje SFRJ. Imaš ustu tu SFRJ 1974. sa presedništvom. Koliko bi napisao članaka o drugoj Jugoslaviji, dva ili tri? Ja bih samo jedan, da ne izmišljam toplu vodu. -- Bojan  Razgovor  16:10, 27. septembar 2010. (CEST)

Nije tu stvar koliko bi ti napisao, ti članci već postoje, dva ili tri članka. Kao i o trećoj Jugoslaviji. Jedino je prva Jugoslavija ostala u paketu, iako se može odvojiti po istom principu kao i Druga i Treća Jugoslavija. --Željko Todorović (razgovor) 16:18, 27. septembar 2010. (CEST) s. r.

Naravno, ni clanak FNRJ ne treba da postoji. To sve treba da stoji u SFRJ. -- Bojan  Razgovor  05:43, 28. septembar 2010. (CEST)

Prilike u Crnoj Gori

Ako zanemarimo nejasnost samog naslova (nije jasno da li se odnosi na tlo današnje republike Duklje ili na predratnu Kraljevinu Crnu Goru),čitav pasus je napisan krajnje pristrasno,uz tendenciozno i netačno korišćenje referenci,čije poreklo je takođe vrlo,vrlo,vrlo anti-neutralno.

Konkretno,rečenica glasi:

...srbijanska vojska je prodrla u Crnu Goru sa naredbom „da se na okupiranoj teritoriji uguši svaka agitacija“ za restauraciju Crne Gore.

Izvor za ovo je Mišićev citat naveden na Montenegrini.Ako zanemarimo tendencioznost i selektivno korišćenje izvora na dotičnom sajtu,segment koji je tamo citiran je sve osim neutralan.I pored toga,tamo se jasno navodi da deo njegove naredbe glasi da se na teritoriji koju je naša vojska okupirala uguši svaka agitacija.Daklem,sam citat,koji je stavljen pod navodnike čime se trebalo istaći da su to navodne Mišićeve reči,nije tačno prenet.Suština je,praktično,ista,ali ako se njegove reči prenose uz navodnike,onda ih treba preneti onako kakve su.Pored toga,nemamo čitavu naredbu,već se radi o pola rečenice čitave naredbe koja je možda izvučena iz konteksta.Mi to ne znamo,jerbo nam ona nije dostupna,a ono što nam je dostupne,zapravo je neki tendenciozni pasus u kome se navodi deo jedne rečenice njegove naredbe.Čak i da zanemarimo sve gore navedeno,a svaka od stavki bi,sama po sebi,bila dovoljna da se taj deo izbaci,u tom delu se nigde ne pominje da Mišić govori o agitaciji za restauraciju kraljevine Crne Gore,kako je ovde navedeno.On samo kaže svaku agitaciju,a nije nam poznato (na osnovu priloženog) da li je mislio na apsolutno svaku agitaciju (austro-ugarsku,albansku,žabarsku itd isl itr) ili na neku konkretno.

Pored toga,treba istaći da sukob koji je doveo do Božićne pobune u Crnoj Gori,iza koje (gotovo je to nepotrebno naglasiti) direktno stoji Kraljevina Italija sa svojim jasnim pretenzijama na istočni Jadran,nije bio da li Crna Gora i Srbija treba da se ujedine,već na koji način,zbog čega je bilo besmisleno tvrditi da se neko zalagao za obnovu kraljevine Crne Gore. Crni Bombarder!!! (†) 09:45, 6. jul 2011. (CEST)

Istorija

Ljudi skontajte da sada ne mozemo da nadjemo o Srbiji nesto a ne o Jugoslaviji... :/ jbg takvo je vreme a i svest ljudi...®--93.87.224.155 (razgovor) 19:40, 18. april 2012. (CEST)

Privreda

Link za svetsku ekonomsku krizu i posledice u KRaljevini Jugoslaviji. [3] , [4] --Aleks (razgovor) 16:15, 18. jul 2012. (CEST)

Himna?

E,evo od mene jedno pitanje: zar himna kraljevine nije bila Bože pravde? prvi put čujem za himnu koju ste gore naveli! svugde će te naći da je himna bila Bože pravde,ali je to bila mešavimaBože pravde,Lijepa naša domovino i Naprej zastava slave. Promenite ovu gore navedenu glupost!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Pravoslavac (razgovor • doprinosi)

Neutralnost?

Može li neko da neutrališe delove članka o novonastaloj situaciji u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji? — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.56.7 (razgovor • doprinosi) | 14:40, 13. jul 2013.‎

Šta reći

Šteta, ali nemam utisak da članak u ovom obliku može da bude koristan.--Tajga (razgovor) 22:28, 7. jul 2013. (CEST)

Premeštanje sadržaja

Na kraju ćete, pretpostavljam, preneti čitav sadržaj u članak Istorija Kraljevine Jugoslavije, a ovde ostaviti samo kutijicu sa najosnovnijim podacima. Kraljevina Jugoslavija ne postoji danas. Ona je, prema tome, deo istorije.--Nimča (razgovor) 16:12, 13. novembar 2013. (CET)

Nisu samo Kraljevina Srbija i Država Slovena, Hrvata i Srba prethodile Jugoslaviji (kako stoji u kutijici). Šta je sa Crnom Gorom, šta je sa Banatom, Bačkom i Baranjom? Iako je Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji ad hoc skupština, jednako je zaslužna kao Narodno vijeće Slovenaca, Hrvata i Srba u stvaranju Kraljevine SHS. To isto važi i za Srpsko nacionalno vijeće Crne Gore.--Nimča (razgovor) 16:21, 13. novembar 2013. (CET)

Pardon, Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje.--Nimča (razgovor) 16:27, 13. novembar 2013. (CET)

Što se tiče premještanja sadržaja iz podnaslova Istorija u članak Istorija Kraljevine Jugoslavije, vjerovatno i sam možeš pretpostaviti zašto sam to uradio. Vjerovatno sam taj dio (podnaslov Istorija) sad "prekrtako ošišao", ali mislim da se to može lako popraviti i da je to bolje rješenje nego da ostane onako. Bilo je previše opširno za jedan enciklopedijski članak. Ako misliš da članak Istorija KJ ne treba da postoji, zašto se onda ne buniš za npr. Istoriju starog Egipta, Istoriju Vizantije, Istoriju SSSR-a itd?

Zar Crna Gora i BBiB nisu proglasile ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom prije njenog ujedinjenja sa Državom SHS? Ako su u sastav Kraljevine SHS ušle kao dio Kraljevine Srbije, onda ne vidim potrebu za tim.--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:10, 13. novembar 2013. (CET)

Članak Istorija Vizantije predstavlja direktno prekopiran tekst iz Šarl Dilove Istorije Vizantije. To, dakle, nije članak, to je nesrećni plagijat. Njemu je mesto u izvorniku. Nisam ga primetio do sad. Nisam ni primetio istoriju starog Egipta, ali ni taj članak nije ništa srećnije napisan. Samo bespotrebno množite članke pod nejasnim izgovorom.: "vjerovatno i sam možeš pretpostaviti zašto sam to uradio". Ja Narodno vijeće u Zagrebu, Veliku narodnu skupštinu u Novom Sadu, Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje doživljavam kao ravnopravne subjekte (faktore) u stvaranju Jugoslavije, isto kao što neki doživljavaju Srem pod NDH okupacijom, Bačku i Baranju pod mađarskom okupacijom kao naslednike Dunavske banovine.--Nimča (razgovor) 23:11, 13. novembar 2013. (CET)

I ja sam primjetio da ima dosta članaka čiji su dijelovi teksta jednostavno prepisani, ali ne bih sad o tome da ne širimo temu..

Što se tiče "izgovora", u drugoj rečenici poslije te (citirane) napisao sam konkretan razlog premještanja. Ne može jedan enciklopedijski članak da ima hiljadu stranica. Nemam ništa protiv toga da se članci o istorijama bivših država izbrišu, ali mislim da ovaj (Istorija KJ) treba da ostane tu bar privremeno, tj. dok se u članku KJ ne napiše neki sažetiji tekst u podnaslovu Istorija, jer je onaj stari bio preopširan i imao je previše podnaslova, a ovaj sadašnji je prekratak.

Kada je riječ o kutijicama, tj. o državama i pokrajinama prethodnicama i nasljednicama, stvarno više nemam volje da se natežem oko toga na svakom članku pojedinačno. Kako sada stvari stoje, to pitanje je totalno nedefinisano i izgleda da to svako može da doživljava i tumači kako hoće. Mislim da to pod hitno treba definisati ili na trgu ili na stranicama za razgovor o tim šablonima. Za ovaj konkretan slučaj sam već rekao šta mislim i ponoviću još jednom: Ako je KSHS nastalo ujedinjenjem dvije države, tj. DSHS i KS (u čijem sastavu su već bile CG i BBiB), onda mislim da je suvišno navoditi CG i BBiB u šablonu kao (države) prethodnice KSHS. Toliko od mene na temu (država) prethodnica u ovom članku.--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:42, 14. novembar 2013. (CET)

Isto tako, ne može Vikipedija imati gomilu stranica, koje dele jedan te isti sadržaj. Taj članak, siguran sam, ostaće večno. Niko ne želi da se uhvati u koštac sa toliko zahtevnom temom. Svi bi hteli da budu teoretičari. Za tebe su, izgleda, suvišne CG I BBiB u šablonu, makar i kao kvazidržave, a nisu ti suvišne razne naslednice Dunavske banovine (Mađarska okupacija Bačke i Baranje, NDH okupacija Srema). Hm, zanimljivo. Uzgred budi rečeno, ko kaže da je KSHS nastala ujedinjenjem dve države? Država SHS nije bila međunarodno priznata. Na Versajskoj mirovnoj konferenciji, koliko ja znam, nije bila zastupljena nikakva Kraljevina SHS, nego Kraljevina Srbija. Veličanje uloge Države SHS na uštrb Crne Gore, koja je daleko više iskrvarila za narodnu stvar, za mene je negiranje uloge crnogorskih Srba u stvaranju Kraljevine SHS.--Nimča (razgovor) 16:59, 14. novembar 2013. (CET)

Ljudi jel možemo ovo da rešimo PLIZZZZ?

Dakle, latio sam se posla pisanja delova ovog članka....neke dopunjujem, neke dodajem nanovo....nadam se da ćemo ga jednom napraviti za sjajan.......elem, primetio sam da je članak poprilično iseckan raznim preusmerenjima za dalje članke, što naravno nije ništa neuobičajeno, ali u ovom slučaju poprilično pravi konfuziju, i nervira (bar malkice, mene lično)...počeo sam da pišem o upravnoj podeli države i stvarno nemam pojma gde šta da upisujem i da merim na kilo koliko ide u poseban članak, koliko u ovaj načelni, iako su stvari od velike važnosti za ovaj načelni članak o državi....moj predlog je da se sadržaji iz ovih posebnih članaka prebace na ovaj glavni, jer je sav njihov sadržaj relevantan ovde...stvar je stvarno konfuzna i ae više da je rešimo da napravimo vrhunski članak....--Ivan92_VA (razgovor) 04:28, 15. novembar 2013. (CET)

A da nema malo previše podnaslova? Za svakih nekoliko (rijetko kad više od 5) rečenica praviš poseban podnaslov, tako sigurno neće postati sjajan. Gledaj brate da ovaj članak liči na druge članke o bivšim državama iz novije istorije! Ja nigdje u takvim člancima nisam vidio podnaslov Pravna kvalifikacija države, a pogotovo ne podijeljen na još 6 pod-podnaslova.--Slobodni umjetnik (razgovor) 10:10, 15. novembar 2013. (CET)

Evo dobrog primjera kako treba da izgleda članak o jednoj bivšoj državi iz novije istorije: [5].--Slobodni umjetnik (razgovor) 10:36, 15. novembar 2013. (CET)

Ovaj deo o pravnoj kvalifikaciji je ekstremno važan jel se bavi o pravnim konsekvencama ( pitanjem porekla države)...a kako države čini pravo, to je ključno....ipak stvar nije toliko uobičajena....evo primera npr: https://de.wikipedia.org/wiki/DDR#Historisch-politologische_Einordnung ....istorijsko-politikološko određenje Istočne Nemačke....takođe primeri pravnog položaja nemačke između 1945 i 1949....stvar je komplikovana zato mora diferencirano da se posmatra--Ivan92_VA (razgovor) 11:20, 15. novembar 2013. (CET)

Ne kažem da je taj dio suvišan u članku, već da ne bi trebalo da ima toliko podnaslova i pod-podnaslova, a treba voditi računa i da ne bude previše opširan. Ne smijemo zaboraviti da je ovo samo enciklopedijski članak o KJ, a ne doktorat na temu pravnog položaja KJ.--Slobodni umjetnik (razgovor) 14:00, 15. novembar 2013. (CET)

WTF

Zašto si izbrisao ove podnaslove i ubaciuješ delove članka u delove koji ne trebaju da stoje zajedno??? WTF....ja ovo vraćam odmah!--Ivan92_VA (razgovor) 23:50, 21. novembar 2013. (CET)

Ajd polako. Da vidimo u čemu je problem. Ne kažem da je sada članak savršen, ali je mnogo mnogo uredniji nego što je bio. Stvarno sam se potrudio da ga dovedem u red. Bolje je da razgovaramo i raspravljamo ovdje mjesecima, nego da ratujemo izmjenama, a vjeruj mi da mi nije svejedno poslije silnog truda koji sam uložio. Jednostavno je bilo previše podnaslova, kao što sam rekao. Pogledaj malo kako izgledaju sjajni članci, na njih treba da se ugledamo.--Slobodni umjetnik (razgovor) 23:58, 21. novembar 2013. (CET)

I ja sam se potrudio da ga dovedem u red itekako...i još nastavljam sa tim, iz vrhunske literature da ga doređujem....Ti kažeš da je bilo previše podnaslova i da to nije po tvom estetičkom ukusu izgleda članka i odmah si to promenio, a što je najgore promenio si kako ne treba....ovakvi pod naslovi su, prema mom mišljenju, skroz ok i ništa im ne fali...tačno su postavljeni tamo gde treba i označavaju ono što treba....uostalom nije džaba unesena funkcija različitih podnaslova na vikipediji, baš iz razloga da se diferencirano razluči i odredi gde šta ide...--Ivan92_VA (razgovor) 00:03, 22. novembar 2013. (CET)

I ja sam koristio vrhunsku literaturu. Šta sam promijenio kako ne treba?--Slobodni umjetnik (razgovor) 00:07, 22. novembar 2013. (CET)

O kakvim naučnim neistinama govoriš? Uporno revertuješ, a još nisi rekao šta je sporno. Ja sam rekao da tvoja verzija ima previše podnaslova, što članak čini nepreglednim i zato sam napravio izmjene. --Slobodni umjetnik (razgovor) 00:11, 22. novembar 2013. (CET)

U kojem si to sjajnom članku vidio podnaslov "Zaključak"?--Slobodni umjetnik (razgovor) 00:14, 22. novembar 2013. (CET) Nisam ništa u tekstu mijenjao, samo sam izbacio suvišne podnaslove, da znaš.--Slobodni umjetnik (razgovor) 00:16, 22. novembar 2013. (CET)

Pod jedan, šta fali podeli koju sam ja izneo???????...ona je naučna, zasnovana na ustavima i diktaturi po kojima je došlo do podele zemlje...i tako treba i da ostane.....

pod 2, podnaslovi su tačno iskorišteni da se diferenciraano razgraniči o temi pisanja....i to je sve jasno kao suza, za šta je podnaslov veliki župan, banovinski odbor...itd itd....to što to estetički tebi ne odgovara to je nešto drugo...

Pod 3...uneo si podnaslove koji opasno pojednostavljuju tematiku, što nije prihvatljivo....prvo zemlja nije podeljena samo na oblasti, a kasnije banovine...nego i na druge teritorijalne celine koje su lepo navedene dole u podnaslovima i koje si ti izbrisao ( i unifikovao), zato je ova podela koju sam ja uneo, koja se oslanja na pravne i političke akte NAJTAČNIJA i naučno najkorektnija....

Pod 4...ovo iz pravne kvalifikacije, ponovo proizvoljno brišeš kada je čisto napisano....

Gore si mi napisao da ti koristiš stručnu literaturu....ali očigledno se to odnosi na delove članka koje si ti uređivao, a ne na one koje sam ja uređivao, i onda sa kojim pravom brišeš, bar bez prvobitnog konsultovanja....poptuno bezobzirno...i evo ti u kakvu si nas sad situaciju doveo....--Ivan92_VA (razgovor) 00:19, 22. novembar 2013. (CET)

Ponavljam još jednom da tekst nisam mijenjao, već samo podnaslove. Podnaslov banovine se ponavlja dva puta, iako za tim nema nikakve potrebe, jer se u njihovoj suštini ništa nije promijenilo donošenjem novog ustava, osim što su postale dio ustava. Srezovi su postaojali i za vrijeme oblasti i za vrijeme banovina. Što se tiče pod-podnaslova "veliki župan", "banovinski odbor" i slično, takvih u ovom članku možemo napraviti na stotine, a složićeš se da bi to bilo previše. Nisi mi odgovorio na pitanje u kojem sjajnom članku si vidio podnaslov "Zaključak".--Slobodni umjetnik (razgovor) 00:33, 22. novembar 2013. (CET)

Lepo si napisao, banovine su postale deo ustava....dakle iz položaja nametnutog ukaza kralja, koji nije demokratski ničim legitimiran, postale su deo demokratski legitimisanog poretka zemlje...to je OGROMNA RAZLIKA....da to može lepše da se u naslovu uobliči, sa tim se slažem...al je to deo konsultacije ( inače tu je bio moj rut šablon koji si ti, onako sa strane, sklnio)....

Što se tiče nižih teritorijalnih jedinica uprave...ako čitaš članak, po podeli u po vidovdanskom, postoje i okruzi...po septembarskom nepostoje..( to je jedno)...

pod, 2 funkcija srezova i opština se promenila, novim uređenjem....dakle kad se donosi novi vrhovni, najznačajniji pravni akt u zemlji i nova teritorijalna podela u skladu sa njim, to sve (nove nadležnosti) mora diferencirano da se opiše....

Stavljanjem podnaslova koji si ti ubacio pojednostavljuju se stvari....daje se privid da je samo to razlika u teritorijalnoj organizaciji (koja je nesporivo, naizgled, najočiglednija)...zanemaruju se dalji dole organi koji postoje.... (zamisli da sad Srbiju, u upravnoj podeli, samo napišemo za okruge....a opštine i gradove, i grad Beograd...ko šiša...nedopustivo pojednostavljenje)....(ovime branim da je ova mreža podnaslova, kojima se teritorijalna podela diferencirano obrazlaže iz vrhovnih akata u kojima je uređena, najbolja...te naravno i mogućnost čitaocu da, upoređujući, prati kako se teritorijalna organizacija menjala ( na koji način, i svrhom) promenom u celom političkom sistemu zemlje....))

Poslednje za podnaslove....ne postoje džaba u opcijama za unošenje na vikipediji...i to baš iz ovog razloga upotrebljenog u članku...dakle da se diferencirano navede unutar drugog naslova šta opisiuju....i mislim da je to ovde uspešno odrađeno...pregledno...

...ovo za zaključak...priznajem, malčice je nemušto urađeno, to ću promeniti...i imam već ideju i kako....ali postojanje tog podnaslova se ne dovodi u pitanje....vidi se iz samog dela članka koji se tu opisuje....--Ivan92_VA (razgovor) 00:59, 22. novembar 2013. (CET)

Okruzi ne postoje ni po vidovdanskom ustavu. Oni se samo pominju u njemu jer su postojali prije njegovog donošenja i u ustavu se samo objašnjava kako ih treba ukinuti. Imaš lijepo članke "Adminstrativne podele Jugoslavije", "Oblasti KJ", "Banovine KJ", "Vidovdanski ustav", "Septembarski ustav". Ti članci upravo i služe za to da se ovdje ne bi previše detaljisalo, jer za članak o Kraljevini Jugoslaviji ti detalji nisu toliko bitni. Tamo, brate, štancaj te podnaslove do mile volje..--Slobodni umjetnik (razgovor) 01:18, 22. novembar 2013. (CET)

Jel ti misliš da se u vrhovni pravni akt neke zemlje turaju kojekakve gluposti, čisto iz nečijeg hira...posebno ako se ovaj donosi na demokratski način....da malo poznaješ tematiku ne bi tako govorio....uređenje po vidovdanskom ustavu je stvarano kao trajno, zato što je njemu prthodila ustavnotvorna skupština u kojoj se sve ovo diskutovalo ( btw...iz tog razloga su i pre ustava postojale ove gore u čl. pomenute pokrajine)...( inače koristim literaturu profesora ustavnog prava na pravnom fakultetu beogradskog univerziteta...)

Očigledno da si se ti samoproglasio za vrhovnog arbitra pa ovde po svojoj volji određuješ šta je bitno a šta nije, šta sme a šta ne sme u članak....simpatično....već ti je neko u razgovoru gore upućivao na previše seckanje ovog članka na kojekakve deliće i parčiće... smatram da ovakva podela treba da ostane...i nepada mi napamet da naučne činjenice štelujem po nekakvom tvom ukusu i nekakvim kvazi formulacijama....uosalom iznećemo zajednici da pogleda i odluči....--Ivan92_VA (razgovor) 01:31, 22. novembar 2013. (CET)

Jedva čekam tu odluku. Sadržaj tog teksta, koji si uglavnom kopirao iz rada tog profesora, niti osporavam, niti mi to pada na pamet. Ako se nekome uopšte da čitati ovo, shvatiće već da samo troluješ bez ikakve želje da riješimo spor. --Slobodni umjetnik (razgovor) 01:49, 22. novembar 2013. (CET)

I ja je čekam....a naravno, ja torlujem....da te malo podestim, prvo si na svoju ruku promenio članak, bez kosnultovanja, onda nisi izneo nikakve dokaze za ono što tvrdiš, nego da ti se , eto, mnogo podnaslova ne sviđa....i naposletku prebacuješ meni da ne zelim da rešim spor...a ja se ubio pisajući zašto to što ti uporno radiš nije prihvatljivo ( još sam gore u diskusiji izneo mogućnost kompromisa u određenim delovima koje si ti napomenuo)....osvrni se malo na admin tablu...vidi šta ti je tamo neko poručio, pa razmisli....--Ivan92_VA (razgovor) 01:59, 22. novembar 2013. (CET)

Upravna podela

Odvojićemo ovako, pošto je sada samo ovaj dio članka sporan. Ne znam zašto je to bitno ko je prvi počeo, ali si to u svakom slučaju ti. Ovaj dio članka je bio normalan dok ti nisi napravio ovu [6] i narednih nekoliko izmjena. Ostavio sam te tvoje bezbrojne podnaslove neko vrijeme jer si stavio šablon RUT, iako sam ovdje na razgovoru već bio napisao da ima previše podnaslova. Pošto nisi pravio nikakve izmjene 6 dana, onda sam šablon naravno uklonio i vratio podnaslove u normalno stanje.--Slobodni umjetnik (razgovor) 09:37, 22. novembar 2013. (CET)

Ljudi, čita li ovo iko? U podnaslovu "Podela prema septembarskom ustavu" u prvoj rečenici piše: "Ustav od 1931. zadržao je administrativno-teritorijalnu podelu zemlje predviđenu Zakonom o nazivu i podeli Kraljevine na upravna područja od 3. oktobra 1929." Znači napravljen je podnaslov za novu podjelu, a u prvoj rečenici piše da je podjela ostala ista!? (Da ne pričam o tome što je ta rečenica, kao i skoro sve koje je Ivan ubacio u ovaj članak, kopirana iz rada prof. dr Milana Jovanovića: POLITIČKI SISTEM SRBIJE, koji se može naći na internetu)--Slobodni umjetnik (razgovor) 10:07, 22. novembar 2013. (CET)

Ne može ovako....opasno se pojednostavljuju stvari....vraćam na ono kako je bilo...( literaturu koju navodim u članku se koristi za spremanje ispita i kolikvijuma na faksu -FPN, ovaj lik što ga ti navodiš je samo pripremio literatutu za predmet, nije on autor)--Ivan92_VA (razgovor) 11:07, 22. novembar 2013. (CET)

Ponavlajm svoje stanovšte da si se ti proglasio za vrhovnog arbitra, koji sad ovde proglašava šta je noramalno stanje a šta nije i kako ovde šta treba da izgleda....takođe je i očigledno kad se gleda u istoriju izmena da si ti u celom članku, presipao iz šupljeg u prazno, otvarao neke nove podčlanke, spajao ove i one...a da pritom nijedna tvoja izemna nije u suštinskom smislu obogatila ovaj članak novim informacijama ( osim ovo za demografiju)...i sada se našao još bezobrazan da opstruira rad nas što iole želimo da napišemo nešto ovde....dok ja nisam uzeo da napišem ovaj deo o upravnoj podeli i nije bilo mnogo čega napisanog u tome delu....--Ivan92_VA (razgovor) 11:15, 22. novembar 2013. (CET)

Oko ove primedbe koju si naveo gore, sam se već sinoć izjasnio i rekao da postoji mogućnost da se taj deo u podnaslovu drugačije uobliči, i + sam ti naveo gore što i kako (kostur podele u podnaslovima, ostaje naravno sličan)...ali očigledno da ti ne čitaš šta ja ovde iznosim, nego te interesuje provođenje sopstvenog hira...to ovde ne prolazi--Ivan92_VA (razgovor) 11:33, 22. novembar 2013. (CET)

OK, ajde da probamo jedno po jedno. Podnaslov "Podela prema septembarskom ustavu" je suvišan, jer je taj ustav zadržao raniju administrativno-teritorijalnu podelu zemlje, što u tekstu lijepo piše. Sad ću pokušati da popravim samo taj dio, a ti nemoj vraćati, već napiši ovdje šta nije dobro u mojoj izmjeni.--Slobodni umjetnik (razgovor) 16:15, 22. novembar 2013. (CET)

nemoj pokušavati da išta „popravljaš“, nego prvo iznesi svoj predlog ovde kako si zamslio da urediš umesto ternutnog....--Ivan92_VA (razgovor) 16:58, 22. novembar 2013. (CET)

Da li se slažeš da brišemo podnaslov "Podela prema septembarskom ustavu"?--Slobodni umjetnik (razgovor) 17:04, 22. novembar 2013. (CET)

Slažem se da ova podela za vreme diktature i za vreme novog ustava može da se spoji u jedan podnaslov....ali msilim da ovo rešenje koje si postavio nije to....odlučujući su pravni akti ( kao u iznad podnaslovu), a ne godina donošenja....moj predlog je “Podela za vreme diktature te novim Septembarskim ustavom” ili neko slično ovom ( priznajem da je ovo malo podugačko, al jbg* ;( )...tačnije je...tekst mogu ja da prekombinujem u skladu sa podnaslovima...tj. ovaj novi redosled teksta koji je nastao spajanjem....imaš neki bolji predlog?--Ivan92_VA (razgovor) 17:33, 22. novembar 2013. (CET)

tj. jel se slažeš sa ovakvim podnaslovom?--Ivan92_VA (razgovor) 17:35, 22. novembar 2013. (CET)

Mislim da je "moje" rješenje sa godinom praktičnije, jer je kraće, ali nemam ništa ni protiv tvog prijedloga. Promijeni to tako kako si zamislio pa da raspravljamo dalje šta je sporno.--Slobodni umjetnik (razgovor) 17:39, 22. novembar 2013. (CET)

Promenio sam....sekst unutar ću kasnije prilagoditi novom podnaslovu ( tekst nije sporan?)....šta je dalje po tebi sporno?--Ivan92_VA (razgovor) 17:47, 22. novembar 2013. (CET)

Napredujemo, hvala bogu. Komplikovano mi je da objašnjavam, pa ću pokušati sada da uradim jednu izmjenu sa kojom mislim da će obje strane biti podjednako (ne)zadovoljne. Ako budeš imao primjedbi, ti ih napiši ovdje, pa ćemo ih razbistriti. Naravno, sve ću obrazložiti ako bude potrebno.--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:04, 22. novembar 2013. (CET)

Izbrisao sam samo podnaslove četvrtog nivoa. Oni su uglavnom OK, ali to treba da budu naslovi u člancima "Oblasti KJ" i "Banovine KJ". Pokrajine neću dirati i treći nivo neću dirati. Nadam se da je to prihvatljiv kompromis. Može?--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:12, 22. novembar 2013. (CET)

Bez da ulazim šta sad treba seliti na neke druge članke, a šta ne...neka ta diskusija ostane kada se ovaj članak eventualno bude našao na nekom glasanju za sjajni ili dobar....u načelu prihvatam ovaj tvoj potez, ali sa malom modifikacijom, koja se ne tiče podnaslova....pogledaj, pa iznesi mišljenje...--Ivan92_VA (razgovor) 18:40, 22. novembar 2013. (CET)

Pa prije će biti da ga ne prihvataš uopšte, ako je suditi po tome kako si ga modifikao.--Slobodni umjetnik (razgovor) 19:02, 22. novembar 2013. (CET)

Podnaslov četvrtog nivoa "Teritorijala podela" je svakako višak (čak i ovako "modifikovan"), jer "Upravna podela" u ovom članku znači upravo upravno-teritorijalnu ili administrativno-teritorijalnu podjelu. Nabrajanje oblasti se može prebaciti ispred oblasne skupštine i oblasnog odbora.--Slobodni umjetnik (razgovor) 19:08, 22. novembar 2013. (CET)

Može li ovako?--Slobodni umjetnik (razgovor) 19:13, 22. novembar 2013. (CET)

Slažem se sa tim da taj naslov može da se preimenuje...u tipa, kontertna podela, oblasti u pojedinostima...čak je možda i bolje da se uradi kako si ti rekao, i da se stavi iznad pojedinačnih organa, uz naravno preformulisanje rečenice ( sa time se slažem)....ovo što se tiče podnaslova, tu se ne slažem....složio sam se sa tobom da se izbrišu podnaslovi 4og nivoa, i to je uredu...tablica na početku članka nije više opterećena i stvari su postale preglednije....ali se ne slažem sa time da se ovi sada kvazi podnaslovčići potpuno izbrišu jer tačno stoje uz ono što označavaju, bez njih stavri bi bile nepregledne i nerazumljive....ne kapiram zašto te sada bune....niti vidim da uopšte u estetskom smislu opterećuju članak, kako su činili to oni podnaslovi 4og nivoa....--Ivan92_VA (razgovor) 19:26, 22. novembar 2013. (CET)

Može!...--Ivan92_VA (razgovor) 19:26, 22. novembar 2013. (CET)

Kopipejst

Izbacio sam delove koji su doslovno preneseni iz Ratko Marković, Ustavno pravo i političke institucije, IPD Justinijan, Beograd, 2006.--Vladimir Nimčević (razgovor) 01:44, 20. februar 2015. (CET)

Konačno! Hvala bogu da se neko i tog sjetio. Pisao sam o tome i ovdje i na administratorskoj tabli, ali uzalud.--Slobodni umjetnik (razgovor) 09:17, 20. februar 2015. (CET)

Napomene pored imena države

Može li ova "potreba" da se objasni ovdje na strani za razgovor?--Slobodni umjetnik (razgovor) 09:40, 28. januar 2016. (CET)

To je nepotrebno. Isti korisnik je u još nekim člancima stavljao nepotrebne napomene. Pa i netačne, proizvoljne, kao u šablonu u članku Bosna i Hercegovina. --Željko Todorović (razgovor) 12:34, 28. januar 2016. (CET) s. r.

Koji su argumenti za „nepotrebno” i kako mogu dva ili pet korisnika odlučiti šta je potrebno a šta ne potrebno? Pre vraćanja vodi se rasprava, a ako se ne postigne koncenzus glasanje, a ne da se na osnovu nečije (bilo moje bilo nečije druge) volje išta briše... — Obsuser✉ 19:36, 28. januar 2016. (CET)

Ne, nego se prvo članak vrati na stabilnu verziju, pa se onda vodi rasprava o spornim izmjenama. Još uvijek čekam objašnjenje zašto je ovo neophodno.--Slobodni umjetnik (razgovor) 20:06, 28. januar 2016. (CET)

Glavni grad

London nije nikada bio glavni grad Kraljevine Jugoslavije...glavnim gradom *se postaje* proklamacijom, zakonom o glavnom gradu, ustavnom normom...ne fizičkim bitisanjem nekog državnog organa u njemu...to se zove vlada u egzilu ili kako već...Poljska vlada izbegla posle 1939 je do 1989 bitisala u Londonu (za razliku od Jug gde je postojao sporazum Tito-Šubašić, ona je bila nosilac pravne sukcesivnosti poljske države..da bi je predala prvim demokratskim izborom 1989)..premda je zasedala u Londonu, on nikada nije bio gl. grad Poljske ( čak ni *duplo* gledajući slične primere u svetu (Kina-Tajvan)...dakle gl. gradom se postaje, ozvaničuje zakonom, ustavom...sedištem drž organa NE..--ANTI_PRO92 (razgovor) 15:34, 4. februar 2016. (CET)

Inače, ove nakaradne napomene koje korisnik Obsuser postavlja su pune proizvoljnih kvalifikacija. Ne samo u ovom članku već u još nekim. Ofrlje se nešto piše, po ličnom saznanju ili čuvenju, često i pravno i faktički netačno. To je dosta neozbiljno za enciklopediju i stoga sve dodate napomene u šablonu treba brisati. --Željko Todorović (razgovor) 15:50, 4. februar 2016. (CET) s. r.

To je pisalo i sada piše na engleskoj Vikipediji i nisu moji stavovi. Mogu tamo pitati ako želite zašto su stavili da je bio (verovatno jer je vlada bila u egzilu). Sada stoji samo Beograd, a napomene nisu tu onako bezveze već da pojasne ukratko o čemu je reč, pogotovo kada se navodio i London pa opet Beograd što je zbunjujuće.

Pokrenuo sam i tamo pitanje da saznamo više pa da se ispravi i na engleskoj kada je pogrešno. — Obsuser✉ 00:24, 5. februar 2016. (CET)

Ne može se nešto obrazlagati sa glavnim argumentom „da je tako i na engleskoj vikipediji“. To može biti samo pomoćni, sporedni argument. Svaka vikipedija je samostalna zajednica i baš nas briga šta je odlučila engleska zajednica u vezi sa nekim člankom. A kamoli da nam „Englez“ soli pamet o „našoj“ Kraljevini Jugoslaviji. --Željko Todorović (razgovor) 00:51, 5. februar 2016. (CET) s. r.

Vikipedija jeste samostalna, ali ne može odstupati od drugih u tolikoj meri ili uopšte (zavisno od slučaja). Idealna postavka je da kada promeniš jezik dobiješ apsolutno isti sadržaj, samo preveden (slike na istom mestu, sve slike iste itd.). Otkud razlike onda? Neko očito laže ako „jedna” istorija priča jedno, „druga” drugo, „treća” treće, a u stvarnosti je samo jedna istorija. Čijoj našoj? Ovo je jezički projekat, a mi smo Vikipedijanci. Ne vidim kako Jugoslavija pripada srpskom jeziku i Vikipedijancima?! — Obsuser✉ 02:41, 5. februar 2016. (CET)

Ako je London bio glavni grad Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, onda je Krf bio srpska teritorija tokom Prvog svetskog rata.--Vladimir Nimčević (razgovor) 01:59, 5. februar 2016. (CET)

Nisam istoričar i uopšte se ne razumem u istoriju. [Sada će neko reći kako ćeš uređivati o istoriji ako se ne razumeš u istoriju, a ja odgovoriti da na Vikipediji može svako uređivati sve pružajući reference, a da niko ne može (ne bi trebalo da može) da piše šta želi jer je u stanju razvući istorijski traktat potpuno nebitan za Vikipediju tvrdeći kako je on istoričar hej, kao sa sigurnošću kaže da je istoričar i da ima veće pravo od drugog urednika; vlastita mišljenja o sadržaju se ne pikaju već samo se pikaju mišljenja o metodama poštovanja pravila (zato i služe SZR, a ne za izražavanje vlastitih stavova i šou-of znanja).] — Obsuser✉ 02:41, 5. februar 2016. (CET)

Bajdvej, to što je vlada bila u Londonu, ne znači, a pogotovo iz njene vizure ne, da je ustav prestao da važi..iz prostog razloga jer je upravo taj ustav bio glavni garant njene političke pozicije kao *vlade (u egzilu)* (unutarlegitimacijski/ustavno pravno)...a taj isti ustav je sve vreme eksplicitno navodio koji je gl. grad Kraljevine...dakle, dok god govorimo o članku Kraljevina Jugoslavija i specifično o ovoj državi, pitanje gl. grada je nepobitna tema..takođe i za vreme drugog svetskog rata...u člancima o političkim entitetima/državama koji su nastali na njenoj teritoriji tokom rata, tamo u tim člancima da se unosi (od Vardara do Triglava, sa svim usputnim stanicama)..al ovde je to besmislica...pametnije da se referencira tvrdnja o gl gradu (Beogradu) odg. članom iz Ustava...

Nikakve napomene ili reference i ne treba da stoje u šablonu. Problem je nastao što se šablon bespotrebno popunio nekim paušalnim tvrdnjama. Ej! Problematika vlade u egzilu se obrazlaže u članku, u istorijatu Drugog svjetskog rata, kakav crni šablon?! --Željko Todorović (razgovor) 15:33, 5. februar 2016. (CET) s. r.

Ne vidim razlog zašto bi u onoj napomeni vezanoj za jezik, stajalo kako se to prevodi na engleski?..Kakve to ima veze sa člankom i sa tim jezikom...pa nije se na engleskom standardizovao taj jezik...takođe, očigledno nam fali članak o tom standardu srpsko-hrvatsko-slovenački...ono dole objašnjenje u napomeni, zbunjuje, nije odgovorajauće...postoji razlog zašto je taj jezik trodelni, tj. zašto je tako nazvan, iako je kasnije, ali kasnije slovenački izbačen...objašnjenje zvuči kao nakdadno čitanje iz sasvim druge istorijske vizure..--ANTI_PRO92 (razgovor) 04:35, 8. februar 2016. (CET)