Razgovor:Lazar Hrebeljanović/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ne mogu da verujem da nemate ništa da kažete za ovog velikog srpskog vladara!? Sramota zaista sramota i vi nešto znate da kažete, ma daj...

Pobogu brate, dovedi se malo u red. Pa niko ovde nema svu pamet sveta. Ništa ne može preko noći da se napravi. Registruj se, bilo bi bolje! --Pokrajac|razgovor 23:01, 30 maj 2005 (CEST)

Ne vi vilo bolje, bilo bio bolje da više ne blokiraš moje ispravke, koje su samo za dobrobvit ovog sajta!?

Pa, Lazar ti nije blokiran. Napiši članak o njemu i ostaće ako ima smisla. --Miloš Rančić (razgovor) 02:03, 31 maj 2005 (CEST)

Sve se nešto mislim...kako je to Lazar nasledio Bukašina Mrnjavčevića,i GDE ga je to nasledio?Vukašin je bio kralj,Lazar knez;jeste mu Lazar preuzeo teritorije na jugu,ali tečko da je to vredno pomena u desnoj strani teksta ... --Treki 18:50, 18. februar 2006. (CET)

• Gledam ovu istoriju(kome da roknem keca iz istorije za Vukašina(Dinčić je srećni dobitnik)) i `ladno izvaljujem da je članak postojao pola godine sa 5 izmena bez trunke teksta u njemu.Ljudi lepo dodaju slike,kategorije,međuviki[1].Genijalno.Moraću i ja da počnem da pravim ovakve članke.MorHu. Crni Bombarder!!! (†) 19:48, 25. septembar 2007. (CEST)

Jedan od velikaša srpskih, koji su vladali carstvom srpskim posle cara Dušana. Po smrti cara Uroša Lazar bi krunisan od patrijarha Jefrema za cara srpskog. Slao izaslanstvo u Carigrad, sa monahom Isaijom da moli da se skine anatema sa naroda srpskog. Borio se protiv sile turske u nekoliko mahova. Najzad sukobi se na Kosovu polju 1389. godine 15. juna sa turskim carem Amuratom, gde bude posečen. Telo mu preneto i sahranjeno u njegovoj zadužbini Ravanici kod Ćuprije, a docnije preneto odatle u Ravanicu Sremsku, odakle je za vreme Drugog svetskog rata (1942. godine.) preneto u Beograd i položeno u Sabornu crkvu, gde i danas netljeno počiva i pruža utehe i iscelenje svima onima koji mu se molitvom obraćaju. Obnovio Hilandar i Gornjak; podigao Ravanicu i Lazaricu; bio ktitorom manastira ruskog Pantelejmona kao i mnogih drugih crkava i manastira. Sveti Jefrem, patrijarh srpski. Kao sin jednoga sveštenika odmalena težio za duhovnim i podvižničkim životom. Odbegao u Svetu Goru, kada su roditelji hteli da ga žene. Docnije se vratio i podvizavao se u Ibarskoj klisuri i Dečanima. Kada nasta mnogonačelije i borba o prvenstvo u državi, pa nažalost i u crkvi, Sabor izabra Jefrema za patrijarha na mesto upokojenog Save 1375. godine. Kada mu je saopšten izbor, on se gorko zaplakao, no nije se mogao otkazati. On je venčao kneza Lazara za cara 1382. godine, otkazao se prestola i predao ga Spiridonu, a on se opet povukao u pustinju; no po smrti Spiridonovoj, 1388. godine, umoli ga car Lazar te se ponovo primi dužnosti. Upravljao Srpskom crkvom u teško vreme Kosovske propasti i docnije do 1400. godine, kada skonča, u osamdeset osmoj godini svoga života, i preseli se ka Gospodu, koga je ljubio-109.122.83.118

Imaš li izvore za ovaj tekst ? --CarRadovan (razgovor) 01:03, 6. oktobar 2014. (CEST)

Imam

--109.122.83.167 (razgovor) 04:26, 17. april 2015. (CEST)Ohridski Prolog. Ako ćeš da osporavaš crkvene spise - svaka čast !

Koji crkveni izvor kaže da je Lazar krunisan i gde? -- Bojan  Razgovor  04:30, 17. april 2015. (CEST)

Sramota je da ne poznajemo svoju istoriju i učimo iz stranih udžbenika za koje su Albanci autohtoni stanovnici Balkana, evo ti tekst iznad pa pročitaj. Autor teksta kao da je čuvao ovce sa ovim vladarem, neka ga bar nazove knezom... 109.122.83.167 (razgovor) 04:53, 17. april 2015. (CEST)

Pitanje je bilo: u kom crkvenom dokumentu (kako se naziva, gde se cuva) kaze da je Lazar bio car. Umesto toga smo dobili odgovor na neko drugo potanje. Ohridski prolog je pisan u 20. veku od osobe koja pod a) nije istoricar b) nije savremenik Lazarev c) nije crkveni dokument. -- Bojan  Razgovor  04:57, 17. april 2015. (CEST)

Nije crkveni dokument to se samo prodaje na njihovim trafikama. Vladika Nikolaj je izgleda iz glave napisao skraćena žitija preko 1000 svetaca. Nije istoričar ali je svetac, zašta bi trebalo tebe da predlože (ateistu), jer si ti očigledno najpametniji na Vikipediji. 109.122.83.167 (razgovor) 05:01, 17. april 2015. (CEST)

Skupio je na jednom mestu brojne neistine iz drugih izvora... -- Bojan  Razgovor  05:06, 17. april 2015. (CEST)

Šta je tu za tebe istina kad se izjašnjavaš kao ateista, leba ti ? 109.122.83.167 (razgovor) 05:12, 17. april 2015. (CEST)

Ono što nije laž :) To da li sam ateista ili budista nema veze u ovoj raspravi. Lazar nije bio krunisan za cara i tačka. -- Bojan  Razgovor  05:14, 17. april 2015. (CEST)

A što je proslavljen kao sv.car Lazar i što ga zovu carem u epskim pesmama ? Zbog žutih mrava ? Drugi znaju bolje našu istoriju, je l'? Zaašto bi neko to izmišljao i sa kakvim ciljem ? 109.122.92.180 (razgovor) 11:38, 22. april 2015. (CEST)

U srpskim espkim pesmama postoji tri brata Mrnjavčevića (umesto dva), car Dušan se ženi Roksandom (a ne Jelenom), postoji devet Jugovića, a Marko Kraljević je junak (a ne turski vazal kao u stvarnosti). Zaista je sa tobom bespotrebno razgovarati. -- Bojan  Razgovor  06:29, 23. april 2015. (CEST)

U podnaslovu Prologa stoji: 4. Sveti mučenik Lazar, knez srpski. - znači KNEZ srpski. U nastavku teksta se govori o krunisanju, ali taj tekst je vjerovatno prepisan iz nekog drugog izvora u Prolog i o tome svoj stav daju istoričari. Pa dok oni ne promjene mišljenje - biće: „knez srpski“.--CarRadovan (razgovor) 21:58, 23. april 2015. (CEST)

Hoće li autor ili ko već, promeniti ime članka i prestati da vređa ovog sveca i mučenika i velikog srpskog vladara? Nije on s nama čuvao ovce ! Ako je Tvrtko Stefan i sin mu Stefan onda je i on nosio ovu srpsku carsku titulu ? Otkud mi da znamo koliko je bilo Mrnjavčevića kad su te pesme pisane u vreme Turaka ? Roksanda je uzeta, verovatno, kao poređenje sa Aleksandrom Velikim ! Moli Boga za nas grešne, sveti care Lazare ! Amin. 109.122.83.196 (razgovor) 08:03, 24. april 2015. (CEST)

Knez Lazar je prevashodno srpski vladar i istorijska ličnost. Niko ne kaže da nije svetitelj niti je to izostavljeno. --Željko Todorović (razgovor) 16:12, 24. april 2015. (CEST) s. r.

Istorijska ličnost i knez za sve, svetitelj samo za SPC. -- Bojan  Razgovor  19:23, 24. april 2015. (CEST)

Lazar Hrebeljanović je istorijska ličnost, srpski knez i svetitelj SPC-a za sve! Oni koji imaju problem sa zvaničnom istorijom, bilo bi dobro da tu borbu vode u nekim drugim krugovima, jer će vikipedija uvažavati samo zvaničnu istoriju. Isti bi mogli da svoje molitve ostave za crkvu, a ne za vikipediju... Oni drugi, koji imaju vlastiti problem sa religijom, mogli bi da nauče da poštuju i one druge koji nemaju taj problem.--CarRadovan (razgovor) 20:19, 24. april 2015. (CEST)

Religija stvara ljude kao sto je 109.122.83.196. -- Bojan  Razgovor  20:21, 24. april 2015. (CEST)

Ovde nije reč o religiji, nego o činjenicama koje su falsifikovale velike sile da bi otimale srpske teritorije i svađali i delili Srbe. Dooshko Doobuyic (razgovor) 04:33, 9. septembar 2016. (CEST)

Bilo bi dobro da se držite priče o sadržaju članku, a manite se ličnih ocjena (uvreda) drugih urednika!--CarRadovan (razgovor) 20:29, 24. april 2015. (CEST)

A gde sam ja to ocenio uvredio druge urednike? -- Bojan  Razgovor  20:31, 24. април 2015. (CEST)

Твоја претходна реченица, ако није дијагноза проблематичног психијатра, онда је свакако увреда и овог нашег саговорника и свих других религиозних особа. Бојане, ово је страница за разговор о Лазару Х. и не мислим с тобом (ни овдје ни на другим мјестима) полемисати о твом властитом проблему са религијом! --CarRadovan (разговор) 20:37, 24. април 2015. (CEST)

I bio je razgovor o Lazaru sa moje strane, dok se ti nisi umešao. Nemaju svi religiozni problem sa istorijom, biologijom ili fizikom, ali među onima koji imaju ogromna većina su veliki vernici. I to je činjenica. -- Bojan  Razgovor  20:44, 24. april 2015. (CEST)

Vjerovatno je do mene... Kakogod, nemoj da vrijeđaš urednike zbog njihove vjerske pripadnosti. Ipak si ti administrator, a to se krši i sa pravilima ovog projekta! Ja sam završio na ovu temu - pozdrav! --CarRadovan (razgovor) 20:57, 24. april 2015. (CEST)

Zašto se u tekstu potpuno ignoriše verodostojna pretpostavka da se knez Lazar prezivao Grbljanović a ne Hrebeljanović, da je poreklom sa Grblja u Boki Kotorskoj, i da je verovatno bio sinovac Cara Dušana (kao i preostala dva Dušanova stavilca). Ta je varijanta prihvaćena u Crnoj Gori od pamtiveka, čak je i veliki Njegoš kneza Lazara nazivao Grbljanović. Mislim da je jedna napomena o mogućem Grbaljskom poreklu neophodna u tekstu. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 58.179.146.169 (razgovor • doprinosi)

Administrator Bojan napisa ovde da se vikipedija bavi zvaničnim istorijskim činjenicama a naslov članka je i danje Lazar Hrebeljanović. On je napisao i da je knez Lazar svetitelj samo za SPC ?! On je bio poslednji srpski car iz dinastije Nemanjića i tačka ! Dooshko Doobuyic (razgovor) 13:00, 26. avgust 2016. (CEST)

Car ili knez?

U srpskom narodu se o njemu govori i car Lazar i knez Lazar. Iako se carska titula mogla tumačiti simbolično u smislu njegovog opredeljenja za carstvo nebesko, zbog žrtvovanja, jer je poginuo u borbi protiv Turaka, ipak postoje podaci koji govore da se on zacario u Prizrenu 1376. ali da se navodno zbog skromnosti sam nazivao knezom. Ta "skromnost" bi se mogla pripisati želji Romeja (Grka) da se niko drugi ne tituliše carskom titulom sem cara u Carigradu. Crkva u Carigradu je bacila prokletstvo na srpsku crkvu i cara Dušana zbog podizanja crkve na rang patrijaršije i što se Dušan zacario, a u vreme Lazara su izglađeni odnosi sa Vaseljenskom patrijaršijom i skinuta je anatema. Mogući razlog odricanja od carske titule je bio očuvanje jedva uspostavljenog mira između Pećke i Carigradske patrijaršije. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 24.135.125.45 (razgovor • doprinosi) | 23. januar 2016. u 22:34

Reference

Postoji podatak i da je kneza Lazara cara krunisao patrijarh Jefrem 1382. godine odlukom Državnog sabora. Naša kompletna istorija je prepravljena pa i ta činjenica da je knez bio car. Lazar je bio vladar Raške a ne Srbije. Naziv Srbija uveo je njegov sin. Bar smo tako učili iz istorije... Dooshko Doobuyic (razgovor) 04:28, 9. septembar 2016. (CEST)

Diskusija

Tekst sam prenio iz članka, jer bi se o ovoj temi moglo diskutovati.--Radovan ⁂ 09:27, 24. januar 2016. (CET)

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%A5%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=historysubmit&type=revision&diff=11581195&oldid=11580258 Neko ne smatra da se ima šta o tome diskutovati niti da je tome mjesto u članku. Po meni jeste mjesto u članku,jer je naziv car Lazar čest u narodu, rasprostranjen,a da nema odgovora zašto,koji su razlozi niti ko daje odgovor od istoričara. Pošto sam našao ove podatke čak da se zacario i godinu ali iz skromnosti da sam koristi titulu knez,jasno je da se ne bi zacario (ukoliko su podaci autentični) da bi se potom titulisao knezom... tj.da je bilo pravih razloga zašto više odjednom nije car,a car ostaje do danas u našem narodmom predanju. Čim je toliko poznat u narodu kao car izgleda je to istoriski događaj bio.. jer i danas su neki ljudi za neke ratni zločinci a za neke heroji,bilo u Hrvatskoj ili Srbiji... kako ko gleda na stvar. Grci svakako nisu podnosili da Srbi imaju ni cara ni patrijaršiju,posebno što smo bili pravoslavni i u crkvenoj a nekada i političkoj scjelini s njima... Možda se proglasic carem u odnosu na Tvrtka koji je postao kralj Srba, Bosne.. tj.da mu je to bila konkurencija, ali zbog Grka i mira u crkvi pristaje na titulu kneza.. kao i Knez Nikola što se krunisao 1910. iz istih konkurentskih razloga u odnosu na Karađorđeviće,dosta kasnije... --94.189.214.165 (razgovor) 10:38, 24. januar 2016. (CET)

Zar Andrija nije beskonačno blokiran.--Drazetad (razgovor) 10:44, 24. januar 2016. (CET)

Dezurni jezuiti se opet uspanicili? Ovdje nije tema diskusije Andrija vec titula cara ili kneza, od Lazara. Ali kako ste vi mediokriteti koji mozete da doprinesete samo u korist gluposti, cenzure, bloliranju istine ne cude vase nemocne rekcije! Mozete me samo trajno blokirati i nista vise,a nikada necete doprinositi kao ja,jer ves izjeda medioktitetska zavist i najljigavija glupost,poltronstvo zapadnom projektu,koji ima strogu cenzuru,po instrukcijama,sta moze a sta ne moze u clanke... --94.189.214.165 (razgovor) 10:53, 24. januar 2016. (CET)

Druže, ja ne znam u čemu je problem. Lazar se ni u jednom savremenom izvoru ne naziva carem, već knezom. Tako se sam tituliše u svojim poveljama, tako su ga u korespondenciji nazivali susedi npr Dubrovčani, tako se spominje u savremenim natpisima npr. u Ljubostinji ili u Visokim Dečanima, tako ga nazivaju autori najranijih kultnih spisa itd.

Strani izvori 15. veka (latinski, turski...) Lazara ponekad nazivaju kraljem ili despotom (pod uticajem titule koje su nosili Stefan Lazarević i njegovi naslednici...)

Prvi ga kao cara spominje tek grof Đorđe Branković krajem 17. i početkom 18. veka...

Inače, pitanje Lazareve titule je krajem 19. veka razjasnio ne jedan jezuita, već fruškogorski arhimandrit Ilarion Ruvarac...

Nema potrebe za rasprom.--ClaudiusGothicus (razgovor) 21:08, 24. januar 2016. (CET)

Za raspravom itekako ima potrebe,ne samo zato sto niko nije sveta krava pa ni Ruvarac,tj ako on ima kriticki duh i prema njegovom radu je naucno ispravno imati kriticki duh...vec i zato sto se u clanku ne objasnjava zasto i odakle car Lazar, a toliko je ucestalo. To sto je do sada mozda najstariji pisani zapis da je Djordje Brankovic rekao car lazar ne znaci da ga je on prvi pomenuo pod tim imenom. Ucestalost u narodu dokazuje da tu ima nesto,a podaci da se zacario u Prizrenu 1374. Ruvarac apsolutno grijesi da se iz narodne tradicije o istoriji ne moze nista suditi,itekako moze...iako su tu magleni pojmoi i termini,narodne izreke,obicaji su knjiga koja seze u duboku starinu,pa se iz njih jasnije vide mnoge stvari,kao kicenje tudjim perjem itd..ko god je malo dublje zagazio u istorijske teme zna o cemu govorim,a budalama i ne treba nista objasnjavati,jer kako da razumiju? Niko ne spori da se on nazivao knezom,ali sporno je odakle podaci o caru,zasto,i tako ucestalo ako to nije istorijski dogadjaj bio? dakako da je bio,i da je Grcima to smetalo i da se zato zrtvovao i u tom smislu za dobro crkve da ostane na rangu patrijarsije...

Naći ćeš ti u tradiciji da se carem naziva recimo i Stefan Nemanja što opet ništa ne dokazuje.

Naravno, ovom članku nedostaje deo i o Lazaru kao svecu-mučeniku, i o Lazaru kao mučeniku iz narodne tradicije...

Međutim, ničim se ne može dokazati da je Lazar u 14. veku bio car, niti o tome savremeni izvori išta znaju, niti Ruvarac u tom greši, a ne greše ni istoričari posle Ruvarca. Uostalom, koji izvor iz 14. veka svedoči da se Lazar zacario 1374 ? Neki poznat samo Simi Lukin Laziću i sličnim poznavaocima srpske istorije ?

Uz svo poštovanje, ako si dokon, napravi svoju fb grupu na ovu temu ili, još bolje, sajt pa udri u talambase. Eto toliko.--ClaudiusGothicus (razgovor) 21:42, 27. januar 2016. (CET)

Onda su i car Dušan i njegov sin Uroš takođe hteli u carstvo nebesko pa ih zovemo carevima... Verovatno je posle Uroša carica bila Jelena, pa Jovan Uglješa, pa Tvrtko, a poslednji je Lazar. A Vuk Branković reče Milici u filmu Boj na Kosovu: Zar tebi nije jasno da su Turci na Kosovu konačno srušili srpsko carstvo ? Dooshko Doobuyic (razgovor) 12:47, 26. avgust 2016. (CEST)

Portret kneza Lazara

Mogu li da zamolim da se prva slika u vladarskom boksu NE DIRA.

Jedini portret kneza Lazara sačuvan iz vremena koje je blizu vremenu kada je živeo je ovaj portret iz Ljubostinje, Miličine zadužbine, sa početka 15. veka: https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Ljubostinja#/media/File:Lazar_Hrebeljanovic.jpg

Drugo, portret kneževske porodice je postojao naravno i u Ravanici, glavnoj zadužbini kneza Lazara. Taj portet je odavno izbledeo do neprepoznatljivosti i golim okom se praktično ne vidi. Ovo NIJE portet kneza Lazara iz Ravanice već idealizovana rekonstrukcija kako je portet mogao da izgleda: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Prince_Lazar_(Ravanica_Monastery).jpg

Dakle, između sačuvanog porteta koji spada u period o kome je reč iz Ljubostinje i idealizovane rekonstrukcije danas praktično neprepoznatljivog portreta iz Ravanice treba ostaviti ono što danas nedvosmisleno imamo...

ClaudiusGothicus (razgovor) 10:12, 23. jun 2020. (CEST)