Razgovor:Logori Nacističke Nemačke u Šapcu

Tačnost podataka pod lupom

Kao stanovnik Šapca i rođeni Šapčanin, nisam čuo za deo grada koji se zove Senjak i još tamo da je tamo postojala kasarna. Nemam nameru da proviturečim autoru članka, ali moram da naglasim nekoliko opšte poznatih činjenica:

• Posle napada četnika i partizana u septembru 1941. godine i pogibije nemačkih vojnika, skupljeni su građani Šapca na Mihajlovcu, današnje vašarište i u neposrednoj blizini starog mosta i Starog grada.
• Posle toga su prebačeni preko Save u selo Klenak, na levoj obali reke i odakle su proterani u Jarak, selo udaljeno 23 kilometra, poznato kao Krvavi marš.
• Posle povratka u Šabac, smešteni su u logor u kasarni (koja i danas postoji), iz kojeg su mnogi oterani u mačvansko selo Zasavicu, pored Mačvanske Mitrovice i tamo streljani (najviše Jevreji i Romi).

Tokom okupacije u Šapcu ubistva i streljanja su vršena na mestu današnjeg naselja Benske bare, u neposrednoj blizini samog centra grada. U zgradi Okružnog suda mogao je biti samo zatvor, nikako logor, a za deo grada koji se pominje kao Senjak, velika je verovatnoća da se odnosi na selo Klenak. Stratišta na kojim su streljani stanovnici Šapca i okoline u gradu nema kao što su Jajinci u Beogradu ili što je bilo i što ima u drugim gradovima u Srbiji.--Vanilica (razgovor) 18:06, 14. decembar 2016. (CET)

Odgovor validnim izvorima

Ne mogu da shvatim ovakvo ponašanje jer sam ti dostavio izvor na tvojoj stranici za razgovor u kome sve to decidno stoji, ali nisi našao za shodno da ga pročitaš A sada ponavljam, to je knjiga Stanoje Filipović, Logori u Šapcu, Novi Sad, 1967.,a ima je u elektronskom izdanju u Šabačkoj biblioteci, na ovoj adresi u kome autor navodi postojanje tri logora u Šapcu, što je i navedeno na stranici, a evo još jednog izvora Koncentracioni logori u kome decidno stoji:

„ U Šapcu su postojala dva logora: jedan u kasarnama na mestu zvanom Senjak, a drugi u barakama na Savi.62 U stvari, ovaj logor na Senjaku imao je prolazni karakter i postojao je do leta 1942. godine. Logor na Savi je odgovarao više koncentracionom logoru i postojao je za sve vreme okupacije.

Logor na Senjaku formirale su nemačke vojne jedinice 342. pešadijske divizije 30. septembra 1941. da bi u kasarnama bivše kraljevske jugoslovenske vojske smestile pohapšene taoce iz Šapca i okoline posle „krvavog marša", a zatim iz celog Podrinja. Međutim, uhapšenih je bilo oko 22.000 i svi nisu mogli da stanu u kasarnske prostorije, tako da je velika masa seljaka ostala napolju. Tu, u krugu logora zatvorenici su podeljeni na grupe po opštinama.

......Za razliku od logora na Senjaku, logor na Savi postojao je za sve vreme okupacije. Bio je smešten u vojne barake na prostoru oko Starog grada, a sastojao se od šest baraka, nasuprot kojih su se nalazile: upravna zgrada, zgrade za magacine, radionice i kuhinje. Logor je bio opasan sa dva reda bodljikave žice. U krugu logora bilo je nekoliko kula osmatračnica......izvor

”

Nisam rođen u Šapcu ali umem da čitam literaturu, i nikada se ne bih koristio neistinom a još manje ovako oponirao kolegi uredniku, ne pročitavši izvor, koje mi je on ponudio.

Nemam nameru da ulazim u bilo kakve dalje rasprave, jer sam sve istinito referencirao i to dokazao. Hvala. --Dr Milorad Dimić (razgovor) 20:11, 14. decembar 2016. (CET)

Mile ne bi bilo loše da ubaciš ovu literaturu koju si linkovao direktno u članak (u reference/literaturu ili spoljašnje veze...mislim na link). Ako već ima na netu, nek ljudi koji se interesuju za ovo mogu dalje da nastave i u knjigama. Ubacio bih sam, al gledam možda još uređuješ ovaj članak pa neću da ti smetam. Pozz --ANTI_PRO (razgovor) 07:03, 15. decembar 2016. (CET)

Odgovor odgovoru...

Žao mi je što si moje pisanje podigao na nivo „rasprave”. Pročitao sam izvor koji je u vezi Drugog svetskog rata sa Šapcem i njegovim stanovnicima. Samo jedan si izvor koristio za izradu stranice, ali ne i sve ostale koji si naveo. Opet taj izvor, sa dužnim poštovanjem prema pisanoj reči, ne smatram u potpunosti kompetetnim zbog ideologije i vremena kada je pisan. Vremena kada su se nečije zasluge poništavale, a drugima dodavale, kao i danas, zar ne?

U knjizi se pominje Okružni sud i zatvor u njemu, Mihajlovac (vašarište) i ta famozna kasarna, koja je možda bila na nekad (sad zaboravljenom) delu grada koji se zvao Senjak. Ali to je sve možda, trebalo bi napisati da u krugu današnje (i tadašnje) kasarne je bio logor. Ti slobodno dođi u Šabac ili pozovi prijatelje pa ih pitaj gde je Senjak u Šapcu. Niko za to nije čuo. Sa postojanjima logora postoje kao materijalni dokazi u okviru Donjošorskog groblja postoji Partizansko groblje, u kome su sahranjeni svi borci, rodoljubi (ili taoci i žrtve) iz grobnica, Aleja Narodnih heroja i prvoboraca Mačvanskog kraja. Na zidinama Starog grada je bila postavljena spomen ploča u znak sećanja na zatvorene i streljane logoraše, kao i na fiskulturnoj sali, danas Škole za umetničke zanate, gde je isto bilo mesto streljanja. Znači da su nekad sva ta mesta bila obeležena prigodnim spomen pločama, a da je posle oktobarskih promena sve to uklonjeno, kao što su zamenjena imena ulica, ustanova... Na streljanje i žrtve podseća i centralni trg koji je prošle godine dobio simboličan spomenik i nazvan je Trgom šabačkih žrtava. Šta još treba od referenci? Samo nemoj da tvrdiš da ja ne čitam i ne poštujem kolege.

Postoji i fotografije Partizanskog groblja, koje sam slučajno ja slikao, pa ne bi bilo loše da ih postaviš kao ilustraciju. Sve u svemu, žao mi je što ne prihvataš dobronamerne sugestije i što kao i u poruci uzimaš sve na nož. Pozdrav,--Vanilica (razgovor) 22:16, 14. decembar 2016. (CET)