Razgovor:Makoto Šinkaj/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Po Pravopisu srpskog jezika, krajnje japansko "ai" se prenosi se kao "aj".

--Sly-ah (razgovor) 03:46, 8. februar 2011. (CET)

ŠinkAI

Reč "AI" na primer, na japanskom znači ljubav i ne može nikada biti "AJ", jer se tako i ne izgovara.
Na primer, "EU" i "EI" u nemačkom jeziku se na srpskom pišu kao "OJ" i "AJ", zato što se upravo tako i izgovaraju (Feuer frei - Fojer fraj).
"AI" , gde god da se nađe u peči, na japanskom se UVEK izgovara upravo tako - "AI", i ne možemo mi to da menjamo samo zato što je nama možda lakše da izgovorimo "AJ".
http://www.youtube.com/watch?v=EfP7S3msXZI - Pogledajte video i obratite pažnju na pridev "nagAI" - dug, dugačak.
Dakle, pravilo "piši kao što govoriš" mora da ima prednost !
Ako ništa drugo, pogledajte "Japansko-srpski rečnik"(ISBN 978-86-17-15713-3) koji je pre par godina izdao "Zavod za udžbenike - Beograd", a čiji je autor Hiroši Jamasaki-Vukelić.
Između ostalog, možete naći sledeće primere:

GikAI - skupština, parlament
DarašinAI - neuredan, nemaran, aljkav
KadAI - zadatak
ĆikAI - blizak
TakAI - visok, skup

I tako dalje...

Zato vas NAJLEPŠE MOLIM da vratite članak u prvobitno stanje.
HVALA !
Pedja770 (razgovor) 04:41, 8. februar 2011. (CET)

---

Moraš da shvatiš nekoliko stvari:

• 1. Ovde se radi o transkripciji ličnog imena, a ne o transkripciji opštih imenica (apelativa). Za lična imena važe sasvim druga pravila transkripcije, nego za opšte imenice.
• 2. Narečeno japansko ime i prezime transkribovao sam po uputama iz Pravopisa iz 1993, iz odeljka o transkripciji sa japanskog. Evo i citata:

"Za nas je, međutim, bolje da pođemo od praktičnih razloga, pa da na kraju reči umesto I iza samoglasnika pišemo j, čime će se omogućiti normalna deklinacija i izvođenje reči, dok u sredini reči možemo zadržati i ... Sendaj (SENDAI), Sakaj (SAKAI), Fukuj (FUKUI), samuraj (SAMURAI), Aikava (AIKAWA), Suicu (SUITSU) itd."

Dakle, sve tvoje primedbe i opaske u pogledu transkripcije sa japanskog možeš da uputiš na adresu Matice srpske i autora Pravopisa ("Reč "AI" na primer, na japanskom znači ljubav i ne može nikada biti "AJ", jer se tako i ne izgovara", AI" , gde god da se nađe u peči, na japanskom se UVEK izgovara upravo tako - "AI", i ne možemo mi to da menjamo samo zato što je nama možda lakše da izgovorimo "AJ", "Dakle, pravilo "piši kao što govoriš" mora da ima prednost !" ), a sve dotle dok ne podneseš validan dokaz za svoje tvrdnje, na ovoj Vikipediji će se raditi po uputstvima iz Pravopisa.

• 3. Tebi niko ne brani da ovakve japanske reči izgovaraš sa "ai" i niko ti ne brani da ih pišeš sa "ai", ali na Vikipediji važe pravila iz Pravopisa i SVI ih se moramo pridržavati.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 08:47, 8. februar 2011. (CET)

ŠinkAI

Naravno da ću i dalje govoriti i pisati "AI" jer sam za toliko učio japanski jezik.
Ali to i nije poenta ovde.
Prekrstiti čoveka, ni krivog ni dužnog, ide vama(administratorima) na dušu.
Ja sam ti dao validan dokaz.
Prošetaj se do biblioteke i nađi dotični rečnik iz 2008-me.
Koje rešenje ćeš ti da favorizuješ je već drugi problem.

Pozdrav.

---

Ja mislim da je citat iz Pravopisa još validniji dokaz, ali ti uopšte ne komentarišeš te citate, zapravo, uopšte ih ne konstatuješ. Za tebe je validan dokaz citat iz japansko-srpskog rečnika, za mene je validan dokaz citat iz Pravopisa. Šta misliš, čiji je argument jači? Lepo je što si ti učio japanski jezik, ali ovde se ne radi o japanskom jeziku, već o srpskom, odnosno, o transkripciji s japanskog na srpski, pri čemu se MORAJU uzeti u obzir upute iz Pravopisa SRPSKOG jezika, sviđalo se to nekome ili ne. Sve vreme ti ukazujem na tu činjenicu, a ti je uporno ignorišeš.

Dalje, da li ti kažeš i pišeš samurai ili samuraj? I zašto si Miyadzaki-ja prekristio u Mijazaki, kada se to prezime izgovara MijaDZaki? Budi malo dosledniji.

--Sly-ah (razgovor) 10:49, 8. februar 2011. (CET)

1. To što je pogrešan izgovor pojedinih reči kao što su Tokio, umesto Tokjo, ili samuraj umesto samurai, ušao u srpski jezik i ukorenio se do nivoa na kome je besmisleno ubeđivati ljude drugačije, već je praktičnije ostaviti stvari takve kakve jesu, ne daje nam za pravo da sa tastaturom u jednoj, i "Pravopisom Matice srpske" u drugoj ruci, krenemo da pokrštavamo i prekrštavamo jadne ljude !
2. みやざき je Mijazaki zato što je to što ti misliš da su u pitanju dva glasa(DZ), za Japance je jedan glas, crni čoveče !!!
Taj glas u suštini pada između D i Z, ali pošto je taj glas po vrednosti približniji glasu Z umesto D, za transkripciju se uzima Z.
ざ　- za
ず　- zu
ぜ　- ze
ぞ　- zo
3. A gde sam ja to rekao da Pravopis nije validan dokaz ?????
Ja sam ti samo rekao da ono što ti misliš da je bitnije u ovom konkretnom slučaju drugi problem.
To što se ovde radi o ličnom imenu čini stvar još gorim po vas administratore.
Gde hoćete na internetu možete da proverite kako se njegovo ime izgovara.
Ništa na ovom svetu vam ne daje za pravo da nekoga prekrstite.
Sram vas, bre, bilo !
Pedja770 (razgovor) 12:11, 8. februar 2011. (CET)

---

みやざき je Mijazaki zato što je to što ti misliš da su u pitanju dva glasa(DZ), za Japance je jedan glas, crni čoveče !!!

"Japansko Z opisuje se u stručnoj literaturi kao poluafrikata, što bi opravdavalo i našu zamenu dz, naročito s obzirom na analogno dž (J)... Međutim, kao prostije i već ukroenjeno, treba zadržati pisanje z ...

Dakle, ne "mislim ja", već Pravopis misli da je japansko Z poluafrikata koja bi trebalo da se prenosi kao dz, ali se ipak, iz opravdanih razloga, prenosi kao z. Verovatno ću ti dosuti so na ranu kada ti kažem da se po Pravopisu japansko J prenosi kao dž, a ne kao đ, kao što su te, pretpostavljam,učili u Japanu. E pa, vidiš, zemljače, na ovoj Vikipediji se poštuje Pravopis srpskog jezika koliko god tebi to teško palo. I snizi malo retoriku. Razni uzvičnici, uzvici "sram vas bilo", paušalne ocene itd. nisu dobrodošli na ovoj Vikipediji, a ti na taj način nećeš ništa postići sem kontraefekta. Dakle, da rezimiramo: Pravopis srpskog jezika, pa onda nekoliko mesta prazno, pa onda Japansko-srpski rečnik, pa nekoliko mesta prazno, pa onda tvoje "stručno mišljenje". To je hijerarhija koje si dužan da se pridržavaš ako želiš da konstruktivno sarađuješ na Vikipediji na srpskom jeziku.

--Sly-ah (razgovor) 12:21, 8. februar 2011. (CET)

Elem, blokiraju mi komentar jer navodno napadam tvoju ličnost, dok su tvoji zajedljivi komentari naravno u redu.
Najbolje je da ti zemljače odeš za Japan sa VikiCitatima, pa da ih ti opraviš kako se njihovi glasovi u stvari izgovaraju.
Japanske reči su ulazile u srpski jezik mahom preko stranih jezika kao npr. engleskog, pa zato imaš pojavu glasova č i dž, jer engleski ne poznaje glasove ć i đ , što je dovelo da postoje greške kao što su Fudžijama, umesto Fuđijama. ( ali je npr. Džudo, i dalje Džudo )
Kao i svaki jezik i japanski ima svoja pravila i izuzetke kao i mnogobrojne glasovne promene. Ako misliš da ćeš naučiti japanski jezik preko VikiCitata onda ja stvarno nemam nikakav komentar.
Pogledaj sledeću internet stranicu
http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:transkripcija-iz-japanskog-jezika
Šta tu piše ?
Piše sledeće :
2. SendaJ ili SendaI (Sendai), AJkava ili AIkava (Aikawa)?
U nekim preciznim transkripcijama ovde se pravi etimološka razlika: ako je diftong kineskog porekla, piše se suglasnik j, a ako je izvorna japanska reč, na tom mestu stoji vokal i.
Za nas je, međutim, bolje da pođemo od praktičnih razloga, pa da na kraju reči umesto I iza samoglasnika pišemo j, čime će se omogućiti normalna deklinacija i izvođenje reči, dok u sredini reči možemo zadržati i bez obzira na poreklo: Sendaj (Sendai), Sakaj (Sakai), Fukuj (Fukui), samuraj (samurai), Aikava (Aikawa), Suicu (Suitsu), itd.
Ti si isekao prvu rečenicu jer se vidi da je moja transkripcija preciznija.
A onda si od svojih "praktičnih razloga" pokušao da napraviš "validan" dokaz.
Eeeeeee moj zemljače...

Pedja770 (razgovor) 12:57, 8. februar 2011. (CET)

Pitanje: Budući da smo svojevremeno koristili Prćićev transkripcioni rečnik nasuprot Pravopisu, da li bismo i sada mogli na isti način da koristimo Jamasaki-Vukelićev? Nikola 15:28, 8. februar 2011. (CET)

Prćićevi rečnici su se koristili jednostavno zbog toga što su sami lingvisti procenili da su pravila o transkripciji sa engleskog u Pravopisu iz 93. manjkava budući da su se oslanjala na grafiju, a ne na izgovor, odnosno IPA. Oslanjanje na grafiju pri transkripciji sa engleskog jednostavno je nemoguće zbog toga što engleski jezik nema čvrstih pravila izgovara za određeno slovo ili kombinaciju slova. U novom Pravopisu taj je propust ispravljen i transkripcija sa engleskog urađena je na osnovu izgovora, odnosno IPA. Nasuprot tome, pri transkripciji sa japanskog postoje relativno čvrsta pravila o prenošenju slova odnosno kombinacije slova u srpski, pa je stoga besmisleno razmišljati o korišćenju nekog alternativnog priručnika (kakav je i narečeni rečnik) umesto jasnih i preciznih pravila u Pravopisima 93. i 2010.

--Sly-ah 18:42, 8. februar 2011. (CET)

ŠinkaI

Lepo si napisao zemljače.
Sugerišu !
To si trebao ti odmah da staviš u napomenu, a ne da prekrštavaš čoveka, ni krivog, ni dužnog.
Pedja770 (razgovor) 17:38, 9. februar 2011. (CET)

Tebe je očigledno sve ovo mnogo pogodilo. A kako bi bilo da malo oladiš i okreneš se pisanju drugih članaka?

--Sly-ah (razgovor) 17:44, 9. februar 2011. (CET)

A ti mu sad dođeš i dežurni psiholog ovde na "Vikipediji" ?
Aj' u zdravlje...
Pedja770 (razgovor) 20:38, 9. februar 2011. (CET)