Razgovor:Marko Tulije Ciceron/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ko zna kako se linkuju godine stare ere ? Golija

---

ja Goran Anđelković (〠ꒌ) 23:37, 10 jun 2005 (CEST)

---

Golija, Kikeron ti je bio pravi etrurac. Inace svi pismeniji i sposobniji nisu bili čisti Rimljani odnosno Latini. Rimljanima je bila strana filozofija, poezija, retorika, sve su uvozili izvana :domatrios 23:51, 10 jun 2005 (CEST)

---

Brate Golija, za 1. godinu pre nove ere napiši 1. pne.

• Gorane, hvala puno. Domatriose, izgleda da im je bilo strano i ratništvo: iz istih izvora saznajem kako je Gaj Julije Kajsar bio Darrdanac. Malo preterujem ali ajde...mora i toga da bude :)) Golija

Ne znam koje izvore koristiš, ja koristim one iz prve ruke. To su Galski i građanski ratovi. Na latinskom ih imaš na internetu, ja ih imam i u prevodu na srpski. Tu Cezar sam za sebe kažže da je Dardanac. Akademik Ranka Kuić kaže za reč Dardan da je keltskog porekla i da znači Dar-dan = Hrast čovek. Odnosno ljudi koji obožavaju hrast (u religioznom smislu) a što se sačuvalo do danas kod Srba. Pa ti meni odgovori ko sad preteruje? :domatrios 00:47, 11 jun 2005 (CEST)

• Koristim Istoriju rimske knj. (Flašar, Budumir). Zašto ne dopišeš ono tumačenje g. Ranke Kuić u članku Dardanci ? Možda si me pogrešno shvatio, ili sam ja to loše formulisao, nisam imao u mislima preterivanje u smislu nj. dardanskog porekla već moju konstatacije "kako im je bilo strano i ratništvo". Pozdrav . Golija

---

Usaglašavanje sa zvaničnim pravopisom

1. Pravopis srpskoga jezika/priredili Mitar Pešikan, Jovan Jerković, Mato Pižurica, školsko izdanje, Matica srpska, Novi Sad i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995

ISBN 86-363-0333-8

poglavlje VI Uobličavanje reči iz klasičnih jezika i druge internacionalne leksike

t.95e, ...jedino su pravilni oblici tipa Edip, Feba, Egej, Eneja, Dedal, Ezop, Sizif, filozofija, muze, Justicija, Horacije, Ciceron itd. – a ne Ojdip, Fojba, Ajgej, Ajneja, Dajdal, Ajsop, Sisif, filosofija, muse, Justitija, Horatije, Kikeron...

--Ford Prefekt 18:28, 2 jul 2005 (CEST)

• Hvala ti na informaciji ali moram te nažalost obavestiti kako mi je silna muka od budalaština poput neprestanih promena imena zbog čega je ovde bilo i težih sukoba a da ne pominjemo potrošeno vreme. Izvini ali gde si ti bio kao student književnosti dok sam ja potrošio satove na ovaj članak a sad mi tu mašeš nekakvim modnim pravopisom koji me uopšte ne zanima. Za mene je važna suština a to je članak o Kikeronu a ne akademsko sranje koje se tiče trenutno važećih pravopisnih pravila. Eto ja ne priznajem trenutno važeće pravopisne promene koje mi ti navodiš već je za mene relevantan udžbenik Beogradskog Univerziteta kojeg sam koristio kod pisanja članka o Kikekonu. I dalje ću prilikom pisanja članaka koristiti oblik imena iz mog udžbenika a ti možeš da ih ispravljaš iza mene... Informacije radi: Kikeron se izgovaralo i u ORIGINALU (na latinskom jeziku) ako ti nije poznato. Golija

---

• svaka čast za uloženi rad, trud i vreme

"a ti možeš da ih ispravljaš iza mene..." ovo ću shvatiti kao tvoju saglasnost za usaglašavanjem imena sa pravopisnom normom.

--Ford Prefekt 10:08, 3 jul 2005 (CEST)

• Nadam se da nisi studirao samo zato kako bi ovde "u ime zakona" sprovodio trenutno važeću jeziku politiku u maniru jednog žandara već da će Srpska vikipedija imati i nekih konkretnijih koristi od tvog studiranja i novca porezoplatiša. Naravno da ne bude zabune ja nipošto ne potcenjujem tvoj doprinos u tom pogledu ili možda uzdižem moj već jednostavno ne podnosim stalna besmislena i neadvekatna prekrštavanja pojedinih akademskih moljaca i sl. Golija

---

ABC Latinskog jezika, izdavač Draganić, Zemun i Alfa, Beograd, 1989.

• kada se c nalazi ispred samoglasnika e, i, y ili ispred dvoglasnika ae, oe, eu, čita se kao naše c

cena (cena) – večera

Cicero (Cicero) – Ciceron

coelum (celum) – nebo

Caesar (Cezar) – Cezar (dvoglasnici ae, oe čitaju se kao jedan glas: ae kao dugo e, oe kao zatvoreno e)

• kada se c nalazi ispred ostalih samoglasnika (a, o, u) ili suglasnika, tada se čita kao naše k.

clades (klades) – poraz

culpa (kulpa) – krivica

color (kolor) – boja

calor (kalor) – toplota

• kada se posle c nalazi suglasnik h, tada ch treba čitati kao naše h

pulcher (pulher) – lep

• ako je t spojeno sa samoglasnikom i (ti), pa se slog ti nalazi ispred samoglasnika, tada slog ti treba čitati kao naše ci

etiam (eciam) – takođe

iustitia (justicia) – pravda

--Ford Prefekt 14:00, 3 jul 2005 (CEST)

Miron Flašar

Antika, Miron Flašar u Rečniku književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, ISBN 86-19-01962-7

Strana 38. ...Od svojih početaka preuzimanje antičkog nasleđa kreće se od nekritičnih i naivnih prepričavanja (roman o Aleksandru, Troji, Apoloniju, čiji motivi ulaze u anonimnu narodnu književnost i utiču na razvoj viteške epike) preko proučavanja i prihvatanja ideja i tema iz antičkih dela (na zapadu su Ciceron i Seneka, Makrobije i Boetije izvori poznavanja antičke filozofije; Ovidije služi kao mitološki priručnik), pa sve do prihvatanja oblikovanih težnji i kreativnog podražavanja, koje se od preporoda sve određenije oslanja i na antičku poetiku (Horacije, Aristotel).

Retorika, Miron Flašar u Rečniku književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, ISBN 86-19-01962-7

Str. 700 .... Braća Grasi (2. v. st.e.) učili su u Grčkoj i na Rodu, gde je i Ciceron (79 – 77 st. e.) slušao Apolonija Molona; Cezara je podučavao Apolodor iz Pergamona, cara Tiberija Teodor iz Gadare...

O građi i jedinstvu Ilijade, Miron Flašar u knjizi Ilijada, Homer; priredio Vojislav Jelić; preveo Miloš Đurić, propratne tekstove napisao Miron Flašar, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2002, ISBN 86-17-09205 -H

str. 28. ...Prilikom neke žetvene svečanosti, Eneja, vladar Kalidona, zaboravio je da prinese žrtvu Artemidi, boginji lova i šumskog zverinja....

--Ford Prefekt 4 jul 2005 17:38 (CEST)

Klasični i tradicionalni latinski i srpska norma

Načelni stav u vezi sa ovim nam je: Ko pre đevojci, sam u nju upadne ;) Dakle, ako neko napiše članak o Kikeronu, sa Cicerona će biti napravljena redirekcija. Dobro je, takođe, napraviti uputstvo tim povodom i neki šablon koji treba da uputi ljude u problematiku. Mi možemo reći da se latinska imena na Vikipediji mogu pisati i ovako i onako. Podrazumeva se, naravno, da jedan članak mora biti konzistentan. Takođe, pomogao bi neki "rečnik" različitih verzija izgovora. (Dakle, svaka konzistentna norma je prihvatljiva. Ako neko baš hoće da piše Kikeron ili Aeneja ili Ajneja -- neka piše; s tim da se to mora naznačiti.) --Miloš Rančić (razgovor) 7 jul 2005 11:22 (CEST)