Razgovor:Martovski pogrom 2004./Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ne slažem se da ova stranica samo bude preusmerenje na članak Pogrom na Kosovu i Metohiji. Ova stranica je o sasvim konkretnom događaju, dakle zna se o čemu je članak. Onaj drugi članak (Pogrom na Kosovu i Metohiji) je tematski nejasan (Čiji pogrom? Od strane koga? Kada?) i predložen je za brisanje.--Trajan 00:54, 4. novembar 2006. (CET)

Nema potrebe da ovaj članak sadržajno pretvaramo u obrisani Pogrom na Kosovu i Metohiji - ovo je o konkretnim događajima iz 2004. godine i kao takav treba i da ostane.--Trajan 20:55, 10. novembar 2006. (CET)

Slike

Nijedna slika u članku nije pravilno licencirana. --BokicaK ^{Got something to say?} 17:39, 15. април 2007. (CEST)

Prerađivanje

Razlozi:

1. Članak se ne bavi konkretno događajem već statiskom
2. Hronologija dešavanja događaja je razbacana po mestima
3. Povod za izbijanje nemira je sakriven u sredini članka
4. Nijedna slika nije pravilno označena
5. Slabo ili nikako je referenciran.

-- Bojan  Razgovor  12:20, 25. april 2007. (CEST)

Preimenovanje?

Možda bi bilo bolje da se članak zove "Napadi na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004." ili "Napadi na Kosovu i Metohiji marta 2004." po uzoru na članke o terorističkim napadima u Londonu, Madridu, SAD-u (11.9. 2001)... Nekako su mi "nemiri" blaga riječ za ove događaje. Ima li neko nešto protiv? --Slobodni umjetnik (razgovor) 16:38, 20. maj 2008. (CEST)

Nemaš čvrstih dokaza da su napadi imali bilo kakve veze sa terorizmom, pa ne možeš ih porediti sa tim terorističkim napadima. -- Bojan  Razgovor  16:44, 20. maj 2008. (CEST)

Pobunjenici

Albanci koji su učestvovali u oružanim sukobima 2004. na Kosovu nisu nikakvi pobunjenici, već su ono što je pisalo u članku: ekstremisti. Nema potrebe za eufemizmima. Sve treba nazivati svojim imenom. --Jagoda ispeci pa reci 15:37, 22. avgust 2009. (CEST)

Na poslednjem sastanku Vikipedije i Vikimedije Srbije razgovaralo se i o upotrebi reči ekstremista u enciklopediji. Rečeno mi je da je izraz nedovoljno neutralan i da treba da se koristi reč pobunjenik. Takođe rečeno mi je da zamenim slobodno na Vikipediji ekstremiste u pobunjenike. Da ne bi bilo međusobnih sukoba izmena ili bilo čega drugog, najbolje je da se nedoumice iznesu na za to predviđeno mesto. Hvala. Pozdrav!--Miky|Write me 20:37, 22. avgust 2009. (CEST)

Kakvi bre pobunjenici? Protiv čega su se Albanci bunili 2004. godine? Protiv Unmika ili NATO-a? Ili možda šačice srpskih civila koji su tamo i pored svega ostali? Zovimo stvari svojim imenom, zaista nema potrebe za eufemizmima. Ako se neko služi ekstremnim sredstvima kako bi postigao svoje ciljeve, on je ekstremista. Nego, da mi ne mlatimo praznu slamu ovde, nego neka ti koji su ti dali takve instrukcije lepo dođu ovde i objasne zašto je reč ekstremista za Albance koji su naterali u zbeg tolike ljude 2004. godine neodgovarajuća. Ja za sada dajem definiciju reči ekstremista iz RMS:

ekstremist(a): pristalica, sledbenik ekstremizma, ekstremnih shvatanja i mera.

ekstremizam: sklonost ekstremnim, radikalnim stavovima i merama.

--Jagoda ispeci pa reci 21:20, 22. avgust 2009. (CEST)

Bolji oblik je rulja. -- Bojan  Razgovor  08:40, 23. avgust 2009. (CEST)

Bitka?!

Anonimni korisnik je u članak postavio kućicu Bitka. Nije reč ni o kakvoj bici, već o napadima naoružanih terorista na srpski živalj, tako da nema nikakvog govora o "jačini sukobljenih strana" i tome slično. Ostaviću kućicu Bitka da stoji naredna 24 časa, da vidim da li će se napraviti smislene izmene, a posle toga brišem. Perunova straža (razgovor) 22:06, 24. februar 2012. (CET)

Kako tabloid „Alo“ može biti izvor za ovako ozbiljan tekst.--Drazetad (razgovor) 15:17, 4. oktobar 2013. (CEST)

Zašto se ovaj članak ne otvara kada se linkuje??

Kada linkujem ovu stranicu ona se po pokretanju ne otvara! Koliko sam uspeo da dokučim (ja nisam stručnjak) problem je u TAČKI, na samom kraju, iza godine 2004. Kako vidim, lin- kovana strana se po pokretanju otvara sa sledećom adresom:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Немири_на_Косову_и_Метохији_2004

umesto:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Немири_на_Косову_и_Метохији_2004. <-- Pozren! jedina razlika je u tački na kraju

a na taj način se i ne prikazuje sadržaj stranice već me upu- ćuju da napravim stranicu sa tom temom! ???

Izgleda da je neki bug pa softver ne prepoznaje tacku na kraju linka. Ne znam zasto. Mozda je najbolje da pitas na Vikipedija:Trg/Tehnika --Jovanvb (r) 20:42, 17. mart 2014. (CET)

Predlog za dobar

Verujem da sam ovaj članak još onda dovoljno proširio i stavio relativno dosta podataka i referenci. Sticajem okolnosti bio sam tih dana u Kosovskoj Mitrovici te iz prve ruke gledao i učestvovao u tim dešavanjima. Dajte sugestije pa da ga napravimo dobrim člankom. --Bobik (razgovor) 20:00, 12. januar 2015. (CET)

Na sugestiju Cara Radovana izvršio sam promenu imena u opšte prihvaćen nazov ovog događaja. Hvala svima koji učestvujete u sređivanju ovog članka. --Bobik (razgovor) 15:58, 13. januar 2015. (CET)

Kod nas je ovaj događaj zasigurno poznatiji pod ovim nazivom „Martovski pogrom“, a dobro je i što si dodao godinu. Pohvalno i to što si promjenio onu kutiju. E sad ostaje ovaj dio da ubacimo slike i reference.--CarRadovan (razgovor) 16:12, 13. januar 2015. (CET)

Ma nit sam car, nit Radovan tako da ne moraš da sređuješ taj nik... a ja ću ovaj morati promjeniti. --CarRadovan (razgovor) 16:58, 13. januar 2015. (CET)

Ovaj i ovaj izvještaj obavezno ubaciti u reference. Piše tu štošta pametno.. --Slobodni umjetnik (razgovor) 18:37, 13. januar 2015. (CET)

Urađeno. Mada ima još nešto detalja koje bi moglo da se ubaci. --Bobik (razgovor) 10:59, 14. januar 2015. (CET)

Ljudi, članak je tanak, a i kad dodamo koliko je ustvari relevantan za govornike srpskog/Srbe, uopšte za društvo i našu vikipediju, stvarno je žalosno što članci o ovoj i drugim temama slične ovoj nisu sistematski odrađeni i napisani....za primer pogledajte članak na nemačkoj vikipediji, lik koji je pisao je objasnio...i članak je stvarno neutralan i objektivan (nagalšavam da ne bi bio klasični stereotip kako nemci pišu neobj. članke o nama)....pogledajte samo obilje izvora koji su korišćeni....elem, počeo sam da polako prevodim članak na srpski, kad je ovaj već tamo lepo sve napisao, nema potrebe da ulazim ponovo u izvore....ae videću da dopunim nakon što bude izglasan, da ne pravim sad frku pred glasanje...--ANTI_PRO92 (razgovor) 01:24, 17. januar 2015. (CET)

Pogrom

Pogrom je ruska reč za genocid, a genocid je "zločin počinjen u cilju istrebljenja određene grupe stanovništva na rasnoj, verskoj ili nacionalnoj osnovi".

--Sly-ah (razgovor) 10:11, 16. januar 2015. (CET)

Ja sam za tu reč čuo te 2004. godine prvi put i saznao značenje ove reči. Ona apsolutno odgovara stanju stvari koji su se desili tih dana.--Bobik (razgovor) 10:15, 16. januar 2015. (CET)

Znači, genocid?

I na osnovu čega tvrdiš da to "apsolutno odgovara stanju stvari koje su se desile tih dana", odnosno, na osnovu čega tvrdiš da je to bio genocid?

--Sly-ah (razgovor) 10:52, 16. januar 2015. (CET)

Ja bih stvarno volio da se u ovu raspravu uključe sve one "patriote" što su bile za brisanje članka Republika Kosovo, a sada "mudro ćute". Ko bolje ćuti, taj je izgleda veći patriota. "Istinu" o Kosovu valjda treba da pišu ovi zločinci što su palili, rušili i tukli, a mi treba da ćutimo. Je li tako patriote moje? Bobik je preimenovao ovaj članak jer je prethodni naslov bio "Nemiri na Kosovu i Metohiji 2004". Albanski ekstremisti su protjerali oko 4.000 Srba, pretukli na stotine, spalili njihove kuće i crkve. Da li je za takav događaj odgovarajući naslov "Nemiri na Kosovu i Metohiji 2004"? Naravno da nije. Da li je "pogrom" prava riječ? Nisam siguran da jeste, ali niko nije predložio bolju, a sigurno je adekvatnija nego "nemiri". Prema tome, sve dok ne vidim da je neko predložio bolji naslov, ovaj će imati moju podršku.--Slobodni umjetnik (razgovor) 11:01, 16. januar 2015. (CET)

Ta retorika je već odavno poznata. Ko bezuslovno ne podržava Srpstvo, taj nije Srbin? Je li tako, patriotu moj?

Samo kažem da pogrom, odnosno genocid, nije adekvatna reč, jer se upotrebljava samo u posebnim situacijama (što se može videti i iz same definicije).

A to što niko nije predložio "bolju" definiciju - samo pokazuje nivo demokratičnosti koji imamo u imenovanju i pisanju ovakvih članaka. Pretpostavimo da je neko predložio bolju reč (npr: nasilje)- verovatno bi bio proglašen anti-Srbinom ili izdajnikom.

Sem toga, izgleda da na Vikipediji imamo i sudije koji sa hirurškom preciznošću mogu da odrede da li je neki termin kod imenovanja ovakvih članaka adekvatan ili ne. Ne treba ni pominjati da su svi oni veći Srbi od svih ostalih koji bi se usudili da nešto prigovore u vezi sa ovim člankom (ili sličnim).

--Sly-ah (razgovor) 11:25, 16. januar 2015. (CET)

Mislim da sam bio jasan i neću pojašnjavati svoje riječi koje si očigledno pogrešno shvatio. Vratiću se na temu. Nisi u pravu da je pogrom = genocid. Pogledaj npr. ovo, ovo i ovo! U našim izvorima za ovaj događaj jeste najčešći naziv "Martovski pogrom". Problem je u tome što je događaj još uvijek relativno "svjež", pa se ti izvori uglavnom svode na novinske članke, a ne na neku "težu" literaturu. Što se tiče izvještaja UN i OEBSA, tamo naravno nema takvog naziva, već se stvar relativizuje i naziva nemirima i neredima, što je razumljivo, jer bi inače ispalo da su 1999. svjetski moćnici napravili grešku i bombardovali pogrešnu stranu.--Slobodni umjetnik (razgovor) 11:54, 16. januar 2015. (CET)

Naziv je adekvatan i ispravan. Ne vidim problem i ne treba ga stvarati bespotrebno, niti za tumačenje terminologije. Sve je bilo organizovano od strane ekstremista, najveća je šteta za izgubljenim životima koji se ne mogu vratiti, proterani ljudi u bestijalnom nasilju i uništene svetinje koje datiraju iz 14 veka. Ima svedoka o tome šta se sve radilo na Kosovu i Metohiji zadnjih dvadesetak godina.--Soundwaweserb (razgovor) 12:07, 16. januar 2015. (CET)

Sticajem okolnosti iako sam u to vreme studirao u Beogradu, tih dana sam bio na Kosovu i ovo govorim iz prve ruke jer se ne bi ni bavio ovim člankom. Ja sam patriota ili "vama" bliža reč - rodoljub. Volim svoje, a tuđe ne mrzim pa mogu reći da sam iz čitave priče relativno objektivan ili relativno subjektivan-kako god hoćeš. Reč pogrom je primerena ne samo za taj nesretni mart nego u srži postojanja albanskog identiteta od osnivanja Prve prizrenske lige. Setimo se samo nesretne devojčice silovane još 80-tih godina prošlog veka, pa jadnog Đorđa Martinovića i drugih mučenika koji su zdravlje i život ostavili u južnoj srpskoj pokrajini.

No da pređem na ono što sam doživeo. Dana 16.marta bio sam u selu Zupče i igrao košarku u školskom dvorištu. Selo Čabra u kojoj su se nesretna deca utopila je nepun kilometar od tog mesta. Obično sa početkom proleća pušta se brana Gazivode i vodostaj Ibra je mnogo veći u tim mesecima što je bio slučaj i tog dana. I baš sam tada komentarisao-jesu li normalni koliki je Ibar. I tako i bi da se deca udaviše u Ibru. Naravno kasnije je i dokazana je činjenica da decu niko nije jurio, već se sve samo poslužilo kao izgovor za planiran napad. E sad mi molim te reci ako je opšte poznato da je sve to planirano - šta misliš ti što su planirali, šta im je bio cilj? Ne misliš li valjda da im je cilj bio da posade sveće ispred svake srpske kuće? Ili možda da renoviraju ionako oronule crkve?

17. marta bio sam u Mitrovici i prespavao kod druga. Oko 10 časova, usred kafe su počeli ljudi da viču "uđoše šiptari na sever...". Svi smo istričali napolje i za 10 minuta je nekoliko stotina srba već krenulo na mostu. Jadnici onih par šiptara koji su bili zadnji su dobili dobre batine pre nego su se vratili u južni deo grada. Bilo je tu onda svega i svačega i dobro se sećam da su albanci bili na onoj strani, a sa ove mi i KFOR-kao ratni drugovi. Kamenice su letele jedno dva-tri sata. Svi Srbi-cenim bar 6-7 hiljada su bili na mostu i branili eksrtemistima da pređu most. E onda oko 16:00 krenula je pucnjava koju sam dočekao iza nekog auta. Zvižde meci oko glave kao na filmovima. Na par metara od mene klinac, ne više od 12-13 godina psuje majku šiptarsku. Gledam ga on se ne plaši-pa što bi se i ja plašio. Najponosnije sam se osećao tog dana kao Srbin - gledajući svoj narod kako ne daje na svoje i to direktno. Da ne dužim priču na nekoliko kilometara odatle gust dim je išao uvis-selo Svinjare zapaljeno do zadnje kuće, dovezli neke monahinje kasnije-zapaljen manastir Devič... haos na čitavom Kosovu.

Ovde ću stati je nemam snage više o tim stvarima da pričam. Rekao bih da je reč "pogrom" pored toga što je meni prikladna, se ovde odomaćila za taj nesretni mart, tako da ne vidim neki specijalni razlog da se ne koristi. Što se tiče Srpstva, to je stvar kućnog vaspiitanja i na tu temu nebi ništa da dodam. Ko se oseća Srbinom zna šta mu je i kako činiti što se srpstva tiče. Izdajnik ili anti-srbin jesu reči previše upotrebljavane i nebi ih koristio da okvalifikujem bilo koga, a ponajmanje nekog Srbina. Hteo bih da ti se zahvalim na ovom "sudije hirurške preciznosti", baš bi bilo dobro da pored najtežeg fakulteta u zemlji završim prava i medeicinu istovremeno! --Bobik (razgovor) 12:13, 16. januar 2015. (CET)--Bobik (razgovor) 12:10, 16. januar 2015. (CET)

Bobik, ovo je enciklopedija (ili bi to trebalo da bude) i takvi izlivi emocija su kontroproduktivni, odnosno, u koliziji su sa naučnom objektivnošću. Ti tvrdiš da je pogorm dobro odabran termin, tvrdiš da je ukorenjena i uobičajena na osnovu nekih svojih kriterijuma, i verovatno od sagovornika tražiš istu takvu "objektivnost". Pa evo, da ti "argumentovano" odgovorim: nije dobra, nije uobičajena i nije objektivna.

Umjetniče, ti navodiš srpsku Vikipediju kao glavni dokaz za svoju tvrdnju. Dajmo malo ozbiljnosti.

I hvala ti što si me prosvetlio. Naime, nije mi ni na kraj pameti bilo da svetski moćnici (zaboravio si Vatikan) relativizuju stvar da ne bi slučajno ispalo da su pogrešili.

Opet kažem, mislim da je termin pogrom, na osnovu mog poznavanja srpskog jezika i na osnovu onoga što znam o tim događajima, neadekvatan, ali, ko sam ja da o tome odlučujem. I samo mi još odgovori, Umjetniče, da li je Srebrenica bila pogrom, genocid, etničko nasilje, izolovani incident ili možda podvala svetskih moćnika?

--Sly-ah (razgovor) 12:22, 16. januar 2015. (CET)

Naveo sam ja i jedan pouzdan izvor, a evo ti i još jedan. Ti nisi naveo ni jedan izvor koji potkrepljuje tvoju tvrdnju da je pogrom isto što i genocid. Nećeš ni naći, jer to jednostavno nisu sinonimi.--Slobodni umjetnik (razgovor) 13:28, 16. januar 2015. (CET)

Koji si ti car... Ja sam apsolutno ceo članak poštedeo mojih emocija. Samo sam ovde u razgovoru o članku rekao iz moje prizme što znam. Vrlo sam objektivan ili se bar trudim. Odgovori mi na pitanje - šta je bio cilj albanaca tog marta? Ja tvrdim pogrom. Da bi ovaj događaj adekvatno okarakterisao nije ti potrebno samo znanje srpskog jezika već argument i znanje šta se dole dešavalo. "Pogrom" je mogao biti konačan samo da ono malo Srba što ima dole nije izašlo na ulicu i sprečilo isto - i to sam video svojim očima. A onda sam ovde kao i ostali koji su uređivali članak referencama pokušali da isto argumentuju.--Bobik (razgovor) 14:01, 16. januar 2015. (CET)

Zlajo mislim da grešiš kada tvrdiš da su pogrom i genocid sinonimi. Posebno u kontestu ruskog jezika. Reč genocid je formulisala međunarodna zajednica posle Drugog svetskog rata, pa tako i Rusi koriste isti termin (vidi Genocid armяn), dok se pogrom odnosi na smišljenje i organizovane napade na pripadnike određene zajednice na nekom manjem prostoru. I ta reč apsolutno odgovara onome što se desilo tamo tog marta 2004. godine. U Srebrenici se pak desio masakr --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:04, 16. januar 2015. (CET)

Vidi Slajo, razlika između genocida i pogroma svakako postoji, ali nisam siguran da je to pitanje za pravnike ili lingviste (isto važi i za Srebrenički masakr). Ja sam sugerisao Bobiku da promjeni ime članku, jer je ovaj događaj kod nas daleko poznatiji kao Martovski pogrom, ne ulazeći u tačnost kvalifikacije događaja. Možda ćemo se složiti da riječi ponos i parada imaju jednu konotaciju, ali zajedno daju neku sasvim drugu predstavu (ne želeći ovde da ikog uvrijedim). Zašto bi onda naziv nekog događaja, koji je kod nas već ukorjenjen sa ovim imenom nekom smetao?--CarRadovan (razgovor) 14:41, 16. januar 2015. (CET)

Uh pa ja tek sad vidim da je pogrom poistovećen sa genocidom - što koliko znam nije isto.ΝικόλαςΜπ. je to lepo objasnio i ja tu ništa nebi menjao. Pogrom je "zločin počinjen u cilju istrebljenja...", a ne da je i istrebljenje izvršeno u potpunosti. U tom smislu opšte mišljenje pa i moja da je cilj tih martovskih nemira bio baš to. Vrlo bitno da se definicija pročita i razume u potpunosti.--Bobik (razgovor) 14:58, 16. januar 2015. (CET)

Sve u redu. Pogledao sam definicije pogroma i genocida u Rečniku srpskog jezika, i izgleda da je pogrom adekvatan izraz. Nego, Bobik, po tvom citatu Hitlerov pokušaj istrebljenja Jevreja je samo pogrom, jer istrebljenje nije izvršeno u potpunosti. To nije suštinska razlika između genocida i pogroma, već u tome da je genocid organizovanm a pogrom "spčontan#.

--Sly-ah (razgovor) 18:08, 16. januar 2015. (CET)

Moje mišljenje

Cenim ovo što ste napisali i smatram da bi trebalo da sav sadržaj prevedete i na engleski jezik. Možda to neko bude i čitao... Inače, vaši ostali članci o raspadu Jugoslavije se dosta razlikuju od onih na engleskom (ili bolje reci oni se rezlikuju od vaših), pa skontajte...

Na kineskom bi bilo daleko korisnije, ako neko zna i ima volje, slobodno nek’ izvoli. --Tajga (razgovor) 00:02, 18. decembar 2017. (CET)

Sporni/nereferisani delovi članka

Manje-više je ceo uvodnik članka loše referisan unutar samog teksta (što je šteta, jer je solidan), ali se izdvajaju sledeće rečenice koje treba dopuniti fusnotama:

• "Misija je pokazala da nije bila spremna ili nije želela da osujeti ili spreči napade. Događaje su nemo posmatrali i/ili su pomagali njihovom izvođenju, albanski političari, Vlada Republike Srbije i čitava međunarodna zajednica. Niko od njih nije odgovarao za pogrom i ne osećaju se odgovornim, kako za dešavanja, tako ni za posledice istih"
• Čelnici međunarodne misije na Kosovu i Metojihi (pravopisna greška) su nakon pogroma, više puta menjali svoje izjave o načinu nastanka i uzrocima istih. Pogrom su najpre okarakterisali kao „seriju acija” (pravopisna greška), zatim kao „organizovanu akciju”, a kasnije kao „spontanu rekaciju”. I pored osuda pogroma, glavni organizatori su ostali nekažnjeni, uzroci nedovoljno istraženi, žrtve i posledice se ignorišu, čak se i javno opravdavaju, a iseljavanje nealbanskog življa sa Kosova i Metohije se nastavlja do danas. Euleksov tužilac je jula 2017. godine, kao glavne organizatore i realizatore nereda ubistava i pogroma optužio četiri osobe: Bedrija Krasnićija, Aljbana Dizdarija, Bajrama Kičmarija i Faika Krasnićija, navodeći da su imali podršku u to vreme najviših struktura OVK, sa ciljem preuzimanja cele teritorije Kosova i Metohije naseljene Albancima. Neki od optuženih su u više navrata hapšeni, ali su isti nakon političkih intervencija iz inostranstva puštani na slobodu" (sve traži referencu) --HEJTER (razgovor) 23:32, 3. januar 2018. (CET)

Stvarno? Slobodno možeš ispraviti, šta god smatraš za shodno. Za neke ispravke u članku je potrebno manje vremena, nego da se u razgovorima piše o greškama. Takođe postoji mogućnost postavljanja na glasanje za skidanje statusa dobrog članka, ako neko smatra da članak ne zaslužuje takav status.--Tajga (razgovor) 23:38, 10. januar 2018. (CET)

Iskreno, ne bih dirala članak da sam odmah videla da je bio obeležen sa zelenim palcem. Što se mene tiče više mi liči na srednji prst. Tužno mi se učinilo to da je među prvim rečenicama stajalo kako je pogrom bio posledica „tenzija” između Srba i Albanaca. Da na drugim jezicima takve stvari pišu, baš me briga, licemerje nazovi međunarodne zajednice po pitanju Kosova i Metohije i Srbije je već vekovima notorna činjenica, ali na srpskom su takve rečenice neoprostive. Osim toga, pogrom je nastavljen i to nigde nije pomenuto. --Tajga (razgovor) 16:07, 13. januar 2018. (CET)