Razgovor:Milan Nedić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

jesam ja mozda nesto pogresno napisao pa da mi brisete izmene koje sam napravio??? Dzoni 14:40, 31. januar 2006. (CET)

Autorska prava

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/27/srpski/A06012608.shtml

ako nemamo odobrenje onda treba videti šta nam valja činiti :)))

Djus ^reci 21:13, 5. mart 2006. (CET)

Ima li barem jedan zlikovac o kome je napisan objektivan clanak na srpskoj wikipediji?! uzas i sramota. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎155.100.137.144 (razgovor • doprinosi) | 21:44, 7. mart 2006.

Pa, napiši. Ili si samo potrošač? --Miloš Rančić (razgovor) 21:52, 7. mart 2006. (CET)

Sredio sam text mesajuci onaj stari i engleski, mislim da vise ne krsi autorska prava. --BokicaK ^{Got something to say?} 09:51, 21. novembar 2006. (CET)

Takođe mislim da je malo neutralniji --BokicaK ^{Got something to say?} 11:50, 21. novembar 2006. (CET)

69.000 poginulih četnika?

Jeste li sigurni da je četnika uopće bilo toliko na prostoru čitave bivše Juge u drugom svjetskom ratu? --89.172.198.79 10:51, 23. februar 2007. (CET)Jack Sparrow

Mene vie brine 67 000 partizana. Toliko sigurno nije bilo dok nisu pocele masovne obilizacije od kraja 44 a tada Nedic vise nije bio aktuelan. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 87.116.161.48 (razgovor • doprinosi) | 17:24, 14. jun 2008.

o istini ili ne, besmislice ili.. ?

citirao bih odlomak iz Knjige Mr.Slavomira Dedića "Draža Mihajlović Kratka Biografija sa prilozima" izdanje 2007 gde on kaže:

"Razjašnjeno je i kao je stvarno nastradao general Milan Nendić.Detaljan opis imamo u knjizi sveštenika Branislava A.Žorža:" 'Zavod u Smedervskoj Palanci - ostrvo spasa ili robijašnica" Beograd, 2006, strana 312' "Pošto mu je Ranković sasuo ceo šaržer u grudi, 4 februara 1946, izbačen je kroz prozor sa trećeg sparta, a javnost je obaveštena da je "izdajnik Nedić izvršio samoubistvo bojeći se narodnog suda"........ — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Acanskis 1(i am again) (razgovor • doprinosi) | 23:34, 20. oktobar 2008.‎

Zapitao bih, da li možemo da dobijemo neke podatke o samom autoru i o dokumentima ili svedocima koje on navodi u prilog ovoj tezi.Ima ljudi koji tvrde da su Srbi narod najstariji u svojim knjigama,pa opet to nećemo prihvatiti kao validnu referencu za tu tvrdnju. Crni Bombarder!!! (†) 17:54, 26. oktobar 2008. (CET)

Imate članak o Branislavu Žorž.

Drugi o Milanu Nediću

Svetlana Velmar - Janković u knjizi "Lagum" na str. 43 pise o kolaboraciji:

"Sarađujem sa onima koji nas uništavaju, jel'da? Kolaboriram, kažeš, i to ne možeš da podneseš. Ima stvari koje se ne smeju uraditi, tvrdiš nikad. Slažem se. Ali ima stvari koje se ne smeju n e u r a d i t i. Da li bi moja smrt ili moje zatočeništvo moglo spasiti one hiljade ljudi tamo preko u logorima na Sajmištu i oko Sajmišta? Ili one u Jasenovcu, u Gospiću ili na Pagu? Spasiće ih, mozda i paradoksalno takozvana moja izdaja i spasava ih neke. Samo neke, nažalost. Vrlo zgodno je biti pun vrlina, ako ti život to dopusti - ali šta ćemo ako te stavi pred izbor između čuvena dva tamna vilajeta?" Dejan Medaković u knjizi "Efemeris" knjiga II (Hronika jedne porodice) na strani 30 navodi: Polude ovi Srbijanci od naših izbegličkih briga. Svi ovde traže pravdu, pritisli Srbiju sa svojim očajem, kao da ne vide i njen vlastiti bezizlaz. Neko ovde mora da sačuva jasnu glavu ili ćemo propasti svi zajedno. Mogu da zamislim kako je jadnom generalu Nediću. Prignječili ga sa svih strana, a pomoć nikakva, niko nece da se žrtvuje, jer je svima jasan ishod rata. Neće ljudi da se kompromituju, ali žele i očekuju da im tuđa žrtva bude od koristi. Ako se istini pogleda u oči, da nije bilo generala Nedića gde bi smo mi Srbi iz Hrvatske našli utočište i zaklon. Stavljene van zakona, svi bi nas ubijali kao zečeve". Na str. 144 "Jednom prilikom, svejedno kojom, general Milan Nedić rekao je Adamu Pribičeviću, koji je kao što znate bio na drugoj strani: Lako je dati život za Otadžbinu, jer to boli sekund dva. Ali nije lako dati obraz, jer to boli i u grobu. Vi ćete me streljati ili obesiti kad se tragedija svrši. Ali ja cu leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko zahvaljuju, jer ih je u životu ostavila moja 'izdaja'." Pre nego se i pomisli da se da sud o đeneralu Nediću, podsetimo se na detalje plana izrađenog po Hitlerovoj naredbi: Srbiju isprazniti i u nju naseliti okolne narode - nemačke saveznike. Stanovništvo preseliti u okupirane prostore Sovjetske Rusije. Gradove u Srbiji, prilikom realizacije projekta, potpuno opkoliti, izvršiti pretresanje, kvart po kvart, ulica po ulica, kuća po kuća. Postupiti kao u Šapcu. Ko ne može da ide likvidirati na licu mesta. Zealter R. Roberts: "Tito, Mihailović and the allies 1941 1945" str 258; "Dabome, dok je Kvisling utirao put okupacije svoje domovine, dok je Josip Broz utirao put boljševizacije Balkana (sarađujući pri tom i sa Nemcima i sa Italijanima, sve do kraja rata), Milan Nedić je sarađivao sa okupatorom da bi utirao suze i umanjio strahovite i nepotrebne žrtve srpskog naroda u jednom tuđem ratu, u koji je bio uvučen protiv svojih sopstvenih interesa." Poznata novinarka Ruth Mitchell, rođena sestra čuvenog američkog generala "Billy" Mitchell-a u svom članku objavljenom u londonskom listu Dejli mejl od 7 maja 1947 piše;"postoje neoborivi dokazi da Milan Nedić nije kolaborator u smislu jednog Kvislinga Lavala ili Čak Petena. Prilikom čestih konferencija nacističkih vođa sa svojim satelitskim, političkim i vojnim vođama Nedićevo ime nije bilo spomenuto." Da ne nabrajam dalje, navešću samo imena: Nemački sociolog Johann Wusct, profesor slavistike na univerzitetu u Gracu - dr. Jozef Matl, Dr. ing Herman Nojbaher posebni Hitlerov izaslanik za okupirana područja Balkana -memoari Sonder- auftrag Sudost, Ladislav Hori, Martin Brosat, Kase (nemački poslanik u Zagrebu) i mnogi drugi upotpunjuju sliku o Nediću kao čoveku, kao patrioti, kao najzasluznijem subjektu za spas Srba u II svj. ratu. Amerikanci su izručili đenerala Nedića, mučen je i ubijen u zatvoru, a zatim bačen kroz prozor sa trećeg sprata. Nikako nije bilo u interesu komunističkom režimu da se takav svedok pojavi na Nirberskom procesu. Predlog Deklatacije o rehabilitaciji đenerala Milana Đ. Nedića koju su potpisali poslanici u Skupštini Srbije 13 maja 1992 god.: dr. Vojislav Nedeljković, Slobodan Rakitić, Vlatko Vuković i Milan Miković: Đeneral Milan Đ. Nedić, predsednik Vlade nacionalnog spasa Srbije od 1941 do 1944 godine, zaslužan je za spas milion ljudskih zivota (isključivo Srba). Đeneral Milan Đ. Nedić je žrtvovao ne samo sebe, svoj život nego i svoju čast za spas Srbije. Đeneral Milan Đ. Nedić nikada nije bio, niti može biti izdajnik narodni, kakvim ga proglasiše komunisti. Đeneral Milan Đ. Nedić nije izdao narod, veru, istinu ili srpsku tradiciju, komuniste ionako izdati nije mogao jer je njihov neprijatelj oduvek bio. Kao što je Sveti Sava od strane Srpske Pravoslavne Crkve proglašen duhovnim ocem svih Srba, tako je i đeneral Milan Đ. Nedić od strane srpskog naroda proglašen "Srpskom majkom" i "Ocem Otadžbine". Zbog besmrtnog dela koje je učinio na očuvanju srpstva, krajnje je vreme da se sa njegovog imena skine žig izdajnika narodnog,i da bude proglašen za jednog od najvećih srpskih sinova, jer u veličanstvenoj zagrobnoj vojsci Srbije, armijskom đeneralu Milanu Đ. Nediću pripada jedna od čelnih pozicija.

--Onjegin (razgovor) 23:11, 26. oktobar 2008. (CET)

Pre nego...

...nekome padne na pamet da briše bilo šta, prethodno nek da predlog za brisanje u odnosu na svoje cenjeno mišljenje. Koliko me pamćenje služi bahatost se na vikipediji strogo kažnjavala... --Onjegin (razgovor) 02:51, 20. februar 2009. (CET)

Evo, ja sam vratio tvoju izmenu, a evo i zašto: Sve na Vikipediji mora biti proverljivo. Kakvog smisla ima da u članak uneseš nešto i sam ga označiš sa „traži se izvor“? Znači da si sam u članak uneo nešto za šta nemaš izvor. Takav unos je jednostavno neprihvatljiv. --Dzordzm (razgovor) 05:05, 20. februar 2009. (CET)

U SRB clanku pise Nedić je 1939. postavljen za ministra vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije, ali zbog otvorenog svrstavanja uz Nemačku Adolfa Hitlera, regent knez Pavle Karađorđević ga je smenio sa dužnosti 6. novembra 1940. godin u eNGL clanku da je smenjen jer je bio protiv (sto se slaze sa cinjenicom da ga je smenio regent Pavle koji je potpisnik Trojnog pakta)

Sto se tice misljenja da Nedic nije kvisling, naravno da jeste jer je civilna vlada kvazi drzave koji su formirali nacisti, isto kao i NDH. U toj "drzavi" je bilo 100:1, logori na Banjici, sprovodjenje Jevreja i protivnika nacizma u ustaske logore, antijevrejske propagande a "kvazi vojska" su bili Ljoticevci koji su bili zabranjeni u KRJ. Sve u svemu, ukaljana casna biografija, bas kao i kod Petena. Tuzno na sta je covek pristao. {{bp|79.175.97.194|00:27, 7. januar 2012.

Krajnje uvredljivo je porediti okupiranu Srbiju sa nacističkom tvorevinom NDH, od koje su se i sami Nemci zgražavali. Mislim da je Nedićeva uloga u vreme okupacije jako lepo i precizno iznešena u tekstu Svetlane Velmar Janković koji je objavio Onjegin. Takođe, treba postaviti pitanje Nedićeve smrti jer postoje dve verzije: o ubistvu i samoubistvu. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Konstantin Todorović (razgovor • doprinosi)

Niko ne izjednačava NDH i Nedićevu Srbiju. Normalno da je tekst Svetlane Velmar-Jankovic lep o Nedicu, jer je njen otac pod Nemcima i pod Nedićem uvodio nacionalsocijalizam u srpsku prosvetu. Tekst Svetlane Velmar Janković je malo licemerna hagiografija coveka, jer su ljudi koji su njemu sluzili saucesnici u punjenju Sajmista i Banjice, koji je (i previse) verno služio Hitleru da uspostavi novi poredak u Evropi, pozivao na istrebljenje Srba koji su se suprotstavili Nemcima (pretežno komunista, mada Nedić nikada nije bio naročito popularan i među ne-komunistima), govorio protiv parlamentarne demokratije, ostao uz Nemce dok su oni spovodili genocid nad Jevrejima u Srbiji i streljali 100:1 i ostao uz njih do kraja kada je i nemački poraz bio očigledan. Nema dokaza i smisla da je Nedić ubijen. -- Bojan  Razgovor  05:52, 7. septembar 2014. (CEST)

Sad nemam vremena za ozbiljniju raspravu ali očigledno je da su nam pogledi suprostavljeni. Kako smo iz koznakojih razloga jedina zemlja u Evropi u kojoj nije došlo do nacionalnog pomirenja mislim da ima smisla da makar ovde ovaj članak napravimo što neutralnijim. Evo dva linka koje bih voleo da pogledaš.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:410393-Presuda-srpskoj-majci

Други линк је блокиран - Смрт Милана Недића - на форуму крстарице. Има интересантних ствари за прочитати. Konstantin Todorović (разговор) 03:46, 16. септембар 2014. (CEST)

Besmisleno je miriti se sa fašistima i sledbenicima ljudi koji su pozivali na zatiranje semena.-- Bojan  Razgovor  04:42, 16. septembar 2014. (CEST)

I na linku ka vecernjim novostima nema nikakvih svedoka koju bi potkrepili verziju da je ubijen. Nedica je cekalo sudjenje. -- Bojan  Razgovor  04:45, 16. septembar 2014. (CEST)

Iskreno, ovo prvo uopšte nisam razumeo! U Srbiji baš nikada nije postojao nikakav organizovani fašistički pokret. Recimo, i sam Ljotić je više puta rekao da on i njegova politika nemaju veze sa fašizmom, koji je inače bio jako popularan u Evropi pre rata. Dobrovoljački odredi su nešto drugo. i usput ja nemam nikakvo lepo mišljenje o njima. Sad, koju težinu imaju "dokazi" pobednika?! Suđenje bi možda bilo pošteno? Mislim da je najpoštenije postaviti obe verzije. Kosta Todorović (razgovor) 22:48, 10. decembar 2014. (CET)

Ljotićeva politika (i svih drugih ličnosti Nedićevog režima) itekako ima veza sa fašizmom. Kao i svi nemački nacisti, i zboraši su bili ekstremni nacionalisti, antidemokrati, antikomunisti, antisemiti, antimasoni. Razlika zboraša u odnosu na naciste je što su oni propagirali svetosavski nacionalizam i odanost monarhiji, dok su nacisti zastupali superiornost arijevske rase. Ljotić, iako jeste isticao da on nije fašista, je branio fašistu Musolinija kada je ovaj napao Abisiniju. Branio je i Frankove nacionaliste u Španskom građanskom ratu. Ljotić je bio nemački agent, Nemci su mu plaćali da utiče na trgovinu između Nemačke i Jugoslavije i tako Jugoslaviju ekonomski veže za Nemačku (razotkrio ga je Herman Gering iz svojih interesa). Pozdravljao je pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Kada su fašističke sile Osovine okupirale Jugoslaviju, prvi im je pritekao u pomoć da progoni komuniste i britanske agente. Što se tiče Nedića: da li je Nedić služio Nemcima, da li je organizovao odrede SDS, da li je govorio protiv antihitlerovske koalicije, Jevreja, demokratije? Da li je veličao Hitlera i nacizam i pokušao da Srbiju izgradi po nacističkom uzoru? Na sva ova pitanja odgovor je da. I to je još radio javno. Svaki sud bi ga proglasio krivim za izdaju i osudio na smrtnu kaznu. Priča o Nedićevom ubistvu pre suđenja služi da od njega napravi lažnog mučenika i zamaskira sve loše što je Nedić uradio. -- Bojan  Razgovor  10:05, 11. decembar 2014. (CET)

Slobodna enciklopedija???

Upravo sam pokušao da sam uvod članka napravim malo neutralnijim (po smernicama Vikipedije) a on je vraćen u prethodno stanje u roku od par minuta. Da li mogu da dobijem nekakvo objašnjenje?

Konstantin Todorović (razgovor) 00:56, 10. septembar 2013. (CEST)

Možeš. Kao što može da uređuje i onaj kome se nije svidelo što si obrisao, između ostalog i reč kvisling. -- Bojan  Razgovor  02:39, 29. oktobar 2013. (CET)

Smatram da fraza "saradnik okupatora" nije adekvatna u ovom slučaju. Recimo, izmena tipa "...premijer marionetske vlade, poznate kao...", je po mom mišljenju dovoljnja (prikladnija je i neutralnija) a samu rečenicu čini manje nezgrapnom.

Konstantin Todorović (razgovor) 18:56, 21. decembar 2013. (CET)

Nedić je imao i ćerku

U Smederevu mu je poginuo sin, ali nije bio jedinac, Nedić je imao i ćerku, a preko nje i unuka koji je i dan danas živ, to je Miša Kostić, čuveni monarhista, predsednik Književnog kluba "Karađorđević", bio zaposlen u Radio Beogradu — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.87.191.245 (razgovor • doprinosi) | 19:14, 29. decembar 2013.

Izvori članka

Da krenemo prvo od Borković Milana, već u predgovoru se vidi o kakvoj je ovde knjizi reč „krivom svetlu prikazuju kolaboraciju srpske buržoazije sa okupatorom”. Dalje: „Njihovi autori nisu ih pisali na osnovu dokumenata, već uglavnom na osnovu sećanja, svojih i mnogih drugih političkih emigranata koji su bili u službi okupatora u toku drugog svetskog rata. Pored toga, svi ovi radovi su pamfletski intonirani; u njima se citiraju mnogi falsifikati kako bi se opravdala saradnja sa okupatorom i dokazalo da kvislinški predsednik srpske vlade Milan Nedić nije bio kvisling, već istaknuta ličnost najnovije srpske istorije.” (Misli se na kvislinge u emigraciji)

Gospodin Borković ovde jednostavno odbacuje primarne izvore uz argument da su ti svedoci nepouzdani, jer nemaju nikakve dokumente. Treba imati na umu da ti svedoci tog vremena uopšte kod sebe nisu ni imali dokumente, jer su verovatno ostali u Srbiji. Ovim je gospodin prekršio neutralnost, odbijajući ih uz jedini argument da su „falsifikati” (za šta se gospodin nije ni potrudio da dokaže) i da nemaju dokumente (koji im nisu ni bili dostupni, niti je za svaku stvar bio moguć dokument kao dokaz). Kroz delo se može videti da je ideološki orjentisano.

Delo je uglavnom napisano primarnim izvorima, što je za svaku pohvalu naravno, samo što su neki kontraverzni delovi napisani nekim primarnim izvorom, koji nisu dostupni javnosti, tako da ne bih mogao da znam da li su neki od njih zloupotrebljavani. U ovoj literaturi ne pominje se da je Nedić imao kontrolu nad logorom Banjica (verovatno jer ni ne postoji ikakav dokument koji govori da je Nedić imao potpunu kontrolnu nad logorom Banjica).

---

Delo Olivere Milosavljević je ubedljivo i najgori izvor od svih u ovom članku. Već na samom uvodu se vidi kakva je ovo literatura:

• IZDAVAČ: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (Inače, ova institucija tvrdi da su Srbi počinili genocid u Srebrenici, vređa SPC i SANU kriveći ih za srpski „ekstremizam”)
• Finansija za izdavanje je od Evropske Unije (Ovim već vidimo šta ne sme, a šta sme da piše u delu)

I ako je Olivera Milosavljević istoričar, ja imam osećaj kao da čitam neku fantaziju, bukvalno se od 1. do 60. strane ne pojavljuje ni jedan izvor, nego je sve posle razbacano svuda po knjizi. I u ovom delu se po mom mišljenju krši neutralnost, gde je autor opredeljen za jednu stranu i tako ideološki piše, dok drugu želi samo da ocrni. --MilosHaran ^Um? 20:14, 21. maj 2020. (CEST)

Pokojna Olivera Milosavljevic je odlicna istoricarka, zapusila je usta nekim publicistima i istoricarima. Izvori za njenu knjigu su novinski clanci na kraju knjige. -- Bojan  Razgovor  11:54, 24. мај 2020. (CEST)

Какав финансијер такво и дело. Молим те ми пронађи примарни извор да је Недић „био фасциниран немачким нацизмом”. Ово је чисто кршење неутралности. Баш занимљиво да је нациста сврстан у 100 најзнаменитијих Срба. --MilosHaran ^Ум? 00:47, 25. мај 2020. (CEST)

Sudiš delu, a nisi ga ni pročitao. Ne možeš da porekneš da je Nedić zaista tako govorio i pisao. Da pročitamo reči samog Nedića:

A VAS ŠALJEM U VELIKI NEMAČKI RAJH DA SE TAMO USAVRŠITE, DA BUDETE STUBOVI NOVOG PORETKA – …U novoj sredini […] u koju sada odlazite, imate zaista što da izučite, jer je nemački narod najkulturniji narod, nemačka država je jedna od najnaprednijih država […] U Nemačkoj ćete videti jednu savršenu državnu organizaciju, savršeno društveno uređenje, pa ćete se diviti koliki je tamo red i disciplina.

— (Milan Nedić, Obnova, 2. jun 1943., citirano u knjizi Olivere Milosavljević)

Zar Nediću da ne veruješ? -- Bojan  Razgovor  05:06, 25. мај 2020. (CEST)

Pod uslovom da je to Nedić zaista napisao a ne neki službenik režima ili da to nije izmišljotina pripisana Nediću. Čak i da je to potpisao lično Nedić, može biti samo iznuđena kurtoazija. Izvoditi uopštene zaključke zasnovane na nepouzdanom primeru je daleko od naučne ozbiljnosti. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.175.228 (разговор • доприноси)

Naravno da je iznudjena kurtoazija. Nedic je u stvarnosti bio pritajeni komunista, skriveni jevrejofil, ljubitelj britanske demokratije koga su Nemci oterali u logor u Nemacku i toliko su bili glupi da cak Nedic nije prosao proveru Abvera, ili RSHA. Ups, njega Nemci nisu oterali u logor posle Aprilskog rata, kao vecinu njegovih drugova aktivnih generala... -- Bojan  Razgovor  05:16, 27. мај 2020. (CEST)

Pored neophodnog obrazovanja, istoričari neguju ličnu kulturu komunikacije zasnovanu na visokim etičkim standardima. Standardi pomenute kulture komunikacije isključuju postavljanje besmislenih pitanja i poredjenja, karikiranje , izrugivanje, itd. Spavaju noću a danju razmišljaju i komuniciraju. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.175.228 (разговор • доприноси)

Istoricari se bave činjenicama, a teoretičari zavera maglom. Sarkazam je dozvoljen za ismevanje glupih nedokazivih teorija istorijskih revizionista. Nek naš Milanče i ona onom svetu ode Adolfu Hitleru u posetu da mu kuka, kako ga sad ljudi smatraju germanofilom (germanofilom prema velikom nemačkom rajhu, ne prema recimo vajmarskoj eri) -- Bojan  Razgovor  04:10, 28. мај 2020. (CEST)

Milosavljevićeva nije nikakav istoričar niti se bavi činjenicama. Pogledao sam tvoje piskaranje o Apelu srpskom narodu. Plus ovo gore, žalosno je da ti ne primećuješ da drugi vide čime se ti baviš. Zajedno sa Milosavljevićevom, falsifikatima, lažima, propagandom, rekla-kazala. Ismevaš ti samog sebe ali, na tvoju žalost, nisi toga svestan. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.86.175.228 (разговор • доприноси)

Ne, ti si niko i nista, jedan anonimni blokirani lažov tipa Miloš Zankov, Vujkovića brdo. Hvala sto si se odao. -- Bojan  Razgovor  22:41, 28. maj 2020. (CEST)

Pozdrav, za ovo što je Nedić rekao, treba imati na umu da je Nedić bio ubeđen da će Nemci pobediti rat (a pogotovo juna 1943. godine, kada dolazi do vrhunca Nemačke), zbog čega pominje novi poredak. Zanimljivo da se u drugim novinama „Srpsko selo” ne pominje uopšte uređenje Nacističke Nemačke.

Draga deco moja, sinovi otadžbine, Video sam vas, seoske omladince, kako zbratimljeni i zagrljeni zajedno sa obveznicima Nacionalne službe i dobrovoljcima pod srpsko zastavom i sa srpskim šajkačama činite jednu celinu… Zato Vas ja šaljem u Veliki Nemački Rajh da se usavršite, da budete stubovi novog poretka… Vi ste četvrta grupa seoskih omladinaca koju ja šaljem ove godine u Veliki Nemački Rajh…..

— (Milan Nedić – “ Srpsko selo” 5.juni 1943.godine)

Zanimljivo da se skorz isti taj citat pominje u knjizi „U Beogradu rat je trajao 1311 dana”, ali ovog puta je datum 3. maj i u pitanju je peta grupa seoskih omladinaca.

Onda se od jednom pominje isti taj citat opet u knjizi „Srpska pravoslavna crkva i fašizam”, ali ovog puta namenjen predstavnicima srpkse crkve??? Ovaj izvor je isto relijabilan kao i Olivera Milosavljević, čak su i autori slični.

Na žalost, mi danas nemamo digitalizovane novine Nedićeve Srbije, tako da primaran izvor ni ne može da se pogleda, dostupan je izgleda samo „posebnim” istoričarima.

Postavljam sledeća pitanja autoru:

• 1. Da li je autor svestan ko je finansijer dela?
• 2. Da li autor može da mi objasni zašto se u četiri različita izvora pominju različiti datumi i grupe? Ako da, zašto se u drugom izvoru ne pominje deo kad navodno hvali nemačku ideologiju?
• 3. Da li autor može da nađe original novine kako bi se dokazala relijabilnost citata?

I molim autora da se ponaša pristojno i objektivno. Vaša subjektivnost da li je ovo „revizija istorije” nikog ne zanima, niti je ovo bilo kakav argument. --MilosHaran ^Um? 16:34, 9. avgust 2020. (CEST)

Prosto resenje je brisati tekst koji nema dovoljno ozbiljnih referenci na koje se oslanja. O. Milosavljevic je daleko od ozbiljnog istoricara a onaj ko je finansirao njeno piskaranje nije nikakva akademska institucija vec propagandna masinerija.— 109.93.216.100 (razgovor) 16:41, 11. novembar 2020. (CET)

Datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje

Zdravo! Sledeća datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje:

• Invasion of Yugoslavia lines of attack Why We Fight no. 5.jpg

Učestvujte u raspravi o brisanju na stranici predloga. —Community Tech bot (razgovor) 14:53, 25. maj 2022. (CEST)