Razgovor:Nino Belov/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Provjera

Da li je neko provjerio ovaj tekst? Trebalo bi provjeriti svaku rečenicu. --V i k i v i n dr e c i 22:58, 23. februar 2011. (CET)

Ja sam preveo sa eng vikipedije ovo. A nzm zašto je preimenovano u Nin, a ono Belov uklonjeno. Nemoguće je da se čovjek zvao Nin--Dante88 (razgovor) 01:11, 24. februar 2011. (CET)

U svim pa i u en.viki je tako i u literaturi on jeste sin Belusa po mitu ali mu nije ime Belov- i ako je po grčkim mitovima sin Bela i mislim da je sa pravom preimenovano od Bokice--Vcesnak (razgovor) 01:15, 24. februar 2011. (CET)

Dobro, aj to belov, ali mislim da ovo "Nin" ne može nikako da stoji. Ako je Ninus, onda je na naški Nino, kao milion primjeraka, šta sad Eneus treba da se zove "Ene" a ne Enej? Daj nemoj da se zezate sa time. Na mnogo mjesta sam pročitao to ime, pa čak i u Božanstvenoj Komediji od Dantea:

"Semiramis je ona, povjest veli naslijedi Nina komu bješe ljubi sultani su u njenu zemlju sjeli"

Ovo je čak hrvatski prevod.--Dante88 (razgovor) 01:20, 24. februar 2011. (CET)

Objašnjenje?

Po svim semantičkim pravilima, po do sadašnjoj praksi prevođenja imena, ime ovog istinitog/mitskog vladara ne može da stoji "Nin". Potreban je jedan samoglasnik na kraju imena, da li će biti Nino, Nina, Ninu, nebitno...ali ovako ne može da stoji. Ako ostane ovako i ja ću da prošetam stranicama grčko rimskih junaka pa imena da im skapam samo brisajući posljednji originalni slog "us" ili "os".--85.94.96.93 (razgovor) 14:53, 24. februar 2011. (CET)

Da neces mozda i rimskog cara Titusa Flaviusa Vespasianusa prekrstiti u Tito po toj tvoj tzv praksi? Guglao sam malo i nasao sam da se ovaj covek poznat kao Nin. -- Bojan  Razgovor  14:57, 24. februar 2011. (CET)

Izvini, ali anonimni je u pravu, donekle. To je zbog genitiva, a o tome se uči na časovima grčkog i latinskog. Osim toga, prilagođavanje grčkih i latinskih imena našem jeziku ne podleže istim pravilima. Kod grčkih imena se vadi genitivna osnova i od toga se kroji srpska transkripcija (npr. nom. je Ἄρτεμις a gen. Ἀρτέμιδος → kod nas je Artemida), a kod Rimljana se ono us ili odseče, ili zameni sa našim -je. Npr. Claudius je Klaudije, a Titus je Tit.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 18:39, 24. februar 2011. (CET)

Ne, njega ću prevesti kao "Tit Flavi Vespasian", tako bi se prevelo kad bi uѕeli praksu prevođenja Ninusa.--Dante88 (razgovor) 15:04, 24. februar 2011. (CET)

Obrati pažnju na drugi deo mog odgovoora. Nisam ništa prevodio, našao sam negde. Ako se Nino koristi kod ne-Deretićevaca, može. U suprotnom, gubiš vreme. -- Bojan  Razgovor  15:08, 24. februar 2011. (CET)

Ne tražim ja da ga prevedeš kao Deretić, i nzm zašto se odmah hvataš Deretića kad pričaš sa mnom. Ko je pominjao Deretića? Ovo nije OK da šta god ja predložim vi besprovjerno odbacujete samo zato što se neke moje teze poklapaju sa Deretićem, pa čak i nemale veze sa temom. Ako prevodimo imena prilagođavajući ih našem jeziku, kao što je to do sad uvjek bio slučak (Eneus - Enej, i milijardu drugih) onda i ovdje moramo da dodamo neki samoglasnik na kraju imena, Ne mora Nino, stavi Nina, ili Ninu. Siguran sam da je pravilnije.--Dante88 (razgovor) 15:17, 24. februar 2011. (CET)

To što ti predlažeš je originalno istraživanje. Ako ga je neki priznati istoričar preveo ili da je ustaljeno kao Nino, može. Ali da ti kažeš može Nina, Ninu, ne. -- Bojan  Razgovor  15:24, 24. februar 2011. (CET)

Slike uklonjene, dat linkEvo Što se tiče punog naziva, ovo sam izvukao iz "An Universal History From The Earliest Account of Time", izdato u Londonu u 64 Toma. Mislim daje ovaj izvor dovoljno pouzdan što se tiče punog naziva ovog vladara.--Dante88 (razgovor) 15:48, 24. februar 2011. (CET)

Ali imas i ovo. Ali opet je sve to irelevantno, pricas o engleskom, a ne znam zasto. -- Bojan  Razgovor  17:16, 24. februar 2011. (CET)

Ne znam zašto si uklonio one slike, to je dokazni materijal za ovu temu. Pogotovo zato što je u pitanju skup kinjiga koje su napisane 1760tih godina. Pun naziv ovog vladara, na latinskom i grčkom se izgovara Ninus Belus, to je jedna neoboriva činjenica. U zadnje vrijeme ga samo pišu Ninus, da bi se izgubila ta, aj da ne kažem srpska, neka bude slovenska riječ, Belus. Zamisli samo dio Svetog pisma (stari zavjet) koji se naziva "Izorod", to grci prevode "Genezis", a na njivovom jeziku to znači Postanje, Nastajanje, Izrod. Izorod je originalno tako napisan, znači to je originalna riječ iz starog zavjeta. Međutim vidiš nekome smeta ta riječ. Za Nebroda da ne pričamo, i za Baka. Taj link što si mi dao, to je samo ime grada koji je Ninus navodno osnovao. I tu piše samo Ninus, zato što nema potrebe na svakom mjestu da mu pišu ime u cjelosti. Isto za npr Gaj Julije Cezar, par puta se pomene pravo ime, ali dalje u produžetku teksta samo se kaže tipa: Cezar ovo, Cezar ono....To ti tobro znaš ali ne želiš da shvatiš. Ja apelujem da se ime ovog vladara napiše u punom obliku jer je tako pravilnije, ili napišite Ninus Belus, ili Nin Bel (kako ste sad krenuli) al ovo drugo msm da veze sa mozgom nema. Druže, dao sam ti izvor iz knjiga na kojima se temelji čitava današnja istorija, ako u toj knjizi piše kompletno ime, Ninus Belus, e pa ne možemo ga danas mijenjat i okretat kako to nama/nekome odgovara.Mislim da je uslov ispunjen što se tiče izvora, našao sam ti izvor, izvoli sad, molim te, promijeni naziv. Stalno pričate daj izvore, daj izvore, eto ti sad izvor.--Dante88 (razgovor) 17:41, 24. februar 2011. (CET)

Dante, imaš donekle pravo. Ostala gospodo, pogledajte molim vas u Rečnik grčke i rimske mitlogije od Dragoslava Srejovića i Aleksandrine Cermanović na stranici 290 i videćete da piše ne Nin, već Nino (Νίνος). Prepravite to, molim vas, jer će da vam se smeju gospoda ikonografi i kultisti sa svih fakulteta u Srbiji.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 18:04, 24. februar 2011. (CET)

Ako neko nema taj rečnik, a kladim se da ga nema, pa vi izvolite navratiti malo na ovu stranicu, pa se uverite da ja ne pričam koješta.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 18:09, 24. februar 2011. (CET)

Inače, ovaj citat potražite:

U Sardu je bio vladar Kandaul, potomak Alkeja, jednog od Heraklovih sinova, koga su Heleni nazivali Mirsil. Agron, sin Ninov, unuk Belov i praunuk Alkejev, postao je prvi od Heraklida kralj u Sardu, dok je Kandaul, sin Mirsov, bio po redu poslednji. Vladari te zemlje pre Agrona bili su potomci Lida, sina Atisova, po kome je i ceo narod dobio ime Liđani, a ranije su se zvali Meonci. Od ovih su, na osnovu jedne izjave proročišta, dobili vlast Heraklidi, koji vode poreklo od Jardanove robinje i Herakla. Vladali su za vreme dvadeset i dva pokolenja; pet stotina i pet godina prelazila je vlast s oca na sina, sve do Kandaula, sina Mirsova.

--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 18:09, 24. februar 2011. (CET)

„ Rečnik grčke i rimske mitlogije od Dragoslava Srejovića i Aleksandrine Cermanović na stranici 290 piše Nino (Νίνος) ”

Potrebno je da napišeš Ime djela, Ime autora, Izdavač, Mjesto i Godina izdanja, str. 290, te da ovo dodaš u izvore.

Treba ovako da izgleda:

• Rečnik grčke i rimske mitlogije, Dragoslav Srejović i Aleksandrina Cermanović, Izdavač, Mjesto i Godina izdanja, str. 290 --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:18, 24. februar 2011. (CET)

U međuvremenu je dodato sve što bi otklonilo eventualno nepoverenje. Osim toga, imaš vezu, te je možeš naći u bilo kojoj biblioteci u Srbiji, ako ti je toliko stalo da proveriš da li sam se prevario.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 18:22, 24. februar 2011. (CET)

Apsolutno ti vjerujem. Vjerovao bih i bez literature. Jedini razlog zbog koga sam predložio da se navede literatura je čisto tehničke prirode. To je bio zapravo i jedini razlog moga javljanja. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:44, 24. februar 2011. (CET)

Izvini, ;) loše sam shvatio, ovih dana i nisam baš najbolje, ali biće bolje, u to verujem.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 18:59, 24. februar 2011. (CET)

Slike sam zamenio linkom. Ovo je sve ostalo offtopic ili razjasnjeno gore, ali hajde. Iako se Gaius Iulius Ceasar, Marcus Vipsanius Agripa tako pise na latinskom, mi ne pisemo tako vec Gaj Julije Cezar, Marko Vipsanije Agripa jer je tako ukorenjeno na srpskom. Eto, ako Srejovic koristi Nino, ok. to je jedino sto sam zeleo da cujem, a ne predavanje kako transkribujemo rimske i grcke nazive. -- Bojan  Razgovor  18:12, 24. februar 2011. (CET)

Posljednjim postom nisam htio da ti kažem da napišeš Nino, već da dodaš Bel, ali ušao je u razgovor ovaj učen čovjek koji je dao izvore i za riječ Nino. A sad znači treba da napišemo naziv Nino Bel? Ili treba da tražimo izvore da se Belus na srpskom izgovara Belo, ili Belov?--Dante88 (razgovor) 18:16, 24. februar 2011. (CET)

Ja ne znam odakle to Ninus, kad je on, po ovoj gospodi Grcima, Νίνος (Nínos). Pazite, molim vas, kada nešto prevodite sa engleskog. Obavezno se konsultujte sa našom literaturom, ma šta mislili o njoj.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 18:30, 24. februar 2011. (CET)

Eto, složili smo se oko prve riječi u imenu, znači Nino. A šta ćemo sa drugom, Bel, Belo, ili Belov? Mislim da je najpoštenije da piše Nino Belo.--Dante88 (razgovor) 19:00, 24. februar 2011. (CET)

Ako nema pouzdanih izvora onda drugu riječ ne treba dodavati. --V i k i v i n dr e c i 19:05, 24. februar 2011. (CET)

Ada čovječe ima pouzdanih izvora, prije sam ga naveo i dodao slike, a imaš gore link, Bojan je slike pretvorio u link--Dante88 (razgovor) 19:10, 24. februar 2011. (CET)

I za to postoji rešenje. Inače, gospoda Grci počev još od Mikene, pa na ovamo imaju veoma interesantan način označavanja ko je čiji. Npr. tako bi puno ime mog omiljenog heroja bilo Epameinondas toŭ Polymnis, što kad bismo prilagodili našem jeziku znači »Epaminonda, sin Polimnijev«, iliti »Epaminonda Polimnijev«. Ono toŭ označava u stvari genitiv, син тога и тога. E tako bismo mogli staviti »Nino Belov«, ili »Nino, sin Belov«. Više o ovome videti u: Džon Čedvik, Mikenski svet, Beograd 1980, 104.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 19:14, 24. februar 2011. (CET)

Evo izvora za potpun naziv, Ninus Belus. U djelu "A Universal history, from the earliest account of time. Compiled from original authors; and illustrated with maps, cuts, notes, &c. With a general index to the whole" izdatom u Londonu između 1747. i 1768. godine, u 65 tomova, u prvom tomu, na stranicama 282, 338 i 339, za ime ovog vladara uzima se pun naziv, "Ninus Belus".--Dante88 (razgovor) 19:19, 24. februar 2011. (CET)

Lepo je to što si naveo, ali nama pre svega treba srpska transkripcija, dok bi nam engleska teško došla, jer kad bi menjali kroz pateže Ninus Belus to bi bilo teško za nas kojima je srpski maternji. Engleze baš briga, jer oni nemaju taj problem.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 19:26, 24. februar 2011. (CET)

Druže, vidiš li da ovdje nije pitanje kako će da se transkriptuje "Belus", već da li će uopšte da se nađe u imenu, ja sam ovime gore samo dao izvor da i to "Belus", mora stojati u imenu. A sad kako će se prevesti to ostavljam na tebe da daš neke upute pošto si vidim mnogo stručniji što se tiče grčkog jezika.--Dante88 (razgovor) 19:29, 24. februar 2011. (CET)

Već sam rekao, pogledaj jedan od mojih komentara iznad. U rečniku ne piše ništa povodom toga, ali možda ne bi bilo loše navesti, ali to je u stvari latiniziran oblik grčkog imena (stoga pored starogrčkog naziva dodaj i latinski), što nije ni čudno, jer i sam znaš da su Rimljani gospodarili čitavim Sredozemljem i dolazili u dodir s Grcima.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 19:34, 24. februar 2011. (CET)

Ne smijem ja ovdje ništa da dodam. Šta god ja da dodam to će biti obrisano. Ono što si ti stavio "Nino Belov", ja sam prvobitno ovaj članak tako i nazvao, nego ga obrisaše i preimenovaše. Kako se radi sad promjena imena članka? Jel mora da se izbriše prvo?--Dante88 (razgovor) 19:43, 24. februar 2011. (CET)

Ja ti pre svega savetujem da za početak koristiš literaturu na srpskom. O menjanju imena će se pobrinuti naše kolege, bez brige budi. Slobodno stavi u onoj zagradi pored „starogrčki: Νίνος“ i „latinski: Belus“, samo ih razdvoji znakom »;«. No, pretpostavljam da u tvom kraju, ma odakle da si, postoji barem jedna biblioteka u kojoj možeš da se učlaniš, ili si već učlanjen. To bi bilo dobro iz razloga što ti naša literatura deluje mnogo ubedljivije od bilo koje literature na stranom jeziku, jer uvek pri prevođenju dođe do greške koja je katkada i katastrofalna, odnosno menja smisao reči pa dobijemo dezinformaciju. Ne kažem da tvoj prevod ne valja (baš sad gledam i vidim da je bez razloga stavljen onaj šablon da ne dostaje izvor), već imam utisak da na njega neki iz zajednice gledaju na njega sa sumnjom, što i nije čudno, jer si novajlija i misle da veruješ u sve ono što piše Deretić, o kom imaju ne baš najlepše mišljenje, ali avaj. Ma šta god rekli za njega, opet je taj lik bio na časovima latinskog i grčkog, kad zna kako da se transkribuju grčki i latinski nazivi. No, naumio sam da odem u biblioteku i uzmem Diodora sa Sicilije. Lepo je što si naveo u članku da preko njega saznajemo o ovom liku, jer je zaista tako. U njegovom delu Istorijska biblioteka u drugoj knjizi pod 1 i dalje, pa sve do 20 ima po svemu sudeći ono što nama treba da bismo proširili ovaj članak.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 20:05, 24. februar 2011. (CET)

Ma ima u mom kraju biblioteka koliko hoćeš, ja inače živim u Beogradu. A ne želim nekako da čitam iz naših knjiga, pogotovo ne pisce koji su pisali u komunističkom vremenu. Imam samo jedan problem prilikom svega toga, a to je da ja studiram Softversko Inženjerstvo, pa sam malo uskraćen sa vremenom. Nije Deretić u meni probudio sumnju u savremenu istoriju već se to kod mene razvija još od kako sam na času istorije čuo kako smo se mi Srbi doselili iz močvare neke u Rusiji na Balkanu, a druga rečenica je bila da su pravi potomci Ilira Šiptari. E sa time ja nisam mogao da se pomirim, pa sam često skretao sa svog životnog opredeljenja (Inženjer) i počeo da čitam istorijske knjige. Deretić koliko sam ja vidio evo godinama drži predavanja i ostale aktivnosti, a ja sam za njega čuo tek prije nekoliko mjeseci. On je za mene samo potvrda više u sumnju savremene istorije. Daleko od toga da mi je idol ili tako nešto.--Dante88 (razgovor) 20:13, 24. februar 2011. (CET)

E, imaš Narodnu biblioteku, ta je najbolja u zemlji, čini mi se (neka me ispravi neko ako grešim). Ja sam učlanjen u Maticu srpsku, tamo ima dosta knjiga, ali i u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu iz koje takođe ima mnogo toga za šta nikada nisam znao da postoji na našem jeziku. No. nemam ni ja baš vremena na pretek, pa sam često u neprilici i nisam u stanju da uradim sve do kraja, jer pored svega imam i obaveza, pre svega oko faksa. Ali, nađe se tu i koja paralela između onoga što radim na faksu i onoga što pišem na Vikipediji, što u mom slučaju nije loše. Ne kažem da si nisi pozvan da sarađuješ u domenu istorije ili lingvistike, ali bih ti preporučio da prvo potražiš mišljenje nekog istoričara ili lingviste, jer on zna kako najbolje postupati kada dođe do problema kakvi su ovi. Ja te mogu uputiti na literaturu na srpskom, ako te baš zanima nešto iz ovog domena, a ti da odeš jednom do Narodne ili neke druge biblioteke, i da nađeš taj i taj deo za koji sam ja saznao da postoji i da ga na svoj način izložiš ovde.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 20:31, 24. februar 2011. (CET)

Ako je Narodna Biblioteka ono pored Hrama Svetog Save, ja sam od nje udaljen 50 metara vazdušne linije. Aj reci mi u kojojim knjigama mogu naći sve o ovome, ali da nisu novojih autora ako je moguće.--Dante88 (razgovor) 20:38, 24. februar 2011. (CET)

Ima jedna knjiga, baš koju sam ja naumio da uzmem da vidim šta mogu naći u njoj, ali možeš i ti da je uzmeš jer nije zgoreg da vidiš prevod jednog antičkog pisca zvanog Diodor, koji potiče sa Sicilije. To ti je ova knjiga COBISS.SR 103576332. Kad se učlaniš, dobićeš papirić na kojem ćeš ispisati osnovne podatke, tu ti je najvažnija signatura, a to ti je ono МАГ II 458045. Verujem da je princip isti kao i kod Matice. Kad dobiješ knjigu, okreni na poslednju stranu i tamo je verovatno indeks ličnih i geografskih imena. Ako tu ima nešto o ovom liku, verovatno je navedeno u tom indeksu.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 20:59, 24. februar 2011. (CET)

 АУТОР................... : Диодор - аутор
 ОДГОВОРНОСТ............. : Рицл, Маријана - аутор додатног текста -

prevodilac

 НАСЛОВ.................. : Историјска библиотека. Књ. 17-22 :

Aleksandar Veliki i njegovi naslednici

 ИМПРЕСУМ................ : Нови Сад : Матица Српска, 1998
 ФИЗИЧКИ ОПИС............ : 479 стр., [4] стр. с географ. картама ; 20

cm

 ЗБИРКА.................. : (Античка књижевност)
 ISBN.................... : 86-363-0548-9

--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 21:04, 24. februar 2011. (CET)

E, šta je ovdje naziv knjige? :) a onaj link gore ne radi...--Dante88 (razgovor) 21:13, 24. februar 2011. (CET)

E to ti je kad sam sebi komplikujem život. (Ja i ova tehnika, dva sveta!) Naslov ti je »Istorijska biblioteka« od Diodora sa Sicilije, a prevela ga je Marijana Ricl, a ostalo je manje bitno, upisuje se na revers čisto radi reda (Novi Sad, 1998). Obavezno popuni signaturu, koja je МАГ II 458045.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 21:19, 24. februar 2011. (CET)

Ne stigoh ranije da se javim po ovoj zanimljivoj temi. Lepo što je Epamininda lepo sve objasnio oko transkripcije antičkih imena, samo je problem što se kod nas obično transkripcija grčkih i rimskih imena ne vrši skrupulozno, a primera ima koliko hoćeš.

Nego, da se Dante ne razočara, prof. Ricl je prevela svega četiri Diodorove knjige i to one koje se bave Filipom i Aleksandrom i prvim periodom dijadoha, pošto je Diodor posebno važan izvor za helenističko razdoblje (koje inače oskudeva u velikim narativnim izvorima). Možda će se razočarati kada primeti da Aleksandar, bar kod Diodora, kao ni kod Plutarha ili Arijana, nema prezime Karanović.--ClaudiusGothicus (razgovor) 08:44, 25. februar 2011. (CET)

Dobro, de, Klaudije, nemoj tako. U pravu si, donekle, ali imaj malo obzira, jer... jasno je i meni da Istorijska biblioteka nije do kraja prevedena, ali šta nas košta ako kolega Dante ode u Narodnu biblioteku i pogleda šta kažu antički pisci, u prvom redu Diodor, a potom svi ostali koje je on navodio? Ove diskusije ne bi ni bilo da je neko od nas imao tu ili možda još neku drugu knjigu koja je prihvatljivija od bilo koje knjige na engleskom jeziku. Žao je meni što smo okupirani engleskim prevodima, ali to nije ni čudno jer su Englezi počeli da se bave Tukididom i Herodotom onda kada su naši dedovi bili prisiljeni da beže od Turaka i Švaba. Bilo šta od toga da nam dopadne ruku (pa makar i ta pozajmica na 15 dana), ja to nalazim za sjajnim i mislim da bi to trebali uzeti u obzir time što bi dotičnom Vikipedijancu izjavili zahvalnost. Samo na taj način ćemo omogućiti da naša literatura dođe do izražaja, jer, kako vidim, ima i takvih Vikipedijanaca koji sumnjaju u radove naših istoričara i samo iz razloga što nikada nisu došli u kontakt s njima.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 12:31, 25. februar 2011. (CET)

Nisu došli uglavno zato što ih nisu ni tražili, Herodot, Tukidid, Tacit, Svetonije, Prokopijeva "Tajna istorija", Amijan Marcelin, delovi Diodora i Tita Livija su dostupni na srpskom/srpskohrvatskom/hrvatskosrpskom i sl. Korisnik Dante je u nekoliko navrata demonstrirao svoje nepoznavanje srpske istoriografije, počevši od Ćorovića o kome je svašta lupetao iako je Ćorović i to u više dela dostupan u bibliotekama i on line (pa čak i u nekim kiosk izdanjima). A i moram ga upozoriti da je, za razliku od Ćorovića, Srejović stvarao u doba komunizma kada je stekao akademska znanja i zvanja. Ali zato je čovek expert za starosrBsku istoriju koje pišu razni mašinci, pravnici, spisateljice, ekonomisti, sve renesansne ličnosti. Zbog toga mi sad moramo da raspetljavamo razne mitske vladare ovde (jedva čekam tkz Serba Makaridova), a Dante se još nije izjasnio po pitanju obima Dušanovog carstva...jer za to postoji prost razlog-čovek ne može da smisli Seobu Slovena, ili ilirsku teoriju o poreklu Albanaca ili da Dušanovo carstvo nije obuhvatalo i Bosnu.--ClaudiusGothicus (razgovor) 13:55, 25. februar 2011. (CET)

ClaudiusGothicus, zamolio bih te ako možeš da se suzdržiš od komentara na račun drugih korisnika i potezanja druguih tema. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:26, 25. februar 2011. (CET)

Au, gospodo, ako ovako nastavite, ja neću izvući živu glavu iz cele ove priče, ukoliko se sâm ne spakujem i emigriram na neki drugi članak, ili ponovo ne povučem u se, poput Crnoriska Hrabrog... Nego, dajte, molim vas, ostavite to za razgovor na drugim člancima. Ovde se naime radi o tome da smo došli na m r t v u t a č k u. Ja tu nešto kao blebećem o grčkom, a vidim da me nit‘ ko sluša, nit‘ ko uzima za ozbiljno. Isti sam ko moja profesorica arheologije kad priča o tucanju kamena u starijem kamenom dobu. Moja je namera bila navesti pravilnu transkripciju sa starogrčkog, i nju sam svima izneo na videlo. A na zajednici je da odluči šta će da metne uz Ninu. Što se mene tiče, možete mu dati prezime i Belović (ili pak Niko Belić), ali ja ne primam odgovornost ukoliko izbije još jedna žešća rasprava. Inače, svakog vikenda me ima u biblioteci, gde po vazdan nešto čitam i pišem do beskraja, k‘o Crnorizac Hrabri. I ide mi na živce kad vidim šta se tu citira, i vrlo me boli kad vidim kako od mene, i pored truda koji ulažem, traže još i još, da im navodim kojekakve licence u koje se ne razumeju, i koje ovamo u realnom životu prekrše po sto puta. I šta sad nije jasno? Držim u rukama Pravopis srpskoga jezika. Treba li da navedem tu stranicu gde piše kako se transkribuju grčka i latinska imena?--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 14:12, 25. februar 2011. (CET)

Nije da te niko ne sluša. Ne slušaju te samo oni kojima ne odgovara da se vladar nazove Nino. Ako je u tom rečniku preveden od strane priznatog istoričara kao Nino, onda će tako i da bude. Zatim ako je njegovo puno ime (na latinskom, preuzeto od grčkog) Ninus Belus, onda i ovo Belus mora da stoji u nazivu, pa ga prevodite kako hoćete. Za izvjesnog Klaudija nemam komentar. Što se tiče prevoda antičkih pisaca, i ja dobro znam da ih na srpskom nema u dovoljnom broju. Nego niko mi nije rekao šta se dešava kad se npr dva priznata istoričara ne slažu oko nečega? I da li su Herodot i Diodor priznati istoričari?--Dante88 (razgovor) 15:00, 25. februar 2011. (CET)

E to ti je druga stvar. Time se bavi kritika izvora. Na nama je samo da izlažemo činjenice bez da ih komentarišemo. To možemo jedino u slučaju ako uzmemo neku propratnu literaturu od nekoga ko je za to specijalista za stare izvore. Npr. Miloš Đurić je klasičan primer takvog.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 16:47, 25. februar 2011. (CET)

A što se tiče prve rečenice mislim da je pogrešna. Za Herodota, a pogotovo za Diodora on nije mitski osnivač Asirskog carstva, već stvarni, a mitski je u odnosnu na savremenu nauku. Tako da bi to možda trebalo napisati u tom obliku?--Dante88 (razgovor) 16:00, 26. februar 2011. (CET)

Vladar se zove Ninos ili Nin, a grad koji je osnovao je Niniva, a ne Ninava.--Drazetad (razgovor) 16:14, 26. februar 2011. (CET)

Bravo šampione, eureka. Aj sad polako počni od početka da čitaš razgovor pa se onda javi.--Dante88 (razgovor) 16:44, 26. februar 2011. (CET)

Obično onaj ko je kriv taj se pravda. Ovako je ispravno bez čitanja i mudrijaških knjiga. Neman nameru da se svađam. Jedino si u pravu da sam šampion. Neću se javljati.--Drazetad (razgovor) 17:11, 26. februar 2011. (CET)

Dođeš nam ovdje i izjaviš nešto bez ikakvog izvora.--Dante88 (razgovor) 18:14, 26. februar 2011. (CET)

Dražo, nije Nin(os), nego je Nino, a o tome smo već prodiskutovali i održali mali čas grčkog jezika. Osim toga, tako u Rečniku i piše, tako da o tome više nećemo. Dante, u Rečniku piše da je mitski, ali stoji to što ti kažeš, jer su Grci u doba Herodota s teškom mukom raspoznavali šta je mitsko a šta ne. Postoje čitave genealogije koje su napisali logografi, tj. oni koji su prethodili Herodotu i na čije se radove on ugledao. O njima nam svedoči Tukidid, sin Olorov. Ali to ja samo tako navodim da ne bude ovaj „priča napamet“. Nažalost, nisam obratio pažnju na onu knjigu na koju sam te usmerio, jer tek sad sam se setio da je ona prevedena tek od 17. knjige do 22., što će reći da dosta toga što nama treba fali. U nedostatku toga, poslužićemo se engleskim prevodom, što i nije neka greška, s obzirom da imaš gomilu toga što uopšte nije prevedeno na srpski pa smo opet živi.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 18:58, 26. februar 2011. (CET)

Dražetat je u pravu da nije Ninava već Niniva ja sam to ispravljao već jedan put a neko to uporno vraća --Vcesnak (razgovor) 19:10, 26. februar 2011. (CET)

Za to ništa nisam rekao, jer to stoji, ali za Nin(os)a se vara ako je mislio da je to ispravno.--Ἐπαμεινώνδας (razgovor) 19:19, 26. februar 2011. (CET)

Ja nisam dirao to za Ninivu, msm da je to svejedno, ali opet, bliže srpskom jeziku je Ninava...znači, Ninov Grad, Ninava, grad na Moravi, Morava. Da se on zove "Nini", onda bi moglo "Niniva", možda griješim, a i onako ne zamjeram kako god da stoji.--Dante88 (razgovor) 20:52, 26. februar 2011. (CET)

Semiramida

Poštovanje svima sa Vikipedije. Želeo sam da vas nešto priupitam, pošto cela ova priča sa ovim Ninom Belovim remeti istorijske fakte. A pitanje je prosto, zar Semiramida nije žena Nabukodonosora Drugog? SrdjanTodorov93 (razgovor) 11:16, 17. jul 2013. (CEST)