Razgovor:Opsada Sarajeva/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Sukobljene strane

Sukobljene strane su bile novoformirana Armija BiH i novoformirana Vojska Republike Srpske, kao i raznorazne paravojne formacije sa obe strane. Pripadnici JNA su se praktično totalno povukli na teritoriju SR Jugoslavije, 1992. godine, a oni koji su bili rodom iz Bosne, automatski su se priključivali, zavisno od nacionalnosti, ili Vojsci Republike Srpske, ili Armiji BiH, ili HVO-u, ili su išli u razne paravojne formacije. Znači sukobljene strane nisu bile JNA i novoformirana Armija BiH, nego je to bio čitav kooglomerat vojski i paravojnih formacija u sukobu. Sa Sarajevom i okolicom je isti slučaj. --Славен Косановић {razgovor} 20:06, 6. maj 2006. (CEST)

Dužina

Po ovom spisku najduže opsade modernog ratovanja su opsada Lenjingrada (8.8.1941-27.1.1944), opsada Madrida u Španskom građanskom ratu (8.11.1936-28.3.1939) i opsada Sarajeva (5.5.1992. - novembar 1995.) Opsada Lenjingrada je trajala 902±koji dan, opsada Madrida 870±koji dan, a opsada Sarajeva cca 1300 dana, ako sam dobro računao. -- Bojan  Razgovor  08:17, 14. новембар 2008. (CET)

Verujem da se na internetu može pronaći nekoliko desetina ili stotina stranica na upit the longest siege in modern history koji bi vraćali opsadu Sarajeva. Ali mislio sam da će ovako biti očiglednije. Šta sad nije u redu? -- Bojan  Razgovor  13:08, 15. novembar 2008. (CET)

Okej,pročeprkaću opet,pošto sam negde definitivno iskopao drugačije podatke,pa sam zato i nabacio da se traži referenca. Crni Bombarder!!! (†) 19:22, 17. novembar 2008. (CET)

Ah da,neko selo u Afganistanu se nalazilo pod opsadom 11 godina,tako barem piše ovde,dok se u članku o samom gradu pominje cifra od 8 godina. Crni Bombarder!!! (†) 19:31, 17. novembar 2008. (CET)

globalizuj

Ovaj članak na prvi pogled nije pristrasan, ali kada se uporedi sa člankom na engleskom vidi se da su u njemu naglašeni neki aspekti (npr. srpski svat), a prećutani neki drugi mnogo bitniji (npr. dugotrajno bombardovanje Sarajeva od srpske vojske). Uvod je tako napisan da kada ga pročitate dobijete neke podatke, ali ne shvatite jasno ko je ustvari vršio opsadu? --Damjan /razgovarajmo/ 06:20, 18. septembar 2009. (CEST)

NPOV dispute

Naziv članka je "Opsada Sarajeva" međutim u čitavom članku se osim broja žrtava ne spominje ustvari sama opsada, niti ko ju je vršio. Čitav članak je napisan u tonu da se opravda i objasni sama opsada (o kojoj se ništa ne govori kako sam rekao), navodeći kontroverzne zločine (koji nikad nisu potvrđeni od strane bilo kojeg sudskog tijela), u smislu da se upravo oni tretiraju kao nešto što je potaknulo opsadu od strane srpskih snaga da se na taj način pokuša opravdati taj zlocin. U članku se ne spominju ni incidenti "Markale 1 i 2" za koje je Stanislav Galic osuđen na dozivotnu robiju, a da se Radovanu Karadžicu i Ratku Mladicu trenutno sudi u Hagu. Ne spominje se samim tim uopšte podizanje optužnice protiv srpskih osoba za opsadu i terorizam po Sarajevu. Pored toga, neki od izvora su kontroverzne stranice sprskih nacionalista i teoretičara zavjere koje uopšte ne odražavaju stvarnost i nisu bazirane na činjenicama, dokazima, ili sudskim odlukama te im stoga nije mjesto u enciklopediji, te će biti obrisani. Pored toga, ne spominju se snajperski napadi na civile, granatiranje bolnice, televizijskog releja, kao ni činjenicu da je Sarajevo bilo blokirano godinama i da su stanovnici bili bez vode i struje, kao ni evakuacija stanovništva kroz sarajevski tunel. Također se ne spominje ubistvo preko 1600 sarajevske đece. U članku se ne spominje ni paljenje Vjećnice koja je imala funkciju značajne i vrijedne biblioteke kao i gađanje muslimanskih vjerskih objekata po Sarajevu. U početku članka je također navedeno da su sukobljene snage bile snage RS-a i ABiH, što je smiješno i ne odražava stvarnost jer su cjelokupna srpska dejstva bila usmjerena prema civilnim objektima što je potvrđeno u optužnici protiv generala Stanislava Galića.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 85.92.248.93 (razgovor • doprinosi)

Osjeti se slobodnim da proširiš članak, vodeći računa o navođenju izvora i neutralnoj tački gledišta. Nemoj da odeš u drugu krajnost. Srećno uređivanje!--V i k i v i n dbla bla 14:37, 6. jun 2011. (CEST)

NPOV se moze skinuti ako se uklone sljedeće spoljašnje veze iz članka:

Radio televizija Republike Srpske: Pofalići: Zločinci slobodni i poslije 19 godina, 16.05.2011. ((sr)) Glas Srpske: Miladin Petrović: Napad na kolonu u Dobrovoljačkoj zločin iz slijepe mržnje, 11.09.2010. ((sr)) Fokus: Feljton: Genocid nad Srbima u Sarajevu, 10.11.2010. ((sr))

I knjiga u dijelu "literatura": Knjiga mrtvih Srba Sarajeva postradalih 1992-1995, autor: Institut za istraživanje srpskih stradanja u XX veku (Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom), izdavač: Institut za istraživanje srpskih stradanja u XX veku (Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom), Savez logoraša Republike Srpske, Beograd (2008) Spisak poginulih branitelja i civila tokom opsade Sarajeva

Ako ima volje da se ovo ukloni iz članka, može se odmah i NPOV.--MirzaM (razgovor) 17:43, 19. jul 2011. (CEST)

Zlocin u Sijekovcu.

Ne postoji nijedna sudska odluka koja je potvrdila da se navedeni zlocin i u takvim razmjerama desio. To je apsolutna neistina, prije svega u postojanju takvog zlocina, a onda i u njegovim razmjerama. Pored toga, referenca broj 2 je "broken link". Pored toga, takva informacija, čak i da je 100% istinita, nije povezana sa temom članka, te ja ne vidim apsolutno nijedan jedini razlog zbog kojeg treba da stoji.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Masakr u Sijekovcu je bitan za pomen kao i Ubistvo starog svata na Baščaršiji jer su ti događaji bili prekretnica koja će da izazove konfrontacije. Treba pomenuti i Dobrovoljačku i još mnogo toga. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:30, 8. jul 2011. (CEST)

S tobom ne želim da diskutujem. Mislim da si ekstremno pristrasan, i da od wikipedije praviš samo ruglo i sramotu na ovim temama. Molio bih nekog drugog ko ima volje i snage da porazgovaramo o ovoj temi i da učinimo članak boljim i objektivnijim.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Ne moraš sa mnom da razgovoraš ako prema meni gajiš odbojnost. Međutim to zadrži za sebe a ovde komentariši samo temu. Što se tiče članka, sadašnji naziv je pristrasan kao što bi naziv „Agresija na BiH“ umjesto „Rat u BiH“ bio pristrasan. Predlažem da se članku promijeni naziv u „Rat u Sarajevu“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:55, 8. jul 2011. (CEST)

Ne skreći s teme, znaš i sam da ti to ne bi prošlo. Nego, uklonio sam pokvareni link, a što se tiče broja žrtava, sumnjam da ih je bilo 60 (ja imam referencu za 20). Ako već ovo stoji, onda treba pomenuti i zločine s druge strane u ovom vremenskom periodu.--V i k i v i n dbla bla 13:10, 8. jul 2011. (CEST)

E, ne moze. Ono sto se desavalo u Sarajevu bila je klasicna opsada. Eufemizmima se ne resavaju stvari. Grad, ljudi unutra, ne mogu da izadju, okolo drugi ljudi, koj besomucno bombardujeu. Sta je to nego opsada? Ne moze da se menja ime clanka jer se sacvim odgovarajuce.--Jagoda ispeci pa reci 13:12, 8. jul 2011. (CEST)

To je manevar kako bi se skrenula pažnja s teme razgovora. Naravno, on zna da mu takav vandalizam nikako ne bi prošao.--V i k i v i n dbla bla 13:24, 8. jul 2011. (CEST)

Ja mislim da mjesto "Zlocina u Sijekovcu" nije u članku o "Opsadi Sarajeva". Ukratko razlozi su:

1. Nije potvrđeno da ubistva imaju elemenat zločina, tj nema izvora (sudskih odluka) koji potvrđuju postojanje zločina. Desila su se ubijanja, koja sad svaka strana interpretira na svoj način. Izvršile su ih Bosansko/Hrtvatske snage, i to nije sporno. Sporan je broj (mislim da je 47 ubijenih precizan (strana wikipedija i njeni izvori), i sporno je postojanje elemenata koji konstituisu ovo kao zlocin.
2. Ova ubijanja nemaju nikakve povezanosti sa samom opsadom Sarajeva. Ne postoji nijedan dokaz ili bilo šta ošto opravdava unošenje ovih ubijanja u članak opsade Sarajeva, osim da se nastoji opravdati sama opsada i dati jedan "plemenitiji" kontekst.
3. Već postoji članak u srpskoj wikipediji o ovom ubijanju.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Pronašao sam nove podatke o Sijekovcu te sam ih unio tamo pored onih navoda Glasa srpske, gdje se vidi da prema neutralnim izvorima nema riječi da se desio zločin, kao što sam svo vrijeme govorio.--MirzaM (razgovor) 19:21, 14. jul 2011. (CEST)

Proširivanje članka

Treba da se pomene masakr u Pofalićima 1992, ubistvo starog svata na Baščaršiji, zatim jama Kazani. Pošto su objavljena imena 8.000 Srba koji su ubijeni u Sarajevu, trebalo bi i to pomenuti. Zapravo, možda ću da napišem poseban članak o stradanju Srba u Sarajevu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:30, 8. jul 2011. (CEST)

Sarajevo se samo "opsadisalo".

Izazov: Nudim 100 eura onome ko u ovom članku pronađe podatak ko je ustvari vršio opsadu.

Sada salu na stranu, zalosno. Zaista zalosno. Ne mogu da vjerujem kada citalac otvori clanak "Opsada u Sarajevu" pa koje god nacionalosti/vjere/boje bio, moze da sazna bez ikakvih problema o nepostojecem/nepotvrđenom zlocinu u Sijekovcu koji su napravile Bosansko/Hrvatske snage protiv Srba, a ne moze da sazna ko je ustvari vrsio opsadu Sarajeva. Tuzno stvarno.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Etnički sastav Sarajeva po naseljima 1991. godine

Ovde se nalazi slika etničkog sastava Sarajeva 1991. Mislim da bi je trebalo ubaciti u članak da bi čitaoci mogli sami da prosude ko bi mogao da vrši opsadu grada u kome su Srbi živjeli oduvijek. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:00, 8. jul 2011. (CEST)

Srbi su prvo pobegli iz Sarajeva, a ono malo sto ih je ostalo, zajedno je sa svcojim komsijama trpelo srpsko izivljavanje. Da ne bude da govorim napamet, imam porodicu (i to visenacionalnu, bilo je od svega po malo) u Sarajevu, tako da znam o cemu govorim. Dakle, ta mapa ti ne vredi nista. Srbi Republike Srpske su tukli mesecima Sarajevo i nije ih bilo briga da li u njemu ima Srba. A o deci i zenama suprotnih nacionalnosti, kao i ljudima koj jednostavn nisu hteli da ratuju ni na jednoj strani, da i ne govorim. Ajmo malo po etnickom stastavu Sarajeve U TOKU BOMBARDOVANJA. Ajd, BC, nadji taj podatak. Ne trpaj samo srpske zrtve i sropske rane u sve ove clanke, postaje degutantno. Zaista.--Jagoda ispeci pa reci 14:08, 8. jul 2011. (CEST)

Slika "Etnički sastav Sarajeva po naseljima 1991. godine"

Nije mi jasno kakav značaj ima ova slika u pogledu opsade Sarajeva i mislim da je apsolutno nepotrebno da ona stoji u članku. Ne pokazuje ništa značajno što na bilo koji način se dotiče same opsade.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Slika objašnjava ko je živio u Sarajevu 1991. i predstavlja doprinos boljem uvidu u situaciju. Pomaže onima koji ne poznaju Sarajevo da vide kakav se rat vodio po ulicama Sarajeva i Srpskog Sarajeva. Bez ove slike bi neko mogao da pomisli da je jedan narod došao sa strane i izvršio „opsadu“ grada u kome je živio samo drugi narod. Nema razloga da se krije informacija, osim ako ne želimo da sakrijemo važne informacije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:27, 8. jul 2011. (CEST)

U opsadi imaju dvije strane, ona koja vrši opsadu i ona nad kojom se vrši opsada. Te strane su vrlo jasne. Informacija o tome ko je i u kojem području živio 1991 godine u Sarajevu je apsolutno irrelevantna za sam čin opsade. Neće niko ništa pomisliti jer se u wikipediji ne ostavlja prostora za spekulacije i polemike, nego ćemo kao odgovorni editori lijepo navesti (što je urađeno već) ko je vršio opsadu nad stanovništvom Sarajeva. OVa slika je izvrsna, za recimo općeniti članak o Sarajevu i sastavu stanovništva. Za mene ona nema mjesto u ovom članku, ali ja ništa neću dirati dog ne vidim mišljenja ostalih editora.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Razumijem tvoj stav da bi ti najradije da se u članak napiše da su Srbi došli sa strane i izvršili opsadu Sarajeva koje se branilo od spoljne agresije. Ovako slika kvari taj koncept koji si zamislio. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:49, 8. jul 2011. (CEST)

A kako to kvari koncept? ŠTa slika pokazuje? Etnički sastav SArajeva pre opsade. OK. I? Šta to ona govori? Da ipak nisu Srbi opsedali Saerajevo, nego neki Marsovci? Drugo, ne ubacuj čoveku u usta ono što nije rekao. Ja nisam još nigde videla da je on reka da Srbi nisu nikad živeli u Sarajevu i da su došli sa strane. Odakle si samo ibunario taj zaključak? --Jagoda ispeci pa reci 20:19, 8. jul 2011. (CEST)

Svima je na svijetu jasno da je Sarajevo bilo i ostalo multietnički grad. Slika kao slika je izvrsna za onoga ko želi da sazna u kojim u kojim područjima su živjeli koji narodi, al ja jednostavno ne vidim njezino mjestu u članku "Opsada Sarajeva". Da postoji neka slična slika koja pokazuje napade i dejstva strana po nekijim regijama pa hajde. --MirzaM (razgovor) 21:38, 8. jul 2011. (CEST)

Svima je na svijetu jasno da je Sarajevo bilo i ostalo multietnički grad.

Toliko je multietnički grad da su srpske stranke u Sarajevu osvojile manje od 2000 glasova od ukupno 140.000 glasova. To je manja od 1,5%.O kakvoj ti multietničnosti pričaš kad je u Sarajevu izvršeno najveće etničko čišćenje jednog grada u Evropi. U današnjem Sarajevu nedostaje preko 100.000 Srba. --109.165.146.117 (razgovor) 12:43, 9. jul 2011. (CEST)

Dio "pozadina"

Dva problema. Prvo, za izvore se koristi intervju sa gospodinom Miladinom Petrovićem. TO je ok, ali se u članku mora navesti da je to izjavio gospodin Miladin. Na primjer, Prema gospodinu Miladinu koji je taj i taj, muslimanske snage su držale vojnike JNA u kasarni. Miladin Petrović navodi još da se dešavalo to i to...itd.. To ovdje nije urađeno. Drugo, ova rečenica, "a tadašnji komandant vojne oblasti general Milutin Kukanjac je svakodnevno pozivao političare Stranke demokratske akcije da prekinu opsadu i napade na JNA, te da im dopuste mirno povlačenje iz Sarajeva", ne mogu da je pronađem u navedenom izvoru, odnosno ni spomen ovoga generala ni bilo šta slično. Ne bih volio da ispadne da je autor ovoga dijela izmislio ovo.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Ne čitaš dobro. Spominje se u izvorima. Sigurno ti je slučajno promaklo. Što se tiče pozadine, ne misliš valjda da treba da sve izbacimo i da napišemo da je „opsada Sarajeva“ zapravo velikosrpska agresija na BiH? Šta predlažeš? Da napišemo da Srba nije bilo u Sarajevu nego da su došli iz neke druge države i opkolili i napali Sarajevo? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:22, 8. jul 2011. (CEST)

Ne piše svakodnevno, i ne piše lidere (spominje se samo jedan lider).--V i k i v i n dbla bla 19:30, 8. jul 2011. (CEST)

Molim te ako ti nije teško da mi kažeš gdje se nalazi ova gore rečenica u izvoru broj 2. Mene ne zanimaju "izvori" nego izvor broj 2 koji stoji iza ove izjave. Zaista ne mogu da je pronađem. Drugo, kakve veze to dalje sto govoris ima sa ovim mojim gore sto sam rekao?— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Vikivid, u Sijekovcu je ubijeno 46 Srba, a ti svuda stavljaš 9.

„ Zločin u Sijekovcu počinile su Hrvatske regularne oružane snage zajedno sa pripadnicima muslimansko- hrvatskih formacija iz BiH, gdje je ubijeno 46 mještana ovog brodskog naselja od kojih je najmlađa žrtva bio Dragan Milošević koji je imao 17 godina, a najstariji od 72 godine Jovan Zečević. ” — autor

Izvor: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=1262 --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:41, 8. jul 2011. (CEST)

Nije tačno, u nezavisnim imaš spisak svih ubijenih. Devet ukupno koji su ubijeni 26. marta, a ne kažem da kasnije nije ubijeno više. A popravi ovu rečenicu koju si falsifikovao, da ne bih ja to popravljao. Da li ti je jasno, ako nije mogu da ti ponovim. --V i k i v i n dbla bla 19:47, 8. jul 2011. (CEST)

Čekaj malo, zašto si izostavio i ostale ubijene? Prepravi to na 46 kako piše u izvoru. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:51, 8. jul 2011. (CEST)

Zato što piše: U Sijekovcu, kraj tadašnjeg Bosanskog Broda, su 26. marta 1992. hrvatska vojska i muslimanske snage počinile masakr. Dakle rečenica se odnosi na 26. mart, a ne na neki širi vremenski period. Poslednji put te molim da ispraviš svoj falsifikat. Više neću moliti.--V i k i v i n dbla bla 19:55, 8. jul 2011. (CEST)

Vikivind, u izvoru piše 46: Zločin u Sijekovcu počinile su Hrvatske regularne oružane snage zajedno sa pripadnicima muslimansko- hrvatskih formacija iz BiH, gdje je ubijeno 46 mještana ovog brodskog naselja od kojih je najmlađa žrtva bio Dragan Milošević koji je imao 17 godina, a najstariji od 72 godine Jovan Zečević. http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=1262 Da li bi bio ljubazan da objasniš za kakve falsifikate me optužuješ? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:59, 8. jul 2011. (CEST)

Pročitaj članak u Nezavisnim, imaš spisak svih ubijenih 26. marta. Pozdrav. Sada ću da ispravim falsifikat.--V i k i v i n dbla bla 20:03, 8. jul 2011. (CEST)

Naveo sam izvor u kome se kaže 46 ali tebe to izgleda ne zanima. Da li bi bio ljubazan da mi objasniš za kakve me falsifikate optužujep pošto je to ozbiljna kleveta? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:04, 8. jul 2011. (CEST)

Baš Čelik, potrebno je da u dijelu "pozadina" navedeš da ono što piše tamo je izjavio gospodin Miladin Petrović, čiji si intervju uzeo kao izvor, i vrlo precizno citirati ono što je on rekao. (broj 2). Nije fer ovaj posao rade drugi editori umjesto tebe, kad si već uzeo obavezu da napišeš taj dio, radi to po pravilima i smjernicama Wikipedije.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

Dobar predlog. Ali bi prvo trebalo da uklonimo sadržaj bez izvora.--BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:15, 8. jul 2011. (CEST)

Uređenje prvog dijela.

Uredio sam prvi dio kao što možete vidjeti, sada je mnogo jasnije u pogledu toga ko je vršio opsadu i na kome, te sam također upotpunio ovaj dio članka sa "svježim" podacima o broju žrtava. Također sam naveo i presude i optužnice koje su ostvarene i podignute za opsadu. OSjetio sam se slobodnim da izbacim stare dijelove i podatke koji nisu imali citate a koji su nezgrapno iskazivali sve ovo sto sam upravo ja rekao današnjim unosima. Znaci nista nije sustinski obrisano. Nastojacu i dalje da radim na članku kolko budem imao vremena i mogucnosti. --MirzaM (razgovor) 23:30, 8. jul 2011. (CEST)

Uklanjanje teksta

Molio bih da se dijelovi teksrta ne uklanjaju bez obrazloženja. Svaka takva izmjena će biti vraćena.--V i k i v i n dbla bla 06:57, 9. jul 2011. (CEST)

I da se ne postavljaju besmisleni šabloni, koji će takođe biti uklonjeni.--V i k i v i n dbla bla 06:58, 9. jul 2011. (CEST)

Molio bih da se ne uklanja sadržaj bez ikakvog obrazloženja. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 07:01, 9. jul 2011. (CEST)

Ako postoji kakva nedoumica, najbolje da razgovorom raspravimo, a ne da ulazimo u rat izmjena i da vraćamo jedi drugima izmjnene. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 07:02, 9. jul 2011. (CEST)

Sporna rečenica

"Kada je početkom raspada Jugoslavije došlo po podjele po etničkoj liniji, desilo se da dio pod kontrolom Srba okružuje dio pod kontrolom Muslimana,[traži se izvor] jer je etnička slika Sarajava bila takva i prije rata.[traži se izvor]"

Sasvim i opet irrelevantno za clanak. Pozicija naselja i eticka pripadnost stanovnistva (kljucna rijec stanovnistva) prije rata nema apsolutno veze sa cinjenicom da su snage (vojska) bosanskih Srba sa 18 000 vojnika, sa tih brda gađale Sarajevo. --MirzaM (razgovor) 10:07, 9. jul 2011. (CEST)

Ima li neki koncenzus da se ovo izbaci iz clanka? --MirzaM (razgovor) 15:26, 15. jul 2011. (CEST)

Ajd uzecu slobodu da ovo obrisem, pošto nema nekih primjedbi, bolje je da djelujemo nego da svi ćutimo.--MirzaM (razgovor) 12:21, 16. jul 2011. (CEST)

Baš Čelik

Prestani brisati "bosanskih Srba" i stavljati "Srba" tražeći referencu i pritom navodeći kako srpski jezik ne poznaje pojam "bosanski srbin". Prestani stavljati ko je šta procjenio kada vrlo jasno stoji u izvoru ko je izvršio procjenu. Prestani stavljati da se traži referenca kad vrlo vidljivo stoji izvor. --MirzaM (razgovor) 10:10, 9. jul 2011. (CEST)

Mirza

Vidi ovako Mirza. Obratio sam ti se dva puta sa molbom da ne unosiš ono „bosanski“ pored imena naroda Srbi. U srpskom enciklopedijskom jeziku takvi pojmovi ne postoje. Isto tako umjesto "također" u srpskom treba da glasi „takođe“, a „protiv-zračne topove“ treba da glasi „protiv-vazdušne topove“. Mislim da bi bilo bolje da se prilagodiš srpskom jeziku nego da i dalje insistiraš na unošenju ovih izraza. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:21, 9. jul 2011. (CEST)

Bosanski Srbi se u ovom kontekstu odnosi na Srbe koji žive u BiH. Ništa više ni manje. Zato sto su opsadu upravo izvršile te snage, a ne snage Srba iz srbije. Da stoji samo srba, bilo bi jako zbunjujuće.--MirzaM (razgovor) 10:25, 9. jul 2011. (CEST)

U tom slučaju ako imaš izvor u kome se kaže da se isključivo misli na Srbe koji žive u BiH, onda se koristi konstrukcijom koju si upravo sam upotrebio. Izrazi poput „bosanski Srbi“ ne odgovaraju enciklopedijskom srpskom jeziku. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:30, 9. jul 2011. (CEST)

Ko kaže da ne odgovara? Baš naprotiv, izraz je često korišćen početkom 90ih od srpskih novinara i danas se koristi. -- Bojan  Razgovor  10:33, 9. jul 2011. (CEST)

Mislim da vi koji živite u Srbiji treba da uzmene u obzir i stav Srba koji žive u BiH (doduše, nema Srba u Federaciji, a ima u Republici Srpskoj). Drugo, ovo je enciklopedija, a ne novinski članak iz devedesetih. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:57, 9. jul 2011. (CEST)

Pa koja je razlika između "bosanskih Srba" i "Srba koji žive u BiH"? MirzaM (razgovor) 10:39, 9. jul 2011. (CEST)

To što su ga koristili i što ga danas koriste polupismeni i priučeni novinari sa naših televizija ne mora da znači da je pravilno i korektno. Nema bosanskih, hrvatskih, srbijanskih Srba. Srbi su srbi u kojoj god državi živeli. To je kao da za muslimane iz Raške kažeš srpski muslimani. --Milosh990 (razgovor) 11:01, 9. jul 2011. (CEST)

Baš tako Miloše. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:14, 9. jul 2011. (CEST)

Bitno je napisati nešto da neko ne bi pomislio da su u opsadi učestvovale snage iz Srbije. Potpuno je svejedno da li će stajati bosanski Srbi, bosanskohercegovački Srbi , ili Srbi iz Bosne i Hercegovine. Ovo svakako nije mjesto za iznošenje ideološkog mišljenja o pojedinim televizijama.--V i k i v i n dbla bla 11:23, 9. jul 2011. (CEST)

Protiv sam Mirzinog i Vikivindovog zagovaranja upotrebe izraza poput „bosanski Srbi“. Ovo je pristrasan način pisanja članka poput onoga koji smo imali u članku isto tako pristrasnom i sada obrisanom članku „Političko djelovanje Srpske pravoslavnje cvrkve“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:33, 9. jul 2011. (CEST)

Svašta s tobom, BČ. Imaš li ti neku referencu gde kaže da u srpskom jeziku nije dobro koristiti "bosanski Srbi"? Ovde je očigledno da se samo radi o tvojoj pristrasnosti, jer se tebi eto, ne dopada da te tako nazivaju, što je, priznaćeš, apsolutno nebitno. Drugo, odakle ti to da NEMA Srba van RS? Imaš li referencu za to? A što se tiče Političkog delovanja SPC, taj članak je izbrisan zato što je bio krajnje pristrasan, ali na stranu SPC, a ne onako kako t ti želiš da prikažeš. I ništa se ti ne boj, taj će članak opet biti napisan, svidelo se to tebi ili ne. Prestani već jednom da širiš i poturaš svoju ideologiju kroz članke na ovu i slične teme, stvarno više nema smisla. Ali nikakvog. --Jagoda ispeci pa reci 11:38, 9. jul 2011. (CEST)

Slažem se da treba naglasiti koje snage su učestvovale. Kažeš: učestvovale snage! Pa kakve su to snage zvane bosanski Srbi ili Srbi iz Bosne i Hercegovine. Neko bi pomislio da je cjeli srpski narod učestvovao u opsadi. I ne može da stoji bosanski Srbi! Ponavljam, nema bosanskih, vojvođanskih, hrvatskih Srba. --Milosh990 (razgovor) 11:34, 9. jul 2011. (CEST)

Da, čitava konstrukcija rečenica koju onose Mirza i Vikivind je pristrasna. Valjda nisu čuli za Vojsku Republike Srpske pa umjesto njenog naziva koriste izraze poput "bosanski Srbi". --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:39, 9. jul 2011. (CEST)

Imaš li ti dokaz za to, Miloše? Kako to, nema vojvođanskih Srba? NARAVNO da ih ima. Pa oni sami sebe tako zovu. A evo ti još. I još. A što se bosanskih Srba tiče... Dakle, sintagma "bosanski Srbi" jeste geografsko-nacionalna odrednica, i nema veze s pravopisom ili gramatikom. Apsolutno je validna i i te kak se koristi u srpskom jeziku. Ajde prestanite da gurate svoje političke ciljeve ovde, stvarno nema smisla. Dosta bre više. --Jagoda ispeci pa reci 11:46, 9. jul 2011. (CEST)

Ja nisam član nijedne političke stranke, niti sam kad glasao na izborima, a i nemam nikakve političke ciljeve. Kao čovjek koji je deo svog života proživeo i u FBiH, i u RS i u AP Vojvodini znam da ti ljudi nikada za sebe neće reći da su vojvođanski ili bosanski Srbi. Ti termini su nam nametnuti sa određenim ciljem i to je tako šta god vi o tome mislili. Nema potrebe za tom geografsko odrednicom kako je ti nazivaš,jer onda slobodno stavi i snage bosanskih Bošnjaka. Mora biti isti kriterijum. --Milosh990 (razgovor) 12:01, 9. jul 2011. (CEST)

Ne mora se biti član neke stranke da bi se imala politička uverenja, to je valjda svima jasno. Pazi, naravn da se bosanski, htvatski, vojvođanski Srbi neće nazivati sami sebe tako, bilo bi pre svega malo glupo i pretenciozno. Međutim, ni Srbi u Srbiji sebe ne nazivaju Srbijancima, pa ih Srbi van Srbije tako zovu, baš da bi se razlikvali po teriroriji na kojoj žive. Šta molim te ima uvredljivo u jednom geografskom apelativu? Ti pridevi se široko koriste kako bi se jasno naznačila geografsko-etnička pripadnost određene grupe ljudi o kojoj se govori. Ništa tu uvredljivo nema. Snege bosanskih Bošnjaka bi bio pleonazam, jer Bošnjaci su Muslimani koji žive u BiH, tako da nema potrebe za tim. To bi bilo isto kao kad bi rekao srpski Srbi, ili hrvatski Hrvati. Svašta Lepo vam kažem, vaše lične utiske i ono što se vama lično sviđa ili ne sviđa, ostavite kod kuće kad uključite kompjuter i krenete da pišete ovu enciklopediju. --Jagoda ispeci pa reci 12:12, 9. jul 2011. (CEST)

Ne slažem se sa Jagodom i mislim da ona miješa geografske odrednice poput Hercegovac ili Šumadinac sa polunacionalnim političkim epitetima iz devedesetih godina. Mislim da je za enciklopediju neprihvatljivo da se koriste konstrukcije „srbijanski Bošnjaci“, „bosanski Srbi“ itd. Kada se u srpskom jeziku upotrebljava naziv naroda, onda se uz ispred naziva naroda ne dodaje geografska ili neka druga odrednica. Ako govorimo o Dancima, ne stavljamo ispred imena naroda nikakve dodatke, što važi i za druge narode. Hrvate nazivamo Hrvatima, Bošnjake nazivamo Bošnjacima, a Srbe Srbima. Neme smisla da samo u slučaju Srba dodajemo neke pridjeve ispred imena naroda. Zna to Jagoda vrlo dobro ali ovde tjera neki inat. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:54, 9. jul 2011. (CEST)

A ja mislim da opasno guraš POV u ovaj, kao i sve ostale tematski slične članke. Ti misliš. Izvini, kako ćem onda razlikovati tebe mene, na primer? Jer, Srbi smo i jedno i drugo? Ti si, bre bosanski Srbin, svidelo se to tebi ili ne, a ja sam Srbijanka, svidelo se to meni ili ne (ne sviđa mi se mnogo, ali fakat je da sam to, pa šta sad?). Pazi ovo: nema smisla? . BČ, baš si vickast. Mnogo lingvistiku briga šta ti misliš šta ima smisla a šta nema. Svašta. Da se čovek prekrsti i nogama i rukama. --Jagoda ispeci pa reci 13:00, 9. jul 2011. (CEST)

Nemoj da misliš o meni kao ličnosti. Nemioj ni da se krstiš i da se pozivaš na srpstvo. Radije daj izvor o pravilu gdje se ispred imena naroda dodaje geografska odrednica. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:19, 9. jul 2011. (CEST)

Miloše, ja tamo nigdje ne vidim da stoji "snage zvane bosanski Srbi". Ja vidim da stoji "snage bosanskih Srba". I ne, daleko od toga da je srpski narod učestvovao, to ni u jednom mjestu ne stoji. Zbog toga stoji "snage" i dalje u tekstu stoji "18 0000" vojnika. --MirzaM (razgovor) 11:44, 9. jul 2011. (CEST)

Po toj logici treba da stoji snage bosanskih Bošnjaka (muslimana, kako god) umjesto Armije BiH. Te snage imaju svoje ime i to ime treba koristiti. Šta vam tu nije jasno? --Milosh990 (razgovor) 11:47, 9. jul 2011. (CEST)

Jagoda, možda pojedini građani Republike Srbije Srbe preko Drine nazivaju „bosanski Srbi“, ali mi sami sebe tako ne nazivamo. Uzmi u obzir i nas. Drugo, ovo je enciklopedija pa ne mislim da bi trebalo u nju poturati takve stvari. Ako se teži ka tome da se rečenica „snage Vojske Republike Srpske“ konstruiše „snage bosanskih Srba“, onda se vraćamo u propagandno novinarstvo devedesetih. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:57, 9. jul 2011. (CEST)

Ne može se staviti "snage vojske Republike Srpske" jer Republika srpska tada nije postojala. Pored toga upravo zbog toga što je enclikopedija, mora se biti precizan na koga se to odnosi. Ne postoji bolji izraz koji se može koristiti umjesto ovoga--MirzaM (razgovor) 12:02, 9. jul 2011. (CEST)

BČ, naravno da se slažem da se precizira da se radi o vojnim jedinicama (čije god one bile), a ne o svim bosanskim Srbima. Moja reakcija ide na tvoju ocenu da termin "bosanski Srbi" ne postoji, što je apsolutno netačno, i to sam i dokazala. I te kako postoje i bosanski Srbi, i vojvođanski, i hrvatski, čak i američki. Ja sam eto, španska Srpkinja. Dalje, zaista ne vidim šta je tu uvredljivo. Ako RS tad nije postojala, onda bi se moglo reći paravojne jedinice bosanskih Srba? --Jagoda ispeci pa reci 12:05, 9. jul 2011. (CEST)

Jagoda, ti se onda slažeš da ovde može da se koristi i konstrukcija srpski Bošnjaci, kada govorimo o stanovnicima Raške oblasti isalmaske vjeroispovjesti? Ili srpski Hrvati, ili sprski Mađari? Ali ne, ta konstrukcija je dozvoljena samo kada su Srbi u pitanju. --Milosh990 (razgovor) 12:16, 9. jul 2011. (CEST)

Informiši se malo. Ne koristi se samo kolokvijalni naziv bosanski Srbi. Koristi se i bosanski Muslimani, a bogme i bosanski hrvati. ovo je tipično glumljenje žrtve, u smislu "ceo svet je protiv nas"--V i k i v i n dbla bla 12:24, 9. jul 2011. (CEST)

Koje, bre, Raške? Da nisi mislio na Sandžak? Ti Muslimani se zovu obično sandžački Muslimani. Ne radi se o tome šta je fer i nefer, neg šta se odomaćilo u srpskom jeziku a šta ne. A ujedn da ti odgovorim i na ono gore, jer ne mogu da tražim sad gde je: Nije isto, jer su bosanski, hrvatski i vojvođanski (pa i kosovski) Srbi rođeni na toj teritoriji. Bošnjaci, kao i svi drugi, kad odu u beli svet, već nakon druge generacije su građani te zemlje, dakle, Amerikanci, Englezi, Nemci, Australijanci, eventualno dodaju bošnjačkog, srpskg, hrvatskog porekla, mada i t izostvavljaju. I znaš šta, ja ti više neću odgovarati na ovako glupa pitanja, jer je očigledno da se radi o provokaciji i pokušajima da se minira rad na ovom članku razvijanjem diskusije o nekim sasvim desetim, i apsolutno nevažnim stvarima. --Jagoda ispeci pa reci 12:55, 9. jul 2011. (CEST)

Republika Srpska je tada postojala: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=33838 а „паравојне јединице босанских Срба“ не може да буде енциклопедија реченица јер је непрецизна. Могао је у некој „паравојној“ јединици и да буде неки „семберски Србин“ или „јужнохерцеговачки Србин“. Свашта! --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:09, 9. јул 2011. (CEST)

Мирза ти онда прво стави снаге босанских Бошњака умјесто Армије БиХ. Мора се бити прецизан, како ти кажеш. У БиХ живе три народа па неко са стране не зна конкретно који се народ борио против којег. --Milosh990 (разговор) 12:08, 9. јул 2011. (CEST)

Друго, ово што Мирза у чланак уноси да су "босански Срби" гађали „град“, треба промијенити у да је Војска Републике Српске гађала дијелове града под контролом Армије Републике Босне и Херцеговине, и то најчешће војне циљеве. Нису гађали положаје по Српском Сарајеву. Исто треба поменути да се борбе водиле по улицама за сваку зграду. Као и то да су припадници Армије РБиХ артиљеријом бомбардовали Српско Сарајево сво вријеме рата. Па нећемо ваљда да пишемо само шта су радили Срби? --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:16, 9. јул 2011. (CEST)

Miloše, nisam ja pisao ništa povezano sa Armijom BiH. Kada dođe vrijeme da se piše o vojsci Republike srpske, pisaće se, ali ne za period kada Republika srpska nije postojala.--MirzaM (разговор) 12:20, 9. јул 2011. (CEST)

Ne može se to staviti Baš Čelik, zato što to ne odražava stvarnost. Stvarnost je upravo suprotna, a to je da su snage bosanskih Srba gađale većinom civilne dijelove u Sarajevu a svo vrijeme govorili da ne gađaju ništa, što je potvrđeno sudskom presudom. Ako ti imaš sudsku presudu u kojoj se navodi da su Bošnjačke snage ili generali osuđeni za neke zločine po Sarajevu ili da je podignuta optužnica (ali navedi da je podignuta), slobodno to unesi u članak.--MirzaM (разговор) 12:25, 9. јул 2011. (CEST)

Може Мирза, све за шта се нађу референце може да се убаци. па тако и чињеница да су федерацијски Муслимани сво вријеме рата са Игмана бомбардовали Српско Сарајево. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:46, 9. јул 2011. (CEST)

Ne može, za sve što se nađu kredibilne i provjerljive reference može da se ubaci. Pročitaj pravila wikipedije.--MirzaM (разговор) 13:54, 9. јул 2011. (CEST)

Spisak srpskih žrtava/Izvori

Baš Čelik, postoji li kakav dokment međunarodnog, nepristrasnijeg i kredibilnijeg karaktera koji potvrđuje tvrdnje da je preko 8000 srba ubijeno u Sarajevu? NEmam ja apsolutno ništa protiv da se to stavi, ali ja ne mogu pronaći nijedan jedini međunarodni izvor koji je čak svrstao žrtve po etičkoj pripadnosti a kamol naveo koliko je Srba a koliko muslimana ubijeno.

Pored toga, kako sam razumio ovaj podatak se NE odnosi na ubijene srbe tjekom i posredstvom opsade, nego na srbe koji su ubijeni od strane interne muslimanske vojske i u sarajevskim "logorima". Što poprlično po meni, baca sumnju u kredibilnost ovog dokumenta i ovih podataka koje iznosi. Isto tako, evo ja čitam tu knjigu i piše da je ukupno stradalo 6628 lica srpske nacionalosti. Kod tebe stoji preko 8000. Isto tako ta knjiga samo sadrži spisak imena, bez neke metodologije koja potvrđuje da su ubijeni, na koji način, ne pokazuje se ništa što potvrđuje da su ti ljudi ikako postojali (DNA dokazi i slično). Znaci, samo spisak imena :S Ovo po meni nikako ne moze biti kredibilan izvor.

Ipak bi bio vrlo radostan da o ovome mogu porazgovarat sa bilo kojim drugim editorom osim sa tobom pošto je očikledno da si ekstremno pristrasan.--MirzaM (разговор) 10:55, 9. јул 2011. (CEST)

Ipak bi bio vrlo radostan da o ovome mogu porazgovarat sa bilo kojim drugim editorom osim sa tobom pošto je očikledno da si ekstremno pristrasan. Мораш да узмеш у обзир да се ставови Срба и Бошњака разликују, па тако неки Бошњак може све ставове једног Србина да сматра „екстремно пристрасним“. То је ради тога што су ставови и тумачење историје са становишта различитих народа другачији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:19, 9. јул 2011. (CEST)

Није истина, ја сам Србин па се никако не слажем с тобом. Престани да својаташ Србе, ниси једини Србин на свијету!--В и к и в и н дбла бла 11:23, 9. јул 2011. (CEST)

Шта није истина? Гдје сам својатао Србе? Престани да ме нападаш по страницама за разговор и да ствараш свађе!!!!!!!!!!!! ПРЕСТАНИ СА НЕТРПЕЉИВОСТИМА ПРЕМА МЕНИ! --БаШ-ЧелиК (разговор) 11:26, 9. јул 2011. (CEST)

Ај, смири се мало. Нико те не напада, него ТИ нападаш друге, а кад ти одговоре (и то десет пута културније), идеш па кукаш твом администратору заштитнику да их опомене. Стварно нема смисла, правиш циркус од овог пројекта, и нико ти ништа не може. Докле бре тако? Докле? --Јагода испеци па реци 11:48, 9. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik, Wikipediju ne zanimaju stavovi o historiji niti Bošnjaka niti Srba, niti za wikipediju postoji "više" historija. Postoji jedna historija i Wikipediju zanimaju kredibilni, nepristrasni, provjerljivi, i na metodološki način skrojeni izvori i reference. Ja ovdje to ne vidim. Ja vidim spisak od 8000+ imena za koje nema nikakve podloge osim samog tog spiska.--MirzaM (разговор) 11:33, 9. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik, ima li kakvih kredibilnijih izvora za srpske žrtve u Sarajevu? Ti samo izgleda skrećeš sa teme i nadaš se da ćeš odugovlačenjem da se ovi problemi zaborave.--MirzaM (разговор) 12:36, 9. јул 2011. (CEST)

Baš Čelik, evo kolega edior je dolje pronašao podatke o ubijenim srpskim civilim i vojnicima tjekom opsade. http://www.imagedoll.com/show.php/39449_ubijeni-i-nestali-po-statusu-i-nac-prip.jpg.html, sa stranice http://www.idc.org.ba/. Znači ne spominje se nigdje tvoja brojka od 8000 ubijenih srba. Mislim da bi trebao ovo koristiti ako već želiš da govoriš o srpskim žrtvama. --MirzaM (razgovor) 14:45, 9. jul 2011. (CEST)

Irrelevantni dijelovi 3 dio.

"Republika Srpska je proglašena prije muslimansko-hrvatskog referenduma za stvaranje Republike Bosne i Hercegovine na teritoriji Jugoslavije.[3] Republika Srpska je proglašena 9. januara 1992. a referendum o nezavisnosti Republike BiH se desio 1. marta 1992"

Jednostavno ne vidim mjesta ovom pasusu u članku o opsadi Sarajeva. Ima li neki koncenzus da se ovo izbriše ili premjesti u neki drugi članak koji je se bavi ovom temom. --MirzaM (razgovor) 11:26, 9. jul 2011. (CEST)

„Nakon što je Republika Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost, snage bosanskih Srba, čiji je strateški cilj bio stvaranje nove srpske države a koja bi uključivala deo teritorije Bosne i Hercegovine“ Ovaj dio treba izbaciti iz članka. Prvo treba izbaciti ove pridjeve koje ubacuje Mirza. Drugo, Srbi nisu mogli nakon proglašenja RBiH da imaju strateški cilj stvaranja nove srpske države jer je Srpska proglašena prije RBiH. Tako da je ovaj dio netačan. Treba ga izbaciti. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:30, 9. jul 2011. (CEST)

Ne treba izbaciti iz članka jer taj dio ima svoje izvore i reference. To što se ti sa tim ne slažeš je sasvim ne bitno.--MirzaM (razgovor) 11:40, 9. jul 2011. (CEST)

Dio je netačan jer kaže da su Srbi imali namjeru da nakon „proglašenja“ nezavisnosti RBiH, koje se nije nikad ni desilo, a moglo je da uslijedi jedino nakon referenduma 1. marta 1992, stvore srpsku državu. Dakle to je netačno jer je Republika Srpska proglašena 9 januara 1992. Izvor: http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=33838 Dakle, radi se o referenciranoj neistini. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:44, 9. jul 2011. (CEST)

Nije tačno, da bi neka država postojala potrebno je da ima teritoriju, vlast nad teritorijom i međunarodno priznanje. To što su oni tada proglasili državu, ne znači da je ona tada stvorena. Ustvari, ona nikada i nije stvorena, jer je niko ozbiljan nikada i nije priznao kao državu.--V i k i v i n dbla bla 11:54, 9. jul 2011. (CEST)

O čemu ti to pišeš Vikivind? Da li si shvatio da je ovo netačno: :„Nakon što je Republika Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost, snage „bosanskih Srba“, čiji je strateški cilj bio stvaranje nove srpske države a koja bi uključivala deo teritorije Bosne i Hercegovine“ netačan jer je Srpska proglašena 9. januara 1992. a muslimansko-hrvatski referendum se desuo 1 marta 1992. Da li shvataš da je januar prije marta? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:01, 9. jul 2011. (CEST)

To što su srbi koji su samo (bez tendencije da vrijeđam koga) jedan od tri naroda u BiH, proglasili nešto, posebno tada, kada je BiH bila još u Jugoslaviji, očigledno nije imalo podršku nikoga drugog osim njih samih. Stoga se to uopšte ne uzima kao bitno, kada je očigledno da srbi u BiH tada nisu imali pravo da tako nešto urade, iako su uradili.--MirzaM (razgovor) 11:59, 9. jul 2011. (CEST)

I ja mislim da Muslimani nisu imali pravo da protivno ustavu organiziju referendum za nezavisnost RBiH od Jugoslavije, jer je za to ustavni uslov bio slaganje sva tri naroda u SR BiH. Desilo se drugačije, te su nastale i RBiH i Srpska. Međutim to nema veze sa ovim. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:04, 9. jul 2011. (CEST)

Ja bih više volio da se ostavimo suplje price i da se napravi neki koncenzus sa ovim po meni irrelevantnim djelovima, u smislu da li da se održe ili obrišu.--MirzaM (razgovor) 12:07, 9. jul 2011. (CEST)

Pa rekao sam, ovo je za brisanje: „Nakon što je Republika Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost, snage bosanskih Srba, čiji je strateški cilj bio stvaranje nove srpske države a koja bi uključivala deo teritorije Bosne i Hercegovine“ jer je netačno. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:10, 9. jul 2011. (CEST)

Irelevantni dijelovi u članku (rezime)

Znači rečenice:

1. "Kada je početkom raspada Jugoslavije došlo po podjele po etničkoj liniji, desilo se da dio pod kontrolom Srba okružuje dio pod kontrolom Muslimana,[traži se izvor] jer je etnička slika Sarajava bila takva i prije rata.[traži se izvor]" (pored toga što je irelevantna po mom mišljenju, također nema referenci)

2."Republika Srpska je proglašena prije muslimansko-hrvatskog referenduma za stvaranje Republike Bosne i Hercegovine na teritoriji Jugoslavije.[3] Republika Srpska je proglašena 9. januara 1992. a referendum o nezavisnosti Republike BiH se desio 1. marta 1992"

I slika: Etički sastav Sarajeva po naseljima 1991.

Kao što sam rekao, po meni apsolutno irrelevantno za ovaj članak, suština ovakvih rečenica je zbunjujuća (šta se hoće reći sa njima?) i vodi čitaoce u neki drugi smjer. Volio bih da vidimo ako se ima volje, šta da se uradi sa ovim dijelovima. --MirzaM (razgovor) 12:13, 9. jul 2011. (CEST)

Datumi ne govore puno, jer je bilo jasno godinu dana ranije kako će biti. Da nije raspisan refrendum SDS bi ukinuo Republiku Srpsku. A etnička slika Sarajeva sa okolinom je fakat i to nikako ne treba menjati. --Aleks (razgovor) 12:21, 9. jul 2011. (CEST)

Ovde su pravi datumi: In a session on 14 and 15 October 1991 the Parliament approved the "Memorandum on Sovereignty" as had already been done by Slovenia and Croatia. The Memorandum was adopted despite opposition from 73 Serb deputies, belonging to the Serb Democratic Party (most of the Serb parliamentary representatives) as well as the Serbian Renewal Movement and the Union of Reform Forces, who regarded the move as illegal.[9][10] On 24 October 1991, the Serb deputies formed the Assembly of the Serb People in Bosnia and Herzegovina (Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini) to be the highest representative and legislative body of the Serb population,[11][12] ending the tripartite coalition. --Aleks (razgovor) 12:25, 9. jul 2011. (CEST)

Ja nijednom nisam dovodio u pitanje tačnost ovih rečenica, nego navodim da su po meni irelevantne za članak koji govori o opsadi Sarajeva. Ne objašnjavaju ga, ništa se iz njih ne može saznati što je značajno za samu opsadu, te zbog toga mislim da ne trebaju stajati u ovom članku.--MirzaM (razgovor) 12:29, 9. jul 2011. (CEST)

Mirza, objašnjeno ti je deset puta da je relevantno. Vidiš da ima nas koji smatramo da je relevantno? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:41, 9. jul 2011. (CEST)

Ono što je nerelevantno za ovaj članake je: "Nakon što je Republika Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost, snage bosanskih Srba, čiji je strateški cilj bio stvaranje nove srpske države a koja bi uključivala deo teritorije Bosne i Hercegovine"... Bilo je mnogo više događaja pa je ovo samo vađenje iz konteksta. Traži da se onda piše o dubljim problemima što od prevare oko sedmočlanog predsedništva i prevagu u telu u kome je trebalo da se sačuva paritet.... Drugi aspekt je što je JNA okružena u Sarajevu i nije joj dato da iz Sarajeva izađe. To je bio recept iz Hrvatske. A onda kada je napravljen "džentlmenski dogovor", izvrši se masakr u Dobrovoljačkoj.... --Aleks (razgovor) 12:40, 9. jul 2011. (CEST)

Pa da. Onome kome je bitno da sazna o "proglašenju nezavisnosti BiH" i svemu što se dešavalo prije ili poslije potražiće takav članak. TOme nije mjesto (toliko dateljna) u članku o opsadi Sarajeva.--MirzaM (razgovor) 12:49, 9. jul 2011. (CEST)

Izbacio sam iz uvodnog dijela:"Republika Srpska je proglašena 9. januara 1992. a referendum o nezavisnosti Republike BiH se desio 1. marta 1992." iz cistog razloga sto apsolutno nije bitno za uvodnio dio o Opsadi sarajeva, te iz razloga sto je prije toga navedeno da je ona proglasena prije referenduma sa referencom iz koje se moze vidjeti datum kojeg dana. Isto tako, stavicu ovdje dio da je međunarodno priznata nakon potpisa dejtonskog sporazuma, cisto da se odrzi neki neutralni ton.--MirzaM (razgovor) 14:32, 12. jul 2011. (CEST)

Slažem se da je rečenica koju si izbacio ovde nepotrebna, ali je isto tako nepotrebna i informacija o tome kada je međunarodno priznata. Kakve to ima veze sa opsadom Sarajeva. To sve piše u članku o Republici Srpskoj. --Milosh990 (razgovor) 14:36, 12. jul 2011. (CEST)

Ja de se pitam, ja bi izbacio to sve iz uvodnog dijela i moje je misljenje da podatak kada je i uopste da je osnovana republika srpska prije referenduma apsolutno ne bitno iz konteskta uvodnog dijela ovog clanka. Međutim, posto je to Bas Celik vec stavio, i ako se hoce staviti neutralni ton, mislim da je potrebno navesti da je međunardno priznata tada.--MirzaM (razgovor) 14:45, 12. jul 2011. (CEST)

Ne možeš izbaciti sve iz uvoda i krenuti članak ni iz čega. Ja bih isto izbacio taj dio u kome se pominje osnivanje RS i BiH. Ne uklapa mi se u ostataka uvoda. Mislim da nam autor te rečenice (kažeš Baš Čelik, ja ne znam), treba objasniti šta je hteo reći i to preformulisati. Ovako svakako ne treba da ostane. Članak je napisan ćirilicom i ne možeš ubacivati latinični tekst. Svaka takva izmena će biti vraćena! --Milosh990 (razgovor) 14:53, 12. jul 2011. (CEST)

Pa ako smo se slozili da taj dio ne treba da stoji sto onda vracas? (datum osnivanja). Izvinjavam se sto sam ubacio taj dio latinicom, lapsuz. Kada sam rekao da treba izbaciti "sve to" iz uvoda mislio sam na to da je republika srpske osnovana prije referenduma + datum kada. To nije neutralni ton niti je relevantno. Ponovo, ako smo se slozili da datum osnivanja RSA je ne bitan, zbog cega ga vracas?--MirzaM (razgovor) 14:58, 12. jul 2011. (CEST)

bosanski

Jagoda, Bošnjaci žive i u Srbiji, i u Americi, vjerovatno i u Španiji, a ne samo u BiH. I nije ti neki argument. --Milosh990 (razgovor) 12:19, 9. jul 2011. (CEST)

Dakle, po mom mišljenju, neprihvatljivo je sa jedne strane pominjati snage jednog naroda, a sa druge vojsku države, koja zapravo predstavlja snage jednog drugog naroda! --Milosh990 (razgovor) 12:26, 9. jul 2011. (CEST)

Što ti je to neprihvatljivo? Pa neće se staviti snage države koja ne postoji? Jel postojala Republika srpska tada? Nije. Jel postojala Bosna i Hercegovina? Jeste. Kako se može staviti da je u tom periodu djelovala vojska Republike Srpske ako ona nije postojala?--MirzaM (razgovor) 12:31, 9. jul 2011. (CEST)

Ja mislim da je Baš-Čelik gore dao referencu u kojoj se navodi da je RS proglašena 9. januara 1992. Šta ti tu nije jasno?--Milosh990 (razgovor) 12:34, 9. jul 2011. (CEST)

Mirza, dobio si referencu i to je završena priča. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:39, 9. jul 2011. (CEST)

Zato što to "proglašenje" nije prihvaćeno od strane međunarodne zajednice, niti bilo koga ustvari osim Srba u BiH, niti je ono bilo legalno, niti su Srbi u BiH imali pravo da tako nešto urade. Da se proglasi država treba dosta stvari, a ne samo reći, "evo mi sebi stvorili državu", posebno u BiH sa složenom etičkom strukturom.--MirzaM (razgovor) 12:40, 9. jul 2011. (CEST)

Svako ima svoj stav o tome, ali dobio si referencu i završena priča. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:42, 9. jul 2011. (CEST)

Samo zato što pronađeš referencu ne znači da je ona kredibilna i da se treba uzeti u obzir.--MirzaM (razgovor) 12:55, 9. jul 2011. (CEST)

Pa ako se koristi konstrukcija bosanski Muslimani, onda bismo u ovom članku trebali zamjeniti armija BiH sa snage bosanskih Muslimana. Sa moje strane nema nikakvih provokacija, i žao mi je što to tako doživljavate. To bosanski nije geografska već politička odrednica. Ali, dobro ovo nije mesto gde to treba da se raspravlja. Ovde je bitno da se usaglasimo da li će stajati snage bosanskih Srba ili Vojska RS. Ako stoji prvo onda mora stajati i snage bosanskih Muslimana. --Milosh990 (razgovor) 13:13, 9. jul 2011. (CEST)

Kako može biti politička odrednica? Ti hoćeš reći da bosanski Srbi ne žive u BiH? Al ne možeš zamjeniti jer je BiH legalna država nastala referendumom sa legalnom vojskom, koja se zove Armija BiH.--MirzaM (razgovor) 13:22, 9. jul 2011. (CEST)

Objasnili smo zašto je poltička a i zašto se ispred bilo kog naroda u srpskom jeziku ne dodaju dodaci. RBiH je nastala protiv volje Srba što je bilo protivno ustavu SFRJ i SR Bih. Armija Republike BiH je nastala odlukom tadašnjih Muslimana, kao što je Vojska Srpska nastala voljom Srba. I jedna i druga vojska su bile jednako „legalne“ je je iz njihovog nastanka stajao narod koji je bio u njima. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:27, 9. jul 2011. (CEST)

Protiv volje kojih Srba? Voljom KOJIH Srba? Da su mene pitali, vojske RS nikad ne bi bilo, ali nisu. Zato nemoj izmišljati, nas u Srbiji niste ništa pitali, već ste sami, vi BOSANSKI SRBI, odlučivali. I ajde dosta više bre ovog vrtenja u krug oko stvari koje apšsolutno nisu bitne. Ovo već prelazi u trolovanje. --Jagoda ispeci pa reci 13:32, 9. jul 2011. (CEST)

Niko nije pomenuo da se radi o volji svih Muslimana ili svih Srba. Ne može ni reći da se radi o volji svih Srba u Republici Srpskoj. Zbog toga nemam mjesta „bosanskim Srbima“. Dovoljno je samo pomenuti Srbe u smislu pominjanja imena naroda koji je činio većinu u Vojski Republike Srpske. Zapravo, treba prema našem predlogu napisati „snage Vojske Republike Srpske“ i ignorisati ove predloge o „bosanskim Srbima“. Na kraju krajeva u Vojsci RS je bilo i drugih naroda tako da treba napisati „snage Vojske Republike Srpske“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:38, 9. jul 2011. (CEST)

Nije dovoljno spomenuti Srbe zato što nisu opsadu vršili svi Srbi nego Srbi iz Bosne i Hercegovine. Nije moguće spomenuti vojsku republike srpske jer tada Republika srpska nije posojala kao država (bez obzira što su srbi izjavili da su napravili svoju državu).--MirzaM (razgovor) 13:42, 9. jul 2011. (CEST)

Mirza, ti od dolaska na ovoj projekat troluješ i izazivaš konflikte. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:46, 9. jul 2011. (CEST)

Ja hoću reći da u Bosni žive Semberci, Krajišnici, Hercegovci, Bosanci... Za sve njih možemo reći semberski Srbi, bosanski Srbi, hercegovački Srbi... Svi mi znamo kako je nastala BiH i kolika je njena legalnost i legitimnost. Ista onolika kolika i Republike Srpske. Znamo svi i uslove koje neka država mora da ispuni da bi postala država. Na primer kontrola nad celom svojom teritorijom što BiH nije imala tada. --Milosh990 (razgovor) 13:33, 9. jul 2011. (CEST)

Naravno da nije dovoljno reći srpske snage, ali je sasvim u redu reći snage Republike Srpske ili Vojska RS. I zašto se sad niko ne javlja da ispravi korisnika Mirzu, koji iznosi svoje mišljenje kje uopšte nije relevantno, nije referencirano i nije tačno. Ne može reći da nije postojala, kada je postojala i imala je svoju vojsku. Druga je priča da li je to bilo legalno i legitimno, ali onda možomo i moramo pričati i o legalnosti i legitimnosti države BiH(1992-1995) i Armije BiH.--Milosh990 (razgovor) 13:51, 9. jul 2011. (CEST)

Sporna rečenica u članku je vrlo uredno referencirana.--MirzaM (razgovor) 13:58, 9. jul 2011. (CEST)

Jagoda ovo postaje besmisleno! Ovo što si sada napisala je izuzetno glupo i neprimereno. Nastala je voljom srpskog naroda koji je živeo na teritoriji BiH. A što bismo morali da pitamo vas SRBIJANCE. Pa u pitanju su bili naši životi, a ne VAŠI. Sramota. Eto sreće da tog prokletog rata nije ni bilo, da nije bilo ni Mladića ni Miloševića, ni Tuđmana ni Izetbegovića... Svima bi nam bilo bolje!--Milosh990 (razgovor) 13:39, 9. jul 2011. (CEST)

Hm, dakle i ti si iz RS. Vec vidim da od ovog i slicnih clanaka nece biti nista. Sto se sramote tice... Odogvoriću ti na stranici za razgovor. --Jagoda ispeci pa reci 15:08, 12. jul 2011. (CEST)

Prerađivanje

Ubacio sam šablon prerađivanje jer je npr. odeljak Pozadina napisan dva puta. Jednom u odeljku Pozadina a drugi put u uvodu. Slično se dešava i sa drugim delovima. --Aleks (razgovor) 12:42, 9. jul 2011. (CEST)

Broj žrtava

Procenjuje se je da je blizu 10.000 ljudi ubijeno ili nestalo, uključujući preko 1.500 dece.

10.000 ljudi ubijeno ili nestalo??? Ovde ništa nije jasno, jesu li tih 10.000 civili? Da krenemo.Rezultati su pruzeti sa sajta Instaživačko-dokumentaciong centra iz Sarajeva Ukupni broj stradlih i nestalih ljudi svih nacinalnsoti na području Sarajeva je 14.011. Od tih 14.011, 5604 civil i 8407 vojnika.

• Etnička struktura stradalih i nestalih civila: Muslimani: 3899, Srbi:1133, Hrvati: 439, ostali:133
• Etnička struktura stradalih i nestalih vojnika:Muslimani: 5600, Srbi 2464, Hrvati: 310, ostali:33

Preko 1500 djece??? Fikret Grabovica i sekretar Ministarstva za boračka pitanja Belma Adilović verifikovali su danas potpisima spisak imena 514 ubijene djece u opkoljenom Sarajevu od 1992. do 1995. godine.

Preuzeto sa prezentacije Instaživačko-dokumentaciong centra iz Sarajeva. Ovde se vidi broj ubijuenih i nestalih po starosnoj strukturi svih nacionalnosti. Dakle ukupan broj stradale djece svih nacionalsti na području nekadašnje teritorije Grada Sarajeva je 643.

Šta sad, ovo nisu srpski izvori već muslimanski iz Sarajeva. --Nagrakaži/laži 14:05, 9. jul 2011. (CEST)

Mislim da sam vrlo precizno naveo da se "Procjenjuje" da je toliko žrtava bilo. Ključna riječ procjenjuje. Pametnom je to dovoljno. Što se tiče spomenika u Sarajevu, to je broj djece koja su do sada identifikovana, dok postoje podaci o još dječiji žrtava koji još trebaju identifikaciju. Procjenjuje se da je ukupan broj 1500. Mene više brine broj od 8000 sprskih žrtava koji je naveden bez kredibilnog izvora, odnosno naveden samo spisak 8000+ imena.--MirzaM (razgovor) 14:33, 9. jul 2011. (CEST)

Od rata je prošlo više od 15 godina i prosto je nemoguće da oni ne znaju imena više od 1000 djece. To se može desiti za nekoliko slučajeva, ali za više od 1000 sigurno ne. Pogotovo kad se uzme gdje su ta djeca stradala. Riječ je o uglavnom urbanom dijelu Sarajeva i svaka žrtva je evidentirana od strane doktora kad je stradala. Svaka je sahranjena, dakle i o tome mora postojati neki dokument. Pa tu je porodica žrtve itd. Dakle potpuno je nemoguće da oni imaju neki spisak od 1500 djeca, a samo su za nešto preko 500 udvrdili imena. --109.165.146.117 (razgovor) 19:49, 9. jul 2011. (CEST)

Evo ja imam ovo! Šta sad? Imamo i referencu od komisije Ujedinjenih nacija. To bi sve trebalo predstaviti paralelno. Međutim, imamo i sporne podatke iz one knjige, koju je objavila politička organizacija. Šta s tim?--V i k i v i n dbla bla 14:20, 9. jul 2011. (CEST)

Novi podaci

Unio sam podatke Istraživačko dokumentacionog centra u Sarajevu u članak u pogledu svih žrtava i srpskih žrtava tjekom opsade.--MirzaM (razgovor) 15:03, 9. jul 2011. (CEST)

Prema Istraživačko dokumentacionom centru u Sarajevu, u Sarajevu je tokom opsade život izgubilo 13.068 osoba, od čega 8.407 vojnika i 5.604 civila.

• 1.Ovo ne valja. 8407+5604=14.011, a ne 13.068.
• 2.Ovi ljudi nisu svi stradali tokom opsade. 943 su stradali u drugim regionima.
• 3.Od 14.011 njih 38 je stradalo prije 5. aprila 1992. (avgust 1991-mart 1992)
• 4.Od ukupnog broja (kad se oduzmu stradali u drugim regionima i oni koji su strdali prije 5 aprila 1992. treba dodati stradale na Sarajevskim opštinama koje nisu bile pod opsadom. Npr. Pale, Trnovo, ne znam da li je Vogošća, Ilijaš itd. --109.165.146.117 (razgovor) 20:09, 9. jul 2011. (CEST)

Bice sredjeno.--MirzaM (razgovor) 22:52, 9. jul 2011. (CEST)

Milos

Molio bih korisnika Milosa da objasni zbog cega vraca nazad moje izmjene. Posto se od mene trazi da uvijek otvorim razgovor kad vrsim izmjenu, molim da se ne koriste dupli standardi--MirzaM (razgovor) 18:39, 9. jul 2011. (CEST)

Vratio sam iz prostog razloga što je nepotrebno da u članku o opsadi Sarajeva stoji da je to učinila SAMOPROZVANA VRS. To je potpuno nebitno za ovaj članak. --Milosh990 (razgovor) 18:54, 9. jul 2011. (CEST)

Ali ona jeste bila samoprozvana. Drzava Republika srpska nije tad prihvacena ni od koga kao drzava iako su je Srbi proglasili drzavom. Vrlo jasno ovdje stoji kada je osnovana republika srpska.http://www.ohr.int/dpa/default.asp?content_id=380 Niko ne spori da bosanski Srbi nisu imali vojsku i da je nisu nazivali vojska republike srpske, ali tako su je zvali samo oni i niko vise. Da stoji samo Vojska republike srpske a datum 1991-92 ne odrazava Evo još jedan izvor http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/VI-01.htm#I.F.2, gdje se navodi da je opsadu vršila vosjka pod nazivom "Sarajevsko romanijski korpus". Znaci evo ti naziva vojske ako ti vec smeta "snage bosanskih srba" Ne spominje se uopšte vojska republike srpske nigdje.--MirzaM (razgovor) 19:03, 9. jul 2011. (CEST)

Jasno je da je osnovana 1992. a da je priznata 1995. Ja još nisam čuo ni video da neko Vojsku RS u periodu 1992-1995. naziva samoprozvanom. Bilo bi lepo kada bi našao neku referencu za to. I objasni mi kakve veze sa opsadom Sarajeva, sa brojem žrtava, štetom... ima to što je vojska bila samoprozvana kako ti kažeš. Imam osećaj da želiš da naglasiš da su Bošnjaci imali pravo da imaju legalnu vojski, a Srbi ne. Nadam se da ne misliš tako. --Milosh990 (razgovor) 19:09, 9. jul 2011. (CEST)

[1] --Milosh990 (razgovor) 19:11, 9. jul 2011. (CEST)

Pa ako je nesto osnovano a nije priznato ni od koga, kako se to zove? :) --MirzaM (razgovor) 19:30, 9. jul 2011. (CEST)

Kakve to veze ima sa opsadom Sarajeva čoveče? Nikakve!!! I nisi odgovorio zašto guraš tezu da su Muslimani mogli imati legalnu vojsku a Srbi ne. --Milosh990 (razgovor) 19:32, 9. jul 2011. (CEST)

Pa ima veze sa bilo kojim clankom ako ne odrazava istinu. Naveo sam razloge, reference, zbog cega naziv "vojska republike srpske" u tom periodu ne odrazava stvarnost. Ne namjeravam se oko ovoga nadmetati vise sa tobom, jer je ocigledno da je nemoguce da se postigne ikakav koncenzus između mene i tebe. Tebi nije stalo da ovaj clanak bude neutralan, nego ti je bitnije da ne ispadne slucajno da je Armija BiH bila legalna a vojska bosanskih srba ilegalna bez obzira da li to bilo ili ne tacno u stvarnosti. Zbog toga je potrebno navesti da je tada RS postojala iako sam vrlo jasno naveo izvor kada je RS osnovana i priznata.--MirzaM (razgovor) 23:00, 9. jul 2011. (CEST)

I šta kažu tvoji izvori, kada je osnovana Republika Srpska? Ta vojska je imala svoje ime i to ime treba navesti. --Milosh990 (razgovor) 23:07, 9. jul 2011. (CEST)

http://www.ohr.int/dpa/default.asp?content_id=380 Aneks 2.Potpisom dejtonskog sporazuma, osnovan entitet u drzavi BiH ko i svaka drzava ili entitet koja bude medjunarodno priznata, a ne kada Srbi ili Bosanci ili Klingonci kazu da su napravili drzavu.

Ti hoćeš ovom referencom da kažeš da RS nije osnovana 9.1.1992.? Promjeni to i u članku Republika Srpska. drugi pasus :) --Milosh990 (razgovor) 23:22, 9. jul 2011. (CEST)

Ne znam zbog cega mi linkas srpske wikipedijne clanke. Vrlo je jasno samo pogledom na ovaj clanak o kakvim se clancima radi. Baci oko na stranu wikipediju koja isto ima clanak o republici srpskoj.http://en.wikipedia.org/wiki/Republika_Srpska--MirzaM (razgovor) 23:42, 9. jul 2011. (CEST)

Pa piše da je osnovana 1992. a priznata 1995. A baci pogled i na hrvatsku i bosansku vikipediju, pa ćeš vidjeti ko je najpristrasniji!--Milosh990 (razgovor) 23:46, 9. jul 2011. (CEST)

"The war was ended by the General Framework Agreement for Peace in Bosnia and Herzegovina, reached at Wright-Patterson Air Force Base near Dayton, Ohio on 21 November and formally signed in Paris on 14 December 1995. Annex 4 of the Agreement is the current Constitution of Bosnia and Herzegovina, recognising Republka Srpska as one of its two main political-territorial divisions and defining the governmental functions and powers of the both entities." OVa ti recenica sve kaze. Mislim da smo zavrsili sa ovom temom.--MirzaM (razgovor) 23:59, 9. jul 2011. (CEST)

Pa gde ovde piše da je RS osnovana 1995? Piše da je priznata, ali ne i osnovana. Uostalom rekao sam da neću više o ovoj temi!--Milosh990 (razgovor) 00:02, 10. jul 2011. (CEST)

Bas Celik volume 2

Molim Baš Čelika da ne mjenja "Opstine Sarajevo" u "Sarajevo" jer u izvorima jasno stoji da su podaci za teritoriju opstine Sarajevo. Isto tako, ako zelis nesto promjeniti otvori ovdje mjesto za razgovor, posto ja to svaki put moram uraditi, i ne bi valjalo da se koriste dupli standardi.--MirzaM (razgovor) 15:39, 10. jul 2011. (CEST)

Mirza

U izvorima nema opštine Sarajevo, a ni u popisima stanovništa nema Opštine Sarajevo. Dakle, Opština Sarajevo ne postoji. S obzirom na ovom, biće ulkonjeno ono opština Sarajevo i citiraće se izvor. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:45, 10. jul 2011. (CEST)

Još bih molio Mirzu da ne koristi opciju „vrati“ ako možemo razogovorom da postignemo neko rješenje, onda nema potrebe da jedan korisnik drugome vraća izmjene. To je bolji način uređivanja. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:47, 10. jul 2011. (CEST)

Baš Čelik, OTVORI IZVOR u njemu stoji da su podaci za TERITORIJU OPSTINE SARAJEVO. PORED toga TI treba da otvoris razgovor PRIJE NEGO ŠTO brises nesto--MirzaM (razgovor) 15:52, 10. jul 2011. (CEST)

Mirza, u Sarajevu ima više opština a ni jedna od njih se ne zove „opština Sarajevo“. Pored toga, u izvoru koji si dao pod naslovom „Ljudski gubici u periodu od 1991-1995 na području Sarajeva“, sa ovom vezom: [2] se ne pominje opština Sarajevo nego samo Sarajevo. I ako mogu još jednom da te zamolim da se ne koristiš vraćanjem tuđih izmjena, nego da koristiš jezik kao oblik dogovora kada je nešto sporno. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:59, 10. jul 2011. (CEST)

Pošto sam iznio argumente, da li bio bio ljubazan da pristaneš da se vrate moje izmjene? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:02, 10. jul 2011. (CEST)

Erm da, mislim da si u pravu. Uredu. Mozes li u buduce kada radis izmjene da prvo otvoris stranicu za razgovor?--MirzaM (razgovor) 16:06, 10. jul 2011. (CEST)

Može, ali pod uslovom da mi odgovoriš na pitanje koje sam ti postavi dva puta, a to je da se sudržiš od vraćanja tuđih izmjena i da koristiš stranicu za razgovor. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:15, 10. jul 2011. (CEST)

Ali to si ti upravo sad uradio. Izvrsio izmjene na mom tekstu i nisi otvorio stranicu za razgovor, nego sam ja moram otvoriti za tebe.--MirzaM (razgovor) 16:18, 10. jul 2011. (CEST)

Istina. I bio sam u pravu i ti se se ovde složio na moje pitanje „Pošto sam iznio argumente, da li bio bio ljubazan da pristaneš da se vrate moje izmjene?“ da ja to i uradim. Tako da sam to i uradio. Pored toga, mislio sam da je opšte poznato da opština Sarajevo ne postoji, i da je to i evidentno i iz samog uizvora, pa nisam pokrenuo poseban razgovor oko tako male stvari koja nije niti može da bude kontraverzna da se se o njoj pokrenuo razgovor. Ali u svakom slučaju sam mogao da se javim kako bih izbjegao nedoumice. Da li sada nakon mog objašnjenja možemo da se pomaknemo dalje? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:23, 10. jul 2011. (CEST)

Zanimljivo, ja za svaku sitnicu moram otvoriti stranu za razgovor, te posto vjerujem da admini ne koriste duple standarde za mene i za tebe, moram to traziti i od tebe.--MirzaM (razgovor) 16:29, 10. jul 2011. (CEST)

Unio sam dio da je i Ratko Mladić optužen za opsadu Sarajeva.--MirzaM (razgovor) 13:24, 11. jul 2011. (CEST)

Rasprava

„Nakon što je Republika Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost, Vojska Republike Srpske, čiji je strateški cilj bio stvaranje nove srpske države a koja bi uključivala deo teritorije Bosne i Hercegovine.“ Ovaj dio treba da se izbaci jer je netačan pošto je Srpska proglašena 9. jan 1992. a muslimansko-hrvatski referendum je bio tek nakon toga, tako da je nemoguće i nelogično. Treba da se izbaci a i nema veze sa temom. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:50, 12. jul 2011. (CEST)

Slažem se! --Milosh990 (razgovor) 14:56, 12. jul 2011. (CEST)

Urađeno. Izbačeno je i kada je nastala Srpska pošto sada nema potrebe da se to ubacuje kako bi se prikazalo da prethodna rečenica nema smisla. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:59, 12. jul 2011. (CEST)

Logicno je zato sto taj referendum nije međunarodno priznat (samo je bio priznat kod Srba) i nikome nije bio bitan niti je ima određena pravna dejstva. Ta izjava je uredno referencirana i nema razlog zbog cega se taj dio treba brisati. Sa promjenama se dakle ne slazem --MirzaM (razgovor) 15:02, 12. jul 2011. (CEST)

Ustvari moze ovako ako ne stoji onda ni kada osnovana Republika srpska. Ovo moze sto se mene tice.--MirzaM (razgovor) 15:03, 12. jul 2011. (CEST)

Mirza, to što ti misliš o referendumu, to je apsolutno sporedno za ovaj članak. Ja mislim da je muslimansko-hrvatski referendum nelegalan, jer je bio protivan Ustavu i SFRJ I SR BiH, a ni Republika Bosna i Hercegovina nikad nije proglasila nezavisnost jer je za to bilo potrebno prisustvo predstavnika konstitutivnog srpskog naroda. Ne može se niša bez konstitutivnog naroda. Tako da je sve to totaolno irelevantno za ovaj članak. Nema potrebe da pišeš takve vrste komentara po stranicama za razgovor. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:08, 12. jul 2011. (CEST)

Nista ja ne mislim, sve je uredno dokumentovano kada je RS međunarodno priznata i dobila status entiteta. Najmanje je ovdje bitno sta ja mislim.--MirzaM (razgovor) 15:12, 12. jul 2011. (CEST)

Milose, zbog cega si tako "hinjski" obrisao navod da je i protiv Ratka Mladica podignuta optuznica za opsadu Sarajeva, kada se oko toga nismo nista dogovorili?--MirzaM (razgovor) 15:09, 12. jul 2011. (CEST)

Mirza, to da je Miloš hinjski nešto obrisao, to je tvoje lično uvjerenje. Miloš je vratio tvoje izmjene na latinici koje su povukle i druge izmjene koje si prethodno unio bez rasprave. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:14, 12. jul 2011. (CEST)

Nije bilo dogovora da se obrise dio o Ratki mladicu. Pogledaj razgovor. Isto tako, pogledao gore dio "Mirza" i zadnju recenicu pa ces vidjeti da sam naveo da sam unio dio o Ratki Mladicu.--MirzaM (razgovor) 15:19, 12. jul 2011. (CEST)

Naveo si da si unio ali to nije niko drugi podržao. Suština je u tome da Miloš nije „"hinjski" obrisao“. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:21, 12. jul 2011. (CEST)

Ovaj spor je Riješen Baš celik, molim te da pocnes traziti reference za tvoje tekstove u Markalama, da se mogu skinuti tagovi "privređivanje" i "osporeno".--MirzaM (razgovor) 15:24, 12. jul 2011. (CEST)

Kontradiktorni podaci

Raja molim vas. Ovako, imamo dva izvora o zrtvama u Sarajevu tjekom opsade koja su ocito kontradiktorna: 1.Spisak Srba koji su ubijeni u "muslimanskim logorima" za koje ja ne mogu pronaci nijedan jedini kredibilni dokaz da su postojali (mozda je do mene) tjekom opsade, a ne da su UBIJENI POSREDSTVOM OPSADE od 8000, gdje se za izvore navodi ustvari jedan spisak imena i prezimena na virtuelnom prostoru, za koji niko nije naveo da je kredibilan, da odrazava istinu, niti se navodi njegova metodologija ili neka međunarodna evaluacija. reference su: "Knjiga mrtvih Srba Sarajeva postradalih 1992-1995, autor: Institut za istraživanje srpskih stradanja u XX veku (Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom), izdavač: Institut za istraživanje srpskih stradanja u XX veku (Centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom), Savez logoraša Republike Srpske, Beograd (2008)" i novinska agencija SRNA.

2. Spisak koji sam ja naveo je napravila jedna nezavisna, neprofita i nevladina organizacija (koju između ostalog koristi strana wikipedija za izvor), i koja obuhvata sve zrtve, tj svih nacionalnosti. Istraživačko dokumentacioni centar Sarajevo. Ono sto je najbitnije kod ovog izvora, i sto ima kod mene + da se on koristi, jeste međunarodna evaluacija, molim da pogledate http://www.idc.org.ba/images/stories/IDC/pdf/evaluacija-bos.pdf. Mislim da je situacija vrlo jasna. Moj prijedlog je između ostalog, da se spisak od 8000 sprskih zrtava ili izbriše ili da se pronađe odgovarajuće mjesto u smislu opet ostalih kritika, pogleda i slicno, s tim da je vrlo bitno naglasiti da ovaj spisak govori u ubijenim srbima u "muslimanskim logorima", tako da će biti malo teze to uklopiti u "opsadu Sarajeva". --MirzaM (разговор) 17:00, 12. јул 2011. (CEST)

Не могу да се сложим са тобом да се користи искључиво као извор институција из Сарајева, а да се уклони други извори. Дакле, ја сам против твог предлога. Мислим да би било пристрасно да се појави неко ко би тражио да се уклони као извор институција из Сарајева која је иначе доста критикована у Српској. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:05, 12. јул 2011. (CEST)

Hoces li vise poceti iznositi argumente? Recenice tvoje "ja se ne slazem" i tacka su najmanje bitne u pogledu ovog problema. Zbog cega se ne slazes? Sta ide u prilog gore ovom tvom izvoru sto treba da stoji? Navedi jedan jedini razlog zbog cega taj izvor pored drugog puno kredibilnijeg izvora treba da stoji? Ja sam također i da se ovo napise u "ostale kritike, poglede, i slicno" kad se za to napravi dio, ne mora se nuzno obrisati skroz--MirzaM (разговор) 17:49, 12. јул 2011. (CEST)

Види Мирза, то што ти тврдиш да је бошњачки извор кредибилан а да је српски некредибилан, то се зове пристрасност са твоје стране и такве ствари се уопште не узимају у обзир. Немој таква питања више ни да покрећеш. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:09, 12. јул 2011. (CEST)

Prvo ovo nije bosnjacki izvor. Ovo je izvor nepristrasne i neprofitne i nevladine organizacije sa međunarodnom evaluacijom. Mozes li da navedes bilo sta zbog cega bi se tvoj izvor trebao na ovom mjestu koristiti umjesto "moga" posto su kontradiktorna znas. Imas li nekih cinjenica ili arumenata koji se ticu tvog izvora?--MirzaM (разговор) 19:13, 12. јул 2011. (CEST)

Novi dijelovi

Dakle poceo sam dalje raditi na članku, unio sam neke dijelove u "Početak rata", tako da to mozete pogledati i stavljati kritike ili sugestije.--MirzaM (разговор) 23:35, 12. јул 2011. (CEST)

Ovo sto sam izbrisao su isti podaci koje sam naveo gore. Ovi nisu bili referencirani, znači nista nije u suštini izgubljeno --MirzaM (разговор) 00:36, 13. јул 2011. (CEST)

Unio sam novi dio koji se tiče same opsade.--MirzaM (разговор) 13:52, 14. јул 2011. (CEST)

Unio sam i nešto u vezi snaga tokom opsade Sarajeva.--MirzaM (разговор) 16:16, 14. јул 2011. (CEST)

U dijeli "Završetak opsade", nisam navodio puno referenci jer se to tiče Markala i napada Natoa, a to je sve objašnjeno u dotičnim člancima. Što se mene tiče za opsadu Sarajeva je ostalo navesti još posljedice. Potrudicu se da to uradim cim pronadjem vremena, i mozda jos da napisem odjelak o opsadi u popularnoj kulturi i slicno. Ali o tom po tom.--MirzaM (разговор) 16:51, 14. јул 2011. (CEST)

Završio sam i dio "Posledice".--MirzaM (разговор) 18:12, 14. јул 2011. (CEST)

Uklonio sam tag "Proširiti".--MirzaM (разговор) 18:22, 14. јул 2011. (CEST)

Spoljasnje veze

Moze li u spoljasnje veze da se ubace i veze ka nekim drugim medijima, koji prikazuju drugu stranu price? Ne treba da se brisu ovi koji sad stoje, ali ako stoje samo oni, clanak izgleda pristrasno i jednostrano. --Јагода испеци па реци 11:41, 14. јул 2011. (CEST)

Jagoda, ja to planiram uraditi cim zavrsim sa pisanjem clanka. Ostavio sam to kao zadnji dio. Ubacicu spisak poginulih osoba Instituta za istraživanje i dokumentaciju, te ću možda još neke strane novinarske izvještaje i ovaj dokument Annex VI - part 1/10 Study of the battle and siege of Sarajevo. Ovo znači govorim iz ove pozicije, povetiću se ja tome detaljno.--MirzaM (разговор) 12:45, 14. јул 2011. (CEST)

Da ne otvaram novi dio, iskoristicu ovaj. Naime dio "Literatura", da li se to odnosi samo na knjige? Odnosno, da se tu trebaju navoditi knjige iz ove tematike? Vidim Bas Celik je stavio knjigu, tako da sam i ja dvije koje imam u izvorima.--MirzaM (разговор) 15:20, 14. јул 2011. (CEST)

Литература је све што си кориситио за писање чланка. У принципу, ту бии требало да буде пописана сва литература, укључујући књиге, часописе, новбине, њеб сајтове и сл. где би се укључивао комплетан библ. податак, док би у референцама наводили исте те изворе, али у краћем облику, и са бројем странице (ако су папирна издања, оф корс). --Јагода испеци па реци 19:41, 14. јул 2011. (CEST)

Hvala, jasan mi je sad odnos literatura-referenca.--MirzaM (разговор) 19:44, 14. јул 2011. (CEST)

Forumi kao spoljašnje veze?

Da li je to dozvoljeno? Odnosno koristiti forum http://sokolac.slavicnet.com/sokolac/index.html kao spoljašnju vezu? Nije mi bas to jasno posto kako sam ja upucen, nije dozvoljeno blogove i forume stavljat kao spoljasne veze--MirzaM (razgovor) 19:32, 14. jul 2011. (CEST)

Joj, ne nikako. Forumi nikako nisu pouzdani izvori, jer ljudi tamo pišu uglavnom napamet i iz glave, a mnogi forumi, ako su nacionalno obojeni, imaju velike tendencije da toliko idu u jednu stranu da na kraju se više ne zna šta je istina a šta izmišljtina. Čak i kad prekopiraju (čitaj, ukradu) tekst sa nekog sajta, boga pitaj šta su oni to nalepili jer naravno, nemaju običaj da lepe link ka tim sajtovima odakle su preuzeli. A sve i da ima linka, forumi su nestabilne cvećke. Čas ih ima, čas nema. Isto se odnosi na blogove. Dakle, forumi i blogovi, ni pod tačku razno. --Jagoda ispeci pa reci 19:39, 14. jul 2011. (CEST)

Pa evo ovaj je upravo takav kakvog si ga opisala. Ajd obrisacu ga iz spoljašnjih veza.--MirzaM (razgovor) 19:42, 14. jul 2011. (CEST)