Razgovor:Pariz/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Slike

Zašto stavljamo slike sa nepoznatim statusom kad slika Pariza sa GFDL licencom ima milion. Ako zafali, dodaću i ja svoje na ostavu, pa će biti milion i 700.  :) Srđan Vesić 03:07, 29. januar 2006. (CET)

Katolici i slike

Baš bih voleo da znam od kuda je iskopano 80 posto katolika, kada sam kažeš da je u Francuskoj zabranjen popis po verskoj i etničkoj pripadnosti. Ako dobro poznaješ Pariz, onda sigurno znaš da je to laž i da Pariz sa okolinom nikako nije katolički grad. Što se tiče onih 19 posto stranaca, istina je upravo obratna, tamo ima toliko etničkih francuza a ostalo su stranci. Imam takođe zamerku za nazive slika i znamenitih mesta Pariza - zašto pišemo francuska imena na naš srpski način tako da posle to ni na šta ne liči ? Naše pismo ne može pravilno da označi francusku reč, jer nemamo iste glasove u jeziku. Zašto lepo ne napišemo original na francuskom i pored prevod na srpskom: na primer "Crveni Mlin" je srpsko ime za "Moulin rouge". Veoma dobro poznajem Pariz i okolinu, dobro govorim francuski i rado ću dporineti izradi ovog artikla uz vašu dozvolu. Srpski seljak

Podaci o religijskoj pripadnosti su sa nemačke viki. Kažu da je 80% stanovnika kršteno (znači pripadaju crkvi na neki način), a rečeno je i da samo 15% ide u crkvu. Ja lično ne bih ni stavljao podatke o religiji, ali je lobi pravoslavnih fundamentalista na vikipediji jak, i oni u svaki članak guraju procente o vernicima. Tako sam napravio kompromis po kome se to eto pominje.

Verovatno da su podaci o zemljama porekla rezultat popisa. Ako je crnac ili Arapin rođen u Francuskoj, onda se takav ne može računati za stranca. Etničke Francuze (Nemce ili Engleze) više niko ne popisuje. Možda popisi nisu savršena merila, ali su sigurno mnogo bolji indikator nego lična mišljenja tipa: „ja sam bio (živeo) u Parizu i video samo strance na ulicama“.

Naravno da srpski može da prihvati reči iz svih jezika, pa i francuskog. Kako onda imamo: buržoazija, frižider, plafon, režiser... Princip je da se imena gradova, ljudi i mesta prenose u srpsku ćirilicu poštujući neka pravila. Za latinicu je pravilo da se reči ostavljaju u originalu, mada pošto većina ljudi ne ume da čita po stranim pravilima, i tu se često piše prilagođeno srpskom jeziku. „Crveni mlin“ nije ime koje bi ljudi prepoznali na srpskom, dok za „Mulen ruž“ znaju skoro svi.

Na vikipediji se ne traži dopuštenje za izmene teksta. Svako menja onako kako misli da treba. Naravno, ako se pretera ili vandalizuje tekst, administratori obično izbrišu takve promene.

—Jakša (razgovor) 22:25, 17. januar 2008. (CET)

Prvo bih da odgovorim kolegi koji mi kaže da su popisi u Francukoj bolji izvor od „ja sam bio (živeo) u Parizu i video samo strance na ulicama“. Francuske vlasti jednostavno ne žele da govore o etničkim zajednicama oni žele aimilaciju. Bez obzira što Vi kolega pomalo cinički želite da podvrgnete moju tvrdnju da je mnogo više stranaca u Parizu nego što je napisano, ja Vam garantujem da ste potpuno u zabludi. Ako u Parizu ima 20 posto onih koji nisu rođeni u Francuskoj, koliko tek ima onih koji jesu rođeni u Francuskoj ( tu ulaze i sve one francuske kolonije do današnjih dana, dakle jedan Alžirac rođen u Alžiru pre 1963 je Francuz ). U Francuskoj vlada zakon tla po kome je svako Francuz koji je rođen na njihovoj teritoriji, a takođe i onaj koji primi njihovo državljanstvo. Što se tiče francuskih imena- naravno da srpski jezik može da uzima tuće reči, i one se zovu "tuđice". Međutim, mene brine što zahvaljujući takvoj politici, srpski jezik ima više tuđica nego svojih reči. Možda će Srbin znati za "Mulen Ruž", ali ja lično mislim da je mnogo bolje da zna za "Crveni mlin" i "moulin rouge" u isto vreme. Što se tiče Biržoazije i Režisera: pitam vas, zašto onda ne zovemo "košarku" "basketbal" ? Zato što je neko u našoj istoriji bio dovoljno pametan da izmisli reč koja će biti sarađena iz srpskog korena. U svakom slučaju, ovde čak i ne moramo da izmišljamo već samo da prevedemo. Srpski seljak

Shvatam ja šta Vi hoćete da kažete, ali nađite podatke negde, pa dodajte u članak. Skoro sve nacije bi htele asimilaciju (Francuska, Grčka, SAD, Kanada) i tu nije ništa neobično. Možda je neobično što se Srbi drže politike: Srbin je onaj ko je Srbin i rasom i krvlju i verom i nacijom.

Tuđice iz francuskog, verujte, nisu problem (problem je engleski). Hrvati se jako drže jezičkog čistunstva, a nama je to uvek bilo neprirodno. Da li smatrate da su oni zbog takve politike pametniji? Ja ne mislim ni da jesu ni da nisu. Dobro prihvaćene tuđice koje se lepo uklapaju u jezik su odlična stvar. Posle se i ne primećuje da su „uvežene“ (hiljada, pamuk, guma, kocka, žeton).

Imena mesta tipa Mulen ruž su imena mesta u inostranstvu i nisam siguran ni da se smatraju tuđicama. Da li bi Žan Pol Belmondo trebao da bude Jovan Pavle Belmondo? Za neka mesta je u redu da postoje dve varijante (Notr Dam ili Bogorodična crkva u Parizu), negde samo srpska (Trijumfalna kapija), ali često ne postoji ništa osim originalne francuske verzije. —Jakša (razgovor) 02:17, 18. januar 2008. (CET)

Imate donekle pravo kolega, ali se ne slažem sa Vama u potpunosti, bar što se tiče tuđica u našem jeziku. Ja mislim da su Hrvati mnogo pametniji od nas što se tiče čuvanja sopstvenog jezika. Vidite, mi danas usred Beograda vidimo samo engleske komercijalne nazive. Dotakli ste se imena Žan Pol Belmonda. Ono što Srbi rade je da čitaju francusku abecedu po srpkim pravilima. Na primer, francuskog fubalera Pipen a, mi zovemo Pipen, što po zvučnosti uopšte ne odgovara originalu.Zamislite da se na primer zovete Dejan a da živite u Fancuskoj. Francuzi, ako uzmu istu logiku kao što je Srbi imaju, zvaće Vas DEŽON sa muklim "on". Ali, složićete se da to nije Vaše ime- IME JE ZAPRAVO SKUP ODREĐENIH GLASOVA - dakle, Vaše ime ne može se menjati od države do države, već mora ostati isto. Međutim ovo je primer imena koje je strano francuzima. Ako uzmemo kao primer neko hrišćansko ime poput "Petar",oni će ga odmah prevesti sa "Pierre" što je i slučaj sa avenijom srpskog kralja Petra prvog u Parizu. Sa druge stran ako govorimo o objektima a ne o ličnim imenima mislim da su stvari mnogo jasnije: mi moramo prevesti imena na naš jezik i naravno dodati pored original. Lepo ste spomenuli Jelisejska polja, ili možda Ajfelovu kulu. Isto treba da bude i za Crveni mlin i sve crkve u francuskoj. Naravno, pored svakog srpskog prevoda treba staviti original. Kada ste spomenuli hiljadu i pamuk i ostalo mislim da ste napraili veliki propust. Mi danas imamo hiljadu koju smo uzeli od grka, ali nemamo zamenu, dakle istrijski ta reč je postala srpska reč. Da bolje shvatite šta hoću da kaćem evo još jednog primera : fr : "la rue Victor Hugo" ,da li ćete u ovom slučaju da ULICU zamenite sa LA RUE ? Srpski seljak

Naravno da imamo zamenu za hiljada. Car Dušan je imao generale tisućnike, a tisuća se pominje i u srpskoj književnosti (Laza Lazarević). Tisuća je slovenska reč.

Nije moguće biti savršeno precizan sa francuskim imenima u srpskom, između ostalog zato što je akcenat sasvim drugačiji. Što se tiče imena, mene u Kanadi zovu Džaksa, a mog druga Dejana Dežan. Tu pomoći nema (bilo bi kada bi moje ime latinično pisao Yaksha, ali to mi Srbi ne radimo).

Dali ste neke solidne primere, ali zamislite „Ulicu zida“ u Njujorku (Vol strit) ili „Trg vremena“ (Tajms skver). Isto tako, francuski list „Oslobođenje“ (Liberasion). Moje mišljenje je da za svaki pojedini primer treba dobro razmisliti šta prevesti, a šta ostaviti blisko originalu. Kada se koristi originalni termin dobija se na prepoznatljivosti i jasnoći, recimo ruska je duma, engleski parlament, a hrvatski sabor (a sve su u osnovi skupštine). —Jakša (razgovor) 19:47, 18. januar 2008. (CET)

Ok Jakša, radite kako hoćete, predajem se.Ni sam ne znam zašto sam uopše pokušao da kažem nešto, kada sam unapred znao da će moj predlog biti odbijen.Srbi sve rade na svoju ruku, svako zna najbolje, pa tako evo i ovde na ovoj enciklopediji.Razgovor je moguć ali se sve na kraju svodi "biće kako ja kažem".Pozdrav DEŽAN !Srpski seljak

Kolega De(ž)ane, nije mi cilj da ova mala rasprava bude dvoboj, već razgovor. Niko Vam ne brani da menjate članak po svom nahođenju. Pozdrav, —Jakša (razgovor) 19:35, 19. januar 2008. (CET)

Pismenost

Ovaj tekst vrvi od gramatičkih i pravopisnih grešaka. Recimo, u tekstu stoji: predpostavlja se umesto pretpostavlja se. Ili piše: gubitci mesto gubici. Tako da ću ove greške, koje mi bodu oči, odmah ispraviti. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik .212.62.33.4 (razgovor • doprinosi) | 13:05, 18. februar 2006

Ovaj članak je odvratan, užas!!! — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 87.116.157.74 (razgovor • doprinosi) | 02:06, 12. jul 2006

Izgovor na francuskom

Pošto znam da Francuzi ne izgovaraju na kraju reči neka slova ili grupe slova, zanima me kako izgovaraju ime svog glavnog grada? Je l' Pariz ili nešto drugo?—Pirke say it right 23:19, 7. februar 2008. (CET)

Jel ti to zezaš?--Jagoda ispeci pa reci 23:20, 7. februar 2008. (CET)

Ne. U životu nisam učio francuski i sve što znam je žmapel, bonžur, mesje i madam. Kad videh Jacques, Renault, Poirot, Charles i Georges itd., nisam mogao, a da se ne zapitam.—Pirke say it right 23:29, 7. februar 2008. (CET)

Pari izgovaraju. --Poki |razgovor| 00:05, 16. februar 2008. (CET)

Statistika

Molio bih da mi se objasni ovaj podatak kao i to odakle je, da je anglomeracija Pariza najveća u Evropskoj uniji??? Na engleskom delu jasno stoji da je jedna od najvećih, što ne znači i najveća. Po svim dostupnim podacima i statistikama, najveći grad i anlomeraciju u EU čini područje tkz. Velikog Londona. Stoga bih molio urednika članka da to ispravi, ili ako ne, da argumentuje podatak koji ovde stoji.... --Mladjowie

http://en.wikipedia.org/wiki/Larger_Urban_Zones_(LUZ)_in_the_European_Union --Nagraisalovićkaži/laži 20:14, 5. januar 2009. (CET)

en:Largest urban areas of the European Union This is a list of urban areas, not a list of metropolitan areas. Urban areas are contiguous built-up areas where houses are typically not more than 200 metres apart (discounting rivers, parks, roads, industrial fields, etc.). A metropolitan area is an urban area plus the satellite cities around the urban area and the agricultural land in between.

Po ovom spisku (kriterijumu), Pariz je prvi. --Jakša (razgovor) 22:43, 5. januar 2009. (CET)

Da li mi čitamo isto? I na ovoj prvoj listi koju si dao stoji da je London na prvom mestu! Te liste pokazuju ne uvek tako precizne podatke, ali je zasigurno da je anglomeracija Londona najveća što stoji i na stranici o tom gradu. Na stranici o Parizu oni su bez tog podatka, napisali da je jedna od najvećih, što jasno pokazuje da nije najveća. Imaš čitave strane ovde o najvećim gradovima EU i ni na jednoj nisam video da je Pariz najveći, čak naprotiv....samo jezgro ima nešto preko 2 miliona stanovnika što je troduplo manje od Londonskog. Evo, ti si ovde lepo dao stranu na kojoj se to i vidi ... http://en.wikipedia.org/wiki/Larger_Urban_Zones_(LUZ)_in_the_European_Union

a ja ću još dodati i ovu ... http://en.wikipedia.org/wiki/Largest_European_metropolitan_areas , gde stoji populacija metropolitena sa jedne strane i samog grada sa druge. Stoga ne vidim zašto favorizovati podatak koji stoji na možda jednoj tabeli nasuprot svim ostalim koje pokazuju drugačije. Čitav taj pojam urbano područje mi je sumnjiv i teško se mogu dati precizne definicije o tome jer koliko ja znam, postoji klasifikacija po principu granica grada i metropolitenskog područja... očigledno je to favorizacija samog Pariza. --Mladjowie

Da si pogledao vezu koju sam naveo, video bi po kom kriterijumu je Pariz najveći. Pre par dana promenio sam i rečenicu tako da je to jasno opisano. Nikakvo favorizovanje nije u pitanju. --Jakša (razgovor) 22:31, 6. januar 2009. (CET)

Itekako sam ja pogledao vezu koju si naveo i na nju sam odgovorio sa 2, a ima ih jos puno...nadam se da si i ti moje pogledao....no, i u toj tvojoj vezi, tj. strani stoji napomena o broju stanovnika Londona, koju ne znam da li si čitao, ili vidiš samo brojeve. Evo, ja ću ti čak i kopirati deo sa te strane koju si ti naveo... Please do not be surprised if you are used to higher figures for the cities listed below. London is sometimes listed with 14 million inhabitants,.........Urban areas can be computed by private people or institutions using maps and looking where the built-up area stops..............Dakle, krajnje mi je sumnjiv taj termin neprekinuta urbana zona...šta mu to znači, nema parkova, zelenih površina, jezera pa je zato neprekinuta...a to što kad se sve spoji ima nekoliko miliona manje ljudi to nema veze. Na taj način se može svemu naći dimanzija koja bi se stavila u superlativ. Kod ovakvih slučajeva, u najmanju ruku treba pisati neutralno, kao što je to učinjeno na englskoj ili nemačkoj verziji koje sam stigao da pogledam. --Mladjowie

Urban areas are contiguous built-up areas where houses are typically not more than 200 metres apart (discounting rivers, parks, roads, industrial fields, etc.). A metropolitan area is an urban area plus the satellite cities around the urban area and the agricultural land in between. Dakle, jezera, reke i parkovi nisu sporni (discounting znači ne računajući jezera i parkove kao mesta gde gradovi prestaju), ali je sporno poljoprivredno zemljište. Surčin i Grocka pripadaju širem gradskom području Beograda, ali ih od njega razdvajaju poljoprivredne površine, stoga se ne bi računali u neprekinuto gradsko područje. --Jakša (razgovor) 08:03, 7. januar 2009. (CET)

Slike, opet

Jedina primedba je na slike, pogotovo pejzaži grada, ali to je zbog godisnjeg doba. JA imam neke slike ali sumnjam da to pomaže, tako da možes i negde da potražis lepse slike. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 212.200.201.202 (razgovor • doprinosi) | 16:33, 28. novembar 2011