Razgovor:Raspad Jugoslavije/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Navođenje izvora

Ovde ima interpretacija i izjava koje nisu potkrepljene citatima a fali ponešto navođenja fakata. Dokumenti američke administracije su javni i mogu se referencirati. Zato treba vremena, jasno mi je, ali to značajno doprinosi vrednosti članka. --  JustUser   JustTalk 15:45, 9. maj 2006. (CEST)

U dijelu koji se odnosi na rat u Bosni i Hercegovini koristi se termin građanski rat iako je u procesima pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji nepobitno dokazan karakter rata kao organizovan zločinački poduhvat režima u tadašnjoj SR Jugoslaviji odn. agresija na suverenu i međunarodno priznatu državu Bosnu i Hercegovinu od strane SR Jugoslavije. Kao i genocid nad Bošnjacima (presuda generalu Krstiću). Također, Rezolucija američkog Senata br. 134 iz 2005. godine, jasno govori o genocidu nad Bošnjacima i agresiji na Bosnu i Hercegovinu. Isto tako Rezolucija Sjedinjenih Američkih Država broj 199, usvojena je apsolutnom većinom 27.juna 2005. godine od strane američkog Predstavničkog doma. U toku je sudski proces po tužbi Bosne i Hercegovine protiv SR Jugoslavije odn. Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid. Samo istina..

Izvini ali u Haškom tribunalu se sudilo pojedincima koji su bili članovi ”udruženog zločinačkog poduhvata”. Članica tog udruženog zločinačkog poduhvata nije bila ni Republika Srbija ni tadašnja SRJ a zvanično ni njihove oružane snage već pojedinci pobrojani u dotičnim predmetima. Jedine zvanične oružane snage strane države na teritoriji Bosne i Hercegovine nakon leta 1992. bile su iz Republike Hrvatske. Proces pred MKS nije završen. Rezolucije Senata SAD nisu relevantnije za utvrđivanje NPOV pogleda od rezolucija ruske Dume (odnosno irelevantne su obe). --Dzordzm 21:48, 30. januar 2007. (CET)

Na demonstracijama kosovskih Albanaca 1981 godine se zahtevao status republike za Kosovo a ne nezavisna drzava. Ako odmah na pocetku clanka ima takva "greska" kako onda da nastavimo citanje. Pristina 2007.

Hrvatski članak je puno bolji, pa ga treba prevesti.

--78.3.7.105 14:21, 18. septembar 2007. (CEST)

Sređivanje

Članak nema reference. Potrebno je pretresti članak sa fokusom na pristrasnost i zakačiti odgovarajuće reference (pogotovo za sporne događaje) na odgovarajuća mesta. Potrebno je takođe sređivanje (možda i redukovanje teksta). --piši mi   Jefe 16:06, 20. septembar 2007. (CEST)

Inače hrvatski članak je blago rečeno očajan.--piši mi   Jefe 10:28, 22. septembar 2007. (CEST)

Ne ono je smesno. :) -- Bojan  Razgovor  12:03, 22. septembar 2007. (CEST)

Mislim da je pravi mazohizam sređivati ovaj članak. Članak prvo piše o Vukovaru, a onda se prešaltuje nekoliko meseci unazad u Sloveniju. Ispravak, piše o Incident u Borovom Selu -- Bojan  Razgovor  11:45, 22. septembar 2007. (CEST)

A smeo bih da se kladiom da je prepisan odnekud, posebno ovaj deo Stanje 1989\90 i uzroci raspada. -- Bojan  Razgovor  11:46, 22. septembar 2007. (CEST)

Pa barem sam pokušao da napravim malo reda. A i izbacio sam neke suvišne stvari. Još mu treba sređivanja, ali priznaćeš da je bolji nego što je bio. Recimo uočio sam da se neke stvari ponavljaju (što sam uglavnom izbacio), stil pisanja nije baš bio enciklopedijski (i to sam uglavnom korigovao). Ono što mu nedostaje su još uvek reference. A možda i komplet još jedno sređivanje - čisto da tema bude korektno i nepristrasno napisana. Težište članka je na aktivnostima srpske vlasti a nedostaju aktivnosti drugih. Takođe nedostaje više o pozadini raspada koja je u samoj suštini i bila uzrok raspada a to su pristigli dugovi Jugoslavije prema inostranstvu i neuspela Markovićeva ekonomska reforma. Dakle ovde je akcenat stavljen samo na potpirivanje političkih sukoba a ne i na ono oko čega su se oni u stvari sukobljavali a to je ko će da drži kasu pod kontrolom i ko treba da plati dugove.--piši mi   Jefe 12:26, 22. septembar 2007. (CEST)

Da, bolji je. Stil pisanja je takav zaato sto je pokupljen sa nekog sajta. Za sve ostalo se slazem. -- Bojan  Razgovor  12:52, 22. septembar 2007. (CEST)

Treba spomenuti Memorandum SANU, Alijino robijanje, demonstracije Albanaca 1968.... -- Bojan  Razgovor  12:56, 22. септембар 2007. (CEST)

Улога САД треба преправити. Овако није добро јер нема референци па се може лако оспоравати.--piši mi   Jefe 16:08, 22. септембар 2007. (CEST)

Ako ćemo pisati Ameriku, onda treba i da pišemo o drugim zemljama, Nemačkoj, Vatikanu, Rusiji. Dalje, ovo je sigurno prepisano odnekud, novinarsko istraživanje je itd. Ko hoće da stoji, neka se potrudi, ako hoćeš, možeš i privremeno ukloniti. Nisam protiv da stoji o umešanosti međunarodne zajednice, ali ne bih izdvajao posebno SAD. -- Bojan  Razgovor  19:21, 22. septembar 2007. (CEST)

Animacija

Ne valja slika, posto granica Republike Srpske i Federacije nije tacno povucena. -- Bojan  Razgovor  09:58, 27. septembar 2007. (CEST)

Neutralnost

Odluku o konačnom razbijanju SFRJ, Vatikan je pokrenuo memorandumom državama KEBS-a, 26. novembra 1991. godine[10], a onda je otvoreno lobirao i radio na međunarodnom priznanju Slovenije i Hrvatske i bio jedna od prvih država koje su priznale Sloveniju i Hrvatsku 13. januara 1991. godine na srpsku Novu godinu. [11]

Ovo je smiješno i svakako zaslužuje oznaku „neutralnost“ a možda i „tačnost“. Inače, dio je preuzet iz članka Političko djelovanje SPC.--V i k i v i n dbla bla 13:37, 14. maj 2011. (CEST)

Baš lepo što je to tebi smešno, ali pročitaj VP:PROV. --Aleks (razgovor) 15:12, 14. maj 2011. (CEST)

Izvini, ali ne vidim kako guskova.ru i pecat.co.rs mogu biti pouzdani izvori za jednu rečenicu koja nešto nedvosmisleno tvrdi bez ikakve ograde. Pa zbog toga ste sabotirali članak o Političkom delovanju SPC, a sada isto radite ovde. Naime, trebalo bi da se odlučite koji stav zastupate jer se na dvije stolice ne može sjediti.--V i k i v i n dbla bla 15:29, 14. maj 2011. (CEST)

Za sada je situacija da je Jelena Guskova akademik i kaže jedno a tebi je to smešno. Neću da se raspravljam i gubim vreme jer ovo nije tvoja reč protiv moje.--Aleks (razgovor) 15:35, 14. maj 2011. (CEST)

Onda se kaže da Jelena Guskova kaže, a ne predstavlja se to kao neoboriva činjenica. I čiji akademik? Da li je u pitanju neka ozbiljna institucija, u kom slučaju bih povukao svoj komentar, ili se radi o nekom udruženju građana? Ovaj drugi naslov „Papizam protiv Svetoga Save“ podsjeća me na onu Artemijevu sektu, kako se ono zovu? Pečat?!?! dajte molim vas!!--V i k i v i n dbla bla 15:41, 14. maj 2011. (CEST)

Dobro, saznao sam o Jeci, ali može li se reći Jeca kaže to i to, a ne to i to je tako i samo tako i onda se navodi Jeca kao referenca?!--V i k i v i n dbla bla 15:43, 14. maj 2011. (CEST)

Vratite se na sa terena ličnog prepucavanja na uređivanje enciklopedije. Pod prvo, nije prilično stvarati akademicima neke nadimke, nisu to neki ljudi po ulici, nego najugledniji ljudi društva. I drugo, Vikivind, suvišno je opet u diskusiju unositi klanske elemente, umjesto da raspravljate o samom sadržaju. --Željko Todorović (razgovor) 16:10, 14. maj 2011. (CEST) s. r.

Ponoviću još jednom:

Odluku o konačnom razbijanju SFRJ, Vatikan je pokrenuo memorandumom državama KEBS-a, 26. novembra 1991. godine[10]

Ovo se predstavlja kao nedvosmisleno utvrđena istina, a ovo konačno je tu kako bi se čitaocu sugerisalo da je to postupak koji je trajao godinama, i da su eto tada konačno donijeli odluku u Vatikanu da razbiju SFRJ. Guskova, koliko kog bila akademik, ne može se koristiti kao referenca za takve tvrdnje, umjesto toga može se napisati „Po mišljenju Jelene Guskove“.--V i k i v i n dbla bla 16:21, 14. maj 2011. (CEST)

Pa ko ti brani da to napišeš, moja primjedba je bila što se vrijeđaju akademici. --Željko Todorović (razgovor) 16:24, 14. maj 2011. (CEST) s. r.

Rudger Finn

"Veoma značajnu ulogu u podsticanju raspada Jugoslavije i pogleda na uzroke njenog raspada imale su agencije za odnose sa javnošću kao što je ”Ruder Finn”."

Neka ovo za sada stoji ovde dok se ne razjasni šta je pisac hteo da kaže, kao i da da odgovarajuću referencu. --Aleks (razgovor) 14:56, 14. maj 2011. (CEST)

Treba promeniti naziv bosnjaci u naziv muslimani,i treba ispraviti da je dejtonskim sporazumom prekinut raspad zemlje, dejtonskim sporazumom je prekinut rat u bosni — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.87.121.115 (razgovor • doprinosi) | 22:42, 9. februar 2013.

Deo o ratovima je previše iscepkan

Kada se čita poglavlje o ratovima, ne postoji utisak da se ide hronološki. Naravno, Slovenija i Hrvatska su se prve otcepile i logično je da se u tom kontekstu posle priča o ratu u Sloveniji, ali onda se prelazi na rat u Hrvatskoj, i navodi da je on počeo još ranije. Možda bi trebalo reorganizovati poglavlja... --HEJTER (razgovor) 17:57, 26. novembar 2013. (CET)

Pa staviti u Balvan reovulicju, Plitvice, Borovo Selo kao uvod, pa preci na Sloveniju pa se vratiti na Hrvatsku? -- Bojan  Razgovor  06:50, 27. novembar 2013. (CET)

Mijenjanje naziva članka

Mislim da bi se članak trebao zvati Raspad Jugoslavije, jer se u članku navodi da su ratovi trajali od 1991. do 2001, a SFRJ prestala da postoji 1992. godine, dok su se ratovi vodili do 1995. Rat na Kosmetu je dio raspada neke druge Jugoslavije (tačnije SR Jugoslavijae), dok sukobi u Makedoniji nemaju nikakve veze sa državama koje su u svom nazivu imale Jugoslaviju. --Ranko Nikolić (razgovor) 00:01, 11. maj 2015. (CEST)

Nepouzdani izvori

Stavio sam na dve odrednice, jer ne dokazuju rečenice koje se iznose. Za upletenost stranih sila treba pronaći direktne izvore. Prvi link ne valja - vodi ka zatvorenoj stranici koja traži univerzitetsku lozinku - a drugi, od Woodward-a ne govori o tome direktno:

"In addition to lowering its effectiveness, the predominance of national interests and the traditional alignments within the EC also reinforced the role in the Yugoslav conflict of perceptions that the older geopolitical divide was reoccuring. The loud support for Slovenia and Croatia from Austria, Hungary, Denmark, Germany, the vatican, and eventually Italy, on the one hand, and the great reticence about about an interpretation of self-determination that would dissolve an existing state on the part of France, Britain, Spain, and Greece, on the other, had the appearance of geopolitical alignments affecting the Balkans at several points in the preceding century."

Kontekst ovog teksta mnogo blaže govori o uticaju vatikana i ostalih u konfliktu 90-ih, govori se da su glasno podržavali otcepljenje Hrvatske i Slovenije kao što je to bilo i u ranijoj istoriji (verovatno se misli na 2. sv. rat). Autor u istom pasusu čak tvrdi da je to srpsko političko ubeđenje (a ne autorovo) "da je rat 90-ih bio posledica nemačkog revanšizma". Zatim nastavlja da govori da je bošnjačka strana aktivno tražila pomoć i podršku islamskih zemalja, što znači da takva sama po sebi pre otcepljenja BiH nije postojala. Ako postoji informacija da jeste, to bi takođe dobro bilo evidentirati aktivnom referencom.

Znači, za dve pomenute rečenice treba pronaći adekvatan izvor koji otvorenije govori o upletenosti stranih sila - ko u kakvoj meri je uticao, i koliko od toga je jasno evidentirano. Jer nije ni objektivno ni logično tvrditi, samo zato što dobro zvuči, da je svako kriv za raspad Jugoslavije samo ne oni koji su rat fizički vodili - Jugosloveni. Da su nas samo "naterali" da ratujemo, jer je na Balkanu pre 1990. bio savršeni red i sloga. Vikipedija nije mesto uličnih argumenata poput "To su sve namestili stranci i CIA, oni su nas posvađali." Jer kakvo je to onda bilo "bratsvo i jedinstvo" kad su nas tako lako i brzo zavadili i posvađali, odmah čim je Tito umro? Kako nisu u tome uspeli dok je on bio živ? Ovo je prevaziđena argumentacija. Vikipedija bi trebala da malo ozbiljnije piše o raspadu Jugoslavije od pisanja tabloida i sagledavanja nekih naših "istoričara" (svaka čast izuzecima) -— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 21:14, 3. oktobar 2016. (CEST)

Što se tiče toga da li se radi o razbijanju postoji veći broj referenci samo u google ukucati "razbijanje Jugoslavije" i nema problema. Što se članka tiče tu ima više problema. Prvo naglašavaju se neke stvari poput Miloševića što navodi da je on doveo do raspada SFRJ... Navodi se šta je rekla Mira Marković?! Ispade da je ona pričala a svi ostali ćutali. Glavni problem je što na ovu temu postoje velika razmimoilaženja od autora do autora i ne postoji jedinstveni stav. Jasnija slika o ovoj temi će doći sa vremenom tako da ne treba žuriti sa uređivanjem. Ako hoćemo bolji članak onda bi bilo dobro da ne srljamo. Aleks (razgovor) 01:24, 4. oktobar 2016. (CEST)

"Ovo je prevaziđena argumentacija. Vikipedija bi trebala da malo ozbiljnije piše o raspadu Jugoslavije od pisanja tabloida i sagledavanja nekih naših "istoričara" (svaka čast izuzecima)" - molim te da ovde ne ocenjujemo šta je prevaziđeno a šta nije, ko je istoričar a ko "istoričar". I da umanjujemo nečiji značaj ako je naš ili nije naš. Svako ima pravo na svoje mišljenje a treba da se vidi da li je objavljivao recenzirane radove ili nije ili da li su knjige sa recenzijama i slično... Aleks (razgovor) 01:35, 4. oktobar 2016. (CEST)

Nisu stranci izazvali rat, vec su samo uticali na njegov tok i ishod. Tako je bilo od sveta i veka. Pogledati Ukrajinu i Siriju danas.-- Bojan  Razgovor  05:03, 4. oktobar 2016. (CEST)

I molio bih samo da se ne koriste budalastine tipa Pecata, Presa i Kurira, vec knjige istoricara -- Bojan  Razgovor  05:09, 4. oktobar 2016. (CEST)

Slažem se da jasnija slika dolazi (samo) vremenom, tako je bilo i sa drugim ratovima, npr. Koreja, Vijetnam, Afganistan, pa i sad, u Siriji. Slažem se da nema žurbe. No na članku se nije radilo efektivno godinu dana, pa su se nagomilale nepostojeće poveznice što ne valja, jer ljudi svakodnevno posećuju Vikipediju, da ne kažem citiraju kao pouzdan izvor...

Naravno da se moraju koristiti recenzirani, naučni radovi (ako se interpretacija novije istorije može tako tretirati). Na žalost malo ih je objektivnih, koji nisu puni pisanja mržnje, slepog nacinalizma i ideje odmazde. Na žalost! Ako je Gugl pun, šta nas sprečava da pokvarene odrednice – svih 6 koje je otkrio Autobot – zamenimo funkcionalnima? Zato sam i ja obeležio navedene izvornike kao nepouzdane. Ako pronađem neki dobar izvornik, sigurno da ću ga zakačiti, ali dosta je to posla ako se hoće redovno odraditi-— [Korisnik:Jozefsu]^{–Razbibriga} 17:44, 4. oktobar 2016. (CEST)

Činjenice

@Draganamsterdam: Kada dodaješ sadržaj u člancima, pokušaj da izbegneš tumačenja referenci, već se direktno pozovi na iste, bez dodatnih opisa. Ako postoje nelogičnosti i kontradiktornosti, sve to može da ide pod napomenu, opet bez subjektivnih opisa, a uz taksativno navođenje činjenica. --Lotom (razgovor) 12:05, 6. januar 2020. (CET)

Rat u SFRJ, vreme trajanja

Rat u SFRJ kojim se ta SFRJ raspala, počeo je u Hrvatskoj 31. 03. 1991., a završio se 14. 12. 1995. godine, Dejtonskim sporazumom. Rat se završio uspostavljanjem mira, obustavom ratnog sukoba i uspostavljanjem granica država, potpisivanjem primirja.

Markon Padrino (razgovor) 15:48, 20. februar 2022. (CET)