Pređi na sadržaj

Razgovor:Religija/Arhiva 1

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhiva 1 Arhiva 2

Prvi podnaslov

Šta mislite,da li je vreme da se u ovoj kategoriji ubace i još neke manje poѕnate religije,kao npr indijanske,okeanija i australija,afričke religije.

Svakako - udri! -- Obradović Goran (razgovor) 06:00, 4. septembar 2005. (CEST)[odgovori]

Primedbe, beleške za razmišljanje

Religija nije prost pojam i može se različito posmatrati: 1) kao verovanje u natprirodno, sveto ili božansko ; 2) kao metod za ostvarivanje odnosa sa onim u šta se veruje; 3) kao ponašanje, moralni okvir, rituali, institucije itd. kojima se vera odražava u praksi. Neki pod religijom podrazumevaju bilo kakvu pobožnost ili sistem verovanja. Neki je doživljavaju kao organizovanu religiju - društveni pokret koji zastupa određenu veroispovest i ima izraženi sociološko-pravni aspekt. Ovaj pojam varira u zavisnosti od sredine i epohe, pa nema univerzalne definicije i zato se doživljava individualno. Iz ovoga sledi da nije lako definisati šta sve spada u religiju, jer je takva klasifikacija lični izbor. Jedno tradicionalno stanovište je da je religija put Spasenja koji nam je otkrio Bog. Bog se takođe različito doživljava, čak i u okviru iste religije. Koren reči je u sanskritskom bhagavan, što znači "Onaj koji poseduje sva obilja u potpunosti" (bhaga = blago, vrednost; van = onaj koji poseduje)

O etimologiji reči religija raspravljalo se vekovima. Neka od tumačenja su:

- Ponovo čitati - lat. re "ponovo" + lego (u smislu "čitati") odnosi se na proučavanje spisa

- Pažljivo razmotriti - lat. re + lego (u smislu "izabrati") - "opetovati" ili "dobro razmisliti"

- Ponovo povezati - lat. re + ligare "vezati" u smislu obnoviti prekinutu vezu sa Bogom

- Okupljati - lat. res "u odnosu na" + legere "okupljati" , jer se organizovane religije zasnivaju na zajedništvu.

Primedbe:

Akademsko stanovište je da se "Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici" Dok neke religije smatraju da je religija izvan vremena i materijalnog sveta.

Progutano "o" i "a" : "Monteističke religije nastajle su u periodu od šestog veka pre nove ere do sedmog veka nove ere."

Primedba: vaišnavizam je monoteizam koji se zasniva na Vedama, pa ga to čini najstarijim monoteizmom. Na osnovu materijalnih dokaza, starost Veda se procenjuje na 1500 godina; tradicionalno se smatra da pokrivaju period od pre više od 5000 godina, dok se na osnovu astroloških detalja koji prate opise nekih događaja naslućuje da im je starost daleko veća. Vaišnavizam nisu objavili proroci, već avatari Svevišnjeg, Višnua.


"Prva zajednička karakteristika je već spomenuti univerzalni, nadnacionalni karakter" ili: katoličanstvo, to jest da je religija primenljiva u svakom delu Kosmosa, Vaseljene.

"Četvrta zajednička karakteristika je protivčulno, asketsko i aseksualno stanovište koje zauzimaju sve monoteističke religije," što je u protivrečnosti sa katoličanskim karakterom ili principom da je religija primenljiva za sve, drugim rečima, mora biti po meri čoveka, prirodna.

"Monoteističke religije su hrišćanstvo, judaizam, budizam, islam" kako budizam može biti monoteizam, kada ne prihvata "karakteristično obožavanje jednog boga"? Miodrag 00:22, 3. april 2006. (CEST)[odgovori]

  • Ima dosta nepravilnosti u članku, pre svega u subjektivnom shvatanju pisca. Odakle na primer pisac zna kako i zbog čega su nastale prve religije. Njegov odgovor je spekulativna konstrukcija, ali ne fakt ili činjenica. Monoteističke religije recimo nastale su ranije od 6. veka p.n.e., primeri jevrejska religija ili reforme Amenofisa IV. (Ehnaton), a i za zoroastrizam ne može se pouzdano kazati da je nastalo u 6. veku p.n.e., jer postoje teorije koje vele da je Zaratustra živeo i propovedao par vekova ranije. Postoje takođe teorije koje vele da je ustvari monoteizam (uz šamanizam) najstariji oblik religioznosti, dok je politeizam nastao uz dalju personifikaciju i podelu personifikacije prvobitnog monoteističkog božanstva te i uz sinkretizam više religijskih grupa u jednu jedinu, kao primer Hinduizam. Tema religija je veoma kompleksna stvar i ne može ce naučno u par kratkih reči objasniti, jer time će uvek da vuče na jednu stranu, da li na teističku ili ateističku, sve zavisno od ubeđenja autora.

    Dalje da je slovenska reč Bog sanskritskog porekla (ovo treba da se naglasi da se radi samo o slovenskoj reči) nije relevantno, jer sanskrit spada u indoevropske jezike koje su međusobom sve srodne, pri tome nije obavezno da slovenska reč svoje poreklo vuče iz sanskrita. Slovenski jezici spadaju u istu grupu kao sanskrit, u istočno-indoevropsku odnosno satem-grupu; satem po broju sto, pa isto ne govorimo da je naša reč "sto(ina)" sanskritskog porekla. Drugi primer, Bog u definiciji samog božanstva na sanskrit jeste Deva (B(h)aga je lično ime jednog božanstva). Latinski Bog jeste Deus, na grčkom Teos. Hoćemo kazati da su stari Latinci i Grci tu reč preuzeli iz sanskrita? Ako se sanskrit broji u najstariji indoevropski jezik ne znači da ostali indoevropski jezici, sa njima i slovenski, svoje poreklo vuče iz sanskrita. Ova primedba dakle treba ako uopšte drugačije da se definiše. Carski 13:15, 12. ceptembap 2006. (CEST)
  • Premalo imamo ljudi koji se bave temama iz oblasti religije. Slobodno dodaj sve informacije u koje si siguran. Nije loše koristiti i neke druge Vikipedije za izvore informacija (npr. nemačka, engleska) ili neke već postojeće enciklopedije na tu temu. --Đorđe Stakić (r) 15:16, 12. septembar 2006. (CEST)[odgovori]
Naravno da je onakav tekst tendenciozan, jer čak počinje objašnjenjem da je religija “ljudska zamisao“. Pomenuo sam reč Bhagavan samo zato što je navedena etimologija (gospodar hleba) bila besmislena. Ne razumem se puno u lingvistiku i ne tvrdim ništa o poreklu reči. Samo sam u praksi primetio da se mnogi pojmovi vezuju za sanskrit, koji nije zaista pravi izvor, nego je izvor i sanskrita i srodnih jezika tzv. proto-sanskrit. Ali, taj je jezik potpuno nepoznat, samo je pretpostavka, dok je jedini poznati i njemu najbliži jezik sanskrit. Često se pominje, kod nas i u svetu, da je sanskrit izvorni jezik mnogih pojmova, pa to valja navesti kada je primereno. Uzgred, čuo sam od stranaca da u našem jeziku prepoznaju mnogo sanskritskih reči, kao ni u jednom drugom. A Branislava Božinović je izdala treću svesku rečnika srodnih reči sasnkrita i srpskog, čini mi se oko 5000 pojmova, što je baš dosta. Prvi put čujem za satem-grupu, ali što se tiče porekla, na sanskritu se sto kaže: šata. Pogrešno je tumačiti Deva = Bog. Deva bi kod nas imalo smisao nečeg nebeskog, ali u deve spadaju i polubogovi, tj. nebeska, anđeoska bića, a *ponekada* se zaista tako naziva i Bog. Ali, razlika između Boga i polubogova je ista kao i razlika između Boga i čoveka, suštinska.

Što se tiče Deus-Teos primedbe, mislim da u svetu dominira veza sa sanskritom i rečju deva kao izvorom ova dva pojma. Opet, možda se u stvari radi o proto-sanskritu. Ali čak i da je tako, budući da sanskrit znači doteran, dorađen, dovršen, poliran... čini se da je nama poznati sanskrit finalna i kompletna varijanta tog proto-sanskrita. Kaže se da i Zevs i Jupiter poreklo imaju u sanskritskom Diaus-pitar. Slažem se da pristup svemu ovome, znači i čitavoj temi religija, treba da bude malo zreliji, ali ne znam puno laika dostojnih takvog zadatka.--Miodrag 03:47, 22. septembar 2006. (CEST)[odgovori]