Razgovor:Republika Srpska/Arhiva 1

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 1

Arhiva 2

Zbog čega je vraćena poslednja izmena? Pokrajac

Iz dva razloga: (1) Članak je pisan latinicom u ćiriličkom imenskom prostoru. (2) Podacima koji su stavljeni na ovu stranicu mesto je u člancima koji su hijerarhijski ispod ovog članka. Osoba koja je prethodno to uradila napravila je klasifikaciju članaka po oblastima. To treba poštovati ili izvući te podatke na jedinstvenu stranu. (Da, zaboravio sam da dam objašnjenje jutros.) --Miloš 13:13, 29 Okt 2004 (CEST)

Odobrenje

Kako vidim toga je preuzeto sa Internet prezentavije vlade Republike Srpske, meni je to svejedno šta radite nemojte ovo shvatiti za kritiku.... Potrazio sam odobrenje od vlade Republike Srpske... --Niko 12:05, 2 Dec 2004 (CET)

Koliko je meni poznato Srpsko Sarajevo se sada zove Sarajevo Republike Srpske. Još dosta gradova je pretrpelo promene naziva, što bi trebalo reflektovati u članku. Dzordzm 12:52, 19 Jan 2005 (CET)

Neutralnost osporena

Za one koji su vični sa engleskim jezikom bih predložio da posete englesku verziju ove stranice te obrate pažnju na diskusiju o istoriji Republike Srpske koja je ovde neobjašnjivo detaljna a u isto vreme simplistična i jednostrana. Imam osećaj da se ova tema sve više koristi kao ratno polje za istresanje obsolentne političke ideologije a ne za neutralno iznošenje činjenica.--Drina 04:35, 11 Mar 2005 (CET)

Drina: imaš li neke konkretne primedbe koje se tiču određenih pitanja iz istorije Republike Srpske ili ti samo bode oči to što Republika Srpska uopšte postoji? Što se tiče verzije na engleskom, istorijski odeljak u toj verziji je pravi primer simplistične i jednostrane istorije (Suviše mnogo se piše o bosanskom ratu, a ranija istorija regiona je zanemarena, što je običan nonsens i školski primer selektivnog i politikantskog pristupa istoriji). Korisnik:PANONIAN

Mislim da je prvenstveni problem istorije RSa koji se navodi u ovom članku to što je navedena isključivo istorija srpskog naroda (i to vrlo nestručno i ograničeno) o kojoj ja u principu nemam ništa protiv osim što joj nije mesto na ovom članku već na članku o Srbima. U suprotnom bi se trebalo navesti i istorija bošnjačkog i hrvatskog naroda kao i ostalih nacionalnih manjina na ovim prostorima da bi članak barem približno bio neutralan. Naravno ovo je ako se slažemo da je RS entitet sva tri konstitutivna naroda što njen ustav i potrđuje. Drugi problem sa navedenom istorijom je da RS kao jedinica nema istorijski, državni, entitetski niti bilo koji drugi kontinuitet pre 1992 godine te navedena istorija postaje samo kao subjektivna stipulacija i ograničena istorijska analiza izvučena iz pogrešno protumačene istorije Bosne i Hercegovine i Srbije. Kroz celi deo se navode teze sa kojima se pokušava dokazati koliko Srbi nose ekskluzivno pravo na ovu teritoriju. Kao da nije bitno što u međuvremenu je na istoj teritoriji bila gomila drugih plemena, nacija, država i čega sve ne od kojih mnogi i dan danas imaju jednako pravo (kako moralno tako u legalno pravno) na tu istu teritoriju. Ovakav način pisanja se prožima kroz čitav segment o istoriji. Da ne bi pravili cirkus od članka bilo bi bolje da se deo o istoriji RS ili generalno edituje ili da se deo do 1992 godine prebaci na odgovarajuću stranicu te da se vrati neutralnost ovom članku.--Drina 18:28, 17 Mar 2005 (CET)

Budući da je ime Republike Srpske vezano za Srbe, istorija Republike Srpske je neodvojiva od istorije Srba. Međutim, ovde se pored istorije Srba nalazi i autohona istorija regiona. Dakle, svaki region ima dve istorije: autohtonu i nametnutu. Autohtona istorija predstavlja one delove istorije regiona kada je isti imao nezavisnost, autonomiju ili neko drugo političko značenje, dok je nametnuta istorija onaj deo istorije kada su regionom vladali stranci. Dakle, pominjanje istorijskih pokrajina ili lokalnih vladara koji su vladali na teritoriji RS je neodvojivo od istorije RS, jer je deo autohtone istorije regiona. Istorija RS nikako ne počinje 1992 godine, nego te godine samo počinje nov period u istoriji regiona. Dakle tvoja tvrdnja da istoriju RS treba početi od 1992 predstavlja selektivan nenaučni pristup istoriji. Dakle uopšte se ne radi o političkom kontinuitetu. Na primer današnja Bosna uopšte nema politički kontinuitet sa srednjovekovnom Bosnom, pa ipak, bilo bi glupo početi istoriju Bosne i Hercegovine od 1992 godine, zar ne? Isto je sa Republikom Srpskom. Što se tiče tvoje tvrdnje da treba ubaciti u članak i delove istorije koji se odnose na druge narode, koji su živeli na tim prostorima, potpuno se slažem, i nemam ništa protiv da ti to napišeš i ubaciš u članak, ali uz uslov da ne brišeš ono što se odnosi na Srbe. Dalje, što se tiče tvoje tvrdnje o nekakvom dokazivanju nečijeg prava na nešto putem istorije, moram da kažem da je to obična glupost. Pre svega, na svaku teritoriju na ovom svetu imaju pravo samo oni ljudi koji tu danas žive, i prema tome istorija u tom smislu ne znači ništa. Jedini cilj istorije je da što objektivnije pokaže prošlost ljudi koji žive na određenim prostorima, i to pokazivanje je samo sebi cilj. Korisnik:PANONIAN

Hm...

Treba pogledati šta je korisnik 80... uradio novo u članku. Neke stvari je obrisao (kao što je administrativna podela BiH, ekonomija i istorija RS). Ipak, tu treba dodati još toga, a verovatno i napraviti novi članak "Istorija RS", koji bi obuhvatao istoriju svih naroda u RS. --Miloš Rančić (razgovor) 18:59, 28 jun 2005 (CEST)

Miloše, ja od početka predlažem dotičnoj gospodi da dodaju u istorijski odeljak i istoriju bošnjačkog i hrvatskog naroda sa područja Republike Srpske, međutim čini se da oni ovde žele progurati svoje unitarističko-centralističke političke stavove, time što će obrisati sve što se odnosi na istoriju regiona pre 1992. godine. Republika Srpska je istovremeno i politički i geografsi pojam, i prema tome, ovde se radi o istoriji geografskog regiona koji nazivamo Republika Srpska. U istorijskom odeljku se upravo nalaze neki podaci koji nisu vezani za istoriju bilo kog naroda sa tog područja, nego upravo za istoriju samog regiona. Korisnik:PANONIAN

Ne bih se slozio da je RS geografski pojam: ona je "tek" politicka tvorevina nastala kao plod rata i slucajnih ratnih konstelacija na prostoru cele bivse Jugoslavije. Sto ce reci: da nije bilo rata, ne bi bilo ni RS-a. Slazem se sa kolegom gore, koji RS datira u vreme od 1992 do danas: sve pre je istorija Bosne, Krajine, istocne Hercegovine, Panonije i ostalih istoriskih zemalja na ovom podrucju Jugoistocne Evrope. Ako bismo pisali jednu istoriju RS-a kao entiteta drzave Bosne i Hercegovine, onda bismo trebali nesto svakako reci i o Bosnjacima i Hrvatima, koji tu takodje zivi i koji su vazan faktor zemlje, a da ne zaboravimo cinjenicu da su i oni konstitutivni narod BiH, ne samo Srbi.

Kad se opisuje neko arheološko nalazište iz neolita u Bosni, Srbiji, Nemačkoj ili u Japanu, onda se ne koristi ime koje je ta oblast imala u neolitu, nego savremeno ime. Savremeno ime za određeni prostor danas je RS i svako ima pravo da piše o istoriji tih prostora. Niti je Bosna postojala za vreme Rimskog Carstva, niti je RS. I u članku o Bosni i u članku o RS treba napisati šta se dešavalo u doba Rimskog Carstva u Banja Luci. Mislim da to nikog ne boli. Konstrukcija "Na današnjim prostorima RS" podjednako stoji kao i "Na današnjim prostorima BiH" ili "Na nekadašnjim prostorima SFRJ" ili "Na nekadašnjim prostorima Bosne". Politička geografija je promenjiva kategorija... --Miloš Rančić (razgovor) 4 jul 2005 07:35 (CEST)

Pre svega, ja se ne bih složio da je RS nastala kao plod rata, već kao plod vekovnih težnji srpskog naroda sa tih prostora da ostvari svoju slobodu. U ostalom, najzaslužniji za stvaranje RS je Alija Izetbegović, koji je svojom politikom stvaranja unitarne islamske države BIH i učinio da se Srbi u BIH osećaju ugroženo, tako da su Srbi stvorili RS zbog zaštite sopstvenih nacionalnih i egzistencijalnih prava. Uostalom, bez obzira kako je RS nastala, činjenica je da ona danas postoji kao politički i geografski pojam, i samim tim, kao svi pojmovi ove vrste, RS ima i sopstvenu istoriju. Dakle, argumenti da je RS nastala kao plod rata ili genocida su apsolutno neosnovani i predstavljaju političke konstrukcije, koje imaju za cilj ukidanje RS i stvaranje unitarne islamske države BIH. Korisnik:PANONIAN

Gospode Boze, ljudi moji, pa kad cete vec jednom prestati sanjati!!! Te tzv. Republike srpske nema, niti ona postoji: sve je to samo jedan los san, nocna mora, koja bi po svemu sudeci trebala uskoro da prodje i da konacno dodje SLOBODA kakvu smo svi i zasluzili. Korisnik:84.59.197.211

Napomena VandalBu: Jedna je kategorija kada neko nešto napiše na stranici za razgovor, druga kada napiše u članku. Sa stranica za razgovor se ne brišu komentari, osim ako nisu pretnja ili izazivanje nacionalne, verske i sl. netrpeljivosti. Iznošenje drukčijeg mišljenja, makar ono pogađalo nekog i makar bilo izbljuvak nečijih neostvarenih želja, treba da ostanu. U gornjem tekstu niko nije rekao da su ovi ili oni ovakvi ili onakvi, već je izneo svoje političko uverenje (makar kakvo bilo). A to se svakodnevno čini na stranicama za razgovor. --Miloš Rančić (razgovor) 02:13, 21 jul 2005 (CEST)

Napomena anonimnom korisniku 84.59.197.211: U svakom slučaju buduća Evropa će biti Evropa regiona, a ne Evropa unitarnih država, i prema tome Republika Srpska kao evropski region sigurno ima izgledniju budućnost, nego unitarna Bosna. Ako pratiš politička dešavanja u Evropi, možeš videti da će se Slovenija uskoro podeliti na dva regiona, Mađarska i Rumunija su se nedavno podelile na regione, itd. Unitarizam nema budućnost bez obzira na nečije želje ili snove. Korisnik:PANONIAN

Ekavica/ijekavica

Mislim da je glupo da pola članka bude napisano ekavicom, a pola ijekavicom. Ja lično nemam ništa protiv ijekavice, čak mislim da bi ceo članak i trebao biti napisan ijekavicom, jer se taj dijalekat govori u Republici Srpskoj, ali onda, nek ceo članak bude napisan ili ijekavicom ili ekavicom. Mislim da bi najbolje bilo da neko ko zna dobro ijekavicu dotera članak da u celini bude napisan ovim dijalektom. Korisnik:PANONIAN

Slažem se da tekst treba da bude ili pisan čisto ijekavski ili čisto ekavski, a budući da je Republika Srpska srpsko govorno područije ijekavskog govora, nema smisla da bude pisano ekavski. Tako da, ako niko nema ništa protiv, "prevešću" tekst na ijekavicu. Yosslavian 00:07, 20. jun 2006. (CEST)[odgovori]

Gradovi i opštine u Republici Srpskoj

Evo stranice koja može da posluži za pravljenje spiskova opština Republike Srpske, kao i praćenje menjanja naziva.

Gradovi i opštine u Republici Srpskoj

Distrikt Brčko

Mislim da je potrebno posvetiti malo viže pažnje pitanju Distrikta Brčko, pogotovo jer vlasti Republike Srpske nisu nikada zvanično prihvatile odluku Arbitraže kojom joj je ovaj grad oduzet. Vlada Republike Srpske i dalje smatra da je uspostavljanjem Distrikta Brčko narušena osnovna struktura Dejtona kojim je BiH uređena kao država sa dve entiteta u teritorijalnom razmeru 49-51%.

Evo par zanimljivih poveznica:

Za celu priču treba pročitati oba dela.

Ovo pitanje Brčkog je dovoljno zanimljivo da ima svoj odeljak u članku o RS - ako ne i svoj članak jer je i dalje (u suštini) u pitanju spor.

Visoki predstavnik i pravo veta

U članku nedostaju navodi o Visokom predstavniku u Bosni i Hercegovini koji (kao pravi okupator) ima pravo veta na sve odluke parlamenta i predsednika i faktično ima i izvršnu i zakonodavnu vlast. Molim da uskoro neko nađe vremena za tu činjenicu - inače ću ja :-) Kaster 21:59, 4. septembar 2005. (CEST)[odgovori]

Gledah nedavno neku istorijsku emisiju o generalu MekArturu. Kad su pričali o njegovom posleratnom upravljanju Japanom, i moći koju je posedovao su rekli kako nijedan Amerikanac nikada nije držao toliku vlast - ono jes', Pedi Ešdaun je Britanac! -- Obradović Goran (razgovor) 22:17, 4. septembar 2005. (CEST)[odgovori]

Baš tako. Ali ima i gore - šuška se da je Ešdauonov naslednik upravo Amerikanac i to nama svima veoma dobro poznat - ali neću da pokvarim iznenađenje :-). Ljudi koji u svojoj državi ne znaju da naprave red (Nju Orleans, Avgust/Septembar 2005) i dalje prave red kod nas. Malo sam gledao neke diskusije iz 2002. gdje je tadašnja politička struktura RS kritikovala Visokog predstavnika povodom odluke o amandmanima na republički ustav, odnosno izmjene vezane za ustavne nadležnosti prilikom izbora i razrješenja nosilaca pravosudnih funkcija u Srpskoj. U tom članku se navodi da je prekoračio ovlašćenja koja su mu data u članu 5. Aneksa deset Dejtonskog sporazuma, prema kojem je "visoki predstavnik na terenu konačni autoritet za tumačenje ovog sporazuma o civilnom strovođenju mirovnih rješenja". Znači - dogovoreno je da je on samo tumač dejtonskog sporazuma - ovo što trenutno (a i ranije) radi je dakle prekoračenje njegovih ovlaštenja. Na zapadu, dakle, ništa novo :-) Kaster 22:34, 4. septembar 2005. (CEST)[odgovori]

Ja imam još konkretniji predlog: trebalo bi napraviti poseban članak o Visokom Predstavniku (Ne znam kako bi ga nazvali: Visoki Predstavnik u BiH?; Kancelarija Visokog Predstavnika?) jer tu ima svašta da se kaže, i onda povezati taj članak sa svim relevantnim člancima o BiH (Uključujući i ovaj). Što se tiče raznih prava koje Visoki Predstavnik ima (A može u suštini da radi šta hoće u BiH...), OHR je to sam sebi dao na konferenciji 1997. godine, dakle nakon i mimo Dejtona i ne pitajući nikoga (pogotovo ne u BiH). Dalje, mislim da će Pedi Ešdaun biti poslednji OHR, jer će pozicija biti ukinuta i biće uveden Evropski Predstavnik (sa istim ili bar sličnim pravima) što je deo procesa evropskog preuzimanja BiH koje možemo da vidimo u transformaciji SFOR-a u EUROFOR i američkog povlačenja. Drugim rečima, sumnjam da će sledeći upravnik da bude amerikanac - biće evropljanin. Cela hronologija može da se nađe na zvaničnim stranicama OHR-a.--Trajan 03:58, 5. septembar 2005. (CEST)[odgovori]

Pojašnjenje

Da li je potrebno da postoji posebna stranica o Palama s obzirom da Pale spada zajedno sa Sokocom,Trnovom i drugim mjestima u opštinu Istočno Sarajevo.Koliko stanovnika ima cjelokupna opština I.Sarajevo i zašto se ona ne javlja na spisku najvećih gradova RS s obzirom da samo Pale kao grad ima 14.000 stanovnika(opština 25.000-28 000).Bog će znati koliko ima cjelokupna opština I.Sarajevo?

Nije Sarajevo Republike Srpske nego Istočno Sarajevo

Izmijenio sam u tekstu mjesto gdje je neko upotrijebio naziv Sarajevo Republike Srpske za Srpsko/Istočno Sarajevo, jer se grad sada zove Istočno Sarajevo. To je bio samo jedan od prijedloga za novo ime grada. Pozdrav.

Ok i ja sam čuo za Istočno Sarajevo. Mislim da se tako i zove --Jovanvb 23:50, 17. jun 2006. (CEST)[odgovori]

Poluvandalizam anonimca

Dakle, vratio sam deo o geografiji koji je anonimni korisnik obrisao, i ostavio ono što je dodao. Molio bih nekoga ko se razume u temu da pročita i rediguje tekst, ako je potrebno. --Brane Jovanović <~> 10:22, 27. jun 2006. (CEST)[odgovori]

Tokom političke krize nakon otcjepljenja Hrvatske i Slovenije od Jugoslavije, 25. juna 1991. godine, bosanski Srbi su stvorili posebnu skupštinu 24. oktobra. Datuma 21. novembra 1991. godine skupština je objavila da sve općine, mjesne zajednice, i naseljena mjesta gdje je više od 50% stanovnika glasalo da Bosna i Hercegovina ostane u Jugoslaviji, postaju dijelom "srpskih autonomnih teritorija".

9. januara 1992. godine, skupština je usvojila deklaraciju objave "Republike Srpske Bosne i Hercegovine". Republika bi se sastojala ne samo od svih područja gdje su Srbi bili većina, nego također i od "mjesta gdje je srpski narod manjina zbog genocida nad njim tokom drugog svjetskog rata". Evropska zajednica je priznala nezavisnost Bosne i Hercegovine 6. aprila 1992. godine. 7. aprila Republika Srpska Bosne i Hercegovine je proglasila nezavisnost. 12. avgusta RSBiH zaustavlja upotrebljavati riječi "Bosne i Hercegovine" u nazivu za republiku i zvanično ime postaje jednostavno "Republika Srpska".

Vojska bosanskih Srba, uz pomoć Jugoslavenske narodne armije, je održavala i proširila granice Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini. 12. maja 1992. godine, tokom sjednice skupštine bosanskih Srba, Radovan Karadžić je objavio šest "strategijskih ciljeva" srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.

Uspostaviti državne granice koje bi odvojili srpski narod od druga dva naroda. Uspostaviti koridor između Semberije i Bosanske Krajine. Uspostaviti koridor u Podrinju. Znači, ukinuti stanje Drine kao granicu srpskih država. Uspostaviti granicu na Uni i Neretvi. Podjeliti Sarajevo u srpske i bošnjačke djelove i uspostaviti sposobne državne vlasti u oba djela. Osigurati pristup moru za Republiku Srpsku. Tokom iste sjednice, skupština bosanskih Srba je uspostavila Vojsku Republike Srpske (VRS) i izabrala Ratka Mladića da bude zapovjednik drugog vojnog distrikta Jugoslavenske armije. Pred kraj maja 1992. godine i povlačenja jugoslavenskih snaga iz Bosne i Hercegovine, drugi vojni distrikt je u suštini postao glavni štab vojske Republike Srpske. Nova armija je odmah krenula da ispuni šest "strategijskih ciljeva" kroz vojna sredstva.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju dokazano je da su političko liderstvo Republike Srpske kao i Vojska Republike Srpske izvršili mnoge ratne zločine i vodili pohod etničkog čiščenja protiv nesrpskog stanovništva na područjima pod njihovom upravom. Do sada, vlasti Republike Srpske su priznali samo dva masakra: pokolj kod Vlasića, i genocid nad 8.000 Bošnjaka u blizini Srebrenice. Radoslav Krstić, general u Vojske Republike Srpske je pravomoćno osuđen, za genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. Osnivač i prvi predsjednik Republike Srpske, Radovan Karadžić i vojni kaomandant Ratko Mladić su danas u bijegu od Haškog tribunal, ali neki odgovorni za |koncentracione logore poput Omarske, Trnopolja, i Manjače, još uvijek su dio vlasti Republike Srpske. Nekima, ime i heraldika Republike Srpske su inherentno netolerantni prema drugim Bosancima.

Prema mišljenju brojnih građana Bosne i Hercegovine a naročito Bošnjaka, Republika Srpska je "tvorevina nastala genocidom nad ne-srpskim stanovništvom te da su Srpski i Crnogorski četnici i JNA uz pomoć bosanskih Srba izvršili agresiju na Republiku Bosnu i Hercegovinu 1992. godine" zbog čega je postojanje Republike Srpske danas kontraverzno pitanje. Milorad Dodik i drugi u Vladi RS su izjavili da "ukoliko BiH nebude radila u interesu RS i FBiH I BiH budu i dalje potiskivali RS,RS će zatražiti od Ujedinjenih Nacije pravo na referendum u RS na koji ce izaci 80 % gradjana Srpske i tako odluce u kakvoj drzavi zele da zive". Ipak pošto u trenutnom ustavu Bosna i Hercegovina je nedjeljiva a status Republike Srpske unutar BiH zagarantovan veće promjene se nemogu dogoditi prije nego se dogovorno ne promijeni ustav.

Da bi se napisao kako treba ovaj dio istorije (uzroci nastanka i uloga u ratu u Bosni i Hercegovini naroda Republike Srpske), treba pročitati na stotine stranica literature koja je pisana o temi i potkrijepiti sporne rečenice relavantnom literaturom. Problem koji se nameće prilikom takvog pokušaja je sljedeći: Postoji raznorazna literatura koja zastupa ogromnom većinom ulogu u ratu Bošnjaka i Bosanskih Hrvata, (jer kada je pisana ta literatura tako je bilo politički korektno, ako si želio da tvoja knjiga ili spisi budu objavljeni). Neutralne pozicije je teško naći i ako želimo da ovdje napišemo jedan članak sa neutralne tačke gledišta, moraćemo da pročitamo više stotina stranica, pa i više različitih knjiga koje zauzimaju suprotne stavove. --Славен Косановић {razgovor} 21:38, 27. jun 2006. (CEST)[odgovori]

To da je "vojska bosanskih Srba" (zašto je problem napisati njeno ime pitam se) uz pomoć JNA širila granice Republike Srpske je poprilično diskutabilna tvrdnja. Prvo zbog toga što pomoći JNA ka Vojsci Republike Srpske nije bilo, dapače, a drugo što se u građanskom ratu granice ne šire. Drugi dio je krajnje neozbiljan i insistiram na tome da se obriše, ili ako se ne obriše, da se onda napiše šta drugi dio, građani Republike Srpske, misli o Republici Srpskoj i o svim diskutabilnim temama.

Naravno, očigledno je da je ovo djelo jednog Bosanskog Muslimana (pogledajte samo neke greške koje su mu se potkrale, tipa "općina"), što naravno nije nikakav problem, ali je subjektivno i provokativno, i kao takvom mu ovdje nije mjesto. Yossarian 00:49, 29. jun 2006. (CEST)[odgovori]

Zastava i grb

Elem, onaj ko viče da su zastava i grb neustavni u najmanju ruku nije razumeo tekst odluke, u najgorem slučaju strašno laže - kao što sam napisao na Razgovor:Zastava Republike Srpske, Ustavni sud BiH je doneo odluku da je tekst zakona neustavan, ne sami simboli. Veza ka tekstu odluke na sajtu Ustavnog suda BiH. --Brane Jovanović <~> 15:38, 26. avgust 2006. (CEST)[odgovori]

Opet ću ja. Banja Luka još uvek zvanično nije glavni grad Republike Srpske. Ona jest sedište vlade i možda bi to tako i trebalo navesti.

--delija 22:30, 24. oktobar 2006. (CEST)[odgovori]

Osnivanjem Republike Srpske, Banja Luka kao najveća teritorijalno politička jedinica postaje glavni grad Republike, u kojem su sjedišta svih republičkih institucija. zvanična internet prezentaciju Grada Banja Luka --Bas-Celik 22:42, 24. oktobar 2006. (CEST)[odgovori]

Republika Srpska je proglašena 09. januara 1992. godine, a kao državni entitet verifikovana je Dejtonskim mirovnim sporazumom i potpisivanjem mira u Parizu 14. decembra 1995., kojim je završen troipogodišnji rat (1992-1995) u Bosni i Hercegovini. Republika Srpska je danas parlamentarna republika sa ograničenim međunarodnim subjektivitetom. Stoga ona neke svoje interese ostvaruje posredstvom zajedničkih organa vlasti na nivou Bosne i Harcegovine kao međunarodno priznate države. Glavni grad Republike Srpske je Sarajevo, a najveći grad Banja Luka sa više od 200.000 stanovnika predstavlja administrativni, privredni i kulturni centar Republike Srpske. Zvanična prezentacija Vlade Republike Srpske --Bas-Celik 22:47, 24. oktobar 2006. (CEST)[odgovori]

[http://72.14.221.104/search?q=cache:9sMmJHUXhxwJ:www.snsd.org/c_novosti29090602.htm+%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+%D0%A0%D0%A1&hl=sr&gl=ba&ct=clnk&cd=7 ]

Obratiti pažnju na datum!

--delija 22:55, 24. oktobar 2006. (CEST)[odgovori]

Iako sam rodjeni Sarajlija, podrzavam Banja Luku kao glavni grad radi velicine. Ali to sto kaze Dodik kao predstavnik politicke stranke nema oficijelo znacenje na nivou Srpske. Ono sto pise na sajtu Vlade Srpske je zvanicni stav Srpske. Pozdrav i nadji vise onu sliku Glasa Srpske. --Bas-Celik 23:05, 24. oktobar 2006. (CEST)[odgovori]

Dijalekti

Na ovoj vikipediji postoji pravilo da članci koji su započeti na jednu dijalektu/narečju ili na jednom pismu ostaju na tom dijalektu/narečju odnosno pismu,osim ako se ne izvede velika promena/proširenje samog članka.Postupajući po tome sam vratio na prethodno stanje.Uopšte ne ulazim u to koji bi članci trebali,a koji ne bi trebali da budu na određenom dijalektu/narečju ili pismu.(Moje lično mišljenje je da treba da se usvoji samo jedna kombinacija dijalektu/narečju-pismo i da se ona koristi,jer ovako sve izgleda smešno šareno,ali je to samo moje mišljenje koje nema nikakve veze sa zvaničnom politikom.) Crni Bombarder!!! (†) 13:09, 17. maj 2007. (CEST)[odgovori]

Kao što reče Crni, politika Vikipedije je da su ekavica i ijekavica ravnopravne, pošto su ravnopravne i u srpskom jeziku. To podrazumeva da članci koji su započeti jednom varijantom, u njoj i ostanu. To takođe podrazumeva da se članci ne prebacuju iz jedne varijante u drugu - svaka izmena koja ima svrhu prevacivanja iz ekavice u ijekavicu, ili iz latinice u ćirilicu će biti vraćena na licu mesta. Ne gubite vreme na to. Toliko. --Brane Jovanović , DGzS <~> 13:50, 17. maj 2007. (CEST)[odgovori]

Izvini, ali ta politika je dobronamerna glupost. Jer kad jednom neko počne neki članak na jednoj varijanti, onda svi drugi moraju da pišu tako. Zašto mora baš ovaj članak da korsiti ekavicu? A "originlana verzija" članka je ionako bila mešavina...uostalom, kad ćemo imati konvertor ijekavica-ekavica, ako neko zna?--Paun 20:21, 17. maj 2007. (CEST)[odgovori]

Trebalo bi uneti novi broj stanonika po proceni iz 2007. ovaj broj st. je iz 2005.—Rade Nagraisalović (razgovor) 13:36, 15. decembar 2007. (CET)[odgovori]

Nezavisnost?

Posto gospoda na BiH wiki nisu imala razumevanja da se ne raduju prerano, i obrisala su moj post, nego ono sto me interesuje u svetlu novih dogadjaja tj. samoproglasavanje nezavisnosti Kosova, da li R. Srpska ima to pravo, i da li ce traziti to pravo? Izvinjavam se na latinici.

Očigledno si "pravo" treba izboriti. Nema više razloga da nebi mogla. Počeo je "new world order". --Mile (razgovor) 22:49, 18. februar 2008. (CET)[odgovori]

---

Apsolutno, nas narod je krvario 1992-1995 za svoju slobodu, a taj "new order..." mu je osporio to pravo i gurnuo ga da zivi u vestackoj tvorevini BiH, a povrh toga ga proglasio "genocidnim", nego me raduje cinjenica da su sa tim Kosovom (KiM) otvorili pandorinu kutiju, pa neka im se obije o glavu.

Gradovi

Veći gradovi Republike Srpske su (2005.):

Banja Luka (225.843),
Prijedor (99.123),
Bijeljina (109.753),
Trebinje (31.459),
Doboj (80.944),
Foča (25.641),
Gradiška (61.775),
Prnjavor (50.084),
Teslić (49.313),
Derventa (42.997),
Kozarska Dubica (35.117),
Laktaši (40.526),
Zvornik (51.996).

Ovo nije tečno, jer se ovi podaci odnose na cele opštine, a ne gradove. Recimo grad Bijeljina ima oko 40.000 stanovnika, dok se za opštinu procenjuje da ima preko 100.000 stanovnika. Slično je i za ostale, samo za BL mislim da je dobro, jer po nekim procenama BL ima od 220.000 do 250.000 sam grad, a teritorija grada od 250.000 do 300.000 stanovnika.Nagraisalović kaži/laži 12:27, 12. avgust 2008. (CEST)[odgovori]

Grad Istočno Sarajevo

Grad Istočno Sarajevo prema procjenama ima između 100.000 i 150.000 stanovnika,ima svoju teritoriju, svog gradonačelnika, skupštinu i institucije. Univerzitetski je i administrativni centar istočnog dijela Republike Srpske, u njemu se nalaze i značajne institucije Bosne i Hercegovine, a s obzirom da sa Sarajevom čini jedinstvenu urbanu cjelinu njegov značaj je neupitan. Istočno Sarajevo je ratna prijestonica i rodno mjesto Republike Srpske, pa je sa istorijske tačke gledišta nedopustivo ignorisanje tog grada. Nikola Đokanović 13:34, 28. mart 2009.

Geografija

Pasusi „Položaj, veličina i granice“ i „Veličina, oblik i granice“ su nepopravljivi - oni sve vreme pričaju o Republici Srpskoj kao državi, porede je sa drugim državama, itd, a usput i polemišu o granicama, jedinstvenom srpskom etničkom prostoru zapadno od Drine (?) i sl. Da li neko može ovo da sredi? Ako ne, ovi pasusi moraju da lete skroz. --Dzordzm (razgovor) 03:05, 15. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Pa vidiš da sredjujem, nije to jedino što ovde ne štima. --Nagrakaži/laži 03:08, 15. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Naravno ko kod želi da pomogne dobro došao je. :)

P.S. Imam problem koji ne znam kako da rešim, a to je: na sajtu Republičkog zavoda za statistiku RS nailazim na različite brojke o broju stanovnika. Šta da radim, ima li ko predlog? --Nagrakaži/laži 03:16, 15. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Hm, daj nekoliko primera na šta misliš. --Dzordzm (razgovor) 04:07, 15. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Evo ovde http://www.rzs.rs.ba/PublikDemCIR.htm , otvarao sam broj 9 i 11, uporedi u naslovu osnovni podaci (to je prva tabela). Fajlovi su u PDF-u. Ili ako ti je lakše, napravio sam sliku pa uporedi godine 2003. 2004 i 2005. http://g.imagehost.org/view/0539/podaci_RZZSRS --Nagrakaži/laži 22:25, 15. maj 2009. (CEST)[odgovori]

P.S Broj stanovnika se povećava na biltenu iz 2006. a na ovom iz 2008. se smanjuje. --Nagrakaži/laži 22:34, 15. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Još nešto ova tabela gde su opštine rađena je po ovom iz 2006. i cifre se poklapaju. Znači 2004. je 1.471.529, a i u tabeli je dole na kraju ista brojka, iako ne mogu da nađem ovaj spisak opština, nema ga više ali je bio kada se ovo radilo. --Nagrakaži/laži 22:55, 15. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Ako dobro shvatam, tebe zbunjuje što se brojevi ne slažu u tabelama pod brojem 9 i 11. To je veoma lako objasniti - i jedno i drugo su procene broja stanovnika. Procene zavise od uzetih pretpostavki. Država može u međuvremenu između dva popisa (a to se baš onako odužilo u Bosni) da broji rođene i umrle, ali ne zna koliko je ljudi emigriralo, imigriralo, koliko je nedokumentovanih, itd. Za takve stvari se moraju uzeti procene, i ako se takve procene promene, onda će doći i do promene u konačnom procenjenom broju. Takođe, može biti i da je došlo do izmene statističke metodologije (takoreći obrasca po kojem se nešto obračunava). U svakom slučaju moja preporuka jeste da se koriste najnovije raspoložive službene procene, s tim da u članku treba navesti i poslednje raspoložive zvanične brojeve sa popisa, ako ih ima. --Dzordzm (razgovor) 02:49, 16. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Da, ali zašto bi neko kada radi procenu za 2006. godine napisao recimo 1.400.000, a dve godine kasnije to ispravio na recimo 1.350.000, kakvi su podaci pristig li u medju vremenu. Nema tu logike, procena kada se uradi za jednu godinu ona se ne bi smela menjati. Rade i druge zemlje neke procene, ali ne menjaju brojke nakon dve tri-godine. --Nagrakaži/laži 03:37, 16. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Nije samo to i površina je sporna. --Nagrakaži/laži 03:38, 16. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Pa kažem ti da se nije ništa promenilo u stvarnosti, nego su se promenile procene. Jednom proceniš da se stanovništvo odliva u inostranstvo stopom od 0.2% godišnje, u međuvremenu dobiješ neke podatke koji ti kažu da je to bila nerealna pretpostavka - sledeći put primeniš stopu od 0.22%. To su velike razlike u apsolutnim brojkama (jer se ta razlika kamati iz godine u godinu) a nove pretpostavke se primenjuju i unazad. Zbog ovakvih stvari je bitno da se popis uradi s vremena na vreme, jer onda razlike u pretpostavkama ne proizvode velike numeričke razlike. Kada popisa nema 18 godina, onda imaš ovakvu situaciju da su procene vrlo numerički nestabilne. Druga mogućnost je da se promenila metodologija odnosno da broje različite stvari, možda su prestali da broje neku kategoriju stanovništva (što su prijavljeni negde drugde ili šta ti ja znam). Nije na nama da tu filozofiramo - uzmi najnoviju zvaničnu procenu i vsjo. Što se površine tiče ne vidim šta je sporno. U br. 9 i br. 11 se slažu i lepo piše da je to površina po Dejtonskom sporazumu, znači uključujući i deo današnjeg distrikta Brčko. Ovo u našem članku verovatno ne uključuje distrikt. --Dzordzm (razgovor) 04:34, 16. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Ustiprača - Novo Goražde vs Kopači

Logično bi bilo da je Novo Goražde sedište istoimene opštine, ali ovde piše da su to Kopači. -- Bojan Razgovor 06:35, 24. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Našao sam potvrdu da je sedište opštine u Novom Goraždu. -- Bojan Razgovor 07:43, 24. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Regije

Članak uopšte ne spominje regije RS. Meni nije problem da ih pobrojim, ali može li neko da objasni šta spada u njihovu nadležnost? Jesu li oni ekvivalentni kantonima, okruzima? -- Bojan Razgovor 17:12, 31. maj 2009. (CEST)[odgovori]

Tačan datum imenovanja ("Republika Srpska")

Članak tačno navodi da je 9. januara 1992. godine proglašena republika srpskog naroda BiH (tačan naziv "Srpska Republika Bosna i Hercegovina"), nastala ujedinjenjem svih do tada proglašenih bosanskohercegovačkih "SAO" ("Srpskih autonomnih oblasti"). Srpska Republika Bosna i Hercegovina je postojala pod ovim imenom od 9. I 1992. do 12. VIII 1992. godine. Konkretan naziv Republika Srpska je za istu zvanično usvojen 12. avgusta 1992. godine. Mislim da bi ovo trebalo uneti u članak.--Trajan (razgovor) 03:29, 18. jul 2009. (CEST)[odgovori]

Opština Istočna Ilidža

sedište opštine Sarajevo? Sigurno nije ono staro Sarajevo. -- Bojan Razgovor 08:03, 27. novembar 2009. (CET)[odgovori]

Dobrinja (IV), što jeste dio naseljenog mjesta Sarajevo. --20 % 23:10, 29. januar 2010. (CET)[odgovori]

Broj stanovnika

U tabeli u članku su navedeni popisi iz 1996. i 2004. Može li mi neko reći kakva su to prebrojavanja, koja institucija ih je vršila, i ko garantuje validnost navedenih podataka u tabeli? --Banović (razgovor) 21:28, 26. maj 2010. (CEST)[odgovori]

Položaj Republike Srpske

Ljudi,ova karta vam je jako loša.Kao prvo,stavili ste samo 4 grada, drugo, Bosanski Novi ste locirali na mesto gde je otprilike Brod,a treće Bosanski Novi inače zvanično ne postoji,ime grada je danas samo Novi Grad.Ispravite greške,pozdrav!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.86.16.98 (razgovor • doprinosi) | 17:14, 19. oktobar 2010

Sporna teritorija

Po kom osnovu je RS sporna teritorija? micki t 08:12, 7. oktobar 2011. (CEST)[odgovori]