Razgovor:Spisak istaknutih porodica Kneževine i Kraljevine Srbije

Prvi podnaslov

Hmm, šta da radimo sa ovim? --Jovan Vuković (r) 16:17, 17. jun 2008. (CEST)

Ja ne vidim smisao svega ovoga.Treba kontaktirati autora članka, pa videti sa njim šta dalje. Ako će se brisati da se čovek više ne trudi. Nagrakaži/laži 16:49, 17. jun 2008. (CEST)

Tekst postepeno napreduje. Urađen je po kriterijumima koji su uobičajeni i mogu se videti na razrađenijoj engleskoj vikipediji kada je u pitanju ista materija. Preopširan jeste ali u budućnosti mogao bi biti razbijen na više delova. Tekst je jedinstven i sadrži materiju za koju su svi koje zanima srpska istorija zainteresovani. Koga interesuje mogu mu objasniti kriterijume, mada su oni jasni kada se pažljivo pogleda.

Ali po čemu su značajni potomci Jevrema po ženskoj liniji ili Lazarevići Lozuet de bor Kuer za da bi se o njima pravio neki spisak? -- Bojan  Razgovor  16:13, 18. jun 2008. (CEST)

Evo mene interesuju kriterijumi. Spisak jeste interesantan, ali mislim da bi mnogo bolje bilo da se o ličnostima o kojima si pisao naprave posebni članci. Npr. Aleksa Karađorđević, ili Đorđe Kaarađorđević . Znači ovaj spisak bi trebalo razbiti na gomilu malih članaka. Mislim da i sam naslov članka Spisak najistaknutijih srpskih porodica u Kneževini i Kraljevini Srbiji nije enciklopedijski, ukoliko se ne stave kriterijumi po kojima je spisak nastao. Ali podržavam tvoj rad, jer si ovim uneo dosta materijala u vikipediju. U svakom slučaju nastavi sa radom, pa će neko srediti --Jovan Vuković (r) 16:25, 18. jun 2008. (CEST)

Reč je o porodicama, na drugim vikipedijama mogu se videti celi rodoslovi, pogotov na engleskoj i kompletne porodične istorije i veze po više kriterijuma.

Kada se ceo tekst premreži, i ako pogledate već urađen deo o Karađorđevim potomcima, videće se da je 90 % istorijskih ličnosti kneževine i kraljevine Srbije na ovom spisku povezan.

Potomstvo gospodara Jevrema

Zato što su presudno uticali na istoriju u Srbiji. Jevremov unuk je kralj Milan. To su njegovi najbliži rođaci po Obenovićima. Katarina Konstantinović je bila verenica kneza Mihaila, Anka Konstantinović istorijska ličnost, majka prethodne. Njen brat pukovnik Aleksandar Konstantinović komandant Garde, otac je Natalije Konstantinović koja se udala za kneza Mirka Petrovića Njegoša, koji je 1903. bio jedan od kandidata za srpski presto. Njihovi potmci danas pretenduju na crnogorski presto. Drugo pošto Obrenovići nisu imali muškog potomstva, prema Ustavu potomci po ženskoj lini su bili mogući knezovi tj. kraljevi Srbije.

Lazrevići

Ovde je tekst o porodicama. Vojvoda pop Luka Lazarević i njegov stric knez Ranko Lazarević su istorijske ličnosti. Među njihovim bliskim i daljim rođacima ima još istorijskih ličnosti. Pošto je reč o porodičnom, odnosno geneološkom, radu, rodoslovima, relevantan je podatak da je kneza Ranka Lazrevića ubijenog u Šapcu 1800, rodonačelnika starije grane Lazrevića, praunuk Luka Lazrević ministar prosvete Srbije, istorijska ličnost. Njegov unuk ambasador Kraljevine Jugoslavije. Danas su jedini direktni potomci ove istorijske porodice u Francuskoj. Pošto su u srodstvu i sa francuskim plemstvom po ženskoj liniji, a po zakonu Francuske prema kome se da bi se sačuvala istorijska prezimena mogu prenositi i po ženskoj lini kada je izumrla muška linija, ova porodica danas zove Larazrević Lozuet de Bo Kor - Kreki, i ima dva muška člana srednjih godina. To prezime im piše u ličnim dokumentima, a reč je o sledećem. Lazrević je njihovo prezime od oca kneza Ranka. Lozuet de Bo Kor je francuska plemićka porodica iz 14. veka koju su nasledili po majci. U međuvremenu izumrla je takođe istorijska francuska plem. prodica Kreki iz koje je njihova baba, pa su zajedno sa imovinom, tj. jednim zamkom na Loari nasledili i babino prezime, da bi se sačuvalo, a po istom francuskom zakonu.

Ma super je to, ali zašto ne pišeš rodoslove svih tih porodica na posebnim člancima. Znači na članku Karađorđevići možeš da napišeš rodoslov, pa na članku Lazarevići njihov rodoslov i sl. A o tim ličnostima treba da postoje članci. Problem nije to da li su ove porodice bitne, nego zašto samo te porodice stoje. Znači, kada bi naslov bio drugačiji, uz preradu, članak bi mogao da ostane. Ali, ok. Aj završi to ovde, pa će jednog dana da sredimo to. Videćemo već kako da rešimo problem. Sve najbolje i srećan rad :) —Jovan Vuković (r) 16:51, 18. jun 2008. (CEST)

Ali Milan Obrenović je bio kralj, pop Luka Lazarević jke ličnost iz Prvog srpskog ustanka, Luka Lazarević je bio ministar prosvete. O njima bi trebalo da imamo članke. Ali Katarina Konstantinović, Anka Konstantinović, ALeksandar Konstantinović, Natalija Konstantinović nisu ništa uradili da bi zaslužili da se nađu u nekom spisku. Dovoljno o je o članku Pop luka Lazarević doisati ko su mu bili potomci. -- Bojan  Razgovor  16:56, 18. jun 2008. (CEST)

Izvori

A šta su izvori za ovaj tekst? Pretpostavljam da će se iz ovog roditi megabajt teksta, kako je krenulo. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 16:52, 18. jun 2008. (CEST)

Za Bojana.

Anka Konstantinović nesumnjivo zaslužuje zaseban tekst, kao što ga ima u enciklopedijama, a verovatno i drugi. Na spisku sigurno zaslužuju da budu, reč je o porodicama, uobičajeni su tekstovi o porodicama na Vikipediji.

O izvorima

Izvori postoje za sve podatke. Prvo svakom dostupni su rodoslovi Karađorđevića i Obrenovića, na sajtovima, a i u knjigama. Drugo, o tim ljudima pisali su Milan Milićević u Pomeniku i Konstantin Nenadović u svojoj knjizi. Tu se nalazi veliki deo podataka. Na kraju biće dodati u napomenama svi relevantni podaci, koji se nalaze u mnogim knjigama. O članovima ovih porodica i porodicama pisali su i Slobodan Jovanović i dr.

Sigurno mnoge interesuje da vide koje su porodice bile najistaknutije u Srbiji 19. veka. Ako neko ima neku sugestiju i misli da neka porodica i istorijska ličnost nije uključena, a da to ima istorijsku osnovu, značilo bi mi da naznači.

Inače, znam kako bi trebalo da izgleda prečišćen tekst na Vikipediji. Uradio sam ih oko dvadesetak, a jedan je u kategoriji dobrih tekstova. Ovde je potrebno dok se ne zaokruže podaci da budu na istom mestu jer su sve ove porodice povezane i čitave grupe se poklapaju. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Isto (razgovor • doprinosi)

Dobro, možda ta Anka stvarno zaslužuje članak Anka Konstantinović (ne znam ko je ona, ali ne kao majka verenice kneza Mihajla), ali ja sam protiv da to bude na ovaj način. -- Bojan  Razgovor  17:22, 18. jun 2008. (CEST)

Preimenovanje

Preimenovao sam članak jer se ne radi samo o istaknutim srpskim porodicama, već i cincarskim, grčkim i ostalim koje su imale znatan uticaj na politiku tadašnje Srbije.--Damjan /razgovarajmo/ 16:33, 25. jun 2008. (CEST)

Preimenovanje

U naslovu je bilo istaknuto srpske zato što su sve ove porodice imale srpsku nacionalnu i državnu a i porodičnu svest. Na spisku se ističe da su grčkog, cincarskog, poljskog i sl. porekla, ali je suština njihovih porodičnih istorija da su posrbljene, da su srpske. Na pr. Viktorovići čiji predak je Poljak nikada sebe nisu smatrali ni po jednom osnovu Poljacima niti su imali veze sa Poljskom. Rodonačelnik se oženio iz srpske porodice itd. Takođe general Pavle Jurišić Šturm je rođen i živeo je Pruskoj u mladosti, ali je posle srpski general,a članovi njegove porodice nisu se smatrali Prusima, tj. Nemcima, već Srbima iako su imali nemačke krvi. Zato se najpreciznije za takve porodice može reći srpske porodice grčkog, nemačkog, češkog itd. porekla.

Takođe na ovom spisku nisu uključene porodice koje nisu srpske, a živele su u Srbiji, ali nisu posrbljene i nisu imale uticaj na izgradnju države i nisu bile međusobno povezane kao ove koje se nalaze na spisku.

Na primer dosta dugo živele su i muslimanske turske porodice u Srbiji, do iseljenja turskih garnizona, a posle ponovo nakon prisajedinjenja Niša i juga Srbije. Tu je bilo značajnih porodica i ličnosti za tursku istoriju, ali nemaju veze sa istorijom Srbije. Takođe bilo je Jermenskih porodica, ali su živele privatnim životom ne uključujući se u poslove države, između ostalog i zato što nisu bili pravoslavni, već monofiziti.

Takođe, poseban tekst bi mogao da se posveti jevrejskim porodicama u Beogradu, ali oni su živeli zasebnim životom, nemešajući se sa drugim narodima veoma dugo i nisu imali srpsku porodičnu svest. Osnovna politička prava kao što je pravo glasa dobili su tek posle Berlinskog kongresa 1878.

Međutim, promena je možda dobra jer skraćuje dosta dugačak naslov.

Pozdrav, Isto

Zašto brisati?

Ne vidim nikakav razlog da se ovaj članak briše, naprotiv. Treba ga dopuniti kako valja, napisati sve odrednice gde zasad stoji samo ime porodice. Mene na primer zanimaju Nedići od kojih direktno potičem. Malo je poznato, na primer, da iz dve grane ove iste porodice potiču i generali Milan i Milutin Nedić, rođena braća, i književni kritičar, profesor na Velikoj školi Ljubomir Nedić. Njihovi zajednički preci učestvovali su i u podizanju Prvog srpskog ustanka i u samom ustanku. Bilo bi lepo da se sve ovo istraži, dopuni tačnim podacima, upotpuni hronologijom događaja i - zašto da ne? - kompletnim rodoslovima koliko se može. Nikako mi nije jasno zašto ovo neko hoće da briše. Šta hoćete da brišete? Srspku istoriju sa srpske Vikipedije? Samo bi još to falilo!

Ovo se nipošto ne treba brisati mada, iskreno, treba dosta popravki uraditi da bi i po enciklopedijskim standardima bio kvalitetan glanak. Ako si saglasan, rado ću ti pomoći da se članak sredi tako da bude prikladniji kao enciklopedijska odrednica. --Aleksandar (porazgovarajmo!) 15:43, 10. jul 2008. (CEST)

Ovaj članak pre svega treba podeliti jer je velik 359 kilobajta. Druga stvar je što ne vidim po kojim su kriterijuma neki ljudi ovde popisani. -- Bojan  Razgovor  15:53, 10. jul 2008. (CEST)

Pavlovići i Uroševići

Ovaj članak je izvanredan izvor za sve ljubitelje srpske istorije. Čestitam urednika. Bilo bi zanimljivo znati ko su svi potomci Karađorđa u ženskoj liniji. Naprimer, kapetan Antonije Pavlović i Marija Ristić–Pljakić su ostavili ‘brojno potomstvo’(Aleksa Ivić)poput slikarke M.Barili. Što ce tiče Uroševića iz Žabara kod Topole, treba pomenuti Đorđa Uroševića (1850-1914 - trgovac u Aranđelovcu i narodni poslanik). On je bio potomak Uroša Novkovića. Da li imate malo više informacija o ovoj porodici ?

Pavlovići i Uroševići

O Pavlovićima sam napisao sve što sam pronašao. Možete videti u delu u kome se govorio o Karađorđevim potomcima. Osim podataka o tome da je Stojan Pavlović (koji je verovatno unuk istoimenog Stojana Pavlovića koga beleži Konstantin Nenadović), sin kapetana Antonija Pavlovića i Marije Ristić Pljakić unuke Karađorđeve, imao kćerku čije ime je tamo zabeleženo, čija je kćerka jedinica Milena Pavlović Barili (to su u članku napisani podaci). Takođe u jednom broju Politike posle Prvog svetskog rata našao sam jedan lep tekst posvećen konjičkom oficiru, ne sećam se čina, Vojislavu Pavloviću, verovatno stricu Mileninom koji je hrabro poginuo u ratu. Najbolje bi bilo kada bi potomci Pavlovića naišli na ovaj tekst na Vikipediji i dopunili ga.

Uroš Novaković, rodonačelnik Uroševića iz Žabara, prvi je pucao u Mišarskoj bitki 1806. Karađorđe je zabranio da iko puca, pre njega, što je bio znak da može da počne plotunska paljba na nastupajuću tursku pešadiju koja se približavala srpskom šancu (utvrđenju) na Mišaru. Turci su tri puta, po svedočenju učesnika, zastajali prilikom nastupanja da bi učinili dove (molitve do zemlje klanjanje). Neki u srpskom šancu su se uplašili i počeli da napuštaju grudobran, ali ih je Karađorđe sa isukanom sabljom vratio nazad. U jednom trenutku, uprkos izričitom Karađorđevom naređenju opalila je jedna puška, a vožd je besan hteo da ubije onoga koji je prekršio naređenje. Međutim, na vreme su u zaštitu priskočili drugi i spasli momka sigurne smrti, jer su Karađorđu objasnili da je ubio turskog artiljerijskog izviđača, koji je sa jednog drveta mahao uobičajenim znacima za to vreme, ukazujući koordinate srpskog utvrđenja turskim topovima. Kad je Karađorđe to video, samo je rekao: Sreća tvoja momče, što ga tako zgodno trefi" jer ga je pogodio iz prve i srušio sa drveta. Taj momak bio je Uroš Novaković, koji je posle bio stalno uz Karađorđa i postao njegov barjaktar. Prvi barjaktar bio je Tanasko Rajić, a osim njega barjaktar je bio i Novaković. Uroš Novaković je kasnije sa Karađorđem bio u Rusiji, gde Laraz Arsenijević Batalaka beleži da se Novakovićeva sestra udala za jednog od Karađorđevih ljudi Milutina koji je imao nadomak Turčin (verovatno zbog naravi). Karađorđe je išao na to venčanje i tada se sporio sa svojim zetom Nikolom Karamarkovićem zbog intova - kočija. Sačuvano je takođe i može se prepis videti u Dokumentima iz Prvog ustanka koje je sakupio Verko Savić, svedočanstvo, odnosno potvrda koju je Karađorđe potpisao a bila je potrebna za regulisanje statusa u Rusiji u guberniji Besarabija gde su živeli. Potvrda je bila potvrda blagorodstva, tj. pisana u formi potvrde starijeg blagorodstva (plemstva), na osnovu čega je Uroš, kao i drugi emigranti mogao da dobije staus ruskog dvorjanstva u Besarabiji.

Mislim da ima jedan Urošević, prof. univerziteta u Beogradu, potomak Uroša Novakovića, dok je i jedan naš današnji državnik, njegov potomak po ženskoj liniji.

Drugo ne znam, ako vi znate bilo bi odlično da dopunite, kao što ste imali podatak o Uroševiću, trgovcu iz Aranđelovca, što možemo dodati u odeljak o ovoj porodici.

Jo

DjordjeSumadinac (razgovor) 00:41, 19. jul 2008. (CEST) Hvala zaista najlepše na odgovoru. Potičem iz porodice Uroševića, tako da mi je vrlo drago dobiti ove dodatne važne informacije. Istoričar Mile Nedeljković, etnolog i istoričar Šumadije, ističe da je „iz Kladnice… koja se nalazi sa jedne, a Ivanjica sa druge strane Javora, došao je … i izvesni Nedeljko, rodonačelnik grupe porodica čije je skupno prezime po njemu Nedeljkovići, i kojih je 1923 godine bilo u Žabaru 84 kuće. „ (Mile Nedeljković. Zapisi o Šumadiji. Kragujevac. 1996. str 62). Nedeljko je došao sa sedam sinova iz Raške, bio osnivač oko 1735 god. sela Žabara. Njegov sin Novko je bio prijatelj Petra (otac Karađorđa). Uroš Novković, sin Novka, je bio momak Karađorđa : „ Momci - trupa koja je pratila lično Karađorđa, su bili iz Lepenice i Jasenice. Među njima su : Uroš Novković …“(Živojin Andrejić.Karađorđe. Rača. 2004. str 82). Znam da se priča o Urošu u Memoarima Prote Mateja Nenadovića. U jednom starom izdanju ove knjige, u fusnoti, sećam sem – nemam ovu knjigu –, urednik piše da je Uroš, kasnije, oko 1826-1828, postao visoki funkcioner Kneževine u Kragujevcu – nešto kao Nahijski sudija ili član Sovjeta. U tefteru Kapetanije Lepenice Nahijske Kragujevačke 1825 god, Uroš Novković je star oko 40 god. U tefteru Kapetanije Lepenice Nahijske Kragujevačke 1832-1833 god, zabeležen je da je već umro u 55 god. Tako da je verovatno rođen oko 1780 god, i umro oko 1832 god.

molba

Bilo bi mi jako drago ako možete da pišete tačan izvor potvrde koju je Karađorđe potpisao – za Uroša lično ? - za regulisanje statusa. Skeniranje ovog dokumenta bi mi značilo jako mnogo ! Nisam znao da je Uroš bio u Rusiji, da je pucao na Mišaru, da je bio barjaktar Karađorđa. Vaša inicijativa prikupljanja ovakvih podataka je vrlo važna za sve istraživače. Još jednom, hvala !

Izvori

Tekst potvrde Urošu Novakoviću tj. Novkoviću možete najednostavnije videti u drugom tomu knjige Karađorđe, dokumena, autora Velibora Verka Savića (koji je napisao više knjiga, između ostalih o vojvodi Mišiću). U knjizi u kojoj se nalazi tekst dokumenta skupljeni su skoro svi dokumenti sačuvani iz Karađorđeve Srbije, kao i iz Rusije, kasnije. Dokument je lično naslovljen na njega, kao Uroša Novkovića barjaktara. Tekst je uglavnom isti za sve koji su dobili dokument "da se potvrđuje da je od blagorodnog srpskog plemena (porodice)" itd. Dobijen je u Besarabiji, u Rusiji. Videćete tačno sve u dokumentu, kao i gde se čuva original, najverovatnije u Istorijskom muzeju Srbije. Nemam knjigu pri ruci ali naćićete je u svakoj boljoj biblioteci.

Što se tiče podataka o udaji Uroševe sestre za Milutina "Turčina" u Hotinu u Besarabiji, podatak se nalazi u tekstu Lazara Arsenijevića Batalake O ROĐENjU, ŽIVOTU, SVOJSTVIMA DUŠEVNIM I TJELESNIM, I PRIKLjUČENIJIMA ĐORĐA PETROVIĆA CRNOG ĐORĐA (KARA-ĐORĐA), koji možete pogledati na internetu.

"1815. godine uz mesojeđe, jedan od momaka Karađorđevih Milutin Turčin, kojega su tako zvali ali on nije bio Turčin, isprosi sestru Uroša Novkovića, barjaktara Karađorđevog. U vreme, držanja svadbe i venčanja Milutinovog, dogodi se mokro i blatno vreme, i Karađorđe, da se svatovi do crkve odvezu i natrag se dovezu, naredi da se njegova dva intova za to spreme. Ali budući da se ova dva njegova intova nije se mogao posao ovaj svršiti, to on zapovedi da se i zeta njegovog Nikole Karamarkovića intov spremi. Pomenuti Nikola nije bio kod kuće kad se ovo naređivalo, a kad međutim kući dođe i vidi da pod šupom nema mu njegovog intova, i dozna kud je onda se on u avliji, a svi su u jednoj kući i ogradi sedili, razviče: "Zašto da se moj intov bez mog znanja uzimlje" i proče. Kad je Karamarković vikajući ovako govorio, bilo je u avliji još i momaka Karađorđovi, a ženskinje su iz svoji soba izišle, da vide kakva je to vika. Karađorđe sedio je u jednoj od ovih soba iz avlije, do pendžera, i slušao je sve kako mu zet Nikola za svoja kola viče, srdi se i protestira: kako je osim njega ko drugi smeo sa njegovim kolima raspolagati, pa onda polagano i sam u avliju iziđe i zetu počne govoriti: "Kojekude, a što si se ti jutros tako razgoropadio. Pa ako su ti kola uzeta, valjda im odavde do crkve i natrag neće ništa biti. A po duši te, ko ti steče ta kola." Rekavši u tili čas sčepa zeta po sredini, izvrne mu noge gore a glavu dole, i tako njime glavom o kaldrmu tucne kao kakvim laganim jastukom. Nikola je bio čovek od svojih 40 godina, zdrav i pun. On se posle kratkog vremena po ovom s njime događaju, razboli i nakon jedne godine dana svojega poboljevanja umre".

O početku bitke na Mišaru možete videti u Kosta Protić, Ratni događaji iz Prvog srpskog ustanka str. 129.

Događaj spominje u knjizi Karađorđe Radoš Ljušić. Takođe u poglavlju iste knjige "Besarabsko dvorjanstvo" pominje i potvrdu koju je Uroš dobio od Karađorđa, ali nisu podaci potpuni.

Pogledajte i Karađorđeve ljude u Spisak znamenitih ličnosti Prvog srpskog ustanka

porodične veze

Moj čukundeda Đorđe Đoka Urošević je verovatno unuk Uroša. U Aranđelovcu, čita se u Matičnim Knjigama da je Đorđe sin Petra iz Žabara i Ružice. Tako da izgleda izvesno da je Petar Urošević sin Uroša i Đorđe sin Petra. Đorđe P.Urošević (1850-+1914) sahranjen u Aranđelovcu, je bio dosta imućan čovek i narodni poslanik ovog sreza. Njegova prva žena Marija-Maca (...), sahranjena u Aranđelovcu, je bila poreklom iz Kragujevca (r.oko 1855-+1890). Iz ovog braka je imao brojno potomstvo  : - Kosara se udala za Milana Damljanovića, trgovca iz Gornjeg Milanovca, sina narodnog poslanika Jovana Damljanovića, koji je bio učesnik Svetoandrejske Skupštine. - Ljubica (1883-1945) se udala za Ljubomira Mihajlovića (1878-1953), trgovca iz Aranđelovca, sina narodnog poslanika Pavla Mihajlovića, i brata Ilije Mihajlovića (1875-1945), Predsednika Skupštine Kraljevine Jugoslavije. Ljubomir i Ljubica su moji praroditelji. - Darinka se udala za Petra Šterića, trgovca iz Smedereva. (itd…) Đorđe P.Urošević (1850-1914) se potom oženio 1893 god. Draginjom Todosijević. To je sve što znam o ovoj porodici.

Podaci

dopuna:ilija mihajlovic je ima kci,koja se takodje zvala ljubica i ubijena je u noci izmadju 28.i 29.06.1943.godine na bukulji.ilija je imao i sestru danu-danicu,koja je imala dva braka,a drugi brak je sa dragisom a.simicem,sinom antonija simica.antonije je osnovao mlin,koji je potom preuzeo sin dragisa,a od 1940.godine mlin,koji je i bio upisan u registar,kao mlindivna,preuzela je dragisina i danicina(danina)jedina kci divna,koja se te iste 1940.godine udala za dragutina svabu milovanovica,jednog od 3 sina mihajla milovanovica,brata dr.milovana milovanovica.danica mihajlovic i dragisa simic su pre zajednickog braka imali jos po jedan brak i imali su oboje kceri,koje su nazalost preminule mlade,pre navrsenih 18 godina zivota.dragutin svaba milovanovic i divna milovanovic,devojacko simic su imali dve kceri,danicu,koja se udala za sina vladimira gutese iz ambasade u vasingtonu,a julijana lula zdravkovic,devojacko milovanovic se udala za jovana zdravkovica,rodom iz kragujevca,sina milivoja zdravkovica,sudije,rodjenog u kragujevcu,koji se 30-ih godina proslog veka za stalno preselio u beograd i citav zivot proveo nastanjen u porodicnoj kuci u takovskoj br.2.danica gutesa je u braku sa borislavom gutesom imala dva sina i oba su preminula,kao vrlo mlada.julijana lula zdravkovic,koja je dobila ime po svojoj baki julijani juli milovanovic,supruzi mihajla,brata milovanovog je u braku sa jovanom zdravkovicem,imala dva sina,od kojih je stariji igor,preminuo u 25.godini zivota,a mladji marko,pise ove redove i u septembru mesecu 2010.godine je dobio sina,koji je dobio ime igor,naravno po svom stricu a mom bratu.na zalost,mali igor zasad poseduje samo tajlandski pasos i drzavljanstvo,a majka mu je koranis namboot,dugogodisnji radnik u agenciji za tabako i alkohol pri vladi kraljevine tajland.moj otac jovan zdravkovic,bio je do smrti 1991.godine menadzer holandske aviokompanijeklm.ja,marko zdravkovic i koranis namboot,majka naseg sina igora m.zdravkovica(ime mu je zavedeno,na moju zelju sa srednjim slovomm,tako da se ne misli,da sam,cesto srednja slova u ovom tekstu,dopuni izostavljao,a eto kod mog sina jedinca igora,svaki put se setim i toga.

                              puno pozdrava i postovanje od porodice zdravkovic,marka,koranis i igora m.,trenutno nastanjene u bangkoku

Hvala !

Hvala zaista najlepše na svemu. Što se tiče Uroševića, nisam siguran da se Nedeljko pominje na spisku Beogradske Mitropolije iz 1735 god, tako da bi možda trebalo reći - "Prema predanju, Nedeljko, koji se pominje kao jedan od osnivača sela Žabara, je došao sa sedam sinova iz Raške pre Kočine Krajine." Hvala unapred.

Informacija

Ako vam je pri ruci knjiga Mileta Nedeljkovića, Zapisi o Šumadiji. Kragujevac. 1996. str 62, zamolio bih vas da pogledate i prosledite mi sledeću informaciju. Iz Žabara je Đurđe, koji je u neke gladne godine primio u kuću porodicu Karađorđevih roditelja, pobratimio se sa Maricom, Karađorđevom majkom. Njegov sin je lepenički knez Milutin Đurđević, a unuk pukovnik Dragutin Žabarac, prvi ađutant kneza Mihaila i komandant Beograda 1862.

Pitanje je da li je Đurđe možda brat Novka ili drugi rod, pošto je iz Žabara, a selo su naselili članovi porodice Nedljka.

Hvala

Članci o svakoj od familija

Mislim da bi se delovi ovih članaka trebalo prebaciti u posebne članke o svakoj familiji ponaosob. Kada bi se sav sadržaj o familijima uklonio iz ovog članka i premestio u poseban, a tamo možda i proširi(va)o, ovaj članak bi mogao ostati kao prosto spisak tih familija, i spisak "zanimljivih" osoba iz tih familija. To je moj predlog, i time bi tema samo još dobila na obimnosti i detaljima a i bila bi u skladu sa enciklopedijskim/vikipedijanskim pravilima. --Aleksandar (porazgovarajmo!) 12:54, 25. jul 2008. (CEST)

potomci Nedeljka

Selo Žabare su naselili i potomci Radoša (kojih je 1923 bilo 79 kuća) i manje porodice, ali uveren sam da su Đurđevići-Žabarci potomci Nedeljka. To tvrdi Mile Nedeljković. U Knjizi Milete Nedeljkovića, svi Nedeljkovići, tj porodice koje vode poreklo od Nedeljka, su citirani : „Nedeljkovići (Jankovići, Čolići, Markovići, Jovičići, Vesići, Uroševići, Milovanovići, Brkići, Radojevići, Simići, Stevanovići, Đurđevići, Miloševići, Vujičić, Radojkovići, Vulovići i Stanići).“ (Mile Nedeljković. Zapisi o Šumadiji. Kragujevac. 1996. str 52). U istoj knjizi (str 52), potomci Radoša – tj Radoševići su sledeće porodice (Radišići, Prokići, Panići, Jovanovići, Vićentijevići, Sremčevići, Aleksići, Pavlovići, Jakovljevići i Đorđevići. Potomci Nedeljka su slavili svetu Nikolu, prema M.Nedeljkoviću. Izgleda logično da su Uroševići, Milovanovići, Đurđevići (Žabarci) bili bliski rođaci! Sve je još jasnije kad uporedimo njihovu istorijsku sudbinu. - Svi Uroševići Žabara su dakle potomci Uroša Novkovića. - Svi Milovanovići Žabara su dakle potomci Milovana, oca Đorđa Milovanovića. Iz jedne biografije Đoše Milovanovića – dostupna na Internetu -, saznajemo sledeće : Prema Milićeviću, Milovanovići vode poreklo iz srca Šumadije, sela Žabara kraj Topole, u neposrednoj bližini Karađorđeva rodnog mesta. Stari Đorđe Milovanović, otac Milovanov i rodonačelnik porodice, rođen je 1813. godine. Osnovnu školu završio je kao pitomac Jovana Obrenovića i kao bistar i vredan đak poslat je na vojne nauke u Rusiju. Diplomom kneza Miloša mladi Đorđe je 1836. godine unapređen za konjičkog potporučnika u kneževoj gardi, zbog "ispravnosti i revnosne službe". Veran svojim dobročiniteljima i okretan, Đorđe je uskoro postao ađutant kneza Mihaila i pratio ga je na putu u Carigrad 1840. godine. Ko zna kakva bi vojnička karijera čekala Đorđa da se stari buntovnik Vučić nije digao na kneza i primorao ga da 1842. napusti Srbiju. U istom čamcu sa knezom prešao je u Austriju i njegov ađutant, u izgnanički život i bespuće. Hleb u tuđini bio je Đorđu suviše gorak; posle godinu dana potucanja vratio se u Srbiju. Sa vojničkom službom bilo je svršeno. Uostalom, Milovanovići nisu nikada imali mnogo vojničke žice. Bivši ađutant bivšeg kneza ostao je jedno vreme bez službe, a kada je prašina pokrila prošlost, prešao je u sudsku struku. Iz Gurgusovca otišao je sa službom u Jagodinu i dospeo 1854. godine do položaja predsednika Okružnog suda u Zaječaru. On bi svakako završio karijeru kao ugledni sudija u nekoj srpskoj palanci da se 1858. godine nisu vratili u Srbiju stari knez Miloš i dinastija Obrenovića. Đorđe je učestvovao u radu znamenite Svetoandrejske skupštine i bio član deputacije koja je upućena u Bukurešt u susret ponovo izabranom knezu. S Milošem je podelio trijumf njegovog povratka na presto. Milovanovićeva zvezda naglo se penje: član kasacije, potom državni savetnik i konačno popečitelj unutrašnjih dela, do smrti knezeve. Knez Mihailo ukazivao je takođe veliko poverenje svome nekadašnjem ađutantu. Đorđe je učestvovao u poništenju presude Vrhovnog suda u zaveri Antonija Majstorovića. Godinu dana kasnije vešto je izvršio delikatnu misiju na Cetinju, gde je u ime kneza krstio Nikolinu kćer, vodeći pri tom mnoge razgovore o našleđu zajedničkog prestola posle nameravanog ujedinjenja Srbije s Crnom Gorom. Još jednom je Đorđe ponudio dinastiji svoje usluge, kao ministar pravde u kratkotrajnoj vladi čiča-Danila Stefanovića, čiji je cilj bio stišavanje uzburkanih političkih strasti u zemlji. Ali, novo doba nosilo je sobom i nove ljude - povukao se u Državni savet u kome je proveo svoje poslednje dane. Po svom političkom uverenju, Đorđe je bio konzervativac i obrenovićevac. Pitomac Jovana, ađutant Mihaila, popečitelj Miloša - svoju karijeru dugovao je Obrenovićima. On je bio predstavnik one generacije prvih školovanih ljudi u Srbiji koji su izgradili birokratski i državni aparat građanske države. Od seljačeta, Đorđe je postao činovnik i gospodin, s kućom u Resavskoj ulici snabdevenom građanskim nameštajem i ispunjenom varoškom atmosferom, do tada nepoznatom u Srbiji. Krupan, stasit, crnomanjast i lep, Đorđe ženio se dva puta. Prva žena Jelena, unuka kneza Pavla Sretenovića, jednog od vođa srpskog ustanka, podarila mu je dva sina, Dimitrija i Atanasija. Po njenoj smrti Đorđe se ponovo oženio Katarinom Mijović, iz ugledne advokatske porodice u Belom Polju. Iz drugog braka rođeno je četvoro dece: tri sina, Vesa, Milovan i Mihailo, i jedna kćer, Ljubica. Školovan na strani, Đorđe je obratio veliku pažnju na vaspitanje i školovanje svoje dece. Skoro sve sinove školovao je na strani, što je u ono vreme bio ne samo napor već i dokaz naprednih shvatanja. Dimitrije je završio prava u Hajdelbergu, Milovan i Vesa studirali su u Parizu, Mihailo u Minhenu. - Svi Đurđevića Žabara su dakle potomci Đurđa, pobratima roditelja Karađorđe, oca lepeničkog kneza Milutina Đurđevića. Baš bih voleo da saznam još više o svim tim srodničkim porodicama. Pozdrav !

Izvor teksta o Đorđu Milovanoviću

Tekst o Đorđu Milovanoviću !http://www.serbianunity.net/culture/library/Portreti/graditelji_pobede/mladost.html

Još o potomcima Karađorđa

Našao sam o Pavlovićima sledeće informacije : Stojan Pavlović, zvani Stojančić zbog omalenog rasta, je bio trgovac u Požarevcu. Prema jednoj biografiji Milene Barili (Adele Macola. „Aquae Passeris“. prevod: Elizabet Vasiljevic. Izdanje Clio.2000), on je bio i narodni poslanik radikalne stranke. Stojan se oženio sa Bosiljkom-Bosom Pavlović (isto prezime), praunukom Karađorđevom. Bosiljka je bila ćerka kapetana Antonija Pavlovića i Marije Ristića. Stojan Pavlović se bavio trgovinom duvanom. Kada je država oko 1882 god monopolisala trgovinu duvanom, on je od tada živeo od rente. Bio je tri puta predsednik požarevačke opštine. Sa suprugom Bosiljkom imao je osmoro dece, od kojih su dvoje rano preminula, dok su pet sinova i najmlađa kćer, Danica, odrasla u kući i dobili zavidno obrazovanje. Danica je bila majka Milene Pavlović-Barili. Vrlo je verovatno da su i braća i sestre Bosiljke imali potomstvo. http://www.barilli.co.yu/fondacija1.html

Žabarac

Đurđe iz Žabara, sin dakle Nedeljkov, imao je sina kneza lepeničke knežine u vreme kneza Miloša, Milutina Đurđevića, čiji sin je pukovnik Dragutin Žabarac, prvi ađutant kneza Mihaila komandant grada Beograda. Pukovnik Dragutin Žabarac imao je i jednu sestru, a oženjen je bio kćerkom vojvode Cincar Janka Popovića, Aleksandrom Cincar-Janković. Imao je dve kćerke. Njegova unuka Jelena Stefanović, kćerka Jovana Stefanovića, kasacionog sudije bila je udata za armijskog generala Milana T. Tucakovića, sina Todora Tucakovića, pred. narodne skupštine iz Kragujevca i bratanca Jakova Tucakovića, ministra unutrašnjih poslova. Nisu imali dece. Dopuniću sa tačnim podacima o porodici pukovnika Žabarca. Njegova porodična kuća bila je pored kuće njegovog pašenoga Aleksandra Lazarevića, sina vojvode Luke Lazarevića, člana Glavne kontrole, u Resavskoj ulici, gde je na uglu sa Krunskom stanovao general Dimitrije Cincar-Marković, a na drugom uglu potpukovnik Pantelija Lunjevica, okružni načelnik, otac Drage Mašin. I Đorđe Đuša Milovanović, ministar pravde, takođe je imao kuću u Resavskoj. Vidite podatke u Cincar-Jankovići i Cincar Janko.

Spisak istaknutih porodica u Kneževini i Kraljevini Srbiji

Koristeći letnje vreme kada manje korisnika i saradnika doprinosi i gleda Vikipediju jedan valjda administrator je prebacio ovaj tekst u Možda koristan materijal, na šta nije imao prava jer nije tako izglasano. Kao što je svima poznato izglasano je da se nastavi na radu sa tekstom i u procesu je njegovo razdvajanje. Ako sam dobro razumeo pravila rada prekršaj je bez glasanja ovakvo prebacivanje materijala kako je to učinio taj korisnik koji je prilikom glasanja bio za brisanje teksta. Tako je svoju pojedinačnu volju proisteklu iz slabog poznavanja istorije nametnuo ostalima. Molim vas da se suprotstavite ovakvoj proizvoljnosti.

Urednik Spiska