Razgovor:Srbi u Hrvatskoj/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Treba iѕbaciti ovu statistiku, a dopuniti sa engleske vikipedije --BokicaK ^{Got something to say?} 06:41, 26. januar 2007. (CET)

Kraljevina Hrvatska Slavonija

Koja je to Kraljevina Hrvatska Slavonija? --Momir Tomić 14:36, 7. maj 2007. (CEST)

• U pitanju su kraljevinE Hrvatska (i) Slavonija.

To je kvazi istorijska konstrukcija koju su stvrorili natripovani kraljevi Mađarske kojima nije dosta da su kraljevi Mađarske i titularni kraljevi Hrvatske,nego su još izmislili i nekakvu kvazi kraljevinu Slavoniju.Onda kada su se Mađarska i Austrija spojile u jednu državu(kad god da je to bilo) Mađarska je u novu državu unela i svoje teritorije(između ostalih) Hrvatsku i Slavoniju koje su titularno imale rang kraljevine,iako ova druga nikada nije ni postojala.

Crni Bombarder!!! (†) 15:04, 7. maj 2007. (CEST)

• Zadovoljan.--Momir Tomić 15:07, 7. maj 2007. (CEST)

Stanje članka

Članku bi dobro došla jedna stručna revizijica, pošto je ton blago pripovedački (što nije poželjno ovde), a moglo bi se malo poraditi na referencama. -- Bojan  Razgovor  15:26, 7. maj 2007. (CEST)

• A šta radi Tile na spisku znamenitih? Crni Bombarder!!! (†) 06:24, 19. novembar 2007. (CET)

Ćirilično B i latinično B

Alo, valjda smo u školici učili da ne mešamo pisma? :-) Sadržaj članka me ne interesuje, ali ako se bira između verzije sa ćiriličnim B (Baltazar) i latiničnim B (Baltazar), nemam nameru da drugu dozvolim. Mihajlo ^{_[ talk _]} 19:25, 10. jun 2008. (CEST)

Ako pričaš o gospon Bogišiću, on je Valtazar (sa ćiriličnim V kao voda). --FiliP × 20:49, 10. jun 2008. (CEST)

Otkud znaš?:) Kod Hrvata je Baltazar. Treba, naravno Valtazar, nego ovde je bila zabuna o mešanju pisama odnosno slova, a ne pitanje njegove nacionalnosti.--Grofazzo (razgovor) 20:59, 10. jun 2008. (CEST)

Srbi u Hrvatskoj danas

Trebalo bi promijeniti citav odjeljak clanka, jer je prepun poluinfomacija, nepotkrijepljenih izvorima.

No, za početak, trebalo bi promijeniti netocne podatke o broju Srba u Zagrebu, Zadru (5 (?!) misli li se to da je preostalo 5 Srba ili 5 000, s obzirom da se za Zagreb navodi podatak 30 000) i Osijeku (isto kao i za Zadar). Podaci su vrlo lako provjerljivi na internetu na stranicama Drzavnog zavoda za statistiku (dzs.hr), te tako u Zagrebu ima 18 881 Srba, u Osijeku 8 767 i Zadru 2 382 (prema popisu stanovnistva 2001.).

Nadalje, podatak o ubojstvu "hiljadu Srba u Poljani kraj Pakraca" je, na svu srecu, netocan. Odredeni broj civila je na tome mjestu ubijen, i to svakako treba biti spomenuto (mozda u posebnom clanku), ali radi se o daleko manjem broju.

Srpska demokratska stranka vise ne postoji (od 1995.). Itd.

Naziv zupanije, opcine

Sluzbeno ime zupanije koja obuhvaća zapadno podrucje regije Srijem/Srem je Vukovarsko-Srijemska zupanija, sa -IJE. U istocnom dijelu regije stanovnistvo kaze Srem, u zapadnom Srijem, sluzbeno je Srijemska, pa bih zamolio da radi tocnosti podataka tako ostane. Mjesto sa nazivom Vrginmost u Hrvatskoj vise ne postoji. Sluzbeno se zove Gvozd. Radi tocnosti podataka bilo bi u redu kada bi stajalo: Gvozd (nekadasnji Vrginmost). --XZ (razgovor) 15:53, 25. jun 2008. (CEST)

Jel to držanje predavanja neko ili mi se, nadam se, samo učinilo?

Službeni jezik ove Vikipedije je za tvoju TOČNU informaciju srpski, a općine, postrojbe, Gvozdove i slična s*anja ostavi na drugom mestu. Pozdrav uz prijateljski savet.

--Onjegin (razgovor) 04:10, 11. jul 2008. (CEST)

Pazi na rečnik i to kako se obraćaš drugima. -- Bojan  Razgovor  04:59, 11. jul 2008. (CEST)

Šta je ovo traži se izvor?

Kakav izvor se traži u rečenici sda su Srbi kuće i imanja imali u Hrvatskoj još pre kosovskog boja, kada u nastavku te iste rečenice slede godine kada su podignuti manastiri Krupa i Krka? Ili su to po novoj hrvatskoj istoriografiji Vlasi gradili manastire, pa su odjednom pred kraj devetnaestog veka rešili da postanu Srbi :)))) Dakle, to nije izvor, pa je potrebno da ga nađemo?

--Onjegin (razgovor) 04:21, 11. jul 2008. (CEST)

Znamenita srpska ličnost iz Hrvatske - Milka Dudundić????

Po čemu je to Milka Mesić znamenita osim što je žena trenutnog poglavnika?

--Onjegin (razgovor) 04:52, 11. jul 2008. (CEST)

Nazivi

Vidim da ovdje postoje neki nesporazumi oko naziva pojedinih gradova. Da krenem redom: Osijek nije Osek, kao što Beograd nije Bjeograd. Osječani svih narodnosti za svoj grad govore Osijek. Prema četvrtom izdanju Opšte enciklopedije, knjiga druga, 896. stranica (Prosveta, Beograd, 1986.) stoji:

„Osijek (antički naziv Mursa) najveći grad, glavni privredni, saobraćajni i kulturni centar i središte opštine (659 km2 st. 158 790) u Slavoniji, SR Hrvatska, na desnoj obali Drave, blizu njenog ušća u Dunav, nadm. vis. 93 m, st. 104 775; razvijena industrija, livnica, poljoprivrednih, tekstilnih i drugih mašina, hemijska, nameštaja, šibica (najveća u SFRJ), tekstilna sa konfekcijom i trikotažom, kože i obuće, prehrambena, građevinskog materijal i dr.; važan saobraćajni čvor – železnički i drumski, rečno pristanište i aerodrom; univerzitet (osn. 1975). Centar za znanstveni rad JAZU (osn. 1972) i dr. naučni instituti. Muzej Slavonije, historijski arhiv, pozorište, biblioteka, galerija slika idr. Sastoji se od Donjeg grada, Tvrđave (Tvrđa) i Gornjeg grada, koji su se do kraja XVIII. b. zasebno razvijali, kao i Novog grada. Prvi put se pominje 1196. pod imenom Esek; bio pod tusrkom vlašću 1526-1687. godine.“

Kao što se vidi spomena o nazivu Osek nigdje nema.

Ista enciklopedija, knjiga treća na 454. stranici za grad Split, koji se pokušava preimenovati u Spljet navodi:

„Split najveći grad na jugos. obali Jadrana i u Dalmaciji, njen glavni privredni i kulturni centar …“

Da ne navodim cijeli tekst natuknice, opet nigdje nema spomena naziva Spljet.

Gvozd ili Vrginmost

Sada, svrha Vikipedije bi trebala biti da daje točnu informaciju. Ako se grad sada zove Gvozd, onda bi tako trebalo stajati u tekstu i u naslovu članka. Promjena imena može bit objašnjena u samom članku u nekom od pododjeljaka. Navest ću neke primjere gdje je došlo do promjene grada, a članci su dobro napravljeni, jer se navodi sadašnje ime grada, uz napomenu dalje tekstu kako se taj grad prije zvao: najbolji primjer je de:Kaliningrad ili en:Kaliningrad – originalno ime Königsberg, zatim en:Karlovac – originalno ime Karlstadt, en:Volgograd, poznat i kao Caricin i Staljingrad ili Lovćenac ili Sekić.

Vukovarsko-srijemska županija ili Vukovarsko-sremska županija

Opet, s obzirom da se radi o služenom nazivu, svojevrsnom imenu i prezimenu, teritorijalno-upravne jedinice, trebalo bi stajati onako kako se zove u izvorniku. Da karikiram, tako Miljenka Jergovića nitko neće prozvati Milenkom Jergovićem, jer mu se tako više sviđa. Zato treba da stoji Vukovarsko-srijemska županija.--XZ (razgovor) 00:16, 21. jul 2008. (CEST)

• Što se tiče Osijeka, naravno, potpuno si u pravu, može samo Osijek, kao što je i Rijeka a ne Reka (mada sad upravo videh da u našem članku stoji da se na srpskom zove Osek, ali nema nikakve reference za to, a i moram priznati da u životu ne čuh za tako nešta, pa sam vrlo sumnjičav).
• Što se tiče Gvozda ili Vrginmosta, ne slažem se u potpunosti. To je već (za razliku od ostala dva primera) pitanje srpskog jezika. Jer iako hrvatske vlasti imaju pravo da promene ime gradu, tako od srpskog jezika zavisi kako će neki grad zvati u srpskom jeziku. Recimo, može da bude da se taj grad u hrvatskom zove Gvozd, a u srpskom Vrgimnost (Kao što mi Beč zovemo Bečom, dok ga u nemačkom nazivaju potpuno drugačije). Naravno, oko toga da treba da stoji objašnjenje se slažemo, i tu nema problema. Da navedem primer koji ilustruje o čemu govorim - grad koji se zvanično zove Klagenfurt, Slovenci zovu Celovec, i na slovenačkoj Vikipediji ćeš ga naći pod tim imenom
• I što se ovoga tiče, isto kao i sa Osijekom, treba da bude Vukovarsko-srijemska županija. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:53, 21. јул 2008. (CEST)

Da, u jednu ruku imaš pravo. No, evo opet postoji i suprotan(i) primjer(i), gdje se poštuju službena imena, kroz čitavi članak, uz navođenje i imena na službenom jeziku Wikipedije: de:Agram za Zagreb, de:Esseg za Osijek ili de:St. Veit am Flaum za Rijeku.--XZ (разговор) 01:40, 21. јул 2008. (CEST)

Наравно, могао бих и ја да додам још пар примера (на обе стране). Поента је да се око прве и треће тачке слажем са тобом, и мислим да су мање-више неоспорне, док око друге тачке треба поразговарати. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:54, 21. jul 2008. (CEST)

Znamenite ličnosti

Spisak znamenitih ličnosti je loše koncipiran. U njega su potrpane znamenite ličnosti koje su rođene u Hrvatskoj, iako su mnogi od njih samo rođeni tamo, i možda već se u detinjstvu preselili i sa Hrvatskom nikakve veze više nisu imali. Na primer Milutin Milanković (čim je stasao, otišao u Beč na studije) Jasna Šekarić ili Siniša Mihajlović.

U ovom spisku treba da se nađu osobe srpske nacionalnosti koje su se ostvarile (provele veći deo života, učinile dela zbog kojih su postale znamenite), boraveći na teritoriji koja je danas u sastavu Hrvatske. Znači mogu Vladan Desnica i Jovan Rašković, ali ne i Jovan Karamata. -- Обрадовић Горан (разговор) 06:27, 6. avgust 2008. (CEST)

Ne može nikako Vukovarsko - SRIJEMSKA

Uostalom, u toj županiji srpska nacionalna zajednica je vrlo brojna (ako ništa drugo). Na srpskom jeziku se kaže Srem, i samim tim na vikipediji srpskog jezika može se jedino zvati Vukovarsko-sremska županija, kao što se ne piše ni npr. Nider Esterajh nego Donja Austrija, Rajnland - Pfalc nego Rajnsko - Falačka i sl. Drugo, u srpskim istorijskim izvorima perioda koji se spominje u datom tekstu (od do) koristili su se izrazi Osek i Spljet. Prosto, tako je bilo u zvaničnoj srpskoj istoriografiji, s tim što naravno apsolutno nije sporno da oba grada od ujedinjenja 1918. godine imaju samo jedan naziv jednak i na srpskoj i na hrvatskoj varijanti srpskog jezika, a to su Osijek i Split. Stari nazivi su navedeni samo zbog istorijskog konteksta u delu teksta. Gvozd je prosto hajdučija. Neko je iz Zagreba tek tako odlučio da promeni viševekovni ili bar dvovekovni naziv Vrginmost preko noći, bez saglasnosti bilo koga, iznad svega stanovnika Vrginmosta, većinom Srba. Samim tim te fašisoidne pojave preimenovanja određenih mesta da bi ona što hrvatskije zvučala mogu se u datom tekstu samo negativno komentarisati. Degutantno bi bilo i pomisliti da se tekst Vrginmost zameni tzv. Gvozdom, koji je obična istorijska magla neproverena u široj evropskoj istoriografiji, poznata samo u glavama lokal-patriotskih kvazi-istoričara. Uostalom, i samo komentarisanje takvih stvari na Vikipediji koja koristi srpski jezik je u najmanju ruku suvišno i može da koristi isključivo u velikohrvatske svrhe kojima nadam se nije mesto na ovoj Vikipediji.

--Onjegin (razgovor) 02:58, 5. septembar 2008. (CEST)

Jesi li ti ikad čuo u životu da se u srpskom jeziku koriste i ekavica i ijekavica? -- Bojan  Razgovor  20:05, 21. septembar 2008. (CEST)

Znamenite ličnosti

Da li je moguće da u istom spisku znameniktih ličnosti, jedni pored drugih stoje naučnici kao Nikola Tesla, Milutin Milanović, Josif Pančić, Jovan Karamata i dr. i Jovo Stanisavljević Čaruga razbojnik bar tako piše u ovom spisku. --Drazetad (razgovor) 13:36, 21. septembar 2008. (CEST)

Sada bar znam sa kim imam posla

Dotični Bojan ili Bokica K, dodao je komentar na priču o tome da je hrvatska vojska okupirala Krajinu i proterala 250.000 Srba, dodaje u nastavku "oslobodila Hrvatsku od srbočetničke agresije i vratila 200.000 prognanih Hrvata!!!", što se može proveriti u istoriji stranice. Sada samo neka mi još neko kaže da je on administrator ili slično??? Mada, bio mi je sumnjiv i ranije, sad mi je jasno - proustaški smrad iz Temerina!!!

--Onjegin (razgovor) 03:47, 23. septembar 2008. (CEST)

Zapravo nije.Uporno ga je dodavao gospodin koji je išao u Afriku da bi sadiJo papriku,znate onu žutu,finu,ali ljutu.Kasnije se vratija `amo,kao i drugi domoljubi,i na kraju je zaglavija u Den `ag.Her Obradović i Her Bokica su ga vrćali,ali je taj dilić zaosta` u članku.Omaškom,virujem. Crni Bombarder!!! (†) 04:27, 23. septembar 2008. (CEST)

Mislio sam da li da ti odgovorim ili ne, ali neka ide u očin. Čudno mi je da ti ne voliš ustaše, kad ostavljaš svoje fobije od Jevreje, komunista i ijekavice, kategorišeš ljude da su Jevreji, braniš Dimitrija Ljotića, koristiš termin 'rase'. Rekao bih ti da su braća ti po ideologiji. A sad si zacementirao i nivo svoje inteligencije na jako nisku vrednost (da si pogledao istoriju izmena video bi ko je šta pisao). Stormfront bi se ponosio tobom --  Bojan  Razgovor  05:34, 23. септембар 2008. (CEST)

eeeeeeeeeeeeeeeeeeee

Prestanite da se prepucavate međusobno, nego pogledajte članak o Srbima u Hrvatskoj na hrvatskoj wikipediji !!! Kod njih vlada jedno jedinstvo i ustaški duh !!! Srbi su kolonizirani u Hrvatsku nakon Prvog svetskog rata i to je tako kod njih usvojeno...nemaju oni administratore koji će se tom baljezganju suprostaviti kao što bi se kod nas našlo njih gomila i tražila da članak bude neutralan.--Zrno (разговор) 18:39, 27. септембар 2008. (CEST)Zrno

Večita polemika na srpskoj Vikipediji

Vukovarsko-sremska ili Vukovarsko-srijemska županija!!! Samo me interesuje jedna stvar, do kada??? Da li iko skrene pažnju ovom Bojanu, Bokici ...oko toga ili se on i dalje pravi pametan i siri i jezicki hrvatizuje vikipediju i uwput sve koji drugacije misle naziva nacistima. Posle svih njegovih doskocica i vredjanja, kad mu neko na isti nacin odgovori taj je banovan. Taj isti Bokica ovde nekoga naziva nacistom!!! i cisto sumnjam da ga je iko banovao. Pazi ti njega STORMFRONT!!! Sta covek da kaze za ovakvo obracanje prema drugim korisnicima, ili je ovde neko zasticen kao polarni medved. Moze li negde da se predlozi, da ovaj "poslanik" napusti dato mu mesto i vrati se medju "obican svet" koji uredjuje Vikipediju, pa da za svoje postupke i obracanje odgovara na bilo koji nacin ili cemo ovako i u narednim godinama? A tom Bokici samo da odgovorim da je upravo njegovo ovakvo obracanje vid fasizma i netolerancije prema oprecnom misljenju, ako mu to nije jasno nema sta da trazi medju administratorima.

--Оњегин (разговор) 13:17, 3. октобар 2008. (CEST)

I jos jedna stvar...Ti ces da mi zabranis da branim Dimitrija Ljotica, a nista o istoriji ne znas. Da nije bilo Ljotica i njegovih domova za decu izbeglice iZ NDH moji preci ne bi preziveli Drugi svetski rat. Ne vidim da su takve stvari vezane za ovog coveka napisane u ovom tekstu o Ljoticu. Mada kad vidim kako lako lepis etikete ljudima da su nacisti i ostalo, sto bi znacilo da si ti automatski komunista onda mi je jasnije, da si bas klinja.

--Оњегин (разговор) 13:21, 3. октобар 2008. (CEST)

Neki ljudi su nacionalno orijentisani odn. pripadaju odredjenom narodu. To treba da shvatis. To sto si ti iz Vojvodine i pripadnik si neke manjine ili si iz mesovitog braka, ili si vaspitavan u bajkama o bratstvu i jedinstvu, to je tvoja stvar. Ima nas ovde koji to nismo, nego tacno znamo ko smo i sta smo. I toga se ne stidimo, ili bi mozda trebalo? I to ces morati da prihvatis. Za nas koji smo nacionalno odredjeni, npr. niko ko je na bilo koji nacin pomogao pripadnicima srpskog naroda ne moze da bude neprijatelj i izdajnik istog. Milan Nedic i Dimitrije Ljotic su heroji drugog svetskog rata za svakog ko je Srbin u duhovnom smislu. To sto oni ne odgovaraju pobednicima u ratu, njihovoj ideologiji i sl. to se nas ne tice. Oni su spasili stotine hiljada prognanog naseg naroda, a samu Srbiju totalne propasti u WW2. Nemam nista protiv da se naglasava da su saradjivali sa Nemcima i to je tacno. Pitanje je u cije ime su saradjivali, za svoju ili narodnu korist. Uostalom cetnici su saradjivali sa Amerikancima i Englezima, kao i partizani sa istima plus sa Sovjetima. I to nije sporno. Takvo misljenje nekih ljudi ovde ces morati sa postovanjem da prihvatis, jer je razlicito misljenje od tvog nesto cega ne treba da se bojis, nego moye samo da te natera da sire razmisljas o kompleksnim stvarima kakva je bio Drugi svetski rat. Najlakse je ponavljati mantre kao papagaj.

--Оњегин (разговор) 13:37, 3. октобар 2008. (CEST)

• Ne hrvatizujem ovu vikipediju.
• Bokica sam za prijatelje, za tebe sam Bojan.
• Ti se najveći ksenofob ove vikipedije, i to nije uvreda, već konstatacija. Mogu izlistati sve tvoje napade na nacionalnoj osnovi i ostale "lepe" reči.
• Nisam nikog uvredio, a da pri tom nisam bio prvi uvređen iz čista mira i još pri tom lažno optužen. A da li sam te uvredio, ja mogu izlistati tvoje doprinose, nek drugi zaključuju.
• Nedić je saradnik fašista iz nužde, a Ljotić je ideološki bio blizak Nemcima, sa Nemcima koji su ubili toliko Srba, da su priče o spasavanjima smešne. Odgovorni su smrt Srba koji nisu bili njihovi ideološki sledbenici.
• Ako Srbi iz Hrvatske kažu Vukovarsko-srijemska županija, po kom osnovu onda ti preimenuješ u Vukovarsko-sremska? Udaraš kontru Hrvatima? -- Bojan  Razgovor  14:02, 3. октобар 2008. (CEST)

Hrvatizujes ovu Vikipediju, jer se odjednom "pojavljujes" na svakoj stranici vezanoj za Hrvatsku, Hrvate, Srbe u Hrvatskoj i sve ostalo sto je vezano za Hrvatsku, kao da si pretplacen da pratis bas te stranice, sad dal je to slucajno ne znam, i dajes vajno objektivne komentare, cisto da coveku digne pritisak i da pomisli da si stvarno neki "jastreb", sto ja mislim da jesi, osecaj me obicno ne vara, a "jastrebove" prepoznam odmah po stilu i komentarima. Stanje Srba u Hrvatskoj trebalo bi da ti je poznato, narocito sada kada ova "najbrojnija manjina" uziva sva prava hrvatskog "demokratskog" drustva i to toliko da moraju da prihvataju sve ono sto inace ne bi da je to drustvo zaista demokratsko, pa tako i vajni "Srijem", mada je i to diskutabilno. Ne naginjes na hrvatizaciju, ali se pod firmom objektivnosti zalažeš za Vukovarsko-srijemsku županiju, Gvozd umesto Vrginmost i vrlo se onako brecnes kad neko to pokusa da vidi srpskim ocima. Da ne navodim sad primere. Smetala ti je i lista Naselja sa preko 500 Srba u Hrvatskoj ‚1991. , da se zna gde je i koliko Srba bilo i to pod firmom sta ce nam to kad imamo popis iz 2001, koji je naravno objektivan onako oficijelno zagrebački. Izlistati se moze gomila stvari, a želim da navedes gde sam ja to pokazao ksenofobiju, a da na tim stranicama neko nije pokazao prethodno srbofobiju ili velikosrbofobiju, odn. bez određenog povoda? Za mene je srbofobija kada mi neko kaže da rase ne postoje, pa od mene pravi majmuna i tikvu bez korena, ako nista obnovi lekcije iz biologije iz osnovne skole, kada neko srpski jezik proglašava hrvatskim, kada se pravno nasilje kao što je proglašavanje Srba u Hrvatskoj za nacionalnu manjinu od strane ksenofobnog ustaskog režima u Zagrebu prihvati kao cinjenicno stanje i normalno stanje, kada se fasisoidna pojava promena srpskih naziva mesta i drugih geografskih naziva ovde prihvata kao tobože demokratsko pravo jedne države da menja te nazive, a vrlo dobro se zna zasto su menjani, da bi to ovde na srpskoj Vikipediji mi onako pionirski prihvatili, ne znam pod kojom firmom, pa naravno da cu da se pobunim i da to kazem. Kada stranicu o Srbima u Hrvatskoj menja i preuredjuje neki Hrvat iz Zagreba, koji pritom ne ume ni da kuca tekst na cirilici, nego ga posle samo prevodi, pa treba neko da ide za njim i da menja uvjete, ć i č, dojmove, lipnje i ostalo. Kako se tekst o Kraljevini Mađarskoj koja je postojala do pada pod Habsburge zbog turske opasnosti u srednjem veku (bar do koliko je meni poznato Mohačke bitke iz 1526 godine), na sred srpske Vikipedije produžava u nedogled do danasnjih dana, pa se velikomađarske aspiracije na teritorije susednih naroda mrtvo hladno podrazumevaju. Pa se koriste pojmovi tipa: jedina mađarska teritorija slobodna ili sta vec u tom periodu je Srem, iako je dobro poznata sremska kulturna bastina, po cemu: mađarskim satorima ili srpskim manastirima na Fruskoj Gori, sta treba covek na to da kaže, da prizna da je npr. Srem eto otet jadnim Mađarima kao i cela Vojvodina, Transilvanija i ostalo na Trijanonskom sporazumu, kao da to nisu teritorije nastale raspadom Kraljevine UGARSKE naziv koji se u nasoj istoriografiji pravilno koristi da bi naglasio dva raylicita pojma Kraljevinu mađarsku što je mađarski nacionalni entitet i Ugarsku nastalu nagodbom sa Nemcima u Habsburskoj Monarhiji koja nije bila specijalno samo Mađarska država nego država svih naroda koji su je naseljavali, pa i Srba. Međutim, ne. Mi ovde imamo tekst, gde čovek samo što se ne rasplače nad sudbinom razdeljenog mađarskog naroda, čiju zemlju banditi raskomadaše, između ostalih i Srbi. Ovde isto treba da se otplace tura i da se ocuti, odn. pređe reko toga. Tako da takav tekst tu jos uvek stoji. Ti si se nasao da pricas o Nedicu i Ljoticu, da nisi zavrsio istoriju mozda pa znas ko je bio iz nužde, a ko ne. Šta čovek drugo da ti kaže kad se trpaš u stvari koje ne znas, nego da te uvredi na neki način da bi ti stavio do znanja da tvoja komsinica verovatno bolje sprema sarmu nego ti, pa spremanje sarme prepusti njoj. I na kraju ne bih ni znao da si i Bokica da se ne potpisujes, nekad ovako nekad onako, boli me bas uvo uostalom za to. Samo da znas da cu sve tvoje antisrpske aktivnosti ovde uvek komentarisati, nevezano koliko cesto budem bio banovan. Da cu Srijem uvek vracati na Srem, Gvozd na Vrginmost i slicno, to budi uveren. Mnogo je klubova i drustava na Vikipediji. Srecom ne misle svi isto i mnogo je ljudi ogorceno na odredjene antisprske tekstove, samo da se zna. --Оњегин (разговор) 18:17, 3. октобар 2008. (CEST)

Tražio si da ispadneš smešan, evo ti sad. Trudim se da da nadgledam sve sporne članke, posebno iz bliže proslosti, jer pokušavam da od ove Vikipedije napravim nešto politički korektno. A ti samo vidis ono sto tebi smeta. Ja sam na toj prokletoj hrvatskoj vikipediji blokiran jer sam hrvatskom Onjeginu rekao da je bolestan jer me je spopadao po nacionalnoj osnovi. Na jos prokletijoj bošnjačkoj vikipediji sam se borio za neutralan stav o Kosovu. I ima mnogo toga još što ti ne znaš.

Za vezu između srbofobija i rasa, restartuj se, pa mi ponovo objasni. I u školama se ne uči o rasama. Fasisoidna promena Vrginmosta u Gvozd je ista fasisoidnoj promeni Bosanskog Novog u Novi Grad. Da si napisao clanak Popis stanovnistva u Hrvatskoj 1991. i nabrojao sva, ali bas sva mesta, tu bi se videlo koliko je Srba živelo, a ne samo u onim do 500 Srba.

Tvoj ljubljeni Ljotić je sarađivao sa Nemačkoj u gome su progoni i koncentracioni logori bili državna politika, a Nemci su u Srbiji ljude zatvarali u logore i iz Srbije (!!!) ih slali u Jasenovac. Pitam se sto oni nisu spaseni. Ako tebe nije toga sramota, srecno ti bilo

Nece biti kako ti hoces, vec kako se većina dogovori. Ako vecina hoce Vukovarsko-srijemska, Gvozd ili Novi Grad, bice tako. A ako hoće Vukovarsko-sremska, Vrginmost i Bosanski novi, biće tako A tvoje fobije od ijekavice zadrži za sebe.

I nemoj, ali nemoj mene da porediš sa sobom. Nikada. Da li treba da tražim odraze tvoje kulture i da se još više osramotiš? -- Bojan  Razgovor  19:24, 3. oktobar 2008. (CEST)

Nekoliko prijateljskih savjeta za Onjegina u cilju bolje komunikacije na vikipediji:

• Trudi se da ne pišeš kilometarske tekstove nego da svoje stavove staviš u što manje teksta.
• Piši kraće rečenice (odnosno ne piši rečenice koje obuhvataju preko 3 reda) odnosno koristi tačke gdje su potrebne, a ne zareze.
• Nemoj da se uzbuđuješ i koristi tehniku da ne pišeš ništa kad si uzbuđen. Ostani hladan kao led i koncentriši se na argumente.
• Nemoj da etiketiraš druge korisnika sa kojima si u sporu/raspravi, dakle nemoj druge da nazivaš srbofobima, jastrebovima, fašistima itd.
• Nemoj da pretpostavljaš i iznosiš nagađanja o nečijem privatnom životu, dakle ko je rođen u mješovitom braku, ko pripada kojoj nacionalnosti/nacionalnoj manjini itd. i na taj način da pokušavaš da diskvalifikuješ sagovornika. Diskvalifikuj ga argumentima, njegovim eventualnim protivuriječnostima, itd.
• Nemoj govoriti drugima šta će morati (da prihvate, da priznaju, da se slože, da pristanu itd.)
• Ako hoćeš da se Bojanu (ili bilo kome drugom) oduzmu administratorska prava, pokreni raspravu i glasanje na ovoj stranici, ali dobro pripremi argumente, izvore, itd. jer se ta prava ne oduzimaju samo zato što se neko s nekim zakačio ili je neki korisnik isfrustriran. Dakle, ako si siguran da Bojan zloupotrebljava svoja prava, i to možeš da dokažeš, podnesi zahtjev. --Darko Maksimović (razg.) 21:18, 3. oktobar 2008. (CEST)

Ne kažem da je u pravu Bojan, niti kažem da je u pravu Onjegin, samo pokušavam da dam par savjeta za ponašanje u razgovoru na vikipediji. Dobronamjernih. --Darko Maksimović (razg.) 21:18, 3. oktobar 2008. (CEST)

Vrlo dobri saveti! Hvala, Darko. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:26, 3. oktobar 2008. (CEST)

Nema na čemu) :) --Darko Maksimović (razg.) 23:33, 3. oktobar 2008. (CEST)

Nema potrebe, ja nisam admin vec nekoliko nedelja. -- Bojan  Razgovor  07:48, 4. oktobar 2008. (CEST)

Ne bih da se mešam u ovu vašu raspravu, ali mi stvarno smeta što je prvo stavljena karta Srba u Hrvatskoj po popisu iz 2001. godine, nakon etničkog čišćenja, kao udarna karta, a tek pri dnu strane karta Srba pre rata. Mislim da mnogo dopuštate Hrvatima da prave izmene...njihov ustaški članak o Srbima u Hrvatskoj je zaključan i njihovi administratori ni malo ne brinu o neutralnosti --Zrno (razgovor) 14:47, 4. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Ja tek sada vidim i ne mogu da verujem !!!!!! Srbi u Hrvatskoj većinom govore hrvatski jezik !!!!! Ko je to napisao baš me zanima ? Da li je vama poznato da je za standardni hrvatski jezik usvojeno štokavsko narečje koje su doneli Srbi sa sobom kad su naseljavali Hrvatsku. Do dolaska Srba, u Hrvatskoj su postojali Kajkavski i Čakavski koji se danas pričaju u oblastima gde nikad nije bilo Srba - Zagorje, Istra, Primorje...to je hrvatski jezik, a ne oni kojim pričaju Srbi tj. štokavski.--Zrno (razgovor) 15:04, 4. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Eto ni ja ne bih da se mešam ali... Jeste tako kako ti Zrno napisa i to može da smeta... Ali ovde nije reč o smetanju, ovde je reč o činjeničnom stanju, a ono je tako... Članak se valjda odnosi na Srbe u Hrvatskoj danas... Pa onda ide istorijat nadalje...Ima u članku i to pri kraju i o 'Oluji i treba da ima i tada se može sagledati to o čemu ti govoriš... Kako to Hrvati rade – to jeste njihova stvar, a ovde, naša stvar je da ne unosimo, bar po meni, nikakve propagandne poruke, pa ma koliko nam njihove smetale... Jedino što mislim da bi tom članku trebalo u delu VIDI JOŠ dodati i Operacija Oluja... A to u vezi jezika je isto tako prilično odmereno i izbalansirano – većim delom hrvatski i onda itd... Opet, sviđalo se to nekom ili ne, bili mi za ili protiv, hrvatski jezik je sada hrvatski jezik, a sva ta objašnjenja o narečjima spadaju u članak hrvatski jezik... Ja ništa i nikog ne branim, a i ne napadam, već samo iznosim svoje mišljenje o tome gde se i šta se piše... --Nikostrat (razgovor) 15:26, 4. oktobar 2008. (CEST)

Činjenica je da Srbi iz Hrvatske pričaju hrvatski jer ako neko koristi reči kao što su: trvanj, lipanj, tisuća, vratar itd. onda je to svakako hrvatski jezik, isto tako bar ovde kod mene u BL Hrvati pričaju srpski. Njihova deca u školi uče srpski, a ne hrvatski. --Nagraisalovićkaži/laži 15:36, 4. oktobar 2008. (CEST)

Tisuća se kaže i na zlatiboru npr. To je takođe srpski. E sad što kod nas srpskim ljudi smatraju samo onako kako se govori u beogradu je druga stvar. Znači bez relevantne reference (neki popis po kome se većina srba u hrvatskoj izjasnila da govori hrvatskim a ne srpskim jezikom) tu rečenicu treba ukloniti. A da li je hrvatski jezik potekao iz srpskog ili ne uopšte nije relevatno ovde. Važno je da je priznat kao postojeći jezik i mi to moramo poštovati --Jovan Vuković (r) 16:40, 4. oktobar 2008. (CEST)

Čuj to, sad je bitno da li kažu tisuća ili lipanj, a kad se govori o npr. crnogorskom jeziku onda se tvrdi da nije bitno jeste li to ili nije zapravo srpski jezik nego kako se oni izjašnjavaju. Baš kako Jovan reče, bitaj je podatak sa nekog popisa, a podrazumijevano stanje (ako tog popisa nema ili ne možemo da dođemo do njega) je da pričaju srpski, kao što i pričaju. Srbi u stanju kakvom jesu tamo, i imajući u obzir njihov nacionalni osjećaj, sigurno ne tvrde da pričaju hrvatski jezik. --Darko Maksimović (razg.) 17:06, 4. oktobar 2008. (CEST)

Evo ovako, imam neke rodjake u Čakovcu i njihova deca u školi uče hrvatski. Ne kažem da je ovo za sve Srbe tamo, ali sigurno važi za većinu.--Nagraisalovićkaži/laži 17:38, 4. oktobar 2008. (CEST)

To nema nikakve veze šta oni uče u školi. Valjda djeca koja ne idu u školu ne pričaju nijednim jezikom? Oni tamo uče srpski zato što nemaju drugog izbora, a jezik kojim se služe je onaj koji oni kažu. Da je Balkan normalan, kao što se u cijeloj Velikoj Britaniji i Americi uči engleski, i ovde bi se znalo kojim se jezikom govori, a u našem slučaju smo primorani da bilježimo ono kako se čovjek izjašnjava, ako takav podatak negdje ima (referenca koja je data u članku ovde odnosi se na stanovništvo bez pomena nacionalnosti). Ja sam rođen u Tuzli, pa bih valjda sad pričao bosanski da sam ostao tamo zato što se u školi uči "bosanski". --Darko Maksimović (razg.) 17:42, 4. oktobar 2008. (CEST)

Ja sam rođen u Tuzli, pa bih valjda sad pričao bosanski da sam ostao tamo zato što se u školi uči "bosanski".

Naravno, pričao bi: ćuj ba raja i ne bi bio Maksimović već Maksimovič.--Nagraisalovićkaži/laži 17:55, 4. oktobar 2008. (CEST)

Ne bih, to priča seoski narod u okolini Sarajeva ;-) --Darko Maksimović (razg.) 18:23, 4. oktobar 2008. (CEST)

Šalu na stranu, zanima me da li negde piše da Srbi u Hrvatskoj govore srpski, a ne hrvatski? Mislim da to treba biti na popisu Hrvatske.--Nagraisalovićkaži/laži 18:31, 4. oktobar 2008. (CEST)

Polaziš od loše premise. Treba negdje dokaz da Srbi pričaju hrvatski, pošto se srpski podrazumijeva. --Darko Maksimović (razg.) 18:35, 4. oktobar 2008. (CEST)

Nije to baš tako, evo još ličnih primera:

Nekoliko mojih rođaka u SAD i Kanadi su Srbi (znači oba robitelja su sa prostora RS), ali njihova deca ne govore srpski. Šta kažeš na to?--Nagraisalovićkaži/laži 18:45, 4. oktobar 2008. (CEST)

Ja samo smatram da je Srbima dovoljno stresa kad odu na hrvatsku vikipediju i da ne treba to da doživljavaju i na srpskoj. Nadam se da više neću nailaziti na takve gluposti, kao što je tvrdnja da Srbi u Hrvatskoj govore hrvatski jezik, a Hrvati u Srbiji hrvatski takođe, mada i jedni i drugi govore srpski. --Zrno (razgovor) 19:51, 4. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Pa jer ti je tu jasno kojim se jezikom govori. A u suštini srpski, hrvatski bošnjački i uskoro crnogorski su jedan jezik, koji se različito naziva. E sad ako možeš da napraviš jasnu granicu između srpskog i bošnjačkog onda ti svaka čast. A normalno je da s epodrazumeva da srbi govore srpski jezik, a ne neki drugi. Mada ne znam ni da li je to potrebno da stoji u članku. Inače bi mogli i u članku Beograd da stavljamo da srbi u beogradu govore srpski jezik. --Jovan Vuković (r) 19:55, 4. oktobar 2008. (CEST)

Za Nagraisalovića: nije ti dobro poređenje. Da li Englezi u Škotskoj pričaju engleski jezik ili škotski (kad bi sad Škoti izmislili takav naziv)? Govorimo o situaciji kad je bukvalno jedan te isti jezik i pitanje je govornika kako se opredjeljuje. A ubijeđen sam da možemo da pođemo od pretpostavke da se izjašnjavaju da govore srpski jezik, a ne hrvatski, osim možda izuzetaka koji hoće da se uklope u sredinu. --Darko Maksimović (razg.) 20:02, 4. oktobar 2008. (CEST)

Ni ti nisi našao dobar primer.. pošto postoji škotski jezik :) Elem, zaista nema potrebe da potežemo stričeve iz Kanade i tetke iz Čakovca, i da trošimo ovoliko vremena. Da li postoje podaci sa popisa? Da li je popis sproveden korektno? (U Bugarskoj recimo ne možeš ti da se izjasniš šta si i ko si kao u Srbiji, već te popisivač umetne u predefinisane kategorije - ako kažeš da si Makedonac, on klimne glavom i zaokruži Bugarin. Znači ovo se može utvrditi tako što ćemo videti da li se iko izjašnjavao da govori srpski - ako jeste, onda možemo da prihvatimo da je metodologija bila korektna). Ako postoje podaci popisa i ako prihvatamo te podatke za prihvatljive - onda kažemo kako je popis rekao, sve sa izvorom. Ako nema podataka sa popisa a ima nekih drugih - onda postupiti po njima. U suprotnom ukloniti podatak o jeziku i tačka. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:10, 4. oktobar 2008. (CEST)

Za Jovana i Darka: Znači vama neće onda smetati da prebacivanje članaka sa bosanske i hrvatske viki na našu. Pošto je to sve isti jezik.--Nagraisalovićkaži/laži 20:11, 4. oktobar 2008. (CEST)

Mislim da nešto nisi shvatio...znam ja da Srbi, Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati štokavci govore svi istim jezikom, a to je srpski. Međutim, u ovom članku je pisalo da Srbi u Hrvatskoj uglavnom govore hrvatski. To što su ti Srbi na popisu rekli da govore hrvatski, za mene nije relevantno. Isto tako su Hrvati govorili da prema zadnjem popisu iz 2001. ima samo 6 Srba u Splitu, a samo ja imam nekoliko desetina rođaka Srba tamo. I ja sam sklonio ono o jeziku i nadam se da niko neće vraćati tu sramotu.--Zrno (razgovor) 20:14, 4. oktobar 2008. (CEST)Zrno I ona karta Srba iz 2001. je rađena na nivou opština a ne naselja, smišljeno, da bi Srbi zauzimali što manju površinu--Zrno (razgovor) 20:19, 4. oktobar 2008. (CEST)Zrno

E, to šta radiš već nije lepo! Kako očekuješ da će ti iko kasnije verovati ako fabrikuješ podatke? Kako to da su tvrdili da ima 6 Srba u Splitu? Da nije brojka malo veća? Možda 3.047 (da, znam.. hteo si da kažeš 3047, ali su brojevi slični pa ti se omaklo pri kucanju). -- Обрадовић Горан (разговор) 20:23, 4. oktobar 2008. (CEST)

Pre nekoliko godina je u svim novinama bila hit vest da ima samo 6 Srba u Splitu. Kasnije je utvrđeno da se tih 6 izjasnilo da pripadaju "srpskoj pravoslavnoj crkvi" a ostalih 3 hiljade da pripadaju "pravoslavnoj crkvi"...tako su Hrvati zaključili da ima samo 6 Srba u Splitu. Ista takva je propaganda i sa hrvatskim jezikom. --Zrno (razgovor) 20:29, 4. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Najozbiljnije te upozoravam da pripaziš na svoje ponašanje! Fabrikovanje podataka je vrlo ozbiljan prekršaj, i možeš da budeš blokiran zbog njega. Ako je bila hit vest u svim novinama, neki trag o tome mora da je ostao na Internetu. Izvoli dostaviti izvor.

Sad što se tiče popisa. Koga zanima šta je ovaj ili onaj rekao? Jel postoje podaci sa popisa? Jel tamo lepo piše 3 hiljade? Kakve to onda ima veze sa nečijom interpretacijom podataka. Pitanje je vrlo jednostavno: da li je popis sproveden korektno. Za pitanja popisa su bitni samo podaci koji se nalaze na http://www.dzs.hr/ a ne nekakvi drugi. Ti znači pokušavaš da diskredituješ podatke sa popisa. To svakako ne možeš da učiniš time što ćeš da napadneš neku netačnu ili zlonamernu interpretaciju tih podataka. Moraćeš da nađeš podatak na sajtu njihovog zavoda za statistiku, koji je netačan i dokaz da je podatak netačan. Do tada toliko. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:39, 4. oktobar 2008. (CEST)

http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20021113/temedana01.asp - to je članak u Slobodnoj Dalmaciji u kojoj bivši gradonačelnik govori o tome u podnaslovu "Podaci o broju Srba su netočni" - to je samo mali trag koji sam našao, a pisalo se o tome mnogo. I pripazi ti na svoje ponašanje malo !--Zrno (razgovor) 20:59, 4. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Aha, znači ti kada hoćeš da argumentuješ tvrdnju o popisu čitaš šta o njemu govori Slobodna Dalmacija? Bolje da ne pitam gde bi tražio podatke o BDPu.. verovatno kod lokalnog frizera. Bravo, baš takvi su nam potrebni za rad na Vikipediji.. Dakle, popis je netačan zato što..? -- Обрадовић Горан (разговор) 21:08, 4. oktobar 2008. (CEST)

E ljudi, ajde dajte prvo link gde se govori da po popisu većina srba govori hrvatskim jezikom. Pa posle osporavajte njegovu tačnost. Ako u popisu to stoji onda stavite u tekst da je po zvaničnom popisu iz 2002. godine većina srba govorila hrvatskim jezikom (brojka), pa potom srpskim (brojka) i zulu jezikom (brojka). Bez referenci cela ova priča nema smisla. Mada čisto sumnjam da će neko naći validnu referencu koja pokazuje da srbi govore hrvatskim jezikom --Jovan Vuković (r) 21:15, 4. oktobar 2008. (CEST)

Možda ja nisam bio dovoljno jasan ili ti nisi shvatio..moj frizer je shvatio kad sam mu pričao, a ne piše članke na vikipediji. Iz novinskog članka se jasno vidi da novinar pita gradonačelnika otkud tako minimalan broj Srba u Splitu prema zadnjem popisu a gradonačelnik kaže da to nije tačno. To jasno govori o propagandi na koju je i novinar naseo. Ja nisam osporavao podatke sa državnog zavoda za statistiku Hrvatske. Bok stari !!!--Zrno (razgovor) 21:23, 4. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Kuliranje

Ovako!!! !!!!!!

• „Ustaški mešanac iz Temerina“ i slične karakteristike potpadaju pod Politiku nulte tolerancije. Još jedno takvo nekontrolisanje poganog jezika i uslediće beskonačan blok. Oko ovoga nema razgovora. S tim rečenim, ni „ovim si zapečatio svoju inteligenciju“ a ni „Stormfront bi se ponosio tobom“ nije lepo izražavanje i ne priliči iskusnom korisniku niti administratoru, čak i ako je isprovocirano. Ako neko krši PNT, onda ga na to treba upozoriti.
• Ovde se ne bavimo dokazivanjem ničega, već dokumentovanjem. Pisanje enciklopedije je dosadan posao prikupljanja znanja, a ne kreativan posao osmišljavanja sveta. Ako u članku stoji tvrdnja o tome koliko ljudi govori ovaj ili onaj jezik, onda je jedino pitanje da li je ta tvrdnja dokumentovana. Ako jeste, onda ona ima tu da stoji ma šta neko o njoj mislio. Ako nije, ona se može uvek ukloniti. Teret dokazivanja je uvek na onima koji teže uključivanju informacija, a nikada na onima koji teže njihovom uklanjanju. I, takvo uklanjanje je mnogo lakše sprovesti nego juriti ustaške mešance i honvedske utvare i ciJine plaćenike po stranama za razgovor. Umesto neposrednog uklanjanja, može se u duhu pretpostavljanja najbolje namere prvo ubaciti šablon {{činjenica}}, a zatim ukloniti ako niko ne unese izvor za nekoliko sedmica — takvim dobronamernim postupanjem ćete sebi značajno podići rejting u viki zajednici.
• Vikipedija na srpskom jeziku nije nacionalna enciklopedija Srba. Na Vikipediji na srpskom jeziku pišemo nepristrasnu, potpunu, tačnu i slobodnu opštu enciklopediju na srpskom jeziku. Na Vikipediji na hrvatskom jeziku rade ono što rade, u skladu ili neskladu sa ciljevima Zadužbine Vikimedija (nije ni moje ni bilo čije da se time bavi na ovom, potpuno nepovezanom, projektu). Ako se nekome više sviđa kako funkcioniše Vikipedija na hrvatskom, neka „nauči“ „hrvatski jezik“ i ode tamo da uređuje — lepo će se uklopiti. --Dzordzm (razgovor) 01:28, 6. oktobar 2008. (CEST)

Poštovani kolege Vikipedijci, javlja se „Hrvat“, pardon, ustaša „iz Zagreba“, „koji se našao miješati u srpsku Vikipediju… Ma što to on ima tu raditi“. (Pogledajte moju stranicu za razgovor i Onjeginove i Zrnine komentare.)

Bez zle namjere, nadovezat ću se na posljednju tvrdnju kolege Dzordzoma, koji kaže da: „Vikipedija na srpskom jeziku nije nacionalna enciklopedija Srba. Na Vikipediji na srpskom jeziku pišemo nepristrasnu, potpunu, tačnu i slobodnu opštu enciklopediju na srpskom jeziku.“

Zrno, je u čuđenju podatku da Srbi u Hrvatskoj govore hrvatskim jezikom izbrisao referencirani, i to ne forumaški, već službeni podatak sa posljednjeg popisa stanovništva u Republici Hrvatskoj iz 2001. godine. Podaci koji su dostupni na internetu na [1] pod Baze podataka – Popisi – Popis stanovništva 2001. – Rezultati – Tablice – Točke 12 i 13.

• Da obrazložim tvrdnju: prema posljednjem popisu stanovništva u Hrvatskoj je 2001. godine živjelo 4 437 460 stanovnika od čega: je Hrvata bilo 3.977.171 ili 89,63%, dok je Srba bilo 201.631 ili 4,54%. Pretpostavimo li načas da su nacionalno neizjašnjeni (98.130 ili 2,01%) i nepoznati (17.975 ili 0,41%) stanovnici Hrvatske svi Srbi, dobit ćemo ukupan broj Srba od 317.736 ili 6,96%.

• Situacija prema materinskom jeziku je sljedeća: hrvatski kao materinski jezik govori 4.265.081 stanovnika ili 96,12%, dok srpski govori 44.629 ili 1,01%. Ako u govornike srpskog jezika pribrojimo i sve govornike hrvatsko-srpskog (2.054 ili 0,05%), srpsko-hrvatskog (4.961 ili 0,11%) pa i sve nepoznate (16.709 ili 0,38%) dobit ćemo podatak da na razini Hrvatske srpski govori 68.353 ili 1,55% stanovništva.

• Na lokalnoj razini to izgleda ovako. U Vukovarsko-srijemskoj županiji, koja ima najveći udio Srba među županijama u Hrvatskoj, Srbi čine 15,45% stanovništva (31.644), no srpski jezik govori 10,08% (20.650), što je također najveći udio među županijama. Hrvata je 160.277 ili 78,27%, a hrvatski je materinski jezik za 176.714 ili 86,30% stanovništva. Ako, kao u prethodnom primjeru za teritorij čitave Hrvatske među Srbe dodamo sve nacionalno neizjašnjene (2.553 ili 1,25%) i nepoznate (823 ili 0,40%), a u govornike materinskog srpskog sve govornike hrvatsko-srpskog, srpsko-hrvatskog i nepoznate dobit ćemo da u Vukovarsko-srijemskoj županiji živi 35.020 ili 17,10% Srba od kojih 22.393 ili 10,79% govori srpski kao materinski jezik. Onih 6% možda govori kineski?

• Za drugi primjer sam uzeo Rijeku, grad koji se može podičiti dugotrajnom multikulturalnošću i koji nije pretrpio izravna ratna razaranja. U Rijeci je 2001. godine živjelo 144.043 stanovnika, od čega je Hrvata bilo 115.797 ili 80,39%, a Srba 8.946 ili 6,21%. Opet, sa neizjašnjenima, kojih je bilo 7.272 ili 5,05% i nepoznatima (834 ili 0,58%) dobit ćemo broj od 17.052 ili 11,84% Srba. Hrvatski kao materinski jezik govori 133.964 ili 93,00% stanovnika Rijeke, a srpski samo 1.131 ili 0,79%. Uz govornike hrvatsko-srpskog (138 ili 0,10), srpsko-hrvatskog (351 ili 0,24%) i nepoznatih (718 ili 0,50%) udio govornika srpskog raste na 2.338 ili 1,13%.

• Iz navedenog je vidljivo da udio Srba na nacionalnoj razini, kao i na svim lokalnim razinma ne prati i udio govornika srpskog kao materinskog jezika, unatoč tome što na popisu stanovništva postoji opcija izjašnjavanja srpskog kao materinskog jezika.

Kako medalja ima dvije strane, trenutačna verzija stranice o Srbima u Hrvatskoj, i to povijesnog dijela, je zapravo samo naličje iste stranice na Vikipediji na mome materinskom jeziku. Nije u redu da se kroz povijeni dio članaka, neprestano provlači teza o ugroženosti i samo ugroženosti Srba u Hrvatskoj, bez ijednog spomena velikana poput Josifa Rajačića i Svetozara Pribičevića i njihove uloge u srpskom nacionlanom korpusu u Hrvatskoj. Srbi u Hrvatskoj žive najmanje 300 godina, i tih 300 godina dobrih odnosa, bratimljenja i suživota dvaju naroda, Hrvata i Srba, ne smije se zasjeniti kratkim, ali bolnim periodima neuvažavanja dvaju naroda. Da citiram tekst V. Sekulića preuzet sa stranice Vijeća srpske nacionalne manjine u Zagrebu:

„Postaje sasvim očito da su Srbi i Hrvati svoje najveće dosege dostigli kada su se uvažavali i surađivali, a najteže padove baš onda kada su se sukobljavali i uzajamno negirali. To bi mogla biti i glavna pouka historijskog iskustva Srba u Zagrebu: Hrvati i Srbi u Zagrebu su, otvarajući se jedni prema drugima i surađujući na univerzalnim principima uvažavanja i poštovanja drugog, na principima integracije, a ne asimilacije, ostvarili svoja najvrednija, evropski relevantna postignuća koja nadrastaju nacionalne okvire, stvorivši od Zagreba značajno evropsko kulturno središte, a također i značajan privredni centar.“ --XZ (razgovor) 19:58, 6. oktobar 2008. (CEST)

Hvala na linku. Dakle, prema metodologiji hrvatskog zavoda za statistiku,

Pod materinskim jezikom podrazumijeva se jezik koji je neka osoba naučila govoriti u ranom djetinjstvu odnosno jezik koji osoba smatra svojim materinskim jezikom ako se u kućanstvu govorilo nekoliko jezika.[2]

a ako se u kućanstvu govorio samo jedan jezik, pod maternjim jezikom se podrazumeva onaj koji je osoba naučila govoriti u ranom detinjstvu, bez obzira koji jezik ona smatra svojim maternjim. Ne znam zašto me ne čudi da je uvek u pitanju "hrvatski". Nikola (razgovor) 20:26, 6. oktobar 2008. (CEST)

Poštovani gospodine XZ !!! Nisam rekao ste vi ustaša, ali sigurno tako mogu osloviti onoga ko je napisao onu očigledno ustašku propagandu na hrvatskoj wikipediji u članku „Srbi u Hrvatskoj“ i vaše administratore koji to štite. Da li ti je možda palo napamet da napišeš nešto na hrvatskoj wikipediji na ovu temu, ili da barem ispraviš onaj fašistički stav ? Brojnost Srba u Hrvatskoj je posljedica nasilne kolonizacije u doba Jugoslavije...hahaha...i onda neki administrator samo dodao „traži se izvor“.--Zrno (razgovor) 21:47, 6. oktobar 2008. (CEST)Zrno

To što Srbi smatraju da pričaju Hrvatski je žalosno...mogla bi hrvatska država da ispravi istorijsku nepravdu načinjenu pravim Hrvatima - onima što pričaju Kajkavski i Čakavski i da uvede jedan od tih ili oba kao standarne hrvatske književne jezike...umjesto Štokavskog koji je srpski jezik i jezik Srba katolika koji se danas identifikuju sa Hrvatima. Tada bi se jasno znalo ko priča srpski a ko hrvatski. Umjesto toga dolazimo do apsurdne situacije, koja je i dovela do ovih sukoba...da je srpski jezik postao hrvatski, plus što su i Srbi počeli vjerovati da je hrvatski...i što govore tečniji „hrvatski“ od Hrvata u Zagorju i u dalmatinskom primorju. Pozdrav XZ... nemam ništa protiv tebe, ali mora neko da ti iznese činjenice, pošto to nećeš čuti u Hrvatskoj...možda je i dobro što dolaziš na srpsku wikipediju.--Zrno (razgovor) 21:47, 6. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Dobro, jel’ može ovako kako sam ja sada uneo? [3] To su sve suvi, dosadni, neoborivi podaci, bez originalnog istraživanja. --Dzordzm (razgovor) 22:11, 6. oktobar 2008. (CEST)

Ako je hrvatska definicija maternjeg jezika takva, onda to može samo da ide u prilog srpskom jeziku. Ako se dete rodilo u srpskoj porodici, od ranog detinjstva je naučilo jezik svojih roditelja tj. srpski, kao što su oni naučili od svojih roditelja i tako unazad do 1305. godine, kada su se prvi Srbi naselili u Dalmaciju. --Zrno (razgovor) 22:25, 6. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Aha, kako da ne:) Rečenice kao što su: "Srbima su po logici roditelji bili Srbi, pa su od njih u ranom detinjstvu naučili svoj maternji jezik, odnosno srpski." predstavljaju čist POV. Po čijoj logici? Tvojoj? --loshmi (razgovor) 23:28, 6. oktobar 2008. (CEST)

Mislio sam da će to biti svačija logika, ali vidim da grešim. Naučno je dokazano da Srbi pričaju hrvatski...uostalom to piše u hrvatskom zavodu za statistiku...izvini molim te što sam se drznuo da to osporavam--Zrno (razgovor) 23:47, 6. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Tvoje je pravo da misliš šta hoćeš, ali ako hoćeš nešto da osporavaš upotrebi činjenice. --loshmi (razgovor) 23:59, 6. oktobar 2008. (CEST)

Pobedio si..povlačim se ! Ne mogu nikako da osporim da Srbi govore hrvatski. Moja logika je glupa a činjenica nemam --Zrno (razgovor) 00:18, 7. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Ako neko bude napisao da u Srbiji žive nacionalne manjine kao što su Marsovci i Teletabisi, zato što ih ima u Srbiji prema zadnjem popisu, hoću li i to morati da osporavam činjenicama ? --Zrno (razgovor) 00:44, 7. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Evo ja da pokušam da objasnim korisniku Zrno šta Lošmi i Džordž (oprostite ako sam nekoga zaboravio) hoće da kažu. Zrno, ja se s tobom slažem (možeš da vidiš i u mojim porukama iznad ako mi ovde ne vjeruješ) da se podrazumijeva da Srbi pričaju srpski jer ako se izjašnjavaju kao Srbi onda se izjašnjavaju i kao da govore srpski jezik. Kod nas nas na Balkanu je to, nažalost, stvar izbora jer je srpski jezik u prošlosti prisvajao kako je ko htio, a danas to čine i još neki (Muslimani, Crnogorci po nacionalnosti, itd.) Kad je već stvar izbora, i to je zvanična politika u realnom svijetu, to mora biti zvanična politika (i jeste) i kod nas na vikipediji (kao i na drugim vikipedijama). Dakle, ono šta čovjek kaže da je (Srbin, Hrvat itd.) - to je. Ono što čovjek kaže da je njegov jezik, ako je taj jezik zvanično priznat negdje, to je njegov jezik. Slagali se mi ili ne. Ako se složimo da je to naša zvanična politika, sve što je potrebno je da navedemo relevantan izvor na kojem to piše, i to je podatak (jer se vikipedija bavi isključivo podacima). --Darko Maksimović (razg.) 01:07, 7. oktobar 2008. (CEST)

Sad kad nam je to jasno, možemo da naiđemo na problem - pojedini korisnici osporavaju dati izvor, metode njihovog dolaženja do tih podataka itd. Tada je potrebno doći do kompromisa. Kompromis može biti, i dokazao se tokom vremena kao najbolji, ovo što je Džordž uradio - ne reći „Ovo je činjenica“ nego reći „po tom i tom izvoru, na tom i tom mjestu, tvrdi se da je ovo činjenica.“. To je kompromis jer ne želimo reći da je to tačno jer oni kažu da je tačno (neko sumnja u te podatke) nego kažemo da je činjenica da to oni kažu. I to je zaista činjenica, zar ne? Potencijalnom čitaocu se ostavlja izbor da sam u te izvore vjeruje ili ne. Mi smo mu iznijeli činjenicu da to oni kažu, jer je naš posao da se bavimo podacima. --Darko Maksimović (razg.) 01:07, 7. oktobar 2008. (CEST)

Inače, što se tiče tvoje poslednje poruke: nama niko ne brani da se koristimo logikom, ali ne i „logikom“. Dopusti da objasnim: pošto je nacionalnost stvar opredjeljenosti, a ne genetike (miješanje hiljadama godina je ostavilo jako malo izvornih Srba iz prvobitnog srpskog plemena koji se nimalo nisu miješali baš nikad u tom ogromnom periodu; pa čak i u toj praistoriji su se miješali među plemenima, zar ne?), ne mora biti logično da je sin Srbina takođe Srbin, jer je njemu, kao i u cijelom svijetu a ne samo kod nas, sasvim dozvoljeno da se opredjeljuje i kao Irac, ako on to hoće. Zato to nije logika, nego „logika“. A takvom se ne smijemo koristiti. Umjesto nje, možemo recimo reći (već sam našao izvor, samo dok ga stavim tamo) da djeca u većini gradova Hrvatske imaju jedino „hrvatski“ jezik na raspolaganju u školama, i zato dosta njih misli da zaista priča baš taj hrvatski. To ti je proces asimilacije protiv kojeg se može i treba boriti, ali ne na vikipediji. Na vikipediji možemo da stavimo samo podatak o takvom učenju u njihovim školama, a na čitaocu je da shvati da je to asimilacija. Ako je neko relevantan, na relevantnom mjestu, i glasno rekao da je to asimilacija, može se i to staviti u članak. Ali ne možemo mi dolaziti do tog zaključka jer tu logike nema - to je zaključivanje koje je podložno ličnom mišljenju a to se na viki zove POV - zabranjeno je. Eto toliko, nadam se da shvataš moje dobre namjere, kao što i ja shvatam tvoje. Samo moraš da se boriš pravim sredstvima jer ti rasrđenost ništa neće pomoći. Poz --Darko Maksimović (razg.) 01:07, 7. oktobar 2008. (CEST)

Jasno je meni sve to što si rekao , ali mi jedna stvar nikada neće biti jasna...zašto neki Srbin ima potrebu da stavi na wikipediju apsolutno nepotrebnu konstataciju temeljenu na Hrvatskom zavodu za statistiku - " Srbi u Hrvatskoj većinom govore hrvatski a manjim delom srpsko-hrvatski i srpski". Sad neka svako dobro razmisli o ovoj rečenici i o njenom značaju da uopšte stoji na srpskoj wikipediji. Jedini njen značaj je u tome da pokaže kakav su Srbi jadan i inferioran narod kad tako nešto pišu na svojoj wikipediji. --Zrno (razgovor) 02:32, 7. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Još jednom, ovo nije Vikipedija Srba. Ovo je, kao što bi to trebalo da bude svaka Vikipedija, jezički projekat koji ne zatvara oči pred dokumentovanim činjenicama (prema kojima je vrednosno neutralan), bez obzira na subjektivan stav korisnika prema istima. --Kale ^{↙info/talk↗} 03:11, 7. oktobar 2008. (CEST)

Zrno ima svoj stav i, iako je ranije imao svoje ispade, bar u ovoj posljednjoj rečenici ima stav, ni manje ni više. Ali, Kale je u pravu - podatak je podatak, i ima svoje mjesto na vikipediji, ako je relevantan. Ne treba da se zaobiđe ako ne odgovara srpskom nacionalnom interesu/osjećaju, nego samo ako je irelevantan. A ako hoćeš, ovaj čak ni ne ide u korist Hrvatima jer, ako se sroči objektivno (kako je sad, premda može i bolje), iz njega se vidi konstantna težnja Hrvata da Srbe asimiliraju - što kroz popise, što kroz škole, što kroz medije, ... --Darko Maksimović (razg.) 03:44, 7. oktobar 2008. (CEST)

Srbi svi i svuda ;)

Da dodam i ja malo svojih 5 centi...

Broj riječi našeg jezika je zaista velik. Uz to, graničimo sa mnogim drugim (slavenskim i neslavenskim) narodima. Ali svaki Srbin govori Srpski, dok mu živo srce bije...

Za primjer navešću zanimljivu anegdotu iz osnovne škole koju sam pohađao u SRH. Pisali smo zadatak o č i ć slovima. Srbi su riješili sve skoro 100 % tačno, a Hrvati ... jedna do mene je pisala sve sa č. Pitam je, zašto tako pišeš? „Pa meni je sve to isto...“ I tako je bilo kod 90 % Hrvata (kajkavci).

Toliko o hrvatskom jeziku. Srpski kojem dodaš par riječi, iskriviš par i ukradeš par iz češkog nije hrvatski.

Ako hoćete hrvatski, uzmite kajkavski ili čakavski. A ostavite srpski štokavski na miru. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:03, 7. oktobar 2008. (CEST)

I još nešto za kraj, pošto se neću više javljati (osim ako me gospodin XZ isprovocira)...ovo nije srpska wikipedija ali je wikipedija na srpskom jeziku...nju sigurno neće čitati neki Englez, Kinez ili Bantu crnac...čitaju je Srbi i poneki od onih naroda koji govore srpski. Imajte u vidu da ovu wikipediju čitaju SRBI, a ne znam koji je to genije koji će napisati potpuno neutralan članak vezan za ovu temu. --Zrno (razgovor) 09:31, 7. oktobar 2008. (CEST)ZRNO

Možda si u pravu, ali zašto se ne bismo potrudili? --Darko Maksimović (razg.) 12:17, 7. oktobar 2008. (CEST)

Imam jedno pitanje nevezano za sve ovo...jel može da se koristi i ekavica i ijekavica u jednom istom članku ? Vidim da je to slučaj u ovom članku --Zrno (razgovor) 23:20, 7. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Ne može u jednom istom članku. Nesavjesni uređivači (ili oni koji to slučajno urade ili ne znaju da pišu u dotičnom nariječju) upisuju (ij)ekavicu u (ij)ekavski članak. Ako želiš da ispraviš, pogledaj kako je članak započet ili kako je napisana prva veća revizija i uskladi s tim. --Darko Maksimović (razg.) 23:59, 7. oktobar 2008. (CEST)

U popisu poznatih Srba sa prostora današnje Hrvatske nedostaje Ruđer Bošković.

Po tom principu bi onda mnogi "Hrvati" bili na popisu. --Zrno (razgovor) 23:54, 12. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Vidim da je XZ malo preuredio članak..pohvalno, nema šta..još kad bi preuredio i hrvatsku verziju...--Zrno (razgovor) 23:39, 12. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Čak nema ni Mesićeve žene više među poznatim ličnostima...mogao bi s njom da ode i Djordje Novković i Arijan Komazec koji kaže za sebe da potiče iz Nemačke...selo Komazeci, odakle je on je imalo 1991. 100% Srba...ali bože moj, ako je njega sramota, ne stavljajte ga. Josif Pančić je bio katolik koji je prešao na pravoslavlje u Srbiji, pa mislim da je on posebna sorta, ali prihvatljiv je za mene. Stjepan Filipović je bio partizan Hrvat, ali je u Srbiji dobio nadimak Steva, što je i pisalo ali je XZ izbacio. Mislim da mu i na tom spomeniku piše Steva. Ne znam šta je to bilo tako uvredljivo..prvo je pisalo Stjepan pa onda Stevan...nemaju Srbi tu potrebu da prisvajaju Hrvate, kao što je obrnut slučaj. --Zrno (razgovor) 23:54, 12. oktobar 2008. (CEST)Zrno

Vijeće srpske nacionalne manjine Grada Zagreba

U članku piše:

• Ostala značajnija udruženja Srba u Hrvatskoj su Srpsko narodno vijeće i Srpsko kulturno društvo Prosvjeta iz Zagreba, Srpski demokratski forum, Zajednica Srba Rijeka i Vijeće srpske nacionalne manjine Grada Zagreba.

Vijeće srpske nacionalne manjine Grada Zagreba nije udruženje nego predstavničko tijelo koje se bira na izborima. Takvih vijeća srpske (i ostalih) manjina ima u mnogim hrvatskim gradovima, opštinama i županijama, u kojima živi određni broj ljudi koji se deklarišu kao pripadnici neke manjine (npr. Vijeće srpske nacionalne manjine u Gradu Belom Manastiru ili Vijeće srpske nacionalne manjine Općine Darda). Zato bi zagrebačko Vijeće trebalo obrisati iz ovog dijela članka i eventualno dodati dio (ili poseban članaka) o vijećima srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj. Belirac (razgovor) 00:17, 31. januar 2009. (CET)

Trebalo bi razmisliti o pojmu "konstitutivni narod" jer on u socijalističkoj Jugoslaviji (odnosno SRH) nije politički ni pravno dovoljno definiran, niti se to moglo učiniti u tom razdoblju. Treba dobro prostudirati tadašnje Ustave,, te donijeti pravilan sud o takvoj 2konstitutivnosti". Problem priznavanja ili nepriznavanja srpskog naroda u Hravtskoj kreće se od 1861. godine, i treba pravilno procjeniti što te formulacije znače u onom vremenu. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 94.253.202.96 (razgovor • doprinosi) | 23:34, 6. april 2010

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Croatia2001_Serbs.png Ova slika treba da se izbrise, jer pokazuje popis iz '91. Ne vidim zasto je neutralnost ovog clanka osporena. 109.245.0.146 (razgovor) 10:46, 6. decembar 2012. (CET)

Konstitutivni narod u HR?

U glavi 1., članu 1., odlomku 2. Općih odredbi Ustava SRH iz 1974. stoji: "Socijalistička Republika Hrvatska je nacionalna država hrvatskog naroda, država srpskog naroda u Hrvatskoj i država narodnosti koje u njoj žive.". Gdje je spomenuta konstitutivnost Srba? Ako se gornji pasus tumači kao što sugerira članak, onda su i narodnosti bile konstitutivne.--95.156.131.142 (razgovor) 13:48, 15. jun 2014. (CEST)

Tako pravnici tumače. Nije slučajno što su Srbi posebno istaknuti. Valjda shvatate razliku između naroda i narodnosti.--Nimčević razgovor  15:19, 15. jun 2014. (CEST)

Tu se nema šta tumačiti, vrlo je jasno: nacionalna država hrvatskog naroda, i država ostalih (Srba i narodnosti) koji u njoj žive. Gdje su to Srbi posebno istaknuti ili spomenuti kao konstitutivni narod?--95.156.155.245 (razgovor) 17:41, 15. jun 2014. (CEST)

A šta ćemo sa prvim i drugim zasedanjem ZAVNOH-a, gde se uz hrvatski ističe i srpski narod?--Nimčević razgovor  18:00, 15. jun 2014. (CEST)

Nemoj izbjegavati odgovor. Spori li netko spominjanje srpskog naroda u SRH? Ne. O konstitutivnosti u Ustavu SRH nema ni govora. Nikakav pravnik ne treba biti da bi se razumjela jasna rečenica. Nađi Ustav SRH pa pročitaj.--95.156.155.245 (razgovor) 18:14, 15. jun 2014. (CEST)

Treba da citiramo nekog pravnika, jer ne znam s kim imam čast da se dopisujem. ;) Srpski pravnici tvrde da su Ustavom Hrvatske iz decembra 1990. Srbi eliminisani kao „državno-pravni subjekt i konstitutivni element“ i pretvoreni u nacionalnu manjinu. Ne znam kako je viđenje hrvatskih pravnika, ali bih voleo da znam.--Nimčević razgovor  18:26, 15. jun 2014. (CEST)

Izgleda da bi neki (pravnici) trebali opet u školu i obnoviti čitanje s razumijevanjem. Šta onda ti isti (pravnici) kažu na kraj gornje rečenice: ...država narodnosti koje u njoj žive.? I narodnosti su bile konstitutivne? Svašta. Meni ne treba pravnik da bi mi rastumačio nedvosmislenu rečenicu, a tebi? --95.156.155.245 (razgovor) 18:55, 15. jun 2014. (CEST)

A ko kaže da se samo na tom članu zasnivao pravno-politički položaj Srba u Hrvatskoj?--Nimčević razgovor  19:59, 15. jun 2014. (CEST)

A baš sam papak, vjerojatno je nešto o tome zapisano u Statutu Hrvatskog nogometnog saveza. Kakav crni ustav, zar on uopće išta propisuje?--95.156.155.245 (razgovor) 20:19, 15. jun 2014. (CEST)

Po Ustavu SR Srbije, Srbija je „država srpskog naroda i delova drugih naroda i narodnosti koji u njoj žive i ostvaruju svoja suverena prava, kao i socijalistička samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i građana i ravnopravnih naroda i narodnosti“. Dakle, u ovoj složenoj definiciji izostavljen je pridev „nacionalna“. Da li to znači da Srbija nije bila nacionalna država Srba, nego zajednička država naroda i narodnosti koji u njoj žive? Odgovor na to pitanje prepuštam pravnicima, koji se u ovo razumeju bolje od nas dvojice.--Nimčević razgovor  21:27, 15. jun 2014. (CEST)

Nepotrebno skrećeš temu. Ja uopće ne pričam o Ustavu SRS, niti me zanima šta u njemu piše. Ovdje se govori o konstitutivnosti Srba u SRH koja nigdje nije spomenuta. Ti bi očito htio pod svaku cijenu da tako piše (ako ništa, negdje drugdje) pa sam te uputio na Statut HNS-a.--95.156.155.245 (razgovor) 21:49, 15. jun 2014. (CEST)

Mene zanima ovo: Ako Srbi nisu bili konstitutivan narod u Hrvatskoj, zašto se u NIN-u 1991. kritikuje novi hrvatski ustav koji ih je sveo na položaj nacionalne manjine?--Nimčević razgovor  22:02, 15. jun 2014. (CEST)

Bit će da su u NIN-u radili ti tvoji odvjetnici koji bi trebali opet u školu. Nije čudno, zaboravi se tijekog godina.--95.156.155.245 (razgovor) 06:36, 16. jun 2014. (CEST)

Izgleda da su mnogi istoricari dozivljavali ustav iz 1990. kao dekonstituisanje Srba [4][5][6][7][8][9] -- Bojan  Razgovor  06:52, 16. јун 2014. (CEST)

Pokušaću ja da odgovorim na pitanje "gde su to Srbi posebno istaknuti ili spomenuti kao konstitutivni narod?" Meni se čini da to možda može da bude u sledećem delu gorepomenute rečenice: "Socijalistička Republika Hrvatska je ... država srpskog naroda u Hrvatskoj ...". Za razliku od ostalih narodnosti Srbi jesu posebno istaknuti - time što su imenovani i to baš svojim imenom - dok za nijednu od ostalih narodnosti to nije slučaj. Nisam primetio da negde piše "i država ostalih (Srba i narodnosti) koji u njoj žive". Radije bih rekao da je to samo jedno od mogućih tumačenja. A ono ne mora da zaista odgovara značenju dela "... država srpskog naroda u Hrvatskoj i država narodnosti koje u njoj žive. Verovatno bi bile korisne još neke reference ali iz oblasti ustavnog prava, i ako je ikako moguće od što eminentnijih poznavalaca, barem nebalkanske ako ne i međunarodne provenijencije - e da bace još koje svetalce na ovu izuzetnu kompleksnu problematiku. --СлободанKovačevićбиблброKS 17:57, 16. јун 2014. (CEST)

Ključna riječ više puta spomenuta i podcrtana, a nalazi se u prvoj poruci u ovoj odlomku. Nigdje uz Srbe i narodnosti ne stoji na je SRH nacionalna država. Jasno su razlučeni Hrvati od Srba i narodnosti. Zašto zatvarate oči pred tim? Najprije su nekome trebali odvjetnici da bi razjasnili nešto što je sasvim jasno. Odjednom su se iz naftalina izvadili novinari NIN-a i povjesničari, sve vrsna pera od prava. Naravno, niti jednoga među njima a da je Hrvat ili da ima veze s Hrvatskom. Ako ćemo pratiti vašu čudnu logiku da su Srbi bili konstitutivni u SRH, onda su temeljem citirane rečenice Ustava iz 1974. i narodnosti bile konstitutivne. Tko zna, možda tom logikom SRH uopće nije bila država Hrvata. Problematika uopće nije toliko kompleksna da bi trebali tražiti pomoć sa strane, samo treba slijediti sintaksu u rečenici i zdravu logiku, a to baš i ne vidim u vašim izlaganjima. Svaka daljnja rasprava postaje suvišna.--95.156.149.86 (разговор) 18:42, 16. јун 2014. (CEST)

У праву сте. Са људима који су умислили да су експерти за право свака даља расправа у вези са правнополитичким положајем Срба у СР Хрватској је сувишна. Досад нисмо чули ништа паметно осим ничим потврђених и ноншалантних изјава да се ту „nema šta tumačiti“, да ја „pod svaku cijenu“ желим да пише да су Срби били конститутиван народ, да би „neki (pravnici) trebali opet u školu i obnoviti čitanje s razumijevanjem“ итд. Нико Вам не брани да наведите мишљење једног правника „a da je [он] Hrvat“--Нимчевић разговор  19:13, 16. јун 2014. (CEST).

Ako tebi trebaju eksperti da ti rastumače jasnu rečenicu, to je tvoj problem. Uostalom, kako vidim, ti si se satrao iznoseći mišljenja pravn...., pardon novinara NIN-a. Vrlo objektivno, nema šta. Uživajte i dalje u svom bezgrješnom i apsolutno ispravnom mišljenju.--95.156.149.86 (разговор) 20:29, 16. јун 2014. (CEST)

Нисте се ни Ви много потрудили да нам наведете опречна мишљења. Такође, свако добро.--Нимчевић разговор  22:05, 16. јун 2014. (CEST)

Mišljenja sam da bi ponuditi neki razlog takvoj netrpeljivosti ka našem nepoznavanju pravnih stvari nesumnjivo barem malko doprinelo daljem boljem razumevanju u ovoj ne baš tako srećnoj komunikaciji. Ako uz Srbe već ne stoji da je SRH nacionalna država da li to obavezno znači da oni nisu bili konstituvan narod? I ako je to slučaj: zašto? Može biti da ne mogu baš najbolje da pohvatam svaku tanjušnu nit argumentacije za tvrdnju da Srbi nisu bili konstitutivan narod u SRH. Možda zato što ne kužim finu "en:Legalese" frazeologiju koja je upotrebljena da bi se ona pojasnila, ili možda pak stoga što se s jedne strane naglašava da je sled sintakse i zdrave logike prevagujući u dešifrovanju sporne rečenice a s druge strane se ne nudi nikakav rezon za pretpostavku preimućstva povesničara/pravnika Hrvata nad ostalim povesničarima/pravnicima ne-Hrvatima uključenih u raščivijanje ove problematike. U svakom slučaju, imali-nemali povesničari/pravnici Hrvati takvo jedno preimućstvo, opet ne bi bilo nimalo zgoreg upoznati se sa njihovim oprečnim ili neoprečnim mišljenjem - kao što je već i rečeno. Nego ako je važno da je SRH bila država Hrvata, a bila je (ako pratimo slovo ustava) i država Srba, zar nije pomalo neobično da su *jasno* "razlučeni Hrvati od Srba i narodnosti", a nisu onda takođe isto tako *jasno* razlučeni _Srbi_ od _narodnosti_? Ili jesu i _Srbi_ *jasno* razlučeni od _narodnosti_ ali opet nisu konstitutivni, i to uprkos tome da se imenom pominju u ustavu tj. konstituciji? Ako je tako, zašto? --СлободанKovačevićбиблброKS 00:30, 17. јун 2014. (CEST)

[10] Obratite pozornost na prvi odlomak, a evo vam još malo literature za popodnevni odmor: [11], [12], [13]. Biblbrokse, postavljaš meni pitanja? Zapravo sam ja počeo postavljati pitanja, ali mi vi ne dajete smislene odgovore na njih ili (kao ti) postavljate protupitanja. To je uglavnom znak da odgovora nema ili ima, ali dotični ga ne želi dati. --95.156.162.37 (разговор) 06:34, 18. јун 2014. (CEST)

Da li su Srbi bili konstitutivni narod i nije toliko bitno. Bitno je da novi ustav oduzeo i to sto su imali. -- Bojan  Razgovor  11:42, 18. јун 2014. (CEST)

Dragi anonimni korisniče, ja tebi odgovorih na neka od pitanja koja ti beše postavio. Ti meni ni na jedno. Ako ćemo slediti tvoj rezon, to bi bio onda uglavnom bio znak da dotični (a to si ti) ne želi dati odgovor - jer moramo isključiti mogućnost da dotični (odnosno ti) nema odgovor (s obzirom da si se ti postavio tako kao da znaš odgovore i da je to vrlo jasno - citat: "Tu se nema šta tumačiti, vrlo je jasno"). Hoćeš li molim te pobliže objasniti šta bi valjalo tražiti u literaturi koju sugerišeš? U prvom pasusu na strani en:Serbs of Croatia#War in Croatia stoji između ostalog i sledeće: "... the Croatian Parliament ratified a new constitution in December 1990 which changed the status of Serbs from a constitutional nation to a national minority, listed with other minorities." Mislim da se to tumači kao da su Srbi bili konstitutivan narod a nakon toga više nisu. Logika mi onda nalaže da te ponovo nešto priupitam: na šta to tu treba obratiti pozornost ako ova rečenica u odlomku na koji upućuješ, potkrepljuje upravo tezu suprotnu od tvoje? --СлободанKovačevićбиблброKS 14:49, 18. јун 2014. (CEST)

Namjerno nisam citirao na što aludiram jer sam znao na šta ćete se upecati, a istovremeno svjesno (na vašu sramotu?) prešutiti nastavak tog teksta: A majority of Serb politicians have misread this as taking away some of the rights from the Serbs granted by the previous Socialist constitution, because the Constitution of SR Croatia treated solely Croats as a constitutive nation. Croatia was the "national state" for Croats, "state" for Serbs and other minorities. Treba li prevesti? Što reći na taj način podmetanja klipova? Sramite se? Što se tiče date literature, treba pročitati i ne opet izvlačiti ono što vama odgovara, jer to je najblaže rečeno - nisko (da ne upotrijebim težu kvalifikaciju).

Pitanje Bokici: kako se može nekome oduzeti nešto što netko ne posjeduje? Još jedna u nizu od bajki za malu djecu? Sve bolje od boljeg. Mašala!--95.156.162.37 (разговор) 18:11, 18. јун 2014. (CEST)

Тврдња да Срби нису били конститутивни чинилац хрватске државности не одговара истини. Срби су и те како имали битну улогу у историји хрватске државности. Славен Летица пише у књизи Četvrta Jugoslavija 1989: „U tom smislu Jugoslavija je činilac jedinstva hrvatskog naroda. Jednako načelo vrijedi i za druge narode u Jugoslaviji. Tako je i srpski narod u SR Hrvatskoj konstitutivni dio državnosti naše republike. Kada su Hrvati i Srbi u Hrvatskoj u pitanju, valja imati na umu da takvo shvaćanje državnosti nije oblikovano tek u komunističkoj tradiciji. Ilirski pokret, primjerice, odlučujuća je faza ne samo hrvatske, nego i srpske nacionalne integracije u hrvatskim zemljama“.--Нимчевић разговор  18:38, 18. јун 2014. (CEST)

Ode ti do stoljeća sedmog... Jedno je bitna uloga u povijesti, a drugo je što je zapisano u Ustavu. Evo, pitali ste me par dokaza, pa ni oni sad ne valjaju. Ni famozna en.wiki ne valja. Eeee, Bože dragi.--95.156.162.37 (разговор) 20:35, 18. јун 2014. (CEST)

Кревељење ти, стварно, не иде на част. Ако си остао без речи, боље се огласи другом приликом. Срби су били уставом из 1974. конститутиван народ. То лако може да се докаже, без обзира на касније интерпретације.--Нимчевић разговор  21:23, 18. јун 2014. (CEST)

To ćeš dokazati uz pomoć srpskih i engleskih političara i "povjesničara"? Ma da, i onda je svizac zamotao čokoladu. Naravno da sam ostao bez riječi vašim jednoumljem i sljepilom.--95.156.134.91 (разговор) 06:25, 19. јун 2014. (CEST)

Хрватски новинар Милован Балетић пише у књизи Hrvatska simultanka (2003): „SKH [Савез комуниста Хрватске] je, dakle, odbacivao sve svoje prijedloge i tendencije kojima bi se u bilo kojem trenutku pokušala negirati državnost hrvatskog naroda, kao i da se bilo kakvom formulacijom dovede u sumnju puna nacionalna ravnopravnost Srba u Hrvatskoj i činjenica da su Srbi konstitutivni element hrvatske državnosti,, poštujući u isto vrijeme puna nacionalna prava drugih naroda i narodnosti u SRH.“--Нимчевић разговор  15:38, 19. јун 2014. (CEST)

Malo manje dragi anonimni korisniče, moram ti priznati da je u mom poprilično dugom wiki iskustvu malo bilo trenutaka u kojima sam teže pretpostavljao dobru nameru. Pokušava se s tobom iskreno komunicirati, međutim ti otvoreno priznaješ da dezavuišeš sagovornike upućujući ih na pogrešne navode a još pritom izvlačeći zaključke o njihovim motivima a da su tvoji u startu neiskreni. A i dalje ne nudiš nikakve odgovare na pitanja iako se na tvoja pokušalo odgovoriti. Tvrdiš da se Srbima nije oduzelo nešto što nisu posedovali, međutim u tekstu na koji si sam upućivao sagovornike piše upravo da su Srbi imali jedan status koji im je potom promenjen - to po meni znači da im je taj status oduzet. Kako to tumačiš? A kako tumačiš svoje argumentovanje nekonstutivnosti Srba pomoću citata u kojem se upravo ta konstitutivnost potvrđuje? I konačno kako tumačiš svoje sopstveno podmetanje klipova u ovoj konverzaciji? Ako tvoji sagovornici nisu glupi (a po tvojim merilima nisu jer i dalje komuniciraju sa tobom), šta to govori o tvojim motivima? Ti si pomenuo reč "nisko" uz konstataciju da ne želiš upotrebiti težu kvalifikaciju - pitam tebe: koju kvalifikaciju upotrebiti za tvoj diskurs? --СлободанKovačevićбиблброKS 20:17, 18. јун 2014. (CEST)

To ti namjerno ignoriraš dio iz teksta en.wiki (A majority of Serb politicians have misread this as taking away some of the rights from the Serbs granted by the previous Socialist constitution, because the Constitution of SR Croatia treated solely Croats as a constitutive nation. Croatia was the "national state" for Croats, "state" for Serbs and other minorities.) ili ne znaš engleski?! I onda ja podmećem klipove. Daj molim te...--95.156.162.37 (разговор) 20:35, 18. јун 2014. (CEST)

Pre te rečenice stoji "... the Croatian Parliament ratified a new constitution in December 1990 which changed the status of Serbs from a constitutional nation to a national minority, listed with other minorities", koju ti izgleda namerno ignorišeš ili ne znaš engleski. I dalje izbegavaš pitanje kako to da nisu izgubili konstitutivnost, a sam si druge upućivao na taj tekst koji bi navodno potvrđivao tvoju tezu. I onda drugi podmeću klipove. Daj, molim te... --СлободанKovačevićбиблброKS 20:42, 18. јун 2014. (CEST)

Znao sam da nisi pročitao literaturu što sam gore iznad ostavio, a pouzdao si se u ono što piše bajna en.wiki. E pa morat ću te razočarati: to što piše u toj rečenici ne piše u tom izvoru koji se navodi. Uostalom, kako može jedan te isti izvor tvrditi dvije suprotne teze? Logika ti i nije baš jača strana. Međutim, kako je veleštovana en.wiki bog i batina, slobodno ti vjeruj njoj. Nego, dečki, rasprava s vama zaista nema smisla, živite vi i dalje u jednom te istom uvjerenju, a i zaključak svega ovoga sami dobro znate.--95.156.134.91 (разговор) 06:25, 19. јун 2014. (CEST)

Da li ti uopste citas svoje tekstove koje linkujes. Lepo Jareb kaze: Srbi do 1990. narod, posle nacionalna manjina. -- Bojan  Razgovor  13:15, 19. јун 2014. (CEST)

Ljudi, uopšte nije bitno da li je naziv bio konstitutivni narod(eksplicitno kao danas u BiH), nacionalna zajednica ili nzn. šta...terminologija uopšte nije toliko bitna da bi se shvatilo šta je suština stvari jugoslovneske teoreije konstitutivnosti i njenog odraza u pravnim aktima...ključni je mehanizam tj. nemogućnost preglasavanja tj. donošenja odluka na osnovu prostih većina u određenim pitanjima (kao npr. o pitanju statusa srpskog naroda u HR ili nekih drugih)....to su Srbi današnim hr. ustavom izgubuli.... tj. HR. je (ne vezano za spoljašnji položaj konstit. subjekt federacije/nez. država) de facto tim ustavom iz višenacionalne države (kao Belgija npr.) pretvorena u nacionalnu državu gde su procesi donošenja političkih odluka potpuno drugačiji...

Vidim da vam je potrebna pomoć u informacijama i logici. A baš u starom komunističkom hrvatskom ustavu nije bilo nikakvog mehanizma protiv preglasavanja tzv. konstitutivnih naroda. Baš nikakvog mehanizma! Ne samo u ustavu nego i u zakonima! Tako je bilo i u ostalim republikama. Na neki su način svi jugoslavenski narodi bili "konstitutivni" u svim republikama. Tvrdite da je po starom ustavu Hrvatska bila država i Srba u Hrvatskoj, a po novom da više nije! E to nije točno! Evo ključne rečenice u Božićnom ustavu: "Republika Hrvatska ustanovljuje se kao nacionalna država hrvatskoga naroda i država pripadnika inih naroda i manjina, koji su njezini državljani: Srba, Muslimana, Slovenaca, Čeha, Slovaka, Talijana, Madžara, Židova i drugih... " Dakle, i u novom se ustavu tvrdi da je Hrvatska također država Srba, samo što je to malo drugačije rečeno i što su uz Srbe navedeni i drugi narodi. Ništa Srbima nije bilo oduzeto, samo su se zbog spominjanja drugih naroda manje isticali. Usto je ustav promijenjen po zakonskoj proceduri. A da je Srbima i ukinuta ta famozna "konstitutivnost", ni to ne bi bio razlog za oružanu pobunu. U civiliziranom svijetu u političkoj se borbi koriste političkia sredstva , a ne oružje. Tek nakon što ste odbili i transformaciju države u konfederaciju republika, Srbi u Hrvatskoj zaista su postali nacionalna manjina. A zašto su vaši političari, novinari pa čak i pravnici onako tumačili naš novi ustav? Pa zato što su vodili propagandni antihrvatski rat kao uvod u oružani rat! Naravno, ni naši im nisu ostali dužni u pljuvanju! Puno se gnjeva skupilo za vrijeme tri-četiri godine hrvatske šutnje dok ste vi divljali u Miloševićevoj jogurt revoluciji. 89.164.118.118 (разговор) 06:17, 2. август 2015. (CEST)

А зашто се морало устав уопште мењати тако да се Срби мање истичу? Могло је остати по старом. Па би онда сигурно и ћирилица била по уставу. Али она је данас симбол "великосрпске агресије". Зар је све то било због нехрватског писма? У цивилизованом свету се ваљда не воде ратови због алфабета. Је ли како је то у Европској Унији компа?

ne treba takođe zaboraviti kada se ovde citiraju pravni akti iz tog doba i pominju termini nacionalno-... i šta ste sve gore pominali, da ti termini imaju drugo značenje tumačeno iz današnje perspektive tumačenja - liberalne građanske demokratije i tog ideološkog svetonazora...tadašnji pravni akti (tj. i dotični ustav) su donošeni u skladu (duhu) sa marksističkom (samoupravno-socijalističkom) ideologijom (tj. specifikumom jugoslovenskog komunizma) gde konotacija nacionalno ima drugačiju ideološku interpretaciju nego danas...i sama Jugoslavija se, u skaldu sa ideologijom, posmatrala kao prelazno stanje vladavine radničke klase (kasnije radnog naroda) ka prelazu u komunističko društvo (pojam odumiranja države) itd..da ne širim...dakle, ti ustavi i drugi pravni akti se tumače kroz cvikere marksizma (kolokvijano rečeno) i tog ideološkog i teorijskog svetonazora, a ne iz ideološke perspektive nekog današnjeg konzervativca/liberala/nacionaliste koji pojmove definisane u marsizmu tumači iz svoje ideološke perspektive (ne zaboravimo da je JUG bila jednopartijska diktatura sa tačno dogmatski određenim vidom tumačenja stvari (zato je u školama i bio marksizam obavezan predmet, da ne bi neki to nacionalno-... shvatili kao što je shvaćeno 90-ih, tj. da bi ga shvatili ideološki ispravno ;) ) ...da ne ulazimo sad u politikološko određenje njenog političkog sistema i razvitka istog)....

Ovo ogd. na brzaka iz čitaonice, nemam literaturu kod sebe (kući mi je) pa nmg sad da analiziram deo po deo tog ustava i uopšte federalnog ustava i ulazim u agrumentovanu debatu...Pozz...--Ivan_FPN92 (разговор) 16:16, 19. јун 2014. (CEST)