Razgovor:Srpski jezik/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Ako tko želi, neka ode na stranicu o srpskome jeziku na http://hr.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik i prenese i prevede dio teksta za koji smatra da bi mogao biti koristan. Nemam ćirilicu, a i ne bih htio uvaljivati potencijalno nepoćudne stvari. Mir Harven 20:30, 12 Сеп 2004 (CEST)

• Мислим да нема потребе. Имате један минус у вези Црне Горе у којој се 70% становништва изјаснило да говори српским језиком.

? A kakve to ima veze ? "Srpski književni jezik ijekavskoga refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, te među Srbima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj." Mir Harven 22:21, 12 Сеп 2004 (CEST)

Сматрам да би за почетак сасвим одговарала приредба чланка из енглеске википедие:

http://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_language

Golija

De gustibus..Taj je članak, IMO, površan i neinformativan. Mir Harven 22:21, 12 Sep 2004 (CEST)

• Potpuno je besmisleno pisati o Srpskom jeziku na hrvatskoj vikipediji zbog negativnog okruženja po tom pitanju. Hrvati bi na početku teksta trebali napisati da oni danas govore srpskim jezikom kojeg su iz tih i tih razloga nazvali hrvatskim.

Aha-pa dobro, tako reci. Znam ja inače s kim imam posla, samo volim da se ljudi izjasne bez petljanja. Mir Harven 23:58, 12 Sep 2004 (CEST)

Hrvati su nekad (verovatno) govorili pravim, izvornim hrvatskim jezikom kojeg su bilo kad doneli iz svoje postojbine.

Jah, na sedlima. Vrućim. Mir Harven 23:58, 12 Sep 2004 (CEST)

O tome se javno ne govori iz političkih razloga. Remetilački faktor u definiciji su i Lužički Srbi, pa i ruski Srbi, kad o Srpskom jeziku govore Hrvati.

Zaboravio si japanske Srbe. Mir Harven 23:58, 12 Sep 2004 (CEST)

Pod Srpski jezik spada i Dalmatinski jezik i uslovno govoreći Ilirski jezik (ovisno o definisanju Ilirskog pitanja). Stručnjaci za demagogiju po pitanju Srpskog jezika je grupa nazovi intelektualaca okupljenih oko sajta Herceg-Bosna, koji očigledno idu putevima Dominika Mandića, kojeg se odriču veći broj hrvatskih naučnika (Nada Klaić i drugi) :domatrios 22:51, 12 Sep 2004 (CEST)

Da si mi zdravo, i uživaj u društvu, kakoseonozove- "Laze Lazarevića". Mir Harven 23:58, 12 Sep 2004 (CEST)

• Svi mi govorimo srpskohrvatskim. A nacionalistima, koji će naravno uvek reći da postoji samo jedan (srpski ili hrvatski), poručio bi da je nacionalizam kada neko neko mrzi druge narode, jer je nesiguran u vrednosti sopstvenog, što je ovde i dokazano. Pozdrav, Pokrajac

Gramatika i pravopis srpskog jezika

Da li neko može da mi kaže gdje može da se nađe link na vikistranu za gramatiku i pravopis srpskog jezika. Ako takva postoji, onda nije očigledna i laka za naći jer na nju nisu uočljivi linkovi sa stranica kao što je ova. Ako, pak, ne postoji, pitam se zašto, i zašto je ne pokrenuti već jednom. Hiljadu puta sam bio u nedoumici oko nekog pravila i nisam imao gdje provjeriti.

Ako bi se takva strana pokrenula onda bi se ona mogla promovisati među ljudima kojima je to struka (ako oni već nisu ovde presutni, a za očekivati je da je bar neko od njih tu).

Korisnik:reljicb 19:04, 12 Nov 2006 (CEST)

Ekavica i ijekavica

Korisnik sa adrese 195.252.106.222 napisao/la je: "Neophodno je takođe primetiti da ijekavsko narečje nije samo bilo osnova novog standarda, nego da je prvobitno bilo i ciljni standard; razlog je ležao u tome što je velika većina srpskog stavovništva Srbije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine i Hrvatske - pripadao ovom dijalektu. Samo mali postotak srpskog stanovništva je govorio ikavicu, a nešto veći postotak je govorio ekavicu (uglavnom područje današnje Vojvodine). Razne su teorije zašto je uvedena i ekavica kao standardna norma, pored ijekavice kao već postojeće standardne forme. Jedno je tvrđenje da razlog leži u većoj jezičkoj prihvatljivosti (po osnovu lakšeg izgovaranja, što je nesumnjivo tačno), ali po mnogo izvora u pitanju su bili politički razlozi; osnova problema je ležala u buntu srpske gospode iz Vojvodine, koja nije imala želju da govori jezikom "seljaka i stočara" iz Hercegovine i Crne Gore."

• Smatram da je ovo sasvim prihvatljiv tekst za polemiku o normama srpskog jezika, dok za enciklopedijski članak ima previše polemičan ton. Može se ući u raspravu da li je to tako ili ne, ali tome nije mesto u članku. Uz to, tvrdnja o tome da je ekavski bio "uglavnom na području današnje Vojvodine" je netačan. Prostor "se širi" na šumadijske dijalekte, kosovsko-resavske i prizrensko-timočke kao ekavske. I centar srpske državnosti (Srbija) i centar srpske kulture u 19. veku bili su dominantno ekavski. Dijalekatske karte (a u srpskoj lingvistici ima dijalekatskih karatako ako ičeg uopšte ima) to mogu potvrditi. Vojvodina je bila gotovo potpuno ekavska, Srbija (u granicama Beogradskog pašaluka) je bila bar dvotrećinski ekavska. U krajnjem slučaju, može se i vratiti polemika na drugu stranu: "Ijekavica nikada ne bi bila standard srpskog jezika da Vuk Karadžić nije bio ijekavac. Da je bio Piroćanac, danas bi bila dva standarda: ekavski i torlački." Time se upravo može videti besmislenost polemizacije kojoj nije cilj iznošenje naučnih činjenica, već nipodaštavanje jedne društvene grupe. --Miloš 03:36, 29 Okt 2004 (CEST)

---

Ubacio sam tabelu sa osnovnim podacima koji se tiču srpskog jezika, koja je ista kao i na en. Vikipediji. Na početku sam izmenio činjenicu da se srpski jezik govori u celoj Bosni i Hercegovini, a ne isključivo u Republici Srpskoj. Svestan sam činjenice da se srpski jezik kao takav tlači u ostatku BiH (Federaciji), ali ovo je enciklopedija, i podaci u njoj moraju biti objektivni. On je isto tako i zvanični jezik Fedracije BiH, pa je to još jedan razlog da se napiše kako je on zvanični jezik cele Bosne i Hercegovine. U tabeli je lepo klasifikovano ovo o čemu sam pisao. --Pokrajac 23:37, 3 Feb 2005 (CET)

KPJ i nacistička propaganda na ovom članku

Čitaj, prvi je korisnik 70.34.40.86, drugi Milant. U prvom slučaju se priča priča o nekom "izjednačavanju" a zaboravlja se da je u pitanju čist kulturni hegemonizam zapada ostvaren kroz strukture KPJ. U drugom slučaju, brisanje Daničića je čisto "prekrajanje istorije" po onom "što je babi milo, to joj se i snilo". Nemojte to raditi. --Miloš Rančić (razgovor) 15:51, 2. jun 2005 (CEST)

Miloše pogledaj malo bolje. Ja Daničića nisam obrisao, nego sam zamjenio redosled pasusa kako dobilo hronološki red. Ja sam obrisao samo kratki komentar u zagradi koji mi se učinio bespotrebnim. Ukoliko misliš da on treba da stoji dodaj ga u moju izmjenu, a nemoj da vraćaš nekoliko koraka unazad i da brišeš sve moje izmjene.
Na koga si mislio kad si rekao nacistička propaganda? Milan Tešović 17:07, 2. jun 2005 (CEST)

Izvini za konstataciju, ali si upravo zbrkom "hronološkog redosleda" izazvao takvu moju reakciju. Prvo je bio 19. vek (Đuro Daničić), a potom 20. vek (KPJ) u našem univerzumu. Za druge mi nije poznato ;) Dakle, ja ću opet vratiti na onu izmenu, a ti izmeni to što si hteo potom. --Miloš Rančić (razgovor) 18:56, 2. jun 2005 (CEST)

Da dodam: Konkretna organizacija je došla na vlast, što treba i naznačiti. Nisu tamo neki komunisti nego KPJ. To treba da bude napisano i u tekstu. Šta je još što smeta, nisam siguran. --Miloš Rančić (razgovor) 19:04, 2. jun 2005 (CEST)

I da dodam da sam promenio ono za zvaničnu upotrebu u CG. --Miloš Rančić (razgovor) 19:05, 2. jun 2005 (CEST)

Mislim da polako raste vjerovatnoća da će mi ubrzo eksplodirati glava. Izvini Miloše (za hronologiju). Milan Tešović 14:21, 3. jun 2005 (CEST)

Tvrdnje lingvistike (nepoznatom korisniku)

Nepoznati bi mogao da se prijavi (adresa počinje sa 216). Mogu tvrditi neki lingvisti, dok drugi ne moraju to tvrditi. To je subjektivna konstatacija nekih lingvista. Za takvu tvrdnju ne postoje dovoljno jasne naučne metode. Kako dovršavam studije lingvistike, mogu da kažem da sam poprilično upućen u naučne metode lingvistike. --Miloš Rančić (razgovor) 21:19, 2. jun 2005 (CEST)

Tvrdnje lingvistike (nepoznatom korisniku)

Nepoznati bi mogao da se prijavi (adresa počinje sa 216). Mogu tvrditi neki lingvisti, dok drugi ne moraju to tvrditi. To je subjektivna konstatacija nekih lingvista. Za takvu tvrdnju ne postoje dovoljno jasne naučne metode. Kako dovršavam studije lingvistike, mogu da kažem da sam poprilično upućen u naučne metode lingvistike. --Miloš Rančić (razgovor) 21:19, 2. jun 2005 (CEST)

• Miloše: imaš o ovome u Ivić, Pavle. "Srpski Narod i Njegov Jezik". (Beograd: Srpska Književna Zadruga, 1986.). Vidi pod "Sudbina našeg jezika kao oruđa kulture" (II. Od Vuka do danas; III. Aktuelni trenutak). Ivić navodi primere drugih modernih jezika koji su imali više od jednog pisma, uz zaključak da se takva situacija uvek do sada pokazala kao prelazna (jedno pismo mora da na kraju "pojede" drugo, jer je više pisama za jedan jezik suštinski nepotrebno u jednoj kulturnoj sredini). Jedini logičan zaključak iz svega toga je da će i Srpski jezik proći kroz isti razvojni put. Ako je ovo subjektivno mišljenje onda treba (sada obrisani) prilog "Problem dva pisma" ili ostaviti obrisan kao što sam ja uradio, ili ga vratiti sa dodatkom da neki lingvisti (poput Pavla Ivića) kažu to-i-to o problemu upotrebe više pisama za jedan jezik u modernim uslovima (šta ćeš i da li ćeš da uradiš nešto sa sada obrisanim prilogom ostavljam tebi na sud kao uredniku...). Inače, eto ideje za zanimljiv doktorat iz lingvistike: "Postojanje više pisama za jedan govorni jezik u modernim uslovima - prelazna ili trajna faza?" (istraživanje kroz komparativnu lingvistiku sa raznim primerima koji su do sada postojali).

Evo ti nešto primera o relevantnosti određenih lingvističkih metoda koje se primenjuju u srpskoj lingvistici. --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

Kada sam ja "krenuo u brda" da snimam prizrensko-timočki iliti torlački dijalekat iz okoline Pirota, zatekao sam izuzetno različito stanje u odnosu na ono što su mi profesori i njihovi profesori (dakle, Pavle Ivić, kao profesor mojih profesora) govorili. Umesto jednog akcenta, našao sam dva Piroćanci sada imaju kratak i dug akcenat, uzmimo, kratkosilazni i dugouzlazni (koji je pre ravan nego uzlazan), leksika savremenih Piroćanaca je drukčija itd. Glavna literatura na koju su me uputili bilo je istraživanje Aleksandra Belića iz 1905. godine, ali sam imao i "savremene" informacije iz knjiga Pavla Ivića i skripti mojih profesora. Moja prababa, koja je nesumnjivo govorila sličnije onim što je Belić opisao u tom trenutku je bila mrtva već desetak godina. Sumnjivo je i koliko je danas (narednih deset godina kasnije) njenih vršnjaka živo. Torlački dijalekat danas izgleda znatno drukčije nego tada, a i danas studenti uče stanje od pre jednog veka kao da je današnje. Zaključak ovoga je da je danas opšteprihvaćeno u srpskoj lingvistici da se dijalekti nisu promenili sto godina, kao i da ne postoji uticaj (centralizovanih) medija, ali i standardnog jezika (mediji, školstvo, institucije... u Pirotu se služe normom a ne dijalektom). --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

Tokom rata u Bosni izveden je jedan lingvistički eksperiment u Republici Srpskoj. Ekavica je proglašena normom i sve državne institucije su počele da se služe ekavicom. Jedan moj profesor je počeo da priča kako je to što pokušavaju nemoguće, kako to ne može nikako da prođe u živom jeziku itd. Nekoliko meseci kasnije, isti taj profesor se jadao kako deca u RS govore hiperekavski i kako to "nije prirodno". Eksperiment se završio tako što su vlasti RS došle razumu i uklonile ekavicu kao službenu; problematično je šta bi bilo da su vlasti ostale pri stavu da je ekavica zvanična. Zaključak ovoga je sličan prethodnom: Kako ovaj profesor nije jedini sličnog mišljenja, može se reći da određeni lingvisti u Srbiji uopšte nisu svesni (ili su možda postali svesni?) uticaja medija i norme. --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

Kada se govori o sinhronijskom, tj. jednovremenom stanju u srpskom jeziku, na umu se ima vreme od Vuka do danas. Dakle, skoro dva veka razvoja ne samo da se ne uzima u obzir da su se i norme i dijalekti menjali, već se ni ne razlikuje norma od dijalekata. Ali, i jedan i drugi problem (i tzv. sinhronijsko stanje od dva veka i nerazlikovanje norme od dijalekata) nije problem samo srpske lingvistike. To je opšti problem savremene lingvistike. --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

Na to se nadovezuje i celu priču komplikuje potreba određenih srpskih lingvista (uključujući i Pavla Ivića) da izvlače političke zaključke na osnovu svojih labavih naučnih (strukturalističkih) metoda. Parafraziraću kritiku strukturalista koju je izneo jedan moj profesor na predavanju: "Strukturalisti imaju tendenciju da podatke nameštaju prema svojim teorijama." Problem je u tome da veliki broj strukturalista, iako je strukturalizam bitan pomak u lingvistici, imaju običaj da na osnovu svog viđenja nekog sistema svojevoljno uzimaju podatke koji njima odgovaraju a odbacuju one koji im ne odgovaraju. U tom smislu sam vrlo sumnjičav po pitanju valjanosti njihovog načina zaključivanja. Pogotovu po pitanju političkih odluka koje proizilaze iz tog zaključivanja. Taj način donošenja političkih odluka smatram izuzetno neodgovornim. A naša je lingvistika puna toga. Pri svemu tome, uopšte ne sporim da je ista ta doza neodgovornosti postojala i kod Vuka i kod Daničića i kod lingvista i političara za vreme SFRJ. Da podsetim da je Pavle Ivić bio vrlo aktivan upravo u dobu SFRJ i da je vrlo aktivno učestvovao u svim političkim događajima, uključujući i politike stvaranja jednog srpskohrvatskog jezika zasnovanog na ekavici i latinici. --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

Pa još malo o primerima: Iako danas standardni japanski jezik funkcioniše sa tri pisma u različitim funkcijama (iako sigurno i oni imaju problematične prostore u kojima se npr. postavlja pitanje da li nešto pisati hiraganom/katakanom ili knđijem), takvo stanje nije došlo s neba. Možemo se detaljno uputiti u to kako su Japanci počeli da koriste dva pisma, kakve su sličnosti i razlike sa našim stanjem i kako se kod njih stanje stabilizovalo. (Da ne pominjem da oni sada u određenoj funkciji imaju i latinicu i arapske cifre.) To govori da je zaključak Pavla Ivića, ako ništa drugo, a ono sumnjiv. --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

Preko toga, da se vratim na početnu priču, treba imati na umu da danas živimo u vrlo različitim okolnostima u odnosu na vreme u kom su Rumuni u 19. veku koristili naporedo ćirilicu i latinicu. Danas štampanje knjige nije tako skup proces kakav je tada bio, a još je jeftinije pisati po Internetu. Ima tu dosta stvari koje menjaju odnose između 19. i 21. veka. A ništa od toga se ne uzima u obzir kada se donose bitni politički zaključci. --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

Na kraju, može se napraviti poseban članak koji bi se ticao jezičke politike i koji bi objašnjavao kakva su sve mišljenja o korišćenju ovoga ili onoga. Pa makar bio tekst i u polemičkom tonu napisan. Sa druge strane, vrlo je problematično imati emotivnu konstataciju u sred enciklopedijskog članka koji nigde ne naznačuje da je u pitanju emotivno obojen tekst. --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

I, naravno, bilo bi dobro da se prijaviš, kako bismo mogli lakše da funkcionišemo. --Miloš Rančić (razgovor) 23:00, 2. jun 2005 (CEST)

Miloše: čitajući tvoj odgovor uveren sam da bi poseban članak "Jezička Politika" bio vrlo zanimljiv. Tu bi mogle da se prikažu razne političke epizode u kojima je bio upleten Srpski jezik i njegovo pismo od Vuka do danas. Primer jedne od takvih epizoda mogla bi da bude jezička politika Austro-Ugarskih okupacionih vlasti u Srbiji (1915-1918), koja je išla sa zabranom ćirilice u svojoj okupacionoj zoni i njene nasilne zamene latinicom (Dovođeni su nastavnici iz Austro-Ugarske - Hrvati i Bošnjaci - da predaju srbijanskoj deci isključivo na latinici tokom okupacije). Tada je latinica koju danas Srbi koriste prvi put konkretno došla u Srbiju, a Kralju Aleksandru su posle rata zamerali što je izjednačio pisma u celoj zemlji baš zbog ove epizode.

Još jedan primer koji mi pada na pamet bi mogla da bude jezička politika u Republici Srpskoj koju si pomenuo (Ekavica u ijekavskom govornom području). Ako se dobro sećam, u Republici Srpskoj je ijekavica ponovo vraćena (To jest ponovo zvanično izjednačena sa ekavicom) 1998. godine, ali mislim da je to nametnuo OHR (Moguće je da bi se nastavilo samo sa ekavicom da OHR nije odreagovao dekretom).

Imamo i još svežijih primera. Jedan moj prijatelj koji radi u TV B92 rekao mi je da je od svog urednika (Da ne pominjen sad ničija imena ovako javno) lično čuo mišljenje da na njihovom kanalu namerno nema ćirilice u špicama i da je takvo uređivanje zapravo konkretan politički stav. Naime, po ovoj tvrdnji uredništvo B92 poistovećuje ćirilicu sa srpskim nacionalističkim mrakom (odnosno sa "srbofašizmom" i "pravoslavnim talibanizmom" i sl. u neformalnom razgovoru). Dakle, ovde imamo primer tendencije da se upotreba jednog ili drugog pisma predstavi kao spoljni vid političke identifikacije (Tako se postavljaju stvari da ispada da ćirilica ide uz nacionalističke i desničarske stavove, dok latinica ide uz građanske, demokratske, liberalne i leve stavove). Ovo je svakako nešto sasvim novo, ali je kao takvo današnji momenat u jezičkoj politici...

Postoji jedna špica na B92 na ćirilici. Emisija je obrazovnog karaktera za decu i roditelje. --Pokrajac|razgovor 00:52, 4. jun 2005 (CEST)

U Srbiji, gdje se više koristi ćirilica (osim na internetu), ćirilica se često smatra fašističkom, a latinica demokratskom, a u Crnoj Gori, gdje se više koristi latinica, ćirilica se smatra demokratskom (opozicionom) a latinica (post)komunističkom (Milovom). Milan Tešović 11:36, 4. jun 2005 (CEST)

Srpski jezik i jezička politika

Napravio sam članak. Za sada su tamo samo naslovi. Dodaću i načelnu literaturu koja se može naći na Internetu, a tim povodom ću pozvati i Mira Harvena da nam se pridruži. Može nam dati dosta informacija i sa hrvatske i sa srpske strane. Napominjem da članak treba da bude objektivan i da samo citati priznatih lingvista mogu biti subjektivni. Takođe, treba ostaviti prostor različitim kritičkim viđenjima tih stvari. Još jednom: činjenice su činjenice, dok obrazloženja (i kritike) moraju biti objektivne i bez emotivnih tonova. --Miloš Rančić (razgovor) 01:39, 3. jun 2005 (CEST) +++++++++++

1. Miroslavov evanđelistar je iz 12., a ne 17. stoljeća 2. ova slika izgleda kao iz lošega crtića, pa bolje uzmite nješto ljudskije, npr. iz http://www.miroslavljevojevandjeljefaksimil.com/komentari.htm Mir Harven 00:49, 4. jun 2005 (CEST)

• • Baš si zgodno iskoristio priliku za podizanje svog "rejtinga" kad nam otkrivaš toplu vodu, tj. vreme postanka Miroslavljevog jevanđelja. Sve do vandalske izmene anonimnog vandala IP 216.187.83.181 (2.juna, dakle pre par dana) pisalo je 12.vek. Ne bih se čudio da si u nekoj vezi sa pomenutim vandalom pošto ti je baš u pravi čas dobrodošao njegov vandalizam za samoreklamu itd...

Čovječe-liječi se. Geez...Mir Harven 19:44, 4. jun 2005 (CEST)

• • Lepo od tebe što se one "ljudskije" slike tiče (impresioniran sam tvojom ljubaznošću) - zanima me samo kako stoje stvari po pitanju autorskih prava ? (Golija)

Te su stvari for fair use. Piši im- ako ne vjeruješ. Tko vjeruje u teorije urote oko brisanja stoljeća, tomu bar ne bi to trebalo biti teško. Stvarno, ima nas svakakvih. Mir Harven 19:44, 4. jun 2005 (CEST)

• • • Jesi li siguran ?...ipak hvala na objašnjenju odn izjavi. Pitam reda radi da nas neko kasnije nebi napao zbog kršenja autorkih prava. A za ostalo ne brini...jer u pravu si kad kažeš - IMA NAS SVAKAKIH ! (Golija)

Hm...

Pa, nemojte zaključavati tekst zbog jednog jedinog vandalizma... Neću ja da otključavam, ali bih zamolio Sašu da sam otključa tekst. Ne smemo drugima uskraćivati slobodu menjanja članaka samo zbog jednog vandala! --Miloš Rančić (razgovor) 07:39, 19. avgust 2005 (CEST)

Zbog njega je zaključano 5 strana, a to zato što nismo uspeli da ga blokiramo, jer nešto nije radilo, pa sam pozvao Tima Starlinga i on je otklonio kvar. Problem je što je IP u pitanju dinamički i jako smara. Nipodaštava sve srpsko i vidi se da poštuje Hrvatsku/Hrvate. Toliko o tome... :) --Dungo ☼ (r) 10:53, 19. avgust 2005 (CEST)

Samo napred!

Odavno sam hteo da kažem da ovaj članak treba menjati i sređivati. Na nekim mestima ima ličnih ispada neprihvatljivih enciklopedijskom tonu: članak je pisan u jedno potpuno drugo vreme za srpsku Vikipediju. Drugim rečima, ako sam ja napisao članak, ne znači da je sveta krava :) Dakle, relevantni (Đorđe, Ford), molim vas da radite na članku :) --Miloš Rančić (razgovor) 19:10, 2. februar 2006. (CET)

Zapadno- i Istocnosrpski govor

Moze li se napisati i te dve varijante srpskog jezika (ekavskog i ijekavskog) sa nazivom "Istocnosrpski" za ekavski dijalekat i "Zapadnosrpski" za ijekavski?

Ja lično, ne vjerujem. Uprkos mom mišljenju, ako nađeš literaturu o srpskom jeziku gdje se tako klasifikuje (Zapadni -ijekavski i Istočni-ekavski) Srpski jezik, ti iznesi, citiraj ovdje taj izvor, na stranici za razgovor, pa da vidimo šta kažu i ostali. --Славен Косановић {razgovor} 15:34, 7. april 2006. (CEST)

• Ta kvalifikacija bi bila po geografskom polozaju adekvatna jer postoje kod Srba jedino Ekavski i Ijekavski nacin izgovora! U cemu je problem da se to po geografskom nacinu naziva?

Pa nije nikakav problem. Kažem ti, ako nađeš stručnu literaturu, gdje se tako dijeli Srpski jezik, iznesi, citiraj je ovdje. Jedino što ne možemo uraditi, je pisati, praviti podjele, zato što neko smatra da ih tako treba praviti. Treba da budu dokazive, od onih koji se bave izučavanjem, studijom i analizom, srpskog jezika (lingvisti, akademici, stručna literatura, itd.). --Славен Косановић {razgovor} 16:27, 11. april 2006. (CEST)

A šta sa ikavskim izgovorom u Dalmaciji, Hercegovini, zapadnoj Bosni i dijelovima Bačke i Slavonije? --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:53, 11. april 2006. (CEST)

• Bozovicu, u pravu si! Nisam se setio da ima i Ikavski govor kod nas.

Pismo

Piše da je ćirilica zvanično pismo u Srbiji što nije tačno. Bar ne potpuno. Po Ustavu SR Srbije koji je još na snazi oba pisma su ravnopravna. A po ustavu SRJ je ćirilica propisana kao zvanično. Jese pravno pitanje ali ako za CG piše latinica i ćirilica to mora i za Srbiju jer nikve razlike nema. Kakva je sada situacija posle razdruživanje ne znam.

Dalje kako neko pismo može biti nezvanično a zvanično se učti u školi? Koliko znam i dalje se u 2. osnovne uči latinica, u čitankama se i dalje poštuje pravilo izvrnog pisma (ako je pisac pisao latinicom i u čitanci će pisati latinicom...).

Možda samo naglasiti da se ćirilici daje formalno prvenstvo.

...i da se ćirilica uglavnom shvata kao srpsko nacionalno pismo (iako su Srbi, naravno, „tijekom povijesti“ uveliko pisali i latinicom i čak i arapskim pismom). A znaš li, u vezi sa čitankama, da su u većini novijih izdanja čitanki, što su štampani od one reforme prosvete iz 2002. godine, uglavnom svi tekstovi na ćirilici? --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:52, 8. jun 2006. (CEST)

ne znam za tu reformu, ja sam napustio srednju 1999. a na fakultetu su knjige latinične u 95% slučajeva. Mi smo imali smešne scene sa gramatikom ruskog jezika na latinici i gramatikom engleskog na ćitilici :) A da li se sada uči latinica u 2. osnovne? Ovaj put da se podpišem: --Aurelije 16:17, 10. jun 2006. (CEST)

Kako te ne mrzi da ovde pišeš i započinješ kavgu a da bar ne proveriš. Za početak, na snazi je Ustav Republike Srbije, a ne SR Srbije. Član 8 [1] propisuje da: "U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpskohrvatski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo je u službenoj upotrebi na način utvrđen zakonom." Detalji su utvrđeni Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama [2], koji između ostalog pojašnjava "U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpskohrvatski jezik, koji se, kada predstavlja srpski jezički izraz, ekavski ili ijekavski, naziva i srpskim jezikom (u daljem tekstu: srpski jezik).". --Dzordzm 20:50, 10. jun 2006. (CEST)

Samo nemoj da se pozivaš na zakone i ustave jer je to promenljivo. Juče su oba pisma bila ravnopravna i ustavom i onda je Miloševićevim ustavom oktroisano da je SAMO ćirilica "zvanično pismo".

I u Južnoafričkoj republici je bilo "zakonito" da crnci nemaju prava kao belci, ali to nije pravedno ni pravično.

Treba jednostavno izbrisati taj nacistički član ustava i zakona koji promoviše diskriminaciju gradjana.

Srđane, za žalbe na Ustav Srbije su zaduženi Ustavni sud Srbije, a ako tamo ne prođe, onaj evropski sud. Vikipedija nije nadležna za to. Kad se to bude promenilo, na Vikipediji će pisati da se to promenilo. --Miloš Rančić (razgovor) 14:42, 3. jul 2006. (CEST)

Praistorija

Žao mi je da se čitava dva velika pasusa izbrišu jer su navodno nebitni. Da ne bude da sam ratoboran, evo ovdje se otvaram za diskusiju i pronalaženje nekakvog kompromisa :), a sad opet vraćam na prethodnu izmenu. --Đorđe D. Božović (razgovor) 18:25, 7. septembar 2006. (CEST)

Račani

Račani zapravo nisu bili iz užičkog manastira Rače, već iz fruškogorskog manastira Beočina. Oni se zovu Račanima jer su pobjegli iz Rače pred Turcima i naselili se na Frušku goru, gdje su osnovali manastir Beočin. E, tek tamo nastaje ta čuvena račanska škola i učenici tih prvih Račana (koji su, znači, stvarno bili iz Rače) se takođe nazivaju Račanima, iako sad oni nemaju veze sa manastirom Račom (a Gavril Stefanović Venclović je bio jedan od njih). Znači ne u manastiru Rači, već u manastiru Beočinu, se njeguje srpska kultura u 16. i 17. vijeku. --Đorđe D. Božović (razgovor) 17:04, 26. septembar 2006. (CEST)

"Sprdanje s padeži"

Staroslovenski osam padeža? Otkad to?! --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:03, 21. novembar 2006. (CET)

lapsus neki :) — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 82.117.194.34 (razgovor) 17:54, 28. novembar 2006 (CET/CEST)

Naš jezik (Naši jezici :-) u EU

Bilo bi interesantno naći neke zvanične stavove ili predviđanja (ako postoje) o tome kako će se jezici Naslednici Srpsko-hrvatskog jezika tretirati u Evropskoj Uniji. Poznato je to da EU ima problema sa velikim brojem jezika, kao i to da se na sudu u Hagu prepoznaje samo jedan zajednički jezik (nisam siguran kako ga nazivaju). Ne verujem da će EU biti raspoložena da se igra prevođenja između naša četiri jezika, ali ne verujem ni da će bošnjačka/srpska/hrvatska/crnogorska javnost biti spremna da prihvati neke stare (Srpsko-Hrvatski, Hrvatsko-Srpski, Jugoslovenski(?)...) a ni neke nove (kombinacija sva četiri (ili tri) imena, ili nešto tipa Zapadnobalkanski, Štokavski, i sl.) nazive.

Možda komentar deluje malo neozbiljno, ali mislim da ima smisla. S' obzirom na to da ćemo imati (valjda, jednom) zajedničko tržište, valutu, vrednosti, a možda i spoljnu politiku i ustav, nije teško poverovati da ćemo imati ili možda i biti primorani (politički) da imamo i zajednički jezik.

Ako nešto ne radim kako treba, ispravite me, novi sam ovde... :) Azbuki 16:44, 9. januar 2007. (CET)

Pa, ja mogu reći da lingvisti i javnost u RH tomu posvećuju pozornost, što se vidi iz sljedećih činjenica:

a) finalizacija pravopisnih svađa preko Vijeća za normu: http://www.jutarnji.hr/dogadjaji_dana/clanak/art-2007,1,31,ne_cu,60658.jl Budući da je to pitanje eminentno političko pitanje, vidi se da su hrvatski političari odlučili istjerati normu na čistac zbog EU (bar).

b) oglasila se i HAZU:http://www.hazu.hr/hrv_jez.html Profil te objave je isto politički, i sigurno cilja na EU.

To, uz već prevedene dokumente o pridruživanju na hrvatski (oko 30.000 stranica- nema što, birokracija radi punom parom), govori o tom da će hrvatski, najvjerojatnije, biti jezik za komunikaciju pri procesu prijama u EU. Domino efektom slijedi i srpski (htio to tko ili ne), a realni mi problem izgledaju jedino bošnjački i crnogorski. Srbi i Hrvati u BH ne će dopustiti da pregovori budu samo na bošnjačkom, a slično je i s crnogorskim (koji ni nema kakav-takav standard). Da zaključim: srpski i hrvatski će biti tretirani kao zasebni jezici komunikacije s/u EU (Haag tu nema veze), dok za bošnjački i crnogorski ne znam. Mir Harven 01:06, 5. март 2007. (CET)

O tome cemo tek vidjeti. Ne moze se isti jezik u jednim Europskim institucijama tretirati kao zajednicki jezik (Bosnian/Croatian/Serbian language u Haag-u), a u drugima kao 2, 3 ili 4 zasebna jezika. Europljani nece to dopustiti, vec ce vjerovatno i dalje tretirati Srpsko-Hrvatsko-Bosansko-Crnogorski kao jedan jezik, kome ce naci neko novo prigodno ime za sva vremena. Najbolje sanse za novo ime ima 'West Balkan language' ili 'Central South Slavic language'. Pozdrav.24.86.116.250 (разговор) 04:57, 24. децембар 2008. (CET)

Нек га назову: источнизападнојужнословенски и неће погрешити.

Ова два линка која је оставио Мир Харвен су прави драгуљи. Овај први је врло забаван а и други је сјајан (академија знаности објашњава како су се хрватски и српски језик одвојили по линији између ЗападногА и ИсточногА РимскогА царства из 395. Не знам за Хрвате, али Срби су тада мислим још били негде у некој богомзаборављеној степи). Мир Харвен, ул јепшао си ми д ан. --Dzordzm 02:45, 5. март 2007. (CET)

Чему згражавање над западнога, источнога и римскога? Ти облици су сасвим исправни у српском стандарду. Много је страшније читати почетци и сл. Нема ту ничега забавног... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:56, 5. март 2007. (CET)

Hja...tu stvari ostaju sporne. Rekao bih da je tu razlika u pravopisnoj tradiciji hrvatskog i srpskog standarda (h- podcijeniti, odčepiti, odćušnuti, s: potc(ij)eniti, otčepiti, otćušnuti). Tako i s ovim dentalima ispred afrikata (tomu je Brozović negdje 1970-ih posvetio cijelu studiju). Osobno sam za te promjene, ako ni zbog čega, a ono zbog razlikovnosti: tako se razlikuju množine od poček i početak, doček i dočetak (u srpskom vjerojatno nepostojeća riječ), da ne govrimo o neobičnim množinama "paci" i sl. Bilo kako bilo, ovo je mišljenje Vijeća: http://www.ihjj.hr/#vijecezanormu (6. sjednica doc). Mir Harven 21:27, 6. mart 2007. (CET)

Dlя teh, kto ponimaet po-russki

Tovariщi serbы! Pomogite, podskažite, gde možno naйti v internete samoučitelь serbskogo яzыka, očenь nužen... Я ponimaю, эto bestaktno, pisatь v serbskoй vikipedii na russkom яzыke da eщe i vыdavatь takuю prosьbu, no popыtatьsя stoilo...

Я poiщu, esli naйdu — to dam vam ssыlku. — Lazar (esli nado, pišite mne soobщenie zdesь), 21:12, 18. april 2012.

Vot, я našёl http://roman-dushkin.narod.ru/projects/srpski/ — Lazar (razgovor) 18:19, 24. april 2012. (CEST)

na engleskom Vikipediji Cvetković postaje Cvetković, ili postaje Cvetkovic?

Postoji značajna diskusija o romanizacijom srpskog prezimena u engleskom Vikipediji. Posebno o tome da li srpski jezik treba računati kao romanizovanog jeziku (kao i hrvatskom jeziku), ili se smatrati kao jezik samo sa ćirilicom (kao bugarskom jeziku). en:WP:UE. Razlika je značajna. Ako srpski jezik je čisto ćirilica, onda dijakritički znak akcenti treba ukloniti na engleskom jeziku. Ako srpskom jeziku je legitimno jezik sa dva pisma, onda na engleskom su dijakritički znak akcenti treba čuvati. Gde je mesto na srpskoj Vikipediji da postavljaju takva pitanja? In ictu oculi (razgovor) 11:22, 16. april 2012. (CEST)

Pokušaj ovde:

• Vikipedija:Trg/Pravopisna pitanja.--‎V i k i v i n d 11:37, 16. april 2012. (CEST)

Srpska latinica se ne koristi

Iako je postojala srpska latinica, ona koja se danas koristi nije ta, već zapravo hrvatska latinica koju je osmislio Gaj. Zato je netačno napisati u članku Srpski jezik da se u pisanju srpskog koriste srpska ćirilica i srpska latinica. To je krivotvorenje. Takođe to treba navesti i u članku Srpska latinica jer pravi i on grešku. To što neko iz nekih političkih pobuda a ne naučnih želi da opravda korišćenje latinice pa potura ovakvo mišljenje, iza ličnosti Vuka, je njegov/njen problem. Mislim trebamo biti neutralni i objektivni. Kao što ste napisali, ali bi trebalo potencirati i pojasniti, Vuk je srpsku latinicu izmislio za Srbe Katolike, dok su još postojali tj. dok se nisu pretopili u Hrvate. U matici (Srbiji), i gde god Srbi Pravoslavci žive, je smatrao za jedino pismo srpskog jezika srpsku ćirilicu. Ovo ću postaviti i na razgovornoj stranicu članka Srpska latinica pa ko vidi nek malo prelista činjenice i nek ispravi grešku. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 122.150.70.149 (razgovor)

Srpska latinica se ne koristi u zvaničnim dokumentima Republike Srbije prema Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, a do tada je bilo jedn od dva ravnopravna pisma. Naravno, ne zabranjuje se pisanje latinice. Vuk Karadžić jeste izmislio srpsku latinicu za Srbe katolike; ali ova latinica koja se danas upotrebljava nije ista onoj koju je Vuk napravio, a ni tadašnjoj hrvatskoj latinici. Danas je srpska latinica identična današnjoj hrvatskoj latinici. --Marko Radenković (razgovor) 08:38, 11. novembar 2012. (CET)

Sam si rekao ali ova koja se danas upotrebljava nije ista onoj koju je izmislio Vuk. Što znači ova u upotrebi nije njegova kako piše u članku Srpska latinica već onog ko je načinio ovakvom kakva je danas. Prosto. Dalje, nismo mi zaseli u SANU a susedi u HAZU i izmislili identične azbuke nakon prvobitnih različitih latinica za srpski pa tako imamo srpsku i hrvatsku koje su identične. U upotrebi je ušla hrvatska latinica (isprva u Kraljevini SHS radi bratstva, a potom novim talasom u Drugoj Jugoslaviji, zbog toga što je srpska ćirilica bila znak Pravoslavlja i srpske buržoazije pa zato, i jedinstva). Prvobitna hrvatska latinica nije bila kao današnja hrvatska latinica ali je dorađena od strane Hrvata Lj. Gaja uzuzev slova đ (zanemarljivo) što je pravi njihovom, u upotrebi kod nas i njih. Nećemo valjda po postupku izvesnih suseda sve što je njihovo i naše je. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 122.150.70.149 (razgovor) 11:27, 10. decembar 2012. (CET/CEST)

Treba biti oprezan u korišćenju prideva "srpski" jer on nema isto značenje (u užem smislu) u izrazima srpski jezik, srpski gradovi, srpski tenkovi i sl. On se može odnositi na narod Srba, na Srbiju kao državu, na srpski jezik itd. Tako, na primer, srpski kompozitor može biti i neko ko nije po nacionalnosti Srbin (već, na primer, Mađar, ali živi i stvara u Srbiji i deo je srpske kulturne scene), ali isto tako srpski glumac može biti i neko ko glumi u inostranstvu, čak i ne zna srpski jezik, ali je po nacionalnosti Srbin (na primer, Karl Malden). Bitan je kontekst. U tom smislu, "srpska latinica" je standardizovana varijanta latiničnog pisma za pisanje srpskog jezika i kao takva je precizno obrađena u Pravopisu Matice srpske. Tu uopšte nije bitna nacionalnost ljudi koji su radili na tome, a kad se već pominju Gaj i Hrvati, stvar se može relativizovati činjenicom da ni Gaj nije Hrvat, a samo pismo je zapravo pismo Rimskog carstva i latinskog jezika. Slova Č, Š i druga nisu nikakva nova slova, već latinska slova C i S sa dodatim dijakriticima. Takve stvari nisu patentirani izum i na njih se ne može staviti nacionalni monopol, tim više što je jezik za koji je prilagođavano to pismo "zajednički jezik Srba i Hrvata", a pravilan naziv današnje latinice nije Gajeva latinica, nego Gaj-Daničićeva, jer je u stvaranju njenog današnjeg oblika učestvovao i Đura Daničić, takođe u okviru zajedničkog srpsko-hrvatskog projekta. Na primer, u Gajevoj latinici se slovo Đ piše kao DJ, dok je u Daničićevoj Đ. U tom smislu, kada se govori o srpskoj ćirilici i srpskoj latinici, u lingvističkom smislu se misli na standardizovana pisma sadašnjeg standardnog srpskog jezika i, kao takva, srpska ćirilica se u Srbiji koristi 150 godina, a srpska latinica 100. Kada govorimo o starijim oblicima srpskog pisma, tada upotrebljavamo pridev "srpski" u istorijskom smislu, jer govorimo o starijim oblicima srpskog književnog ili crkvenog jezika, a koji više nisu u upotrebi. Izraz "srpska latinica" je tačan i dobar. 77.46.195.233 (razgovor) 12:55, 16. februar 2016. (CET)

zašto se latinica u tekstu navodi kao "hrvatska latinica"? gaj i daničić su u okviru ilirskog pokreta preuredili latinicu za potrebe srpsko-hrvatskog, a ne samo hrvatskog kulturnog prostora. ili je navedite kao srpsko-hrvatsku, jer ona to i jeste, ili kao srpsku, jer postoje sasvim legitimni razlozi za to, počev od toga što je "potpisana" od vuka karadžića (bečki dogovor, XIX v.), do toga da je i politički ušla u saobraćaj 1917. na teritoriju kraljevine srbije, što je ozvaničeno potpisom predsednika kraljevske vlade srbije (krfska deklaracija, tačka 6). dakle, latinica koja se koristi u srbiji je srpsko-hrvatska latinica. nije pogrešno reći ni da se radi o srpskoj latinici, ali je svakako veoma uvrnuto na sr.wikipedia koristiti odrednicu "hrvatsko" za pismo koje se kod nas koristi već više od veka, koje je zapravo rimsko, i koje ima možda i većinski udeo u jezičkom saobraćaju kod nas. probajte da izbegnete auto-šovinizam u članku, a izrazito je detinjasto dirati u nacionalna osećanja srba koji pišu latinicom.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 77.105.29.242 (razgovor)

Broj govornika

Zamolio bih neko da mi predloži neku referencu odnosno link, pre svega autentičan, koji pokazuje da govornika Srpskog jezika ima zasita 12 milijona. Odnosno link koji pokazuje koliko ima ljudi koji govore Srpski kao maternji jezik na svetu (eng.: Native speakers) ... pošto će mi trebati za englesku vikipediju, gde se već neko vreme prepucavam oko broja govornika (tamo nam konstantno smanjuju cifre s vremena na vreme). Zamolio bih nekoga? (Pravičnost (razgovor) 20:54, 10. januar 2013. (CET))

U pitanju je slobodna stručna procena lingviste Ranka Bugarskog na osnovu broja popisanih govornika srpskog sa područja Srbije, BiH, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Mađarske, Rumunije i procene o brojnosti Srba u zemljama zapadne Evrope i američkog i australijskog kontinenta. U pitanju nije tačan broj već okviran, sa verovatnoćom greške od par miliona i u plusu i u minusu.77.46.195.233 (razgovor) 12:59, 16. februar 2016. (CET)

Češka

U Češkoj je srpski jezik takođe manjinski (jedan od 12 jezika nacionalnih manjina). sajt češke vlade Možda je i u Slovačkoj, međutim tu nemam izvor.--Milanče (razgovor) 02:45, 19. februar 2013. (CET)

Zar Kosovo više nije u Srbiji. U kutijici gde se nalazi spisak država u kojima se govori srpski postoje posebni podaci za Srbiju, a posebni za Kosovo. --Drazetad (razgovor) 14:37, 11. oktobar 2014. (CEST)

Odlično zapažanje Dražeta, uklonjeno je i hvala za dobru reakciju.--Soundwaweserb (razgovor) 14:40, 11. oktobar 2014. (CEST)

Tehnička

Ne prikazuje dobro zastavu Srbije u infokutiji. --Munja (razgovor) 17:23, 4. april 2017. (CEST)

Kod mene sve prikazuje dobro, na oba mesta u infokutiji. Mislim na ono ispod „Govori se u” i „Službeni jezik u”, na oba mesta se vidi zastava.--Soundwaweserb (razgovor) 17:41, 4. april 2017. (CEST)

Možda je do DNS-a ili cache-a, ali sam ga očistio. Možda se vrati kasnije. --Munja (razgovor) 17:45, 4. april 2017. (CEST)

Ni kod mene se taj šablon za zastavu Srbije ne prikazuje, ni na jednoj stranici. Ista je situacija kad odem na englesku Vikipediju, dok je na drugim jezicima sve normalno--Ašhabad (razgovor) 17:54, 4. april 2017. (CEST)

Pokušaj da očistiš keš pretraživača. Ne znam šta bi moglo drugo da bude jer kod mene prikazuje sve lepo ovde i na drugim projektima.--Soundwaweserb (razgovor) 17:59, 4. april 2017. (CEST)

Dodao sam na kraju ?action=purge i očistio. Možda je u tebe Soundwawe ostao cache kada je stranica fercerala :D --Munja (razgovor) 19:10, 4. april 2017. (CEST)

Zaštita

Može li neko skloniti zaštitu da bi automatski potvrđeni korisnici mogli da uređuju.SRHERALD (razgovor) 10:42, 3. avgust 2019. (CEST)

Može li neko od nadležnih: 1) ili u celosti OBRISATI članak "Srpski jezik", jer je višestruko problematičan i(li) vandalizovan, ili 2) ukloniti zaštitu da barem automatski potvrđeni korisnici mogu da uređuju? Halabuka (razgovor) 01:18, 13. septembar 2020. (CEST) HALABUKA

Smanjena je zaštita. — Željko Todorović (razgovor) 01:38, 13. septembar 2020. (CEST) s. r.

Srpska duhovna vertikala

Na početku članka piše: ”Za srpski jezik je karakteristična dvoazbučnost: srpska ćirilica (temeljno, prioritetno srpsko pismo, tzv. srpska duhovna vertikala)...”

Šta je to ”duhovna vertikala”? Djura112 (razgovor) 18:10, 28. decembar 2020. (CET)