Razgovor:Filiokve

Potonje poslanje?

Ako se neko razume u temu, neka potvrdi je li ispravno napisano: prevečno ishođenje Svetog Duha od Oca, i potonje [moj bold] poslanje Svetog Duha od Sina?

Pitam jer ako Sveti Duh večno ishodi od Oca kako je kasnije (upotrebljena je reč potonje) poslat od Sina, ako večno (implicira se već) ishodi kako i zašto bi bio slat, ili ne ishodi u celosti i/ili savršenstvu nego na kraju kad bude ishodio u celosti i/ili savršenstvu! to se tada smatra (konačnim) poslanjem koje je potonje u odnosu na ishođenje? Po mom rezonu Duh Sveti jedino bi na početku sveta mogao biti poslat od Sina (koji već i uvek ishodi od Oca), pa da onda od tog momenta taj poslati Duh Sveti večno ishodi od Oca do momenta* kraja sveta i momenta* restarta (**za nekoga isti moment, za nekoga možda! i ne), pa da opet bude poslat od Sina itd. (to bi dakle bilo poslanje na početku a ne na kraju, a možda se gledalo malo unapred u toj rečenici pa je rečeno potonje poslanje, potonje ali u restartu, a da bi bio večan ili barem skoro večan [minus vreme trajanja potrebno da se poslanje desi] Sveti Duh mora biti i poslat na početku pa onda početi ishoditi iz nekog entiteta, ili non-stop ishodi, ali zašto onda poslanje...). Ovo su samo dve racionalizacije, a evo prema zvaničnom stanju: Da bi i Duh Sveti bio savršen a prema pravoslavlju jeste jer je kao deo Svete Trojice i Duh Sveti Bog, onda ne može poslanje biti potonje niti uopšte odvojeno od ishođenja, moralo bi koegzistirati sa ishođenjem, i to večno i ono (da bude prevečno ishođenje i prevečno poslanje; zato katolici možda kažu da Sveti Duh ishodi i od Sina, jer večno ishođenje i večno poslanje jedno su te isto u tom slučaju, s tim da sama reč poslanje to logički opovrgava i kosi se s tim rezonom jer poslanje je nešto što se desi a ne što traje pa da bude večno, nastala je od svršenog glagola poslati; inače bi bilo slanje/ishođenje, a kod katolika reč poslanje se i koristi za nešto drugo: hr:Sveopće poslanje, poziv Isusa da se širi Evanđelje). --5.43.82.5 (razgovor) 04:42, 13. mart 2020. (CET)

Nakon čitanja Bog Sin#Isus Hristos, konkretno Smrt je posljednji neprijatelj kojeg je Hristos pobijedio svojim vaskrsenjem. Njega kao Sina Bog Otac je podigao Duhom Svetim iz mrtvih., pretpostavljam da se misli da nakon ishođenja Duha Svetog do kraja (pošto ako se ishodi, glagol je nesvršen, onda mu se nešto menja, po intuiciji povećava), taj savršeni Duh, Otac iskoristi za ponovno rođenje savršenog Sina, potom Sin u istom momentu kao začetnik savršenog Duha izvrši ponovno poslanje Duha (jer Duha nije bilo ako postoji poslanje Duha, zašto ga slati ako postoji, a ne postoji jer upotrebljen je da se sam savršeni Sin pošalje, da je delom upotrebljen ne bi bilo doboljno energije da Sin bude rođen savršen, s tim da pošto je Sin savršen može sve pa i stvoriti još nešto savršeno, npr. poslati Duh), sve ovo dok "savršeni večni" "Bog" "Otac" ne postoji u tom momentu (jer da bi Sin bio savršen mora energija biti beskonačna, sva energija upotrebljena, ne postoje dve beskonačne ili tri beskonačne energije, onda bi postojala i pravabeskonačnaenergija=3×ovetri), pa onda savršeni Sin nastavi živeti i boriti se kao čovek (ali i dalje Bog jer je savršen) kao i uvek do smrti, dok Otac čije je poslanje jedino mogao izvršiti Sin ili Duh [nastavi] da večno ishodi Duh ma šta to značilo (valjda razotkrivanje nečega preko tog Duha svima osim Sinu i Ocu koji su Bog pa sve znaju, a i njima ako hoće jer kao Bog svaki sve mogu, mada ako sve mogu kako ne mogu pobediti jedan drugog, ko je onda jači, onda nisu Bog i nema Boga nego su ravnopravni moćnici svako za sebe i eventualno mešane interakcije npr. dogovaranjem), sve radnje u istom momentu. S tim da se postavlja pitanje zašto je Sin morao da umre i kako su i Otac i Duh i Sin bili nestali/nepostojeći u jednom momentu (onda nisu savršeni i nisu Bog svaki, nego postoji jedna beskonačna energija koja ih je sve troje stvorila u onom momentu kad nisu postojali i za koju i ne znamo šta sve može, Alah, islamsko gledište, ili su pak jednostavno nastali u tom momentu sledom događaja, nema Boga, ateističko gledište)? Bog Otac po pravoslavlju zaista mora da bude bog (svi atributi mu se pripisuju, i pozitivni i negativni, jer ima sve osobine i svesost u sebi, radi šta hoće itd., u protivnom ako nema sve ili ne radi šta hoće onda i nije Bog; isto tako, on je čim se navodi kao prvi entitet od Svete Trojice onda nekako glavniji od druga dva, u protivnom bi u članku Bog Otac u uvodu bilo rečeno samo da je jedan od Trojice ili jedan entitet Trojstva, ali to što se možda i greškom navodi kao prvi ne znači da je Glavni, glavni od svega što postoji i ne postoji, jer već smo zaključili da nije postojao u momentu trošenja sveg Duha na rođenje Sina, a što bi bio primoran na to ako je Bog, Bog, pravi bog, nije primoran ni na šta osim kada sam želi da sam bude primoran na to nešto). Što se tiče prvog pitanja, valjda je onda sam Sin hteo ili Bog Otac hteo ili na kraju krajeva nemogućnost daljeg ishođenja Duha uslovila smrt; ali zašto onda Otac ishodi Duh uopšte ako ne može do kraja ili beskonačno vremenski u budućnost? Verovatno zato što mu je pravi bog, Bog Jedan Alah to propisao sudbinom. S tim da postoji i opcija da je neistina gornja konstatacija da Duha kada je izvršeno poslanje nije bilo (više ili ikako); možda beskonačni Bog, Alah, iz nekog razloga želi da se vrši poslanje Duha i ovo sve (uključujući stvaranje "Boga Oca") samo da bude zanimljivije, ne zato što mora tako; i u tom slučaju Bog Otac nije pravi bog, Bog, samo je Otac.

I za one koji bi i dalje da ospore Boga, argumentom da onaj moment kada se Duh upotrebi i Sin rodi itd. postoji kao takav da traje (da je upotreba Duha bila u jednom momentu a nakon toga, nekog t=d_(T) derivativa sveg vremena, objašnjenje je dato u zaključku pogrešnog argumentovanja: da ako taj moment ne postoji onda se ništa na svetu ne bi ni stvorilo (ne bi bilo momenta stvaranja, ništa se ne bi stvorilo, a ako se ne stvori kako onda postoji? samo po sebi? jedino se pravi bog, Bog, stvorio sam po sebi, postoji oduvek i zauvek, pa onda rodio i rađa sve osim sebe; a kako je vreme stvaranja 0, "drugi pravi bog, Bog" osim svega što postoji sad i što je postojalo i tad nije ni imao vremena [a ni prostora] da postoji; dakle Bog je materija, sve što postoji, vidljivo i nevidljivo ali opipljivo i maseno, a kao najviši nivo materije životinje [uključujući ljude] svaka su deo tog Boga i isključivo su one a ne Alah niti ikakav Bog koji radi šta želi odgovorni ponaosob šta se dešava sa nižim nivoima materije od sebe [predmetima] a time i njima samima ako zloupotrebe predmete da povrede jedno drugo, npr. borba u stepi ili Rat u Siriji). Da li osećaji prijatnosti (jelo; mokrenje, svršavanje itd.) u poređenju sa povredom predmetom izazivaju drugoj strani malo ili mnogo lošije stanje, to je pitanje...; rešenje je da svi umereno rade sve zajedničke radnje i rasporede sve podjednako koliko se može, opšte dobro (komons). --5.43.82.5 (razgovor) 08:06, 13. mart 2020. (CET)