Разговор о Википедији:Kada navoditi izvore

Priprema za aktualizovanje ove stranice

Koristan materijal koji se može ubaciti u tekst

Kada dodate sadržaj

Ako dodate bilo kakav podatak u članak, naročito ako je sporan ili je verovatno da će biti osporen, treba da navedete i izvor. Ako ne znate kako da oblikujete navod, drugi će ga srediti za vas. Vi samo navedite sve podatke koje možete.

Uopšteno, čak i kada pišete po sećanju, trebalo bi da aktivno tražite merodavnu referencu za navođenje. Ako pišete iz sopstvenog znanja, onda bi trebalo da znate dovoljno i da nađete dobru referencu pri kojoj se čitalac može sam informisati o temi - vi nećete večito biti na raspolaganju da odgovarate na pitanja. Osnovna stvar je da pomognete čitaocu i ostalim urednicima.

Navođenje je naročito važno kada pišete o mišljenjima koja postoje o određenom pitanju. Izbegavajte neodređene tvrdnje kao što je „Neki ljudi kažu...“. Umesto toga, učinite da je ono što napišete proverljivo: pronađite određenu osobu ili grupu koja ima to mišljenje, spomenite je po imenu i dajte navod iz merodavne publikacije u kojoj se to mišljenje izražava. Zapamtite da Vikipedija nije mesto na kojem treba da izražavate svoje mišljenje niti za originalno istraživanje.

Budući da je ovo Vikipedija na srpskom jeziku, kad god je moguće, treba navesti izvor na srpskom jeziku, koji bi trebalo da uvek ima prednost nad drugim jezicima iste težine. Međutim, tamo gde je to prikladno, navedite i reference na drugim jezicima. Ako navodite iz izvora na drugom jeziku, treba navesti prevod na srpski jezik uz navod na izvornom jeziku pored njega.

Kada proveravate sadržaj

Možete da navedete izvor i za materijal koji niste vi napisali ako koristite izvor da proverite taj materijal. Dodavanje izvora u članak je odličan način da doprinesete Vikipediji. Na Vikipediji na engleskom možete videti i organizovano sprovođenje ovoga, na stranama en:Wikipedia:Forum for Encyclopedic Standards i en:Wikipedia:WikiProject Fact and Reference Check. Za bilo koju izjavu možete navesti i direktne citate, kao metod za olakšavanje provere činjenica.

Tekst koji je, ili će verovatno biti, osporen

Osporeni tekst se može odmah potpuno ukloniti ili premestiti iz članka na stranu za razgovor na raspravu. Ako je osporeni tekst bezopasan, i samo smatrate da bi bio potreban izvor, stavite šablon {{činjenica}} na kraju sporne rečenice ili dela rečenice. Šablon {{provera navoda}} može biti koristan za označavanje citata koji su izvađeni iz konteksta ili za druge zloupotrebe citata. Necenzurisana kritika ili negativni materijal iz biografija živih osoba se može odmah ukloniti, bez stavljanja na stranu za razgovor. Pogledajte :en:Wikipedia:Biographies of living persons i :en:Wikipedia:Libel.

Razmišljajte unapred. Pokušajte da zamislite da li bi ljudi mogli da posumnjaju u ono što ste napisali, ili bi im moglo zatrebati više podataka. Ako ono što napišete na Vikipediji poduprete pozivanjem na jasan i pouzdan izvor, vaši prilozi će dobiti na stabilnosti.

Posredni izvori: kažite gde ste vi to našli

Uobičajena greška je kopiranje podataka o navodu iz drugog izvora bez navođena posrednika. Na primer, možete pronaći podatak na veb sajtu, koji tvrdi da je iz neke knjige. Osim ako sami ne proverite tu informaciju u toj knjizi, vaš stvarni izvor je taj sajt i morate ga spomenuti. Stoga sama veb strana mora biti pouzdan izvor. Vaš navod može da pominje samo veb stranu, ili možete da pružite i više podataka na ovaj način::

• <Veb strana>, koja citira <knjigu>, ili
• <Knjiga>, citirana na <veb strani>.

Međutim, knjigu ne treba da navodite osim ako ste je sami pregledali. Ako ste je proverili, više nema potrebe da navodite veb stranu, ali je i dalje možete pomenuti ako bi to čitaocima bio koristan podatak. To možete učiniti u ovom obliku:

• <Knjiga> (vidi još <veb stranu>).

Međutim, povedite računa da ne usmerite čitaoce ka veb strani koja bi se mogla smatrati nepouzdanom. Smisao ovog pravila je da omogući čitaocima da sami procene pouzdanost dokaza i da im se omogući da ih provere makar onoliko koliko ste to i vi uradili.

Kako i gde navoditi izvore

• Kada pišete novi članak ili dodajete reference u postojeći članak koji nema nijednu, držite se ustanovljene prakse u datoj profesiji ili oblasti na koju se članak odnosi (ako postoji i nije sporna).
• Oni koji su prethodno doprineli članku obično znaju ustanovljenu praksu - ako je moguće, pratite njihov stil ako članak već ima reference.
• Ako ustanovljena praksa ne postoji ili je osporena, urednici na članku treba da odluče o stilu za koji smatraju da predstavlja odgovarajuću ravnotežu između očuvanja čitljivosti teksta i što veće preciznosti i pristupačnosti navoda.
• Ako se urednici razilaze po pitanju odgovarajućeg stila za navode, treba da prepuste odluku o najpogodnijem obliku za prikaz referenci onima koji doprinose najviše sadržaja članku. Ako se ne može postići sporazum, treba da se koristi stil navoda prvog glavnog doprinosioca.

Ako niste načisto koji sistem ili stil treba koristiti, zapamtite sledeće: najvažnija stvar je pružiti sve informacije koje su nekome potrebne da identifikuje i nađe izvor. Ako je potrebno, stavite te podatke na stranu za razgovor, ili u komentar na glavnoj strani, ili pitajte druge kako da ih pravilno oblikujete za taj članak.

Raspravu o različitim stilovima navođenja možete pronaći ispod.

• Vodič koji se lako prati, možete naći u odeljku Vikipedija:Navođenje izvora/primeri stila
• Neki urednici više vole da koriste šablone za oblikovanje referenci; pogledajte pregled šablona za citate; za korisnike koji su upoznati sa postupkom citiranja a kojima treba referenca, postoji i brzi vodič.
• Lendmark mašina za citiranje (engl. Landmark Citation Machine) je takođe dobra za stvaranje bibliografija. Redovno se ažurira i radi na tri odvojena servera.
• Wikicite je besplatan program, trenutno u razvoju, čija je svrha da pomogne ljudima da propisno referenciraju svoje doprinose Vikipediji. Napisan je u programskom okruženju Vižual bejzik .NET, te je prikladan samo za korisnike operativnih sistema Vindouz 2000 i Vindouz XP. Izvorni kod i program su dostupni besplatno; više detalja je dostupno na korisničkoj strani autora.

Sistem prikaza referenci u člancima Vikipedije se vremenom može promeniti; jasnoća i doslednost u člancima su bitniji od strogog sprovođenja nekog određenog sistema.

Zapamtite: najvažnije je uneti iscrpne podatke o referenci - tj. dovoljno podataka da čitalac može relativno lako da pronađe prvobitni (originalni) izvor.

Brojevi strana

Preciznost u korišćenju izvora treba da bude ispraćena preciznošću navoda. Kada citirate knjige ili članke, gde god je moguće, navedite i borj strane. Brojevi strana moraju biti navedeni u citatu koji se drži određenog oblika citiranja ili koji parafrazira ili referencira određeni odeljak knjige ili članka.

• Po Džesiki Bendžamin, jedna od slabosti radikalne politike jeste da „idealizuje potlačene, kao da su njihovi politika i kultura nedirnuti sistemom dominacije, kao da narod ne učestvuje u sopstvenom potčinjavanju“ (Bendžamin 1988:9).
• Džesika Bendžamin je tvrdila da je radikalna politika oslabljene svojim neobaziranjem na načina na koji potlačeni učestvuju u sopstvenom potčinjavanju (Bendžamin 1988:9).

Brojevi strana nisu potrebni kada citat ide uz opšti opis knjige ili članka, ili kada se knjiga ili članak u celini koristi kao primer za određenu tačku gledišta.

• U 1980-ima se više feministikinja bavilo feminističkim isčitavanjem psihoanalitičke misli (npr. Galop 1985, Hamilton 1982, Rouz 1986, Bendžamin 1988).
• Na primer, Džesika Bendžamin se pozivala na frojdovske i feminističke teorije za tvrdnju da je u modernom zapadnom društvu odnos između muškaraca i žena paradigmatski za razne odnose dominacije i potčinjavanja. (Bendžamin 1988).