Razgovor s korisnikom:Bbasic

Al

Uzela sam primer o monitoru baš zato što monitor nikad nećemo pozivati, te samim tim zvuči bezveze iako je promena jasno moguća.

Za Ala nisam zapela ja, no je Klajn u jednoj recenziji jedne radne sveske, pre nekoliko godina, napisao taj komentar. Trebalo je da onaj ko rešava zadatak upiše na liniju ime Al Pačino u instrumentalu, te da u skladu s tim napiše s Alom Pačinom, a Klajn je u vezi s tim prokomentarisao da je ime nesrećno izabrano, da bi tu konstrukciju trebalo izbeći. Međutim odavno je meni jasno, da kada ljudi, koji zaista vladaju jezikom, polemišu (tu ne mislim na meni odvratna politička gloženja u kojima je svakakvih sem stručnih argumenata, već na one fine polemike kulturnih ljudi u kojima oni uvažavaju argumente druge strane pa makar ih i ne usvajali...), onda nema mesta brizi, kako god da veliš ne'š pogrešiti. Dakle komentar za Ala Pačina je tr. citat, prosto kad se čuje Klajn, svima se tresu noge, jer za njega je čulo i staro i mlado, i uko i neuko:). A šta nekima od onih koji žele samo potvrde svog mišljenja vredi što je nešto rekao npr. pokojni P. Ivić, kad većina nije čula za njega, a da ne kažem šta nekom vredi što ja nešto mislim (ko mene pita).

Mislim da je to zbog čega i tebi samom smeta oblik prideva ganški to što jedino Gang, od svih tih nabrojanih prideva ima ispred g – suglasnik. Dakle Gang ima n, Irig ima i, Prag ima a, Ljig – i, meni takođe neobično zvuči, ali davno sam shvatila da ako meni zvuči neobično, ne znači da je i netačno. Međutim, do sada nisam koristila pridev od Gang:). Upravo sam tako i napisala Hefeu (tako mi rekoše da se čita njegov nadimak), sačekajmo Bašića da se vrati, na šta je on disciplinovano odgovorio da te čeka.

Kada sam ispravljao članak Nemoj mi reći da si i ti ispravljao Geografiju Indije, pošto sam se i ja prilično umorila oko tog teksta – doduše, nije ga lako ni samo pročitati, a kamoli raditi na njemu. Ili ti govoriš o članku Jednačenje suglasnika po zvučnosti?

E vidiš, a meni više odgovara da Salman bude Ruždi, tako da ja neću s radošću dočekati tu promenu, al' šta ću, dok to ne bude, sita ću se iznapisivati Ruždi. Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi Ruždi:).

A da li će se Prćić baviti samo engleskim imenima ili i ostalim?

Hvala na lepim rečima i podršci.

Pozdrav i tebi,

---

Jlnareci mi 17:12, 7. avgust 2007. (CEST)

Čildren of Bodom

Ovde treba OV a ne OF, jel da? (da li mozes da verujes, jos uvek ne kapiram onu pricu sa JEl i Je l?)...

Aj mi odgovori na ovo sto sam dopisala u naslovu ribe.--Maduixa kaži 23:09, 7. avgust 2007. (CEST)

---

Ma kako sad to? Pa to nema logike! Stvarno nema logike. Ja shvatam da u cirilicni tekst napisem W iliV ili drugo slovo koje jednostavno NE MOZE drugacije, ali one merne jedinice koje mogu cirilicom, satvarno ne vidim zasto bi mesali latinicu i cirilicu. Ti si to tako protumacio? Hm, nekako mi to nije dovoljno jasno, stvarno mi nije jasno. Jednostavno je nelogicno.

Decicu sam vec premestila. Sta ces, nestrpljivo zensko... --Maduixa kaži 18:37, 8. avgust 2007. (CEST)

Dokon pop i jariće krsti

Čitajući tuđu prepisku, naleteh na tvoj komentar kako su stvari u vezi sa je l'/jer komplikovanije od onog što sam napisala u članku. Sad sam ja nestrpljiva da saznam o čemu se radi? Zapravo ne brine me mnogo ako je komplikovano, no da nije nešto pogrešno. Ako je samo ovo prvo, htedoh to i ranije da ti kažem (a možda i jesam), zamislila sam tu stranicu kao preporuke u vezi s greškama koje se najčešće sreću, uz to da budu i tako formulisane da u najvećem broju slučajeva rešavaju dilemu onoga ko piše. Npr. baš kod JSPZ i JSPMT ukazala sam samo na najčešću nedoumicu (da l' beše D ili T/ da l' beše N ili M); onako kako sam ja to napisala (videćeš, ako već i nisi), ispada da nema izuzetaka, ali bazirala sam se na najčešće greške odnosno na osnove svih osnova kad su nedoumice u pitanju. Čini mi se da bi svako obimnije proširivanje već datih slučajeva, bilo u neskladu s tom idejom. U tom smislu možda ne bi bilo loše to i napomenuti u uvodu, da se bukvalisti ne bi pozivali na tu stranicu i u nekim drugim slučajevima koji njome nisu obuhvaćeni.

Sve ovo što sad napisah shvati kao pitanje na pitanje u vezi s time šta misliš o dotičnom članku - ne zanima me ukupan sud: Dobro je imati takav članak/Ne treba nam takav članak/Nije loše... već stručno mišljenje, komentar, primedbe, šta bi ti izmenio itd.

Pozdrav----Jlnareci mi 10:02, 11. avgust 2007. (CEST)

Je l'

Uau! Čovek je glup dok je živ! Tek sam sad shvatila nešto što sam mislila da znam u prste. Celo moje objašnjenje zasnivalo se na mojoj ličnoj logici, a na osnovu rečnika u Pravopisu ili u Srpskom jezičkom priručniku. U jednom od njih, a uvek brkam po sećanju gde sam šta pročitala, čini mi se u Pravopisu, lepo stoji JE L', i ja sam sve vreme samo drvila o tome da se tako i piše, SVUDA I SVIMA, jer sam bila ubeđena da je je l' narodno skraćenje od da li, a ne od da li je, pomoćni glagol mi je potpuno, ali potpuno izmakao! Koliko se radujem svakom novom saznanju, toliko zapravo i pretrnem zbog spoznaje koliko moram da se preispitujem za sve! Au, au!

A to jel (pored koga u zagradi stoji razg.) ja sam svojevremeno takođe videla, ali sam protumačila da spojeno pisanje ne spada u standard, a ne da je to u stvari ono "moje", a zapravo u nameri koju sam imala neupotrebljivo je l' iz druge rečenice. Razumem i to što se tu postavlja pitanje apostrofa, mada bez obzira što je u pitanju neknjiževna upotreba, mislim da tu ima mesta obema težnjama...

Naravno, sad mi je potpuno jasno gde sam omanula, i slažem se s tim da treba da se bavimo samo slučajevima odvojenog pisanja jer su ti slučajevi bitni, te ću u skladu s tim odmah popraviti stvar. Što je najgore, nisam ja ni pokušala da ukažem kad treba spojeno pisati JE L' već da ukažem da je l' nije = vezniku jer što se takođe često pogrešno izjednačava. Takođe ni o jelte itd. jer se naprosto nisam bavila neknjiževnim oblicima, nemajući pojma da to u stvari jesam činila.

Sad odoh da sve to dovedem u red, a i da pokušam Maduiši da objasnim.

P. S. Mešala sam gore velika slova s kurzivom i svašta, zato što nije svuda hteo da mi se otkuca apostrof, a u ovom slučaju, za razumevanje razumevanja:), to je bilo bitno.

Pozdrav, ----Jlnareci mi 10:37, 12. avgust 2007. (CEST)

Jel...

Ha, sad sam sigurna da sam napisala kako treba... Daklem, jel ovo treba da se transkribuje? Spisak zakona Rimskog prava Imena rimskih zakona... Nekako više nisam sigurna, odkako (oTkako? odvojeno, zajedno, vidiš više ni u šta nisam sigurna), mi reče da se neke stvari na latinskom ipak ostavljaju u originalu... Mđ. ja bih rekla da ovo sve treba trenskribovati jer je IME, isto kao i imena vrsta životinja... Mada, jednom si pomenuo da treba pitati biologe, a ja ti odmah kažem da će ti biolozi (isto kao i matematičari, fizičari i ostali) reći, ma kakvo transkrobovanje taman posla! Elem, šta s ovim? Pitam čisto da znam, mrzi me da se tamo bijem...--Maduixa kaži 10:56, 12. avgust 2007. (CEST)

Nisam htela da te davim...

Dok si na odmoru, ali ipak moram. Pogledaj Razgovor:Dobavljači internet usluga u Srbiji. Koliko se ja secam, jos davno, davno, meni se cini da si bas ti rekao da se internet pise malim slovom. Sad ispade da ne postoji nista napisano o ovome. Meni je to logicno, jer je internet zajednicka imenica kao i telefon (ne aparat nego usluga) ili struja ili voda... Ajd svrni tamo pa razjasni, jer ja ne umem, a sigurna sam da je malim slovom, jer sam ga i ja pisala velikim dok ti nisi to rekao. --Maduixa kaži 11:02, 13. avgust 2007. (CEST)

Hm..

Ja sam Bojane, ubeđena da si rekao da se internet piše malim slovom, ali ne ovde, na vikipediji, nego tamo na onom mestu. Ima nekih stvari, kako rekoh Jeleni, koje ti se urežu u pamćenje i ovo je jedna od njih, iz prostog razloga što sam ja do tada pisala internet velikim slovom, i od tada počela da ga pišem malim, čak sam vidiš stvorila i svoje sopstveno logično objašnjenje zašto je to tako. Stvarno ne vidim zašto bi se internet pisao velikim slovom, osim ako nećemo da se "poengležavamo". A to za dve varijante u engl. jeziku (veliko imalo slovo) iskreno rečeno, prvi put čujem (što ne znači, naravno, da ti ne verujem)...

Što se tiče crte, vidiš, kad sam rekla da je ta velika, ja sam mislila na tvoj odgovor na istoj strani samo od 20.56, a to je odgovor na moju poruku(pod naslovom crta crta crtica) gde sam ti napisala sve crte koje ja imam: crticu (jedinu na tastaturi), i dve crte koje imamo ispod prozora na vikipediji, manju i veću. Ja na tastaturi nemam crte tako da sam verovatno smetnula s uma da neko ima, i kad pričam o crtama, onda isključivo mislim na ove dole ispod prozora vikipedije.

A što se tiče mernih jedinica... Ja znam da može da se piše i latinicom i ćirilicom, ali stvarno sam mislila da i tu važi pravilo kad već može i jedno i drugo, onda poštovati pravilo nemešanja ova dva pisma. U tvojoj poslednjoj poruci (ispravci) shvatila sam da je to ipak što se tiče mera (i na moju veliku žalost) ipak dozvoljeno.

Nemoj da se iznenađuješ nekim mojim reakcijama. Vidiš da uvek ima neka začkoljica koju smetnem s uma ili zaboravim ili jednostavno ja to u svojoj glavi nadomestim sama delove slagalice koji mi nedostaju i onda obično ispadne nešto "što te iznenadi". Mislim da je pravopis srpskog jezika preterano komplikovan, i mislim da ga treba prilično pojednostaviti. Eto, kako nekom da objasniš zašto nije pravilno reći nešta nego nešto? Ili "treba da vidim" a ne "trebam da vidim"? Baš sam se našla u neprilici kad su me pitali da objasnim...--Maduixa kaži 15:27, 13. avgust 2007. (CEST)

Teotivakan

Da li bi molim te mogao da daš svoje mišljenje da li je to ispravna transkripcija. --SrejovićNenad 16:54, 23. avgust 2007. (CEST)

Problemi oko pravopisa

Dobar dan. Tebe sam upoznao indirektno, ti si dao pravopisne argumente zašto se meksičko mesto Teotivakan po pravopisu tako prenosi (iako se sa tim principom ne slažem).

No, dobro. Ako već ti i veliki broj ljudi na vikipediji insistirate na primeni pravopisa, kako to da niko ne primećuje članak Rodos (po pravopisu treba Rod, vidi: Srpska transkripcija klasičnih jezika). Po pravopisu bi trebalo i Kol sa Roda (Kolos sa Rodosa), eventualno Kolos sa Roda.

Mene je iritirao i naziv članka Pšemislovići (koji nije po pravopisu), ali je autor insistirao na istorijskoj literaturi.

Zašto se masovno koristi engleska konvecija za navodnike “…” u člancima na srpskoj vikipediji, a ne srpska „…“? Nije li i to pravopis?

--Jakša 01:11, 26. avgust 2007. (CEST)

Hvala na detaljnom odgovoru. Ti apsolutno poštuješ pravila iz aktuelnog pravopisa, dok ja smatram da ona pravopisna pravila koja su u velikom sukobu sa jezičkom praksom, literaturom ili izgovorom u originalnom jeziku, treba menjati. To ne znači da se ne slažemo, štaviše, ja se slažem sa 98% pravopisnih transkripcija i mislim da je standardizacija korisna.

Ako se neko potrudio da napiše OAHAKA u pravopisu, to je za pohvalu. Ovaj izbor autora pravopisa nije loš. Lepo si objasnio i primenu etimološkog principa u čuvanju OA, ali srpski jezik je (od vremena Vuka Karadžića) poznat kao fonetski, sa vrlo retkim izuzecima u rečima sa prefiksima koje si naveo. Autor se odlučio za etimološku transkripciju, što je sumnjivo.

Više iz radoznalosti, istražio sam činjenice o izgovoru španskog X. Kažeš da se X transkribuje se kao h, ks ili s. Međutim, u Srednjoj Americi, X je često u toponimima iz jezika indijanaca gde se izgovara kao š, pa je to postala jedina verzija u upotrebi (ne znam da li je i ozvaničena). Xela, Xcaret, Uxmal se izgovaraju Šela, Škaret i Ušmal. Da li je ovde srpski pravopis u zakašnjenju?

--Jakša 04:28, 26. avgust 2007. (CEST)

Zdravo. Pre par dana sam ti pomenuo kako niko na srpskoj vikipediji ne poštuje pravopisne konvencije oko pisanja navodnika. Tvoj komentar je bio da treba lično da pitam korisnike zašto to rade.

Evo šta tvoj saradnik, „delija“, koji se takođe predstavlja kao pravopisni ekspert, kaže na to: „Američki navodnici su samo loša navika“.

Stoga, nemojte da ispravljate ni loše navike drugih. Ovo mislim ozbiljno.

--Jakša 04:41, 2. septembar 2007. (CEST)

U vezi sa osporenjem na Srpska transkripcija klasičnih jezika

Da li bi mogao da dodaš neki, makar i kraći, komentar na strani za razgovor tog članka, u vezi sa konkretnim greškama/zamerkama? Hvala. --Brane Jovanović, DGzS <~> 12:50, 26. avgust 2007. (CEST)

Broj na početku rečenice

Da li u srpskom jeziku može da stoji broj na početku rečenice?--Vojvoda (razgovor) 22:24, 28. avgust 2007. (CEST)

Hvala.--Vojvoda (razgovor) 09:32, 29. avgust 2007. (CEST)

Nedoumica

U nedoumici sam da li si zaboravio da prokomentarišeš Nedoumice ili čekaš da se vratim ili čekaš da se ti vratiš? Pozdrav ----Jlnarazgovor 17:50, 3. septembar 2007. (CEST)

---

---

Usput, još jedno stručno pitanje. Moja je ćerka donela neke nove knjige iz srpskog za 4. osnovne i imaju i pravopis. Prvo na šta sam naletela u dotičnom udžbeniku meni nepoznate autorke jeste informacija da se brojevi u pričama ne mogu pisati ciframa, dok je to dozvoljeno samo u tekstovima administrativnog tipa. Postoji težnja nastavnika i amatera jezikoljubaca da insistiraju na tome. Ja lično nikad nigde to nisam pročitala kao pravilo. Ni u pravopisu se u tom smislu čini mi se, ništa ne pominje. Da li je to činjenica ili ne? Ja lično mislim da samo zbirne bez ostatka ne smemo pisati ciframa, a da kod ostalih procenjujemo sami, zavisno od situacije. Npr. napisaću Bilo je 358 cvetova, a ne tri stotine pedeset i osam cvetova. Stigao sam do VI/šestog/6. poglavlja. Da li sam (opet) u zabludi kad mislim da brojeve mogu pisati i brojem:) što im i samo ime kaže? Pozdrav, Jlna bez mogućnosti da se registruje — trenutno. --89.216.222.11 21:18, 3. septembar 2007. (CEST) --89.216.222.11 21:20, 3. septembar 2007. (CEST)

Zadovoljna, zadovoljna

Osobito mi je milo za pridev ganški:), sad neću ispadati glupa u društvu dok koristim taj frekventni pridev.

OK za brojeve, sad mi je malo lakše.

* Zašto takoreći skraćuješ kao tr.? Hm, šta da ti kažem. Nikad nigde ni sama nisam videla tu skraćenicu, ali valjda po analogiji sa takozvani. Ako je takozvani tzv., valjda je i takoreći tr.? Pojma nemam. Sad na kraju ne shvatam, postoji li skraćenica za takoreći i kako glasi? Ako (opet) grešim, treba me baciti lavovima:).

* U delu o pisanju zareza nije sasvim tačno da se suprotnosti obavezno odvajaju zarezom. To zavisi od intonacije rečenice. Znaš šta, oko ovog sam se i sama mislila. Mislim, znam tu činjenicu koju si napisao, a mislila sam da li da dodam deo o tome kad ne mora da se piše zarez. Odlučila sam da ne dodam jer bismo onda došli u situaciju da dopustimo da neko bira intonaciju i kad nije u pravu. Prosto mi se učinilo da je češća greška da se zarez ne stavi kod suprotnosti kod kojih je to potrebno, nego da se stavi ispred suprotnosti kod kojih to nije potrebno, pa sam diplomatski izbegla. Hm, slažeš li se s tom logikom?

* U istom delu malo niže navela si ovaj primer: Od pravila, koja sam pročitala, zabole me glava. Mislim da ovako van konteksta može da zbuni, pa čak i da navede na pogrešan zaključak. Lično bih naveo obe varijante, i objasnio razliku u značenju. Potpuno se slažem i preneću upravo onako kako si ti i napisao u nastavku.

* U delu o imenu i prezimenu dodao bih još da isti redosled važi za mađarska imena, uprkos tome što Mađari pišu prezime pa ime. Prvo, nisam imala pojma kako je kod Mađara, niti mi je palo na pamet da je to potrebno uvrstiti u pravopisne dileme na srpskoj Vikipediji, ali pošto već izvesno vreme slutim da si ti novosadska škola ili makar žitelj Novog Sada, tebi je od tih grešaka verovatno muka. Rado ću i to navesti, ali šta ćemo s Albancima, Rumunima i ostalim nacionalnim manjinama?

* Kod nastavka -ica, umesto „kod imena kao što je Sunčica“ moglo bi se konkretno reći da su u pitanju imena sa završetkom -čica. Potpuno se slažem, ispraviću.

* Već smo komentarisali je()l’, samo te podsećam u slučaju da si zaboravila. Sad si me zbunio, kako zaboravila, pa ja mišljah da sam ispravila u skladu s novostečenim znanjem o dotičnoj problematici.

* Spasti/spasavati samo ima prednost nad spasiti/spašavati; u članku pogrešno stoji da je isključivo prvi oblik ispravan. U, jeste, malo sam se ja tu zeznula, znam da to piše lepo i u rečniku Srpskog jezičkog priručnika i u pravopisnom rečniku slično, no nešto sam previdela tu činjenicu u momentu dok sam pisala. Ovo se ja malo pravdam.

* Izbacio bih „u vezi zeleni“. Bolje je reći da je spoj u vezi nečega neispravan nego navoditi neki slučaj koji verovatno nikad nikome neće trebati, a i ako zatreba — svakako ne stvara dilemu. (A pride i to što se može konstruisati rečenica takva da je i u vezi nečega u njoj ispravno: „Nešto škripi u vezi Marka i Marije“; no, pošto smo se još ranije složili da je cilj što pristupačniji tekst, ovakve marginalne slučaje uopšte ne treba pominjati.) He, dobro, pa bilo bi bolje Nešto škripi u Markovoj i Marijinoj vezi, al' nek ti bude:), nezavisno od toga, slažem se da izbacimo primer u vezi sa u vezi.

Veoma sam zadovoljna, nadam se da si i ti zadovoljan mojim zadovoljstvom:).

Pozdrav, ----Jlnarazgovor 22:32, 4. septembar 2007. (CEST)

Aviokompanije

Postoji osoba koja piše o aviokompanijama i kojoj srpski očigledno nije (dovoljno) maternji jezik. Pokušala sam nešto da uradim, ali to je takoreći nemoguće. Pola ne razumem. Ja sam kao nešto ispravljala u tri teksta koja ćeš ovdeprva videti na spisku, ali mrka kapa. Nit' znam te silne nazive, nit' znam kako ih treba izgovarati, za neke znam da tako ne treba (na primer: Žešov, Sv. Džordže). Na dva-tri mesta nemam pojma šta je hteo da kaže pa nisam ni dirala, i tako, da li bi učinio nešto po tom pitanju, mada ja lično takve tekstove ne bih ni ostavljala (pogledaj neki niže koji nisam ni pipala). Pozdrav, ----Jlnarazgovor 21:31, 5. septembar 2007. (CEST)

Novosađani

Pa moram se oglasiti. Prvo, ne radi mi kablovski internet pa sam na telefonskoj liniji koja je užasno spora. Drugo od 6 sam na nogama pa me mozak baš ne služi, te ću sutra detaljno odgovoriti na pitanja, a i na nepitanja:). Sad na primer, od umora ne mogu da se setim čime si se odao! Sutra ću valjda moći. A još koliko dok sam pisala, znala sam.----Jlnarazgovor 22:55, 6. septembar 2007. (CEST)

Tremolo

Koliko mi je poznato, ne postoji skraćenica za takoreći. Dobro. I molim da se tamo u pravim jezičkim krugovima napomene da bih ja mnogo volela da se uvede:). Inače u nikšićkom pravopisu piše da je tr. skraćenica za tremolo:).

ali postoji mnogo reči koje počinju sa tr. i bojim se da će i drugi doći u sličnu zabludu kao ja. Ma ne brini, neće, sve sam ih prevaspitala. Šalim se, naravno.

Što se tiče zareza, ipak ne bih bio tako isključiv. Molim da se ovde povuče reč, nisam isključiva.

Nemam utisak da se zarezi češće neopravdano izostavljaju nego neopravdano pišu; štaviše, ako se ne ograničimo samo na suprotnosti, rekao bih da ljudi znatno češće upravo trpaju zareze i tamo gde ne treba („od viška glava ne boli“). Ja sam se u svom komentaru ograničila upravo na suprotnosti. Konkretno, mislim da se ispred a i ali zarez češće pogrešno izostavlja nego što se pogrešno piše.

Ipak, to je samo moj utisak, možda i grešim. Ipak ovo gore je samo moj utisak, možda i grešim:).

Drugi razlog zbog čega mislim da ne treba na tome insistirati jednostavno je to što se ne sećam neke žučne svađe na Vikipediji oko toga da li u nekoj rečenici treba zarez ili ne. :) Pa, da. I ja to mislim, ali mene više zanima tvoj sud na nivou teorije.

No dobro, ostavljam tebi izbor. A ja bih, ipak, sad posle ove dve-tri poručice koje razmenismo u vezi s tom tematikom, prepustila izbor tebi, prosto zato što znam da si ti za mene apsolutni jezički tata.

Albanci, Rumuni i ostale nacionalne manjine nisu problematične. Naime, ako izuzmemo Kinu, Japan, Koreju, Tajvan, Vijetnam i sl. :), ostaje samo Mađarska kao država u kojoj važi redosled prezime pa ime. Mnogi ovo vole da koriste kao argument u srpskom jeziku, ali to nije u redu jer se prilikom prilagođavanja mađarskog imena srpskom jeziku i redosled obrće. Tako na Vikipediji imamo (sasvim ispravno) članak Šandor Petefi, iako bi mnogi (pogrešno) rekli Petefi Šandor, ugledajući se na mađ. Petőfi Sándor. S ostalim jezicima nemamo problema, jer se redosled poklapa. Tek sam sad shvatila da kod Mađara zapravo jeste pravopisno pravilo da govore/pišu prvo prezime pa ime. Mislila sam da si hteo da kažeš kako i oni imaju pravilo isto kao mi, koje ni sami ne znaju da primenjuju, i da je trebalo napisati uputstvo za Mađare, a upravo treba napisati uputstvo za one koji mađarsko prezime i ime koriste na srpskoj Vikipediji, u smislu da ga tada treba prilagoditi našem pravilu. U vezi sa sopstvenim (naknadnim) razumevanjem, dodaću dotični komentar.

Inače, jesam iz Novog Sada, a smem li pitati na osnovu čega to „već izvesno vreme slutiš“? :) Smeš pitati, ali nisam sigurna koliko sam sposobna da ti dam sasvim racionalan odgovor. Prvi put sam posumnjala kad si, navodeći ime važećeg pravopisa, napisao u izdanju Matice srpske iz Novog Sada, a zatim kad si, neki drugi put, davao primer iz Rečnika savremenog srpskohrvatskoga književnog jezika. I tada si naveo da je izdavač Matica srpska iz Novog Sada. Naravno, to ne mora ništa da znači. Al' meni je između redova provejavao ponos što je Matica srpska baš u Novom Sadu. Mislim da si još u nekoj situaciji, ne sećam se kojoj i s kim u razgovoru, pomenuo Novi Sad. I sad slučaj s mađarskim imenima... Verujem da je nedovoljno racionalno, ali malo informacija + intuicija + ko zna koja slučajno napisana reč = korisnik B.Bašić je iz Novog Sada. A i novosadska jezička škola poznata je kao odlična, mislim na odsek za srpski... i tako. Zatim, znam imena većine jezičkih znalaca iz Beograda, ti mi se ne uklapaš ni u jednog od njih. Zašto, ni za to nemam racionalno objašnjenje — em ne znam baš stil svakog od njih, em ne znam ni sva imena. Mada, moram priznati, u jednom momentu sam posumnjala da si Vlado Đukanović, jer sam naletala na konstrukcije prožete duhom. Zatim sam od te ideje odustala, jer shvatam da svako ko veoma dobro vlada jezikom prožima duhom svoja objašnjenja jer se to često nametne kao potreba. Zatim sam prestala uopšte o tome da razmišljam, posebno kad si mi odgovorio kako ne želiš da napišeš ništa o sebi — sigurno imaš svoje razloge. I onda sam, čitajući pre neki dan tvoju poruku i pomen Mađara, opet osvežila u svesti osećaj glede tvog porekla:).

Samo još malo strpljenja: Čeprkala sam po članku Vikipedija: Osnove srpskog pravopisa i malo ga uredila, više estetski, a veoma malo stručno. U delu Spojeno i odvojeno pisanje ispravila sam neke primere (pisalo je da može samo Herceg−Novi i sl.) jer nisu bili usklađeni s Pravopisom. Stigla sam do pola trećeg poglavlja, pa ću nastaviti. Možeš i tu baciti pogled. Meni se lično ne sviđa organizacija tih stranica (kao ni u samom pravopisu, uostalom), ali nisam imala snage da se i time bavim.

Takođe je odvojio poglavlje Interpunkcija od poglavlja Pravopisni znaci. Znam da je to bilo u starom Matičinom:) iz 60, ali sad je sve to skupa. Zatim, Radoje Simić je insistirao na tom razdvajanju. Nisam dirala, ali šta ti misliš (vidiš ipak te neko pita:)?

Autor je, dajući neke druge primere, na jednom mestu izbacio tačku na godini, iako iza te tačke ide belina pa početak zagrade. Tu bih dala prednost zadržavanju tačke. Koliko ja znam Pravopis takav slučaj (s belinom između tačke i narednog znaka) ne pominje, a opet sam čitajući neki tvoj komentar sličnog tipa, zaključila da bi i ti tu zadržao tačku. Sad, pošto je tuđi tekst u pitanju, a nemam potvrdu u važećoj literaturi, ja to ne ispravih. Šta ti o tome misliš? Evo tog primera: Pravopis srpskoga jezika, Matica srpska, 1993 (predat za štampu juna 1993)

Još nešto: Crta. Ne znam kako se između mene i Jagode zapodenuo razgovor o crti i crtici, kad sam zaključila kako ne znam zašto ti upotrebljavaš crtetinu. Potom sam pročitala tvoj i njen razgovor o tome i shvatila da dole ispod prozora postoji posebno crta i crtica, pa kad sam otkrila tu čar tehnologije i sama sam počela da koristim njene prednosti.

I završavam: Izvini ako sam te udavila. Što bi rek'o naš narod: Nemoj mi što zamerit'. Pozdrav, ----Jlnarazgovor 12:15, 7. septembar 2007. (CEST)

Glupo pitanje

Al moram da pitam. Element ili elemenat? Arhitekt ili arhitekta? Vidim da se piše i element i arhitekt, što meni zvuči malo... Čudno. Ovaj put neću da se zalećem sa ispravkama, nego prvo pitam, jer mnoge stvari su mi zvučale čudno, pa se ispostavilo da su pravilne...--Maduixa kaži 16:40, 7. septembar 2007. (CEST)

---

Zahvaljujem, kao i uvek.--Maduixa kaži 11:00, 9. septembar 2007. (CEST)

Perfek(a)t

Palo mi je i ranije na um da upišem u dileme činjenicu da može oba kod pitanjâ poput zadnjeg Jagodinog arhitekt(a) i elemen(a)t, a sad ću svakako. Pridodaću i pogotovu/pogotovo, orman/ormar i sl. Često me (pismeni) ljudi pitaju baš nešto slično tome. A i to Maduišino pitanje me je podsetilo na još nešto: Počeću od davnina. U februaru prošle godine moja je ćerka promenila školu i, dakle, u 2. polugodištu 3. razreda dobila novu učiteljicu koja joj svaki zadatak (koji sam ja prethodno pregledala) vrati potpuno išaran crvenom bojom. Ocena tu nije važna (u pitanju su uglavnom četvorke i petice), no činjenica da dete, koje inače tome nije bilo sklono, stalno kuka kako je najgori đak u razredu. A o kakvim se ispravkama radi? Zatim smo otišle da kupimo sladoled pa kukuruz, gđa ispravi u Zatim smo rešile da kupimo sladoled, pa i kukuruz. Iza rečenice U diskoteku smo otišli u devet. ona doda zato što smo gledali seriju . Našle smo se u sedam sati ispravi u Našle smo se u devetnaest časova. Pogotovu ispravi u pogotovo, ili obratno. Svakakvih ljudi ima ispravi u Ima svakakvih ljudi. Najlepši događaj desio mi se, ispravi u Najlepši doživljaj dogodio mi se. Otišle smo svaka u svoj apartman prepravi u Obe smo otišle u svoj apartman. Ona (ćerka) obožava da koristi aorist, te je tako u početku svoje zadatke pisala delom u aoristu, delom u perfektu (što više ne čini!) i učiteljica joj pored rečenice Džin uze dečaka. napiše Ne mešaj sadašnje vreme s prošlim! Sve ovo sem poslednjeg primera je iz zadnjeg zadatka (sve iz istog), a nisam ti zapisala SVE ispravke. Inače, kad su učili prideve, sve prisvojne zamenice im je udenula u prisvojne prideve. Jedva sam dete ubedila da to nije tačno, a i inače joj ništa ne vredi moj pokušaj da joj objasnim kako ima divan stil, da piše kao neki budući književnik. Spadam u one koji se NI SLUČAJNO ne obraćaju učiteljima i nastavnicima svoje dece u smislu kritike: Ovo vam je tačno, ovo nije. Znam odavno da i mnogi nastavnici srpskog (biću gruba), lupetaju i ne znaju baš mnogo. (Znam jednog gimnazijskog nastavnika koji, zapravo koja, uporno ispravlja SVE u SVO. Dete je jedno vreme pokušavalo da je donekle opismeni, i... odustalo. Posle ta deca izrastaju u osobe koje se pozivaju na autoritet svojih profesora da bi meni/tebi... dokazali kako su oni tako učili u školi i da se to zapravo promenilo. A videla sam da si i o tome pisao. Na isti način i ja ljudima pokušavam da objasnim činjenicu da je nešto npr. oduvek tako, a ne da se kod nas svaki čas nešto menja, ja sam u školi učio...) Takođe znam da učitelji mnooogo ne znaju, međutim ni ne moraju da znaju. Oni su učitelji, uloga im je najmanje edukativna. Čemu cela ova priča? Nisam sigurna ni sama. Maduiša, Maduiša! Priča je tek da čuješ čega ima, a i malo da te priupitam, šta bi ti uradio? Meni prijatelji, listom svi, govore: Idi, nemoj da je kinji, to je zlostavljanje, potpuno je demorališe... Ja nikako da odem, mada sam sve bliža toj činjenici. Ne smeta mi što je uči pogrešno, to ću ja (valjda) ispraviti, jezik je ipak maternji. Smeta mi što joj ispravlja tačno u pogrešno, što joj menja smisao, što menja lepše u ružnije, što joj načisto ubi kreativnost i samopouzdanje. A, da! Prvi kontrolni iz matematike. Dete sve uradilo fantastično i još stigla da nacrta srca, cvetiće i sl., a učiteljica joj ogromnim crvenim slovima napiše: MATEMATIKA SE NE SME ILUSTROVATI! Naravno, ona više ne ilustruje. Uf! Kud sam ti i pisala, iznervirah se ponovo.

Kakvu si sve teoriju o meni razvila i s kim si me sve upoređivala Vidim da ti se sve šire nozdrve od zadovoljstva što ti je neko pridao toliki značaj i tobom se toliko bavio...

onda Pravopis Matice srpske — e pa možda je to, a ostatak se podrazumeva.

Štaviše, potražio sam preko Guglovog pretraživača pominjanje Matice srpske u blizini mog imena, i nisam pronašao ništa slično ovome što ti navodiš. Nemoj, naravno, ovo pogrešno shvatiti, da ti ne verujem pa da sve proveravam, već sam se i ja zainteresovao, kad sam napisao nešto za šta mislim da ne liči na mene. a i malo mi je proradilo samoljublje, pa ko velim da se i sam sobom pozabavim:). Zbilja, kako se to radi — saznaje preko Gugla šta sam rekla ja ili neko drugi?

Možda ti je ipak Maduiša jednostavno rekla, pa da si sve ovo pomešala. Možda. Nešto slično mi je i ona napisala. Otprilike, što nisam nju pitala, rekla bi mi. Onda sam ja pomislila da možda i jesam od nje saznala ili da mi je ona makar potvrdila sumnje. Sad više stvarno ne znam. Ovaj način komunikacije je fantastičan donekle, a odnekle postaje toliko površan, da ja mnogo toga (nekad) ne pročitam dobro, previdim, zaboravim...

Ne znam šta da ti konkretno kažem za interpunkciju i pravopisne znake. Redosled izlaganja svakako nije jezički normiran ;) Mislim da sam pogrešno formulisala pitanje, ili ti nisi pažljivo pročitao, ili ja grešim generalno u svojoj konstataciji. Čini mi se da trenutni pravopis nema posebna poglavlja Znaci interpunkcije i Pravopisni znaci, već je sve zajedno pod Znaci interpunkcije, dok onaj iz šezdesete to ima podeljeno. Pa nisam sigurna ima li to veze. No, nevažno stvarno. Bitno je da činjenice budu tačne.

Tačka posle beline zasad ipak ostaje („zasad“ znači kako se nadamo da će novo izdanje Pravopisa, koje bi moralo da to nedvosmisleno reguliše, izaći što pre). Verovatno si to videla na Maduišinoj stranici za razgovor (poslednji pasus). Pa da, videla sam da si s nekim o tome pisao, ali vidiš ne sećam se konačnog zaključka. Mada, koliko znam, Pravopis ne pominje tačka ispred beline, već samo tačka ispred drugog pravopisnog/interpunkcijskog znaka, tako da to praktično nije ni normirano, te mi se učinilo da možemo sami da donesemo zaključak kako ćemo, ili sam čak bliža pomisli da bi onda trebalo da stavimo tačku. No, ovo molim te shvati samo kao konstruktivni razgovor, a ne kao potrebu da nešto ispravljam. Pitam se za sebe.

„Crtetinu“ jednostavno više volim, ne zbog simbola ispod prozora za uređivanje (te simbole i ne koristim, sve što mi treba imam na tastaturi). A zašto ja nemam sve na tastaturi? Uzgred, uputi me i u sledeće: Kako podvlačiš reč? Kako stavljaš akcente iznad slova (ja moram u Vord pa na Iinsert simbol... nikad kraja)? Kako se precrtava već ispisan tekst, to više teoretski, ne znam zašto bih uopšte nešto precrtavala. Kako upućuješ na neku stranicu, pa ja samo kliknem na reč ovde i stignem gde treba? Kako uspevaš da se potpišeš ispod teksta, a da ti se ne pojavi ona razdvojna crta?

Još pitanja: Dotični rođak, koji mi je onomad čitao deo o transkripciji italijanskih imena — i to loše;), batrga se pred štampanje neke knjige jer hoće da stavi crticu između imena napisanog u originalu (latinicom) i padežnog nastavaka u tekstu koji je latinični. Naravno da mu ja ne dam (al' ko mene pita). Navodno, pošto je to samo u napomeni, da ne zbunjuje one koji bi napomenu čitali. Da ne širim, dala sam mu sve argumente zašto ne treba to da čini, i zašto se niko neće zbuniti, ali ne vredi, tvrdoglav čovek:). Na kraju sam postigla kompromisno rešenje, da stavi napomenu zašto se u tom delu nije držao pravopisnog pravila. Izašla sam nezadovoljna iz te rasprave. Isti čovek postavio mi je pitanje, a ja imam odgovor, a nemam literaturu, a čim nemam literaturu nisam sigurna koliko god da sam sigurna, pa da te i to priupitam. U istoj knjizi pita da li da napiše statusa quo ili status quoa. Bez ikakvog dokaza za svoju tvrdnju, osim narodnog običaja, izabrala sam ovo drugo, ali mu takođe obećala da ću i proveriti. Imam ja neko objašnjenje: meni to liči na polusloženice u srpskom jeziku kod kojih se prvi formant ne menja, a njemu je možda logično da menja imenicu status kao u srpskom, a kako uopšte da menja kvo? Pretpostavljam da je odatle njegova ideja... Pa, osim što bi promenio konstrukciju ako je moguće;), kako bi ti rešio ovaj padežni oblik? Takođe, možeš li dodati još neki valjan argument, zašto u slučaju s padežnim nastavcima kada se reč piše u originalu, ne treba stavljati crticu između reči i padežnog nastavka u latiničnom tekstu, zašto treba poštovati Pravopis, osim same činjenice da ga treba poštovati?

Izvini, ne umem da skratim. Pozdrav, ----Jlnarazgovor 10:42, 9. septembar 2007. (CEST)

P. S. kao i uvek

Dodala sam to što rekoh na stranicu Dileme. Iskoristila sam mahom tvoj odgovor Jagodi. OK?----Jlnarazgovor 11:00, 9. septembar 2007. (CEST)

Još jedna sitnica

Radila sam sad malo na članku Vikipedija: Osnove srpskog pravopisa i ukazala se potreba da napišem (s) velikim slovom. Primetila sam da ti pišeš predlog, a pošto znam da ja uobičavam da ga ne pišem u dotičnom izrazu, moradoh da proverim, da ne pogrešim. S tim u vezi u Srpskom jezičkom priručniku, u odeljku VI, tačka 8 (g): Slično tome, posle mnogo diskusija o tome da li treba reći pisati malim (velikim) slovom ili pisati s malim (velikim) slovom, danas dajemo prednost obliku bez s, ali se ni za ovaj drugi ne bi moglo tvrditi da je neispravan. Naravno, u skladu s drugim delom ove rečenice, jasno je da može i s predlogom, ali mislim da mi treba da biramo prvi? Nadam se da me ne shvataš pogrešno i da se ne ljutiš zbog ove primedbe koja to u stvari i nije.----Jlnarazgovor 08:14, 10. septembar 2007. (CEST)

---

Da se nadovezem. Nisam primetila da pises "s velikim/malim slovom", ali moja logika kaze da treba bez, s obzirom da se radi o sredstvu a ne o drustvu. Idem avionom, kolima, autobusom pa tako i pisem malim slovom, a ne s kolima, s autobusom, s malim slovom.... Vidim da ipak nije pogresno, kako kaze Jela, ali bih volela da mi das neko objasnjenje ZASTO (ako ga ima, naravno), jer se to kosi sa mojim dosadasnjim znanjem o instrumentalu sa S ako je drustvo bez S ako je sredstvo.

BTW, takodje htedoh da te pitam, ima li izdanje velikog Pravopisa pisanog ijekavicom, kao sto je uradjen skolski pravopis? Ima pitanje na Trgu. Ja odgovorih da znam sigurno za skolski, ali ne znam za veliki, mada mi je logicno da ako ima skolski, da mora imati onda i veliki...--Maduixa kaži 09:47, 10. septembar 2007. (CEST)

Trio La Kampanela

Otkud mi ovo iskrsnu, nemam pojma, i šta to beše, zaboravih, no glupo je da se ponavljam (vidi kod Jagode).

Super su vam argumenti za učiteljicu moje ćerke, da ne upropaštava nove generacije! Ovo joj je zadnja generacija! Dobro, modifikujmo, da ne upropasti do kraja sve učenike ove generacije. Zapravo nađimo kakav-takav argument da ja ipak odem;).

Klikni ovde i ovde pa pročitaj šta sam upisao (mislim da su ostali padeži malo verovatni). Ovo nisam razumela, ali kad odem da iščitam tih bezbroj linkova s tvojim imenom, valjda ću razumeti. Možda je to u vezi s traženjem nečega preko Gugla? Da, da, sto posto je to.

Sve sam savete razumela, jedino ne znam na koje uredi. Pa ja sam sad na uredi i gde da tražim to što te priupitah. Ili nisam, ja sam na "+"!

Recimo, na primer, da želim sve što imaš na tastaturi, ali pošto ja slepo kucam (što je ponekad očigledno), da li će me to potpuno omesti, da li će se silna slova izmešati, ili ne? Ukoliko je odgovor ne, biće mi drago da mi pošalješ svoju tastaturu, zavisi koje je boje;). A tamo kuda me upućuješ, rado ću otići, da vidim te programe o kojima govoriš.

Jedva čekam da prenesem rođaku tvoje divne primere, a pošto si "glasao" za njega kad je u pitanju status kvo, možda i pridobiješ njegove tvrdoglave simpatije, pa učini toliko za opštu stvar i usaglasi imena s pravopisom iako mu i moj najjači argument (jednostavno poštovanje dotičnog) nije bio dovoljan.

U prvom momentu se zbunih kako Belić da se preganja s Jasminom Moskovljević, kad ono ne, u pitanju je predak dotične lingvistkinje (ili makar prezimenjak).

Dobro, verujem da u Nedoumicama piše kao što kažeš, ali Nedoumice su starije Priručnika, pa se Klajn možda predomislio.

Veoma se radujem tome što ću sad biti u prilici da skinem s interneta dokumenat koji već duho želim da imam, budući da je na njemu i zasnovan Pravopis, a i broj članova/potpisnika je impozantan. Ako sam dobro razumela na šta me upućuješ osim na sajt Matice srpske iz vojvođanskog Novog Sada;).

Prema svemu, usudio bih se reći da su na kraju izrazi ipak ravnopravni. He, usudio bi se reći! Ja se više posle ovoga neću usuditi reći ništa što mislim da je netačno, jer me pobiješ dok kažem keks!

Hvala na iscrpnim (kao i uvek) i nadasve zanimljivim (kao i uvek) odgovorima i komentarima.

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 22:41, 10. septembar 2007. (CEST)

Instrumental i S

Da, da, znam da takodje postoje reči za koje se ne zna tačno šta su - sredstvo ili društvo, (i pažljivo sam ih izbegavala kad sam ti davala primere )... Što se tiče primera s olovkom i pisanjem, dakle, kad nije jasno, ostavljeno je na meni da procenim šta je, ako sam dobro razumela? U rečenici npr. Pišem olovkom velikim slovima ćirilicom... Osim olovke, gde je jasno kao dan da se radi o sredstvu, ne zna se baš šta su velika slova ili ćirilica... Po meni, pre su sredstvo nego društvo.

Ili, video si sigurno primer s lutkom (vi'š, ovde ima S, i ne može da se kaže bez, al ja ne bih umela da objasnim zašto, jer očigledno je da nije sredstvo, ali s druge strane, ne bih rekla da je društvo)... Ja bih uvek rekla igram se s lutkom, nikad lutkom. Jeste da je gramatički tačno kako kaže Jelena, ali zaboravljamo da u normalnom životu govornik uvek unosi i svoje emocije u ono što izgovara, tako da iako je tačno s pravopisne tačke gledišta, mislim da se nikad ne bi čulo "devojčica se igra lutkom", jer je lutka uvek nekako shvaćena kao društvo, a ne kao sredstvo. Jednostavno, bez S zvuči u najmanju ruku... Čudno.--Maduixa kaži 10:05, 11. septembar 2007. (CEST)

pre nove ere

E, super sto si tako brzo odgovorio. Ja sam se bas pitala sta se desava sa skracenicama u zagradama. Npr. (bla, bla itd) mi bezveze izgleda, ali naravno, vise ni u sta nisam sigurna. Dakle, sa skracenicama je dozvoljeno staviti i tacku i zarez? Znaci, itd., npr., je ok? --Maduixa kaži 21:06, 11. septembar 2007. (CEST)

Rumunjski

Kako i gde tražiti pravila transkripcije s rumunskog? Pogledaj Razgovor:Sandra Kretu. Zahvaljujem unapred.--Maduixa kaži 21:33, 11. septembar 2007. (CEST)

Nepažljiv đak

Uvek sam bila nemirna na časovima. Sreća. Ko zna za šta bih sve u protivnom sad tvrdila da "sam tako učila u školi". Tako nepažljiva nisam dobro pratila na šta si mi odgovarao. Sad razumem SVE. I šta je "uredi" i šta se piše na Guglu... Pošto mi je potomstvo bolesno, moram da napišem dajdžest odgovor., a ovih dana ću da pokušam sve čemu si me učio.

Slušaj, ovde me niko ne ceni, niko me ništa ne pita, moji odgovori se ne tretiraju kao relevantni i mislim da je jedino rešenje da te lišim života.

Vidim da ti po mojim pitanjima zaključuješ da ja baš NIŠTA ne znam da radim s ovom savremenom tehnologijom osim da tipkam po ovim malim plastičnim dugmićima na kojim su razni znaci, od kojih neke razaznajem kao slova, ali ne, ne, prevario si se, umem da uključim, pa čak i da isključim kompjuter — ne na dugme! (a i da nahranim psa). No, ako ne budem umela da se snađem, naći će se neko manje neuk ko će pomoći.

Kaži dragička. Ubedili smo (tačnije opet ti, u bre, nabi mi komplekse načisto) rođaka. Bez reči je usvojio sve. Mislim, malo je pomoglo i ono sa statusom kvo, nije da nije. Ko veli (rođak), kad ovaj fini gospodin odobrava moje statusa kvo, statusu kvo, moram i ja NjEMU da izađem u susret i ispoštujem pravilo.

Kucam ~, četiri puta, kliknem na potpis, pa izbrišem one dve crtice, kliknem ispod na talasiće, pojedinačno i grupno... i sve je OK, osim jednog: ne izbrišu mi se one dve male crte ispred potpisa, a tvoj je potpis čist, bez njih. Kako to?

Bez nestrpljenja očekujem tastaturu, ionako mi nije hitno, moram da lečim.

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 22:00, 11. septembar 2007. (CEST)

---

Možda je ovo neka bolest, što uvek moram nešto da dodam naknadno? Hvala ti za časopise sa sajta Matice srpske. Sve sam ih skinula (sama). --Jlnarazgovor 22:17, 11. septembar 2007. (CEST)

Pinja Kolada

Eto mene opet! Da li ovo ide zajedno ili odvojeno? I ako je odvojeno, naravno da ide sa malim slovima? --Maduixa kaži 19:45, 17. septembar 2007. (CEST)

--Jlnarazgovor 21:14, 17. septembar 2007. (CEST)

Pre svega deca su ozdravila, ali sad sam ja zaptivena, ali ko mene pita. U isto vreme, kako to u životu obično biva, na moja (ne)jačka pleća natovareno je more obaveza na poslu koji me 'lebom 'rani, i tako, Vikipedija će opet popričekati... A i neka pričeka... iznervirah se danas, tragajući za nekim, ma kakvim, razglabanjem jezičkog tipa, videvši da se i Delija naljutio i odlučio da napusti Vikipediju. Nadam se da ta odluka nije trajna jer videh da je on jedan ozbiljan poznavalac transkripcione problematike, mada lično s njim nisam u tom smislu vodila dijaloge. Mnogo je ovo krvav posao, da ti kažem. Ne sam po sebi, no zbog toliko otpora koliko u svom životu nisam srela!

Ma ne kasniš, čak ni sad neću instalirati ove tastature (kao neću, a zapravo čekam nekog ko ume:), imam preko nekoliko nedovršenih poslova.

Dobro si shvatio, oduvek želim da imam Priloge Pravopisu, i odmah po skidanju Jezikâ danas iz znašvećkoggrada shvatila sam da sam u zabludi kako ću na dotičnom mestu naći očekivanu literaturu. Nažalost teško ću moći da zatražim od tebe da mi tamo nešto pogledaš jer ne znam šta bih to ja odande volela da mi se pročita, pošto nikad nisam videla Priloge Pravopisu (iako sam želela), pa ne znam šta sadrže, znam samo šta piše u vezi s njima u samom pravopisu, i tako... Prepričaj mi časkom šta sve tamo ima a u Pravopisu nema, pa ću te ubuduće pitati:).

Nema potrebe da se slažeš da me pobiješ dok kažem keks. To je kao kad skeptici kažu: Ne slažem se što se iza skraćeničke tačke pišu ostali znaci... Džabe se ne slažeš, to je činjenica.

Ne mislim da si bezgrešan, ali (ne) znam taman toliko da vidim koliko znaš više od mene. He, he. Lepo rečeno.

Što se izvinjenja u vezi sa mešanjem u tuđu prepisku tiče, ne prihvatam. Pa na šta to liči! Kasno je za izvinjenje!

Uja! Šalim se. Stvarno nema potrebe da mi se izvinjavaš, šta ti je. Ja se malo zezam na račun činjenice da si ovde zaista čovek čije mišljenje se uvažava, a takođe je i tačno da ja tu reputaciju nisam (još) stekla. Nego, glede:) dotičnog slučaja sa p. n. e. Zanimljiv događaj. Kad sam pročitala Maduišin odgovor, otišla sam odmah na Filipovu stranicu za razgovor da vidim taj tvoj odgovor. Toliko je bio sličan mom, zapravo sadržao je sve iste činjenice samo drugačije formulisane (na kraju krajeva i nije moglo drugačije, zar ne;), da sam za trenutak pomislila kako će me neko optužiti da sam prepisala odgovor od tebe:). To sve u korist tvrdnji ko se ovde kako tretira:).

Za potpis: razumela sam ja tebe, nego sam ti nabrojala sve svoje pokušaje, između ostalog i kliktanje (!) na potpis i niti jedan pokušaj nije urodio očekivanim plodom (otuda naslov, kucane 4 tilde jedna po jedna, pa ćemo videti na šta će da liči). Može biti da će po instaliranju nove ćirilične tastature stvar biti drugačija.

Ne znam još za boju, javiću ti koliko / da li mi se dopala kad je instaliram;). Silno si se potrudio da mi objasniš gde se šta na njoj nalazi, ali imam ja jedan prilično dobar stari oprobani metod, otkucam sve na papir, odštampam i zalepim u dnu ekrana. To sve jer sam želela naučiti slepo tipkati na engl., fr., srpskim (ćir.i lat.) tastaturama, pa sam jednu po jednu lepila. Zasad mi je još jedino fr. zalepljena, a bojim se da je još dugo neću odlepiti, poznato li ti je kakva je to tastatura?!

Pre neki dan videh grafit: Skr. je skr. za skr. Simpatično, iako ovo potonje netačno:).

Hvala na (ne)zakasnelom odgovoru, odoh da duvam nos:).

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 21:14, 17. septembar 2007. (CEST)

Zdravo, jel možeš da mi kažeš kako se pravilno pranskibuje: Silvestre de Sacy, šve. Johan David Akerblad, William John Bankes, Jacques Joseph Champollion-Figeac i Aimé-Louis, unapred hvala.--Filip Knežić (razgovor) 15:42, 19. septembar 2007. (CEST)

Puno hvala.--Filip Knežić (razgovor) 15:09, 20. septembar 2007. (CEST)

Taj brek ili...

... taj brejk, ili P. S.:) Komentatori vele i ovo u naslovu, novinari i jedno i drugo, a ja nemam pojma da li je to brejk, kao on je njemu "slomio" servis... ili nema veze s tim. Pitam zato što sam malo radila na članku Tenis, pa se pojavljuje bekhend, forhend, nec i taj brejk...

--Jlnarazgovor 16:26, 21. septembar 2007. (CEST)

Odustajanja

Da nisi i ti odustao? Ja se već mislim, a ako i ti odustaneš, ja sama ovde ostati neću da se borim za ispravnost, lepotu, šta god, jezika našega.

Ne odgovaraš na pitanje/a, nije hitno, ali ne odgovaraš:).

Slušaj, nemoj da dozvoljavaš da ti se gradivo gomila:).

Skinula, raspakovala, instalirala, ali nigde mi se ne pojavljuju dotične tastature po imenima Akcenovana ćirilica i Akcentovana latinica. Pokušala ponovo, pita me hoću li da izbrišem ili da popravim što se popraviti da, ja tražih da popravim i kao popravih, međutim, opet ništa, ne pojavljuje mi se među tastaturama, da mi se nije instaliralo na neko nepoznato mesto?

Pozdrav,

--Jlnarazgovor 21:39, 22. septembar 2007. (CEST)

Uspešna instalacija

Evo, ̑ ,̏ ,́ ,̀.... Hvala. Al’ crtice ispred imena i dalje ostaju iako kuckam 4 tilde na novoinstaliranoj tastaturi.

--Jlnarazgovor 09:04, 24. septembar 2007. (CEST)

Baci pogled...

Na ovu stranicu sa vremena na vreme. Uvek će biti ponešto što treba da se transkribuje. Korisnik:Vojvoda/Treba transkribovati --Vojvoda (razgovor) 15:18, 24. septembar 2007. (CEST)

Hvala. NAravno da možeš da upišeš direktno na onu stranicu, zato sam je i otvorio. Pozdrav, --Vojvoda (razgovor) 08:59, 26. septembar 2007. (CEST)

Trigonometrija

Pošto nisam siguran, rekoh da pitam. Prvo bi mogao da pogledaš ovaj šablon. Interesuje me:

• Da li se sve ove funkcije zovu trigonometrijske. Ako ne, koji bi im bio zajednični naziv?
• Da li su imena inverznih hiperboličkih funkcija okej?

Hvala unapred.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 17:57, 6. oktobar 2007. (CEST)

Okej, a da li se kaže hiperbolič(n)i ili hiperbolič(k)i ili je svejedno?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 11:24, 8. oktobar 2007. (CEST)

Hvala još jednom. Sad me interesuje takođe kako je najpravilnije nazvati inverzne hiperbolične funkcije? "Inverzni sinus hiperbolični", "Inverzni hiperbolični sinus" ili kako? Znam, gnjavim.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 11:55, 8. oktobar 2007. (CEST)

A što se tiče "area"-naziva, moram da pomenem da sam ga sretao u nekim programerskim knjigama. Sad, nisam kod kuće te ne mogu tačno da navedem, no beše to jedna tanka, tamnoplava knjiga o bejsiku u formatu približnom a3. Davno, davno šatampana.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 12:07, 8. oktobar 2007. (CEST)

Pravopis 2

Zdravo. Upravo me je korisnik Pakko zamolio za malu pomoć oko pravilnog zapisa naziva oblasti bugarske. Sa njim sam malo popričao na tu temu, ali da mu dam 100% tačne predloge nema šanse. Bi li mogao pomoći?--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:06, 24. oktobar 2007. (CEST)

Oblasti

Ne moraš se žuriti toliko da ti postane neudobno. Iskoristiću ovu priliku da te obavestim da sam pitanje upravo postavio i na trgu tako da možeš da pratiš da li mi je već neko odgovorio. Hvala na vremenu unapred.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 20:19, 26. oktobar 2007. (CEST)

Pomoć

Rekli mi da pitam tebe pa evo to i radim: šta je bolje glijalne ćelije ili glijske ćelije? Možda može i jedno i drugo? U literaturi se oba naziva sreću skoro podjednako često. Glijalne/glijske ćelije mogu da se nazovu i potporne/prateće ćelije nervnog tkiva, ali je to nekako dugačko. Izvini što te gnjavim i hvala ti unapred. Pozdrav.--Tsnena 11:04, 31. oktobar 2007. (CET)

Hvala ti puno. Sada znam koga ću ubuduće da maltretiram kad god mi zatreba:-). Pozdrav.--Tsnena 19:22, 1. novembar 2007. (CET)

Majkrosoft vord

Video sam tvoj poslednji komentar. Video sam i reference. Mada mislim da se to ne osporava. Nekima je povod za intepretiranje zapisanog upravo osporavanje da je softver isto što i artikal. Ja bih mislio da tu ima i dalje prostora za interpretiranje razlike između umetničkog i industrijskog autorskog dela u smislu tretiranja velikog početnog slova. Međutim, ukoliko je kao primer naveden vindouz, jasno je kako se tretira softver. Svaku raspravu vidim jedino kroz navođenje referenci i mišljenja adekvatnih lingvista. Sve ostalo su originalna istraživanja.

Usput, preporučio bih ti da probaš da se ne unosiš emotivno u ove situacije jer je kontraproduktivno. Vidiš, svi mi gledamo da ovde ne radimo u svojoj oblasti, jer se brzo iznerviramo. Samo se od pravopiždžija očekuje da se bave pravopisom. To je veoma nezahvalno. Mislim da je najbolje sve rasprave raditi kratko, citat, referenca i kraj.

Kad neko izbaci psovku sa Klajnom u ulozi subjekta i glagol za seksualno opštenje, ja se prvo nasmejem. Mislio sam da niko ne reaguje na primedbe ponavljača. Sa takvima se ne ulazi u raspravu jer nekog sa strane možete zbuniti ko je ko. A što se ostalih tiče, polako. Doći će sve na svoje. Nezgoda je samo ako budemo morali ponovo da puštamo nekog bota da ispravlja gomilu teksta. -- JustUser  JustTalk 14:28, 5. novembar 2007. (CET)

Učiteljica

Pa slušaj, već danima hoću da ti napišem UPRAVO mejl, jer imam više stvari, i o učiteljici naravno, bila sam, no sve ću kasnije večeras, jer je baš sad tema ušla na vrata, pa moram da joj se posvetim. Poz. --Jlnarazgovor 18:37, 13. novembar 2007. (CET)

Aj ovde da te pitam nešto...

... i to: redovno koristim genitivni znak u pisanju tekstova (što ovde, što postrani), i to uglavnom tako što otkucam latinično a gravis (ako se to tako zove), tj. „â". Da li postoji neki ekvivalent ćiriličnih fontova koji odgovara oznaci a sa genitivnim znakom, ili ne? Iiii... znaš li, da li u UTF-8 kodu postoje naši samoglasnici sa svim akcentima, ili akc. dužinom? Ako imaš odgovore, pliiz odgovaraj =) Poz od kolegu na Soške :) [ Wlodzimierz (razgovor) 23:34, 19. decembar 2007. (CET) ]

Računarski programi

Pre nego što sam ja počeo da radim ovo sa računarstvom, ova tema je bila u haosu. Imali smo ćirilizovane KDE, Ogg, tranksibovane Vindous, Vindovs, Vindouz, Uindous, Juniks (a kategorija je bila Uniks), izvorno C (programski jezik), PHP, Windows XP (tek ovo bi bilo glupost prilagođavati; Vindovs Iks-Pe, Uindovs Eks-Pi, Vindous XP). Sve što radim je da se ova stvar dovede u red i ukloni ova anarhija. Smatram ovaj pravopis zastarelim/nedefinisanim po ovom pitanju (ne po pitanju gde se piše veliko ili malo slovo) i kočnicom za napredak. -- Bojan  Razgovor  20:35, 29. decembar 2007. (CET)

Bože, zemljo, otvori se... --Jagoda ispeci pa reci 20:53, 29. decembar 2007. (CET)

Znači imaćemo Vindous vistu i Vindous XP? Bejzik, ali i PostgreSQL. Nemojte se držati pravopisa ko pijan plota, vidite u šta upadamo. I transkripcija gradova i imena nije kompleksna kao ovo pitanje, tako da nemojte je porediti sa ovim. -- Bojan  Razgovor  05:46, 30. decembar 2007. (CET)

Re: „Nepotrebna arogantnost“

Uz najbolju volju ne mogu citirane odlomke (mislim da ti je upotreba navodnika poznata bolje nego meni) da nađem u tadašnjoj trenutnoj reviziji pa zaključijem da se radi o tvojim aproksimacijama razogovora. U svetlu toga dalji tekst te nebuloze na mojoj strani za razgovor nisam ni čitao. Dakle ako je sagovornik negde vređao ili omaložavao i TEBE a ne samo TVOJE STAVOVE kao što si ti NjEGA zajedno sa NjEGOVIM STAVOVIMA, e onda mogu da se složim da je ovo tvoje bilo samo reakcija, te je trebalo obojicu kritikovati / ohladiti — nema potrebe za takvim tonom, pogotovo ako se imaju argumenti. U suprotnom ne.

Što se mog zaključka iz pročitanog tiče, i dalje smatram da si tog dana verovatno ustao na levu nogu i bio oštriji sa sagovornikom nego što je to bilo nužno. Na dotičnoj strani sam ti i citirao na šta mislim. Što se argumenata tiče, ne upuštam se u te vaše diskusije, niti želim bez prevelike potrebe. Sledim to o čemu se dogovorite da jeste pravopis i to mi je dosta. Mihajlo ^{_[ talk _]} 21:43, 15. januar 2008. (CET)

Uradih male ispravke. Mihajlo ^{_[ talk _]} 21:59, 15. januar 2008. (CET)