Razgovor s korisnikom:Iricigor/Arhiva 2

почетна

разговор

кутијице

прилози

линкови

остало

"Tipovi Ip adresa" Prenosim ti tekst ovde - Vikipedija je enciklopedija, ne udžbenik. Za udžbenike postoji projekat Viki knjige. Takođe, sliku ću obrisati, pošto obrazloženje za poštenu upotrebu kaže "u svrhe identifikacionog i kritičkog komentara softvera u pitanju" - a ovo je obrazovna svrha, i za to se može koristiti i snimak ekrana slobodnog softvera. --Brane Jovanović, DGzS <~> 00:14, 23. april 2007. (CEST) IP adrese se mogu podeliti po nekoliko osnova: na osnovu načina dodeljivanja (statičke i dinamičke) na osnovu načina upotrebe na Internetu (privatne i javne) na osnovu klase (A, B, C, D i E) Na osnovu načina dodeljivanja Na osnovu načina dodeljivanja IP adrese mogu biti: statičke (nepromenljive) i dinamičke (promenljive). Statičke adrese su zapisane u sam operativni sistem računara ili mrežnog uređaja. Dinamičke adrese uređaju dodeljuje DHCP server. Sam uređaj nezna koju će adresu imati na mreži. Svaki put kada se uređaj sa dinamičkom IP adresom prijavljuje na neku mrežu, on od servera traži adresu. Teoretski ta adresa svaki put može biti različita. Mada u praksi DHCP server vrlo često obnavlja izdatu adresu uređaju. Windows XP podešavanje načina dobijanja IP adrese naziva: Obtain an IP address automatically (automatski nabavi IP adresu) i Use the following address (Koristi sledeću adresu). Na osnovu načina upotrebe na Internetu Na osnovu načina upotrebe na Internetu IP adrese mogu biti: javne i privatne Javne adrese su "stvarne" IP adrese, vidljive i jedinstvene na celom svetu, a i šire (dokle god dopire Internet). Primer javne adrese je 207.142.131.236. Za razliku od njih, privatne IP adrese se ne prenose preko javnog Internet saobraćaja. One mogu da se ponavljaju u okviru različitih mreža, ali na jednoj mreži i one moraju biti jedinstvene. Primer privatne adrese je 192.168.10.7. Ako neki uređaj sa privatnom adresom želi da učestvuje na Internetu, ruter mora da tu njegovu (privatnu) adresu, prevede (NAT) u svoju javnu IP adresu. Druga alternativa je da taj uređaj izlazi na Internet preko posrednika - proksi servera. Postoji nekoliko opsega (netblokova) privatnih adresa: 10.0.0.0 - 10.255.255.255, 1 netblok sa oko 16 miliona adresa 172.16.0.0 - 172.31.255.255, 16 netblokova sa po oko 65 hiljada adresa 192.168.0.0 - 192.168.255.255, 256 blokova sa po 256 adresa, u najčešćoj upotrebi 169.254.0.0 -169.254.255.255, automatsko IP adresiranje pod Windows sistemom (APIPA), 1 netblok sa oko 65 hiljada adresa Na osnovu klase Na osnovu klase IP adrese se dele u klase A, B i C. U eksperimentalnoj upotrebi su i klase D i E. klasa A : 0.0.0.0 - 127.255.255.255, binarno 0xxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx klasa B : 128.0.0.0 - 191.255.255.255, binarno 10xxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx klasa C : 192.0.0.0 - 223.255.255.255, binarno 110xxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx klasa D : 224.0.0.0 - 239.255.255.255, binarno 1110xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx klasa E : 240.0.0.0 - 255.255.255.255, binarno 1111xxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx Jednostavnije rečeno, klase se mogu pobrojati na osnovu prvoj bajta u adresi: klasa A : 0 - 127 klasa B : 128 - 191 klasa C : 192 - 223 klasa D : 224 - 239 klasa E : 240 - 255 U okviru klase A mreže sa prvim bajtom 0 i 127 su rezervisane za posebne namene. Broj mreža po klasi Svaka klasa ima definisano i koliko je bitova adrese određeno za mrežu, a koliko za uređaje na toj mreži. Taj odnos se određuje mrežnom maskom: klasa A : 8-bitna mrežna maska (255.0.0.0), što daje 128 mreža, sa po 16 miliona adresa klasa B : 16-bitna mrežna maska (255.255.0.0), što daje oko 16.000 mreža sa po 65.000 adresa klasa C: 24-bitna mrežna maska (255.255.255.0), što daje oko 2 miliona mreža sa po 256 adresa. Privatne adrese po klasama U svakoj od klasa postoji blok privatnih adresa. U skladu sa mrežnom maskom i potrebama mreže (brojem uređaja), određuje se kojoj klasi će pripadati privatna mreža. Do 250 uređaja bi bila privatna mreža C klase (192.168.x.x), do 65.000 mreža B klase (172.16-31.x.x), a preko toga bi bila mreža A klase (10.x.x.x).

	Ovo je Vikipedija korisnička strana Ovo nije članak iz enciklopedije. Ako ste našli ovu stranu na bilo kom drugom mestu osim Vikipedije, gledate kopiju strane. Strana može biti zastarela i korisnik možda nema nikakvih obaveza prema sajtu koji gledate. Originalna strana se nalazi na sledećem linku na sajtu http://sr.wikipedia.org
	Ova strana mnogo, mnogo bolje izgleda ako je gledate pomoću Mozila Fajerfoksa sa minimalnom rezolucijom 1024x768px Samo mali nagoveštaj. Ako koristite Fajerfoks 3, sličica sa leve strane će biti sjajnija!