Razgovor s korisnikom:Sashast/Arhiva04

pravila transkripcije

Transkripciona pravila za engleski (a i za više drugih jezika) postoje u Pravopisu a takođe postoje i knjižice Tvrtka Prćića "Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena" te "Englesko-srpski rečnik geografskih imena". U Prćićevim knjigama prihvaćena su transkripicona pravila iz Pravopisa, ali su i detaljnije objašnjena sa mnogo većim brojem primera pri čemu je osnova IPA alfabet. Nije problem da se ta pravila nekako ubace u Vikipediju (treba imati i IPA tastaturu), a malo veći problem je te Prćićeve knjižice ukucavati u potpunosti, pošto tu sigurno postoje odredbe o autorskim pravima i intelektualnoj svojini . . . Dakle, slažem se ja s tobom da su pravila transkripcije neophodna na jednom mestu u Vikipediji, ali ima nešto što "devojci sreću kvari". Naime, i u engleskom jeziku postoje pravila po kojima bi trebalo izgovarati pojedina slova, grupe slova ili reči. Međutim, specifičnost engleskog jezika je i u tome što mnogo, mnogo puta neka reč uopšte ne podleže usvojenim pravilima izgovora u istom tom jeziku. Jer, da to nije slučaj, onda bi englesko-engleski rečnici (ili englesko-srpski, svejedno) slobodno mogli izbaciti rubriku "izgovor", pošto bi svaki govornik engleskog, na osnovu poznavanja pravila izgovora, mogao pouzdano znati kako se izgovara pojedina reč! I bili bi izlišni englesko-engleski rečnici izgovora (pronouncing dictionary) koji, za razliku od standardnih rečnika, navode SAMO izgovor pojedinih odrednica. Najpoznatiji takvi rečnici su "Cambridge English Pronouncing Dictionary" Danijela Džonsa (he, he, pravilnije bi bilo Džounsa!) te "Longman Pronunciation Dictionary" J.C. Wellsa. E sad, što se tiče engleskih ličnih imena koja jedina mogu biti predmet transkripcije (opšte imenice se ne mogu i ne smeju transkribovati, one se prevode!), tu je situacija prilično zapetljana. Naime, za mnoštvo engleskih imena i prezimena ni sami Englezi nisu sigurni kako ih treba izgovarati, i u tom slučaju oni pribegavaju jednom triku: jednostavno pitaju nosioca tog imena (ili prezimena) kako ga on (nosilac) izgovara! Pa su tim sistemom utvrdili da je Kim Basinger "Bejsinger", da je Keira Knightley Kira Najtli, da je Halle Berry Hali (a ne Hale, Holi ili, bože sačuvaj ,Hejl!), da Steven Seagal u zadnje vreme traži da se njegovo prezime izgovara Segal, a ne, kao dosad, Sigal (navodno ga stari izgovor prezimena isuviše podseća na njegove jevrejske korene), da je Jeff Fahey Fej(i), a ne Fejhi ... Uostalom, većina ovog navedenog može se naći na Netu. Naravno, kad zainteresovani "Srbin-ćiriličar" skonta kako se neko prezime izgovara, onda, primenjujući transkripciona pravila o kojim sam govorio, može relativno bezbolno (ne bejzbolno)transkribovati neko lično ime u ćirilicu. Ovde možeš primetiti da sam i ja za redosled: prvo izgovor (da l' "živog" govornika, da l' IPA alfabet - to nije važno), zatim pravila transkripcije pa tek onda transkripcija. Sve navedeno nas dovodi do jedne tužne istine: svako novo lično ime koje se pojavljuje u medijima i svakodnevnom životu (i zato se mora transkribovati), pravilno će se transkribovati samo onda ukoliko pouzdano znamo kako se izgovara. Tu se ne možemo koristiti pravilima izgovora u engleskom jeziku, jer ona za lična imena praktično ne važe! (dobro, važe, ali u manjoj meri i obimu). Pravilo je - nema pravila!

Cilj ove pisanije je da sugeriše da je jedini izlaz u postojanju Rečnika ličnih imena (pri tom mislim i na geografske pojmove) koji, naravno, postoji u obliku Prćićevih knjižica, ali je sve to ograničeno i, moram reći, zastarelo (ona prva Prćićeva knjiga izašla je pre osam godina). Kad pišem neki članak za Vikipediju, ja prvo konsultujem Pravopis i Prćića da vidim kako se neko lično ime transkribuje, a ako tu nema 'leba, onda na mrežu pa šta mi Bog da. Na mreži se i ja koristim jednim trikom: u pretraživač ukucam npr. Scorsese pronounced i dobijem veći broj sajtova na kojima je detaljno objašnjeno kako se izgovara prezime dotičnog - doduše, najčešće ne u IPA alfabetu, već na jedan zanimljiv način: naime, objašnjivač rastavlja tu reč na slogove i to tako da se za svaki pouzdano zna kako se izgovara (tako bi Scorsese bio objašnjen kao scor-say-see ili kao scor-seh-see što će Srbenda sa znanjem engleskog transkribovati kao Skor-sej-si (Skorsejsi) ili kao skor-se-si (Skorsesi). Sad mi samo reci da li je iko od pozvanih znao kako se izgovara ovo prezime kada se prvi put pojavilo u medijima? Bilo je mudrovanja tipa Skorcis, Skorciz, Skorsis . . .

Naravno da se slažem sa tvojim mišljenjem da ne treba dirati već ukorenjene oblike (to misli i Prćić, a i pisci Pravopisnog rečnika), ali si naveo i jedan primer (Bekon) koji mi nikako "ne seda" - ali nema veze . . . Sad je samo pitanje - ko odlučuje o tome da li je neki oblik ukorenjen ili ne? Da li pisci članaka u Vikipediji, da li gospodin Gugl (znaš ono - koji oblik daje više rezultata), da li pravopisci, da li Prćić, da li Delić ili Stefanović ili Rančić . . . Naravno, imamo i demokratsku instituciju glasanja. Da li je Anđelina Džoli već ustaljena transkripcija imena Angelina Jolie? Mogu to prihvatiti za Šekspira, mogu za Njutna, možda čak i za Be(j)kona . . . ali Anđelinu ne mogu prihvatiti. Ali to je druga priča.

Pozdrav.

--delija 19:59, 5. jul 2006. (CEST)

Pravopis i Vikipedija

Kako ne razlikujemo ćirilicu i latinicu (pravopis je isti i za jedno i za drugo), pokušaj da uopštiš pravila po ćirilici (npr. preferira se transkribovanje stranih imena; crtica se u padežnim nastavcima ako je ime izvorno uvek piše; i sl.). Naravno, navedi da se to odnosi na srpsku Vikipediju, dok u Pravopisu stoji drukčije. Jednostavno, prilagođavanje neprilagođenom Pravopisu može da ide do određene, tehnički izvodive tačke... --Miloš Rančić (razgovor) 13:19, 17. jul 2006. (CEST)

Prihvatam poziv, ali sam trenutno na godišnjem (do kraja meseca) pa nemam uza se svu potrebnu literaturu. Naravno, bez te literature se ne usuđujem da pokušavam bilo šta ozbiljnije, pogotovu što mislim da spisak literature za ovaj odeljak Vikipedije mora da bude daleko obimniji. Kao što si verovatno primetio, posebno me interesuje pisanje stranih reči te transkripciona problematika, ali, već sam rekao, tek od avgusta mogu nešto ozbiljnije početi da radim.

Pre nekoliko dana na stranicama za razgovor uz pojedine članke dao sam par komentara (za članke Džulijan MekMeon, pa Dejv Marej, pa Kamij Koro ...), pa me interesuje da li si pogledao komentare i da li će se neko od admina setiti da interveniše (pošto ja to ne mogu iz tehničkih razloga).

Pozdrav.

--delija 16:20, 18. jul 2006. (CEST)

Uf

Zaboravio sam na to. A šta da radimo da postojećim tekstom, da ga premestimo na izvore? --Brane Jovanović <~> 11:46, 11. oktobar 2006. (CEST)

Ovo je slobodna enciklopedija. Nisi mi šef da naređuješ što ću ja da pišem. I ne vodi ratove o nečemu što ne razumeš. Pošto ti argumenti ne važe, odnosno ne želiš da napišem da su Srbi u Hrvatskoj izloženi diskriminaciji i napadima, koristiš se podzemnim metodama. Ja ću pisati istinu. Iza moje istine stoje dokumenti. A ti kad već hoćeš nešto da pišeš piši, ali nemoj da brišeš istinu. --Lindon 00:37, 14. oktobar 2006. (CEST)

Rodoljupci

Tekst je odličan, ali koja je poruka za korisnika? Da li je ovo bio komentar o rodoljublju ili njegovom nedostatku? :)--64.46.5.62 23:41, 15. oktobar 2006. (CEST)

Saša molio bih te da ne spamuješp ljudima korisničke stranice. --Jovan Vuković (r) 12:01, 16. oktobar 2006. (CEST)

Spamuješ ti nas nekoliko. Ne pravi se naivan. --Sokolac 14:40, 16. oktobar 2006. (CEST)

Poruka je sasvim jasna. To se zove provokacija. Ja ljudima sa kojima se ne slažem po nekim pitanjima ne šaljem npr. njegoševe poruke o poturicama i sl. Ili možda ti misliš da treba da počnem? --Jovan Vuković (r) 19:24, 16. oktobar 2006. (CEST)

I dalje mislim da je ono bila provokacija. Ja nikada nisam rekao da Srbi ne greše. Ova tvoja poruka je stigla pošto sam napisao da ne smatram da je u Srebrenici bilo genocida/ratnog zločina/masakra. Sad niti imam vremena da ti objašnjavam zašto tako mislim, niti volje da te ubeđujem da tamo nije bilo zločina jer ja ne mogu da utičem na tvoje mišljenje.E sad ja ne smatram da u srebrenici nije bilo zločina ali mislim da to nije bilo organizovano i da su to činili pojedinci. Predpostavljam da ti je dok si pisao ovu poruku bilo jasno da nećeš promeniti moje mišljenje o tom pitanju tako da to jeste provokacija. --Jovan Vuković (r) 22:07, 16. oktobar 2006. (CEST)

Nisam rekao da ne smeš da mi se ne obraćaš (naravno ukoliko to želiš ja ti ne bogu zabraniti), samo sam rekao da mislim da je ovo poruka bila provokacija.

P.S. O svetiteljima već neko vreme ne pišem jer nemam vremena. --Jovan Vuković (r) 22:46, 16. oktobar 2006. (CEST)

ćirilica

Da primetio sam, nisam od juče. Kada idem od stranice do stranice, očekujem da je sve na ćirilici, a ne da mi nešto iskače.... --Paun 03:54, 23. oktobar 2006. (CEST)

izmene bota

Pogledaj šta napisah na Trgu [1]. --Rainman 12:26, 1. novembar 2006. (CET)

Vikipedija:Pisanje tuđih reči

Da li bi mogao da mi obrazložiš poništavanje mojih izmjena na Vikipedija:Pisanje tuđih reči. --Milan Tešović (r) 07:34, 29. mart 2007. (CEST) p.s. zamolio bih te da odogovoriš na mojoj strani za razgovor, lakše mi je tako