Razgovor s korisnikom:Zdelic/Arhiva 2

Pozdrav, Delija. Prvo moja iskrena i svesrdna zahvalnost na arhiviranju strane, evo ja ću da započnem ovu novu :)) Elem, pripremam neki članak pa htedoh da te (vezano za tvoje, u naslovu spomenuto, svojstvo :))) priupitam: je l' Waterloo - Vaterlo ili Voterlu (ja glasam za drugo). Već postoje dva članka sa nazivima Vaterlo i čini mi se da rezident istoričari uglavnom spominju Bitku kod Vaterloa, a ja bih, eto hteo, da napišem članak o stanici Voterlu, pa čisto da nam ne ipadne šizofrena Vikipedija, da te priupitam :)) Mersi en avans --Kale 03:21, 28. avgust 2006. (CEST)

Help

Možete li da transkriptujete francuske izraze u članku Kvebek (grad)? --BokicaK 17:07, 30. avgust 2006. (CEST)

Overnja

Imam jednu molbu. Da u članku Overnja proverite/transkribujete francuske nazive, ako nije problem. --Jovanvb 18:18, 3. septembar 2006. (CEST)

Sunđeri i ostali beskičmenjaci

Hvala na idejama/sajtovima, ali onaj prvi i jeste većim delom izvor mojih tvrdnji. Pomislio sam da je još neko na Viki pisao o poluizumrlim sunđerima .) U svakom slučaju, svaki savet/ideja je uvek dobrodošla kod mene :) Pozdrav, --Wlodzimierz 13:46, 6. septembar 2006. (CEST)

Hevi metal

Mozete li da sredite clanak hevi metal? BokicaK 17:30, 6. septembar 2006. (CEST)

Nemam nikakve primedbe na Kvebek. Zelim da metal bude izabran clanak, pa poveram ovaj zadatak Vama. --BokicaK 18:27, 6. septembar 2006. (CEST)

Vozi, Miškoooooo!!!!!--BokicaK 09:21, 11. septembar 2006. (CEST)

---

Hvala ti Zdeliću, stvarno si neprocjennjiv. Da sam malo pismeniji, ne bi mi škodilo.--Verlor 16:28, 8. septembar 2006. (CEST)

Pa vidim stalno popravljaš, mjenjaš naše greške, pa i ovaj Teotivakan, a imnoge druge. Da imamo još jednoga tvoga kalibra, enciklopedija bi ličila na nešto. --Verlor 16:38, 8. septembar 2006. (CEST)

Sad ću, ako nisu pod nekim težim ograničenjem.--Verlor 16:53, 8. septembar 2006. (CEST)

Napiši mi link, gdje ti je to.--Verlor 16:59, 8. septembar 2006. (CEST)

Završeno--Verlor 17:23, 8. septembar 2006. (CEST)

Imaš li gdje4 kutiju kakvu želiš, jer onaj infobox ne postoji kod nas. Daj mi link na neki sastav, na nasoj vikipediji, gde želiš isti box--Verlor 18:14, 8. septembar 2006. (CEST)

Da li bi ti odgovarala kutija, koja je na belom dugmetu, http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BC%D0%B5 ili neka druga. A ako ne treba praviti.--Verlor 20:40, 8. septembar 2006. (CEST)

Šablon Muzički sastav

Delija, šablon-kutija za unošenje podataka o muzičkim sastavima se nalazi ovdje, Šablon:Muzički sastav. --Славен Косановић {razgovor} 21:19, 8. septembar 2006. (CEST)

Evo ti primjer kako treba ispunjavati šablon, a ti ispuni informacijama koji odgovaraju tvom slučaju.

{{Музички састав|
| име_састава= Џудас прист
| боја = brown
| слика = Judas_priest_2004.jpg
| жанр = [[хеви метал]]
| каријера = [[1974]]. - 
| чланови = [[Роб Халфорд]]<br>[[Глен Тајптон]]<br>[[К.К. Даунинг]]
| бивши = [[1]], [[2]], [[3]]
| издавач = Sony Music
| град = [[Лондон]]
| држава = Велика Британија
| најновији_албум = [[Angel of Retribution]]
| година3 = [[2005]].
| албум2 = [[Demolition]]
| година2 = [[2001]].
| албум1 = [[Jugulator]]
| година1 = [[1997]].
|}}

P.S. Ignoriši ovo <pre> i </pre>... --Славен Косановић {razgovor} 21:32, 8. septembar 2006. (CEST)

Srpska prezimena

Super, ta knjiga je vidim baš debela (ili opširna :). Čini se da je moguće napraviti spisak svih srpskih prezimena jer ih ipak ima konačno mnogo, a poželjno je dopuniti članak raznim informacijama, kao i kasnije pisati članke o tim prezimenima. (U svakom slučaju mnogo je konstruktivnije nego prepucavati se šta je ko kome rekao kao što ovih dana viđamo najezdu trolova.) Pozdrav. --Đorđe Stakić (r) 10:44, 10. septembar 2006. (CEST)

Kolumbo

Nije mi bila namera da se uključujem u dotičnu raspravu, zato je izletela rečenica "čovek se izgleda stvarno tako zove". No pošto je stvar ponovo krenula u pravcu konkretizacije evo da se i ja uključim, no to ću učiniti na strani za razgovor o članku. --  JustUser   JustTalk 11:15, 13. septembar 2006. (CEST)

Transkripcija

10. septembra umro je kralj države Tonga. Njegovo ime je en:Taufa'ahau Tupou IV kako to transkribovati na srpski? Nadam se da je ovo prava adresa za takva pitanja  ;) naravno sa ciljem da o čoveku dobijemo članak (bar klicu). --Đorđe Stakić (r) 21:02, 13. septembar 2006. (CEST)

:) hvala na trudu, možda i mi tako dobijemo članak (ako se povampiri ;). Moguće da ću ja ovih dana napisati neku klicu. --Đorđe Stakić (r) 16:50, 15. septembar 2006. (CEST)

Test stečenog znanja :)

Hvala na pomoći oko transkripcije i svega ostalog =) --Matrix Sometimes 10:49, 16. septembar 2006. (CEST)

Hvala, Hvala!

U svakom slučaju , hvala puno. Sve ovo sam vež radio na Hrvatskoj Vikipediji, pa mi je malo dosadilo reko da došem malo na našu. Bilo mi je malo komplikovano zbog ćirilice, jer nisam još bio u štosu da provaljujem znakove interpunkcije , pa sam stalno menjao srpski, engleski, srpski, engleski... :)) To, donekle radim i sad , pa nije baš ekstra lako. Čini mi se da sam do sada svuda stavljao tačku, ne tnam proveriću, hvala u svakom slučaju. Pozdrav, Melcer!

Komentar

Tvoj ad hominem napad je zabeležen. Problem koji imaš sa mnom takođe ostaje naravno samo tvoj. --Dzordzm 00:05, 17. septembar 2006. (CEST)

Drago mi je da uviđaš da je tom komentaru nedostajalo ukusa. --Dzordzm 08:50, 17. septembar 2006. (CEST)

Hevi metal

Ubacicu slike sutra kada se docepam stalne konekcije. Hoces da preuzmem stafetu u Hevi metalu, a da ti lektorises Led Cepelin--BokicaK 19:00, 17. septembar 2006. (CEST)

Ja krecem da ubacujem slike. Nemoj da mi uletish u clanak :) Poz.

P.S.

I ja volim matore metalce. BokicaK 11:01, 19. septembar 2006. (CEST)

Zasluzio si spomenicu za rad i trud.

--BokicaK 10:08, 20. septembar 2006. (CEST)

---

U vezi imena stranih grupa...

Da li se samo prvo slovo piše veliko ili onako kako je napisano izvorno? --BokicaK 11:32, 20. septembar 2006. (CEST)

Charles Sanders Peirce kao Čarls Sanders Purs

Dakle, na en piše „pronounced purse“ i ja sam stavio gore navedenu varijantu. Ako imaš vremena, zamolio bih te da me ispraviš ako sam pogrešio. Hvala. --Brane Jovanović <~> 14:45, 20. septembar 2006. (CEST)

Hvala još jedanput. --Brane Jovanović <~> 16:08, 20. septembar 2006. (CEST)

Blokiranja

Korisnike koji imaju dinamičku IP adresu, odnosno koji se javljaju sa različite IP adrese, je nemoguće blokirati, vjeruj mi ja bih bio prvi koji bi ga blokirao (inače blokirao sam ga jednom), ali ne vrijedi... nažalost. --Славен Косановић {razgovor} 16:15, 20. septembar 2006. (CEST)

Departmani Francuske

Eh, reših ja da pokrećem bota za ovo, odnosno da francuske nazive departmana po člancima o selendrama bot zamenjuje našim. Pošto sam ja tražio da vi (koji se bavite francuskim selima) sastavite spisak 1:1, čekao sam, ali pošto niko ništa nije odradio, eto I hereby ask you da sastaviš dotičan spisak gde bi sa jedne strane bila francuska imena (u originalu, kako se pojavljuju u člancima), a sa druge odgovarajući prevodi. Mislim da to nije težak zadatak. To bi bilo dobro da odradimo što pre, pa da skinemo tu stavku sa dnevnog reda. Odabrao sam tebe pošto sam video da si radio na toj stranici a najrelevantniji si za prevode i transkripcije. :) Ako ti je lakše, možeš poslati na mejl: filip NA vikipedija TAČKA org Valjda nisam mnogo zahtevan. Hvala unapred. ;) --filip ツ 23:33, 20. septembar 2006. (CEST)

Evo Kale mi kaže da ti malo bolje objasnim u kom formatu da mi pošalješ spisak. Meni je lično svejedno, jer bih mogao da je kasnije preobličim u onu formu koja odgovara botu, ali ako želiš, možeš ti sam to već da odradiš i meni smanjiš posao. Ovako bi trebalo da izgleda jedna stavka

(u"Naziv na fr:", u"Назив на ср:"),

I nije mnogo teško samo menjati nazive između navodnika. No, i prosta lista nalik npr. ovoj

Naziv na fr: -- Назив на ср:

odgovara. Ne pravim pitanje :) --filip ツ 23:44, 20. septembar 2006. (CEST)

Ma nije hića - kad stigneš. To "u" označava da je tekst u Unikod-u, odnosno da sadrži ne-aski karaktere. --filip ツ 09:14, 21. septembar 2006. (CEST)

E da, izvini. Mejl je stigao. Nisam stigao da pogledam fajl, ali ću večeras. Večeras nameravam i da počnem sa botom, pa kad završi. Hvala na odrađenom poslu :) --filip ツ 20:28, 21. septembar 2006. (CEST)

Trebalo bi da si dobio povratni mejl. Takođe, u njemu sam zaboravio da napomenem još jednu stvar: imamo 2 dva departmana koji se kod nas pišu isto (En)? Kako da ih razdvojimo? --filip ツ 22:01, 21. septembar 2006. (CEST)

Komentar komentara na komentar

Ok, ostavljam "Jon". Što se tiča Prolaza Kale-a, u mejlu sam napravio lapsus izostavivši e. Ali, mislio sam pravilno :) Dakle, onda treba Sever-Pa d Kale da se menja u oblik sa još jednim e. Što se tiče Ena, ostaviću ih za kraj kad ću da smislim šta da radim sa nj. Originalna imena nam, plašim se, neće pomoći. Ono što je Miloš radio kod projektovanja bota za naša sela je to da ih je razvrstavao po koordinatama (ako je bilo npr. dva Kruševca). Ovo nije praktično kod oblasti, ne spominjući glomaznost tih potencijalnih naslova. Druga opcija je staviti neke druge odrednice u naslov, tipa blizu čega se nalazi dotičan En ili šta je specifično za nj (u smislu stavljanja opisnog ili prisvojnog ili prideva na [sčš]ki). Razmisli malo o tome. Pozdrav :) --filip ツ 22:33, 21. septembar 2006. (CEST)

A šta mislite da dodate ime regije. Tipa En (Burgundija) i En (Pariski region) --Jovan Vuković (r) 11:09, 22. septembar 2006. (CEST)

Zaista jeste ostvarivo. Samo koji je koji? :) --filip ツ 12:28, 22. septembar 2006. (CEST)

Ah, hvala. Odmah ću da ih odradim. Inače, već sam prešao više od trećine. :) --filip ツ 12:44, 22. septembar 2006. (CEST)

Hitno

Sređeno i ispravljeno. --filip ツ 19:56, 22. septembar 2006. (CEST)

Šablon

Uh, mnogo još stvari i ispravki sam ja nameravao da radim rigarding francuska sela (između ostalih i ispravke za En-ove - kopi-pejstovao sam tvoje pisanije, a kod tebe je to E bilo latiničko, ne ćiriličko, pa mora sve to da se prepravlja)... Tako da bi bilo dobro kada bi ti odradio to u šablonu. Ima ovde još dosta posla, ali je glavnica završena - sva sela su gotova. Sada još samo dodatne ispravke i dopune. --filip ツ 21:07, 22. septembar 2006. (CEST)

Translation Request

Greetings Zdelic!

Can you please kindly help me translate this passage into the unique Serbian language?

"The True Jesus Church, established by our Lord Jesus Christ, through the Holy Spirit during the time of the 'latter rain', is the restored true church of the Apostolic time".

Your help would be very gratefully appreciated, Thankyou very much.

From --Jose77 22:41, 22. septembar 2006. (CEST)

Pred kraj

Sad sam se nešto zamislio dok bot ispravlja sve što do sada nije... Kategorija Departmani Francuske je napravljena i "populated", a potkategorije o departmanima su poređane po slovima... E, gledajući ovo vidim da ne postoji jedino Kategorija:Departman Gornji Pirineji u Francuskoj (mada ima 15 članova), a postoji Kategorija:Departman Visoki Pirineji u Francuskoj. Tu se javlja problematika ista kao i kod Gornjih/Visokih Alpa. Na kraju smo ustanovili da je pravilnije Gornji, a ne Visoki. Po toj logici, treba da budu Gornji, a ne Visoki Pirineji... S druge strane, finalizovano je maltene sve tako da budu Visoki (još samo ovih 15 stranica da se prilagode i to je to). Šta sad da radim? Ja sam više čistunac, pa bih standardizovao ovo po logici stvari. Dakle, čačkanje oko 168 članaka :) Šta ti kažeš? --filip ツ 00:56, 23. septembar 2006. (CEST)

Sređeni i Pirineji i Sever. Sinoć sam još završio standardizaciju tako da bi se moglo reći da sam završio sa ovim. Međutim, ne može, jer i dalje postoje selendre, ali koje su ručno unošene i koje treba standardizovati (Posebno:Prefixindex/É). Danas ću da napravim algoritam za njihovu standardizaciju, jer ipak nije lako ručno izmeniti 72 stranice. Mislim da mi tvoja pomoć u ovome više neće trebati :) Glavni i najvažniji deo pohoda je završen! Hvala na pomoći. --filip ツ 12:44, 23. septembar 2006. (CEST)

Vaterdaun

Zdeliću, Zdeliću, promenio si naziv mesta vaterdaun u Voterdaun, zatim Flambora u Flamboroa (ovo je delimično tačno), Tus vodopadi u tuovi vodopadi, zatim si prekrstio Tomasa u Tomu, malo previše, šta misliš? Waterdown nije vOterdaun nego se izgovara nešto kao između slova O i A a piše se sa a. Ima primera na nekoliko jezika, na srpskom nema, recimo jedan primer na mađarskom je k−A−l−A−p (šešir) ne kaže se kOlOp , i pravilnije je da se piše Vaterdaun. Flamboro, ako pišeš pravilno po (čitaj kako piše), a izgovara se Flemborou (piši kao što govoriš). Tusovi vodopadi nisu Tusovi nego Tuovi vodopadi Tew's (pripadnost). I tako dalje. Nemam ništa protiv svega ovoga ali treba da se odlučimo hoće li se pisati kako se govori ili ćemo govoriti−pisati kako se piše. Ili piši kako stigneš? Nemoj pogrešno shvatiti ali se treba odlučiti a ne odmah menjati nešto ako se nekome ne sviđa. Molim odgovor. Zasad nisam ništa vratio niti menjao. Pozdrav ----László (talk) 20:37, 23. septembar 2006. (CEST)

Hvala na opširnom odgovoru, koji veoma cenim, i neću ništa menjati da ne bi pravio zbrku (to mi nije ni bila namera). Slažem se da podlogu koju si stavio, kao dokaz da je tvoja izmena imena pravilna, stoji i po tim uvedenim pravilima je korektna. Ali nije tačna. Ne kažem da sam pametniji od Tvrtka ali Tvrtko je mogao malo da pročisti uši kada je pisao transkripcioni rečnik. Taj rečnik je inače samo pomagalo, uputstvo a ne pravilnik koje se mora poštovati. Zatim vezano za gramatiku, recimo u srpkom jeziku za grad Pančevo; ako kažeš iz da je iz tog mesta onda pišeš iz Pančeva a ne Pančevoa (Flamboro−Flambora−Flamboroa). Primer iz Mađarskog jezika sam naveo, ne da bi koristio pravila iz tog jezika, već pošto je Mađarska blizu, pa ako si nekada čuo za tu reč (šešir) da bi video o čemu govorim/pišem to jest kako se to izgovara. Inače govorim i pišem na nekoliko različitih jezika tako da smelo tvrdim da će se veoma brzo naći neki drugi Tvrtko koji će opet namestiti neku svoju izmenu i pokušati da uvede neka pravila po kojima će on postati “poznat” i to će biti njegova pravila. Šta ti je čovek. Ali dobro, šta je tu je, pravila su tu da bi se ispoštovala. Pozdrav ----László (talk) 22:39, 23. septembar 2006. (CEST)

Regioni

Regione smo Jovan i ja odradili još odavno, jer ih nema mnogo. :) Tako da je ovim završena priča što se tiče fr. sela. Jedino još da se transkribuju preostala i to je to. Međutim, Jovan mi nešto spominje izmenu kutijica, da budu potpunije i ažurnije, pa je moguće da ćemo se narednih dana time baviti. Poz --Φ ί λ ι π ¶ 11:43, 24. septembar 2006. (CEST)

Transkripcija

Kao prvo hvala na trudu i strpljenju oko objašnjavanja. Kao drugo transkripcija je kao i jezik, živa stvar i menja se sa vremenom (dopunjuje). Ovo je valjda tačno. Tako isto bi trebalo da se koristi uvo da se uoče promene a gramatika ( zakon za pismenost) da je dopunjuje i određuje put koji će se slediti da bi se međusobno razumeli. Srpski jezik ima pravila još od vremena Vuka − Čitaj kako piše, piši kao što govoriš (čuješ), zato sam napisao da je Tvrtko tvrd na ušima. Znači da već kod Flamboroa (Pančevoa) pobijamo sve ove tvrdnje i usvojena gramatička pravila. Kada Englez izgovara FlAmboro on kaže FlEmborou, U se skoro stapa sa O ( to je isto dvoslovni znak kao i ae), ali nema veze ako u knjizi piše da si mrtav, onda znači lezi i odmaraj čekaj popa. Kao treće sa pet godina sam govorio tri (3) jezika, sa šest pisao na dva (2) naravno na nivou svoga tadašnjeg godišta i to vremenom usavršavao, zadnjih pet godina radim između ostalog sa Rovaškim pismom (mogu ti kazti da je veoma, veoma sličan Srpskoj azbuci, materijal za vikipediju već imam treba mi samo malo slobodnog vremena) i najveći problem kod prevoda i pisanja je upravo transkripcija sa staromađarskog na novomađarski (zbog nekih pametnjakovića koji izmišljaju pravila umesto da pravila prilagode svrsi). Toliko o autoritetima i pravopisu i lingvistici, nisam ja tu da se nešto pravim pametan i ispravljam krive Drine, nisam naj za gramatiku, nisam naj u pravopisu, nisam naj za lingvistiku ali ako primetim nešto što nije logično normalno je da dam svoj komentar pa možda i naučim nešto novo. Pozdrav ----László (talk) 14:33, 24. septembar 2006. (CEST)

Odavno nisam imao ovako konstruktivan dijalog sa nekim, znači, imati različita mišljenja a ne padati u vatru već se truditi u okviru svojih granica i ciljeva. Veoma cenim to. Moj cilj u je u stvari da ukažem na nedostatke u pravilima koja postoje u transkripcijama sa nekog jezika na srpski jezik. Prvo što mi sada pada na pamet je recimo japanski jezik. Da bi čitao novine treba da poznaješ 2−3000 znakova, da bi završio srednju školu treba ti poznavanje 8−12.000 znakova, za fakultet 20.000, da bi bio profesor na fakultetu treba da znaš 28.000 znakova a svih 32.000 znakova poznaje toliko mali broj ljudi da se mogu nabrojati na prste. (Ovo nisam pokupio sa interneta ili novina već direktno od profesora Hideo Aihare koji mi je bio kućni prijatelj jedno vreme, a sada se dopisujemo−prijateljstvo datira od davne 1982. godine). Da nastavim, a za strane jezike i transkripciju se služe Kanđi pismom koji ima za podlogu suglasnike na koji su nadodati samoglasnici (ra, ro, re, ru, la, lo, lu itd.) Tako da se može reći da su japanci celo jedno pismo, između ostalog posvetili i transkripciji, a na srpskom se patimo sa nešto manjka od dvadesetak slovnih oznaka koji postoje u drugim jezicima, a postojali su i u srpskom do Vuka, dobro ne svih dvadeset (drugi primer: na mađarskom umesto 33 trebalo bi da postoji 47 slova da bi se većina reči transkribovala). Recimo kako bi izgovorili dz (ne Dž), isto tako piroćanski (pirotjanac) taj izgovor je postojao, postoji i sada zar treba i to transkribovati? Govor, komunikacija, pismo, novi izrazi u svim jezicima, sve je to sa razvitkom interneta i globalizacije dovelo do novih potreba u raznim granama komunikacije, ko to pre shvati i pravilno upotrebi lakše će prolaziti kroz celu ovu gužvu. Možda je ovo radikalno da ne kažem glupo, ali bi za mene bilo normalno da se u osnovnoj školi uči regularna azbuka (osnovna pismenost), dok u srednjoj i fakultetu dodatna internacionalna, graduisana po nivoima, u zavisnosti šta je glavni predmet koji studiraš, pa ako treba vratiti neka stara slova i uvesti nova. Možda bi ovi iz kluba književnika blizu Slavije u Beogradu, umesto da igraju preferans mogli da malo razmisle i porade na tome. Ali da ne davim o tome, to je samo moje mišljenje i kao što sam već rekao pravila su tu da bi se poštovala.

Što se tiče kuhinje imam jedan fantastičan recept za riblju čorbu, treba 3 do 5 vrsta riba, ikra, može Karlovački Rizling ili Tokajac (beli), kotlić i začini pa da vidiš feštu. Da se razumemo vino je za kuvanje, dobro može se i piti u međuvremenu :o))pozdrav----László (talk) 17:22, 24. septembar 2006. (CEST)

Led cepelin

Ma ima nekih reči kao što je Bron-Yr-Aur.... i slično. --BokicaK 18:42, 24. septembar 2006. (CEST)

Hvala

Hvala na ispravkama članka o Škotima. Pošto ću o njima još pisati nakon 10 dana ispravke su mi dobro došle.--Verlor 12:04, 29. septembar 2006. (CEST)

Lični podaci

Ubacio sam "Lične podatke" za Božidar Timotijević. Da li sam dobro naučio lekciju, jer se to i dalje ne vidi, podešavanje mi nije uspelo :-( --Goldfinger 10:33, 1. oktobar 2006. (CEST)

Zdeliću

...siguran sam da si vidio i da pratiš ovo njihovo svakodnevno pišanje po projektu. Ovo se nekako mora završiti, inače ode cijeli projekat u PM. Prećero jesam, ali brate ovo svakodnevno trovanje od strane par ljudi je prevršilo sve mjere. --Славен Косановић {razgovor} 11:44, 4. oktobar 2006. (CEST)

Raymond Noorda

Ja sam ga transkribovao kao Rejmond Nurda, ali bih te zamolio da proveriš - ja se lomim između Nurda i Norda. Hvalal unapred. --Brane Jovanović <~> 22:39, 10. oktobar 2006. (CEST)

Hvala još jedanput. --Brane Jovanović <~> 22:47, 10. oktobar 2006. (CEST)

Država rođenja

Ja povodom činjenice gde je neko rođen mislim upravo da su to činjenice te da se kao takve ne mogu naći u procesu glasanja čak ni dogovaranja. Tu postoji pitanje istorijske distance i smisla navođenja nekih nama dalekih istorijskih i geografskih pojmova.

Recimo za Dositeja Obradovića piše da je rođen u rumunskom Banatu, tadašnjoj Austrougarskoj. Istorijski i geografski je tu tačno da je on rođen u Carevini Austriji koja će 100 godina kasnije postati Austrougarska u oblasti koja se tada nije zvala zvanično Banat, ali je mi danas zovemo rumunski deo Banata mada je u Rumuniji prema zvaničnoj podeli županija Karaš-Severin.

Šta misliš u kojoj državi je rođen Karađorđe? Naravno u Turskoj! Mi, naravno, to nismo naveli nigde na takav način. Naravno da ne znači da je on poznati turski državnik. Jasno je da su sve carevine imale multietnički predznak i da tek od 19. veka počinjemo praviti jasnu razliku u smislu etničke pripadnosti ali skoro isključivo vezano za područje Evrope. Pre toga je bilo bitno gde je čovek bio rođen i čiji je podanik bio, eventualno vera (Mehmed paša Sokolović). To je, recimo vidljivo kod Nikole Tesle, kada se pri podnošenju patentne prijave izjašnjava kao podanik austrougarski. Recimo Ruđer Bošković je enigmatično pitanje zbog oca Srbina (bar tako mi podrazumevamo na osnovu porodičnog stabla) i majke Italijanke, što implicira da je otac pravoslavac a majka katolikinja, dok je on išao isključivo u katoličke škole. Po meni je izvlačenje retroaktivnih zaključaka sa željom da ih uklopimo u naše današnja merila verskog, etničkog i jezičkog identifikovanja veštačka i neplodna aktivnost.

Meni je drago što je Monika Seleš rođena u Novom Sadu, i što je Mađarica po etničkom poreklu a sada Američka državljanka. Kad pogledamo članak piše da je jugoslovensko-američka teniserka, dakle navodi se državljanstvo. Ako bi smo povukli paralelu sa Teslom, onda bi se i njemu trebalo stavljati da je on austrougarsko-američki. Sličan podatak negde u tekstu stoji i kod Monike da je mađarskog porekla, što je pitanje etničke pripadnosti i što liči na umereni i odmereni prikaz činjenica i navođenje faktografije, dok je kod Tesle bitno odmah iza imena i prezimena navesti srpsko poreklo. Jasno je, kada se pojave neke "osetljive" ličnosti tada napuštamo objektivne kriterijume i dozvoljavamo da nam "uđe voda u uši". Čudno mi je kako se takve stvari ne potenciraju kod Emira Kusturice. --  JustUser   JustTalk 11:19, 11. oktobar 2006. (CEST)

Re: The Doors, Jefferson Airplane

Hvala. A jos ni Stonse, Hendrixa i Dirizable nisam zavrsio :( --BokicaK 11:29, 12. oktobar 2006. (CEST)

OK, trudiću se da završim to. Ajde pređi mi kroz Bregovića

Spisak dobitnika nagrade "Buker"

Hvala sto si transkribovao. Jovanvb je bas brz "na obaracu", a izgleda da voli samo transkribovane i nista drugo. ;) Slobodan Kovačević prič prič 13:18, 14. oktobar 2006. (CEST)

Lukavi plan - Transkripcija sa kineskog

Niko me nije terao da se javljam na temu o kojoj ništa ne znam. Što se tiče skeniranja verovatno je najbolje ispraviti tekst koji se dobije prepoznavanjem tako što se gleda u original. Osim toga ja ne znam kineski, i ne znam kako bih se snašao u tome. U svakom slučaju možeš mi poslati ali ja ne znam šta bi trebalo da uradim onda sa tim. Ako se odlučiš na taj rizičan potez, najbolje pošalji na mejl u bilo kom čitljivom formatu. --Đorđe Stakić (r) 16:00, 14. oktobar 2006. (CEST)

Logo "Glasa Srpske"

E, odlicno, pogledaj clanak Politika (novine), pa tamo pritisni na slicicu Politike i vidi sta tamo pise. Koliko se sjecam a zaista nemam dovoljno iskustva sa tim, valjda mozemo da koristimo ako je u niskoj rezoluciji. A valjda mozes i ti da zatrazis dozvolu od urednika da se obajavi u vecoj rezoluciji. Evo ti pa pogledaj ovde: Politika (novine) . Pozdrav --Bas-Celik 13:08, 20. oktobar 2006. (CEST)

Znaci nabavi logo stampanog izdanja i postavi ga pod licencom zastitnih znakova kao sto je logo Politike. Slicicu citavih novina isto tako skaniraj i postavi pod istom licencom kao sto je prikaz Politike u clanku Politika (novine) , dakle pod istom licencom. Hvala i pozdrav --Bas-Celik 13:08, 20. oktobar 2006. (CEST)

Neću da ti prisjedam na muku i meni se gadi ovo što neki rade ovdje

...ali eto da ti se ispovjedim... Zbog sličnih pristupa projektu i ja sam često gubio živce, pa sam se čak i spuštao na nivo "kulturnih" kočijaša, kakvi su neki ovdje, spominjući čak i vibratore.... :) Ali vremenom sam shvatio, da je ipak najbolje pokušati objasniti zašto neke stvari ne idu na način na koji oni pokušavaju da ih proguraju ovdje, i zašto neke stvari i informacije nisu pogodne za objavljivanje na encikloipediji, a jesu vjerovatno za neko drugo mjesto, novine, esej, roman, analizu, ili kako god. Pozdrav i samo da te podsjetim za kraj, pošto vidim da niko dosada nije, da si ti jedan od vrlo važnih urednika za ovaj projekat. Svako dobro. --Славен Косановић {razgovor} 16:45, 21. oktobar 2006. (CEST)

Jadi mladog Vertera (Slavena)

Ma polako ja idem, čeličim se što kažu, inače ja zbog prirode posla održavam visok stepen koncentracije na svemu što radim, pa odatle nekad i neke moje rekacije koje izgledaju kao nervoza, inače volim mnogo da se zezam, to znaju svi koji posjećuju IRC kanal Vikipedije. Što se tiče net-biznisa gdje bi ljudi tražili pomoć za svoje probleme, to je jako dobra ideja, samo treba pokrenuti stvar, imati ekipu (administratore sajta, nekoliko ljudi koji će odgovarati ljudima i jednog, ili dva čovjeka za finansije i pravne nedoumice) i ne posustajati dok stvar ne krene.:) Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 22:46, 21. oktobar 2006. (CEST)

Odgovor deliji

Ne znam sta ti ono znaci "ja sam to znao mnogo pre nego što si ti i postao svestan svog postojanja"?!?!?!?! (ovo zahtijeva "uoblicavanje, pravpis, gramatiku, sintaksu i stil") Hvala ti na pozivu, ja sam htio da ispravim neke stvari za koje sam mislio da treba da se isprave a za uoblicavanje clanka, pravopisa, gramatike, sintakse i stila namam mnogo talenta niti velikog interesovanja mada ti se zahvaljujem na ukazanom povjerenju. Nisam ti pisao o Tesli da bih te naucio o Tesli vec radi toga da putem primjera prikazem svoj stav a sve ostalo se nije odnosilo na tebe. Ono sto sam napisao i dalje stoji a to je da ja ne zelim da ulazim u razgovor koji nece uroditi plodom jer ce sila prevladati. Imam vec odredjen spisak clanaka koje bih rado uredjivao i na to zelim da se usresredim. Ovo za Andrica me dirnulo jer se radi o nepravdi ali ne zelim o tome ovde da pricam jer sam shvatio da je bolje ne ulaziti u razgovor koji ce da zavrsi upotrebom sile i prijetnjama ili vulgarnim sikaniranjem. To se nije odnosilo na tebe tako da ne treba da se osjecas uvrijedjenim. Pozdrav i tebi i posalji vise tu sliku Glasa Srpske. --Bas-Celik 00:56, 22. oktobar 2006. (CEST)

Mari Bukčin

Ma izvini čoveče, nisam mislio da se pravim pametan il kompetentan, nego sam video da je u srpskom jeziku već odomaćeno da tog autora zovu Maraj ili Marej bukčin, iako to možda nije pravilno (poput Elvis Prisli umesto Elvis Presli, kako se pravilno kaže). Čitao sam o njemu na mnogim mestima, ali ni na jednom drugom osim na našoj wikipediji nisam video Mari, pa rekoh da promenim. Inače, ako vi znate kako idu te transkripcije, ja nemam nikakav problem sa tim. Pozdrav! --Mladifilozof 20:25, 22. oktobar 2006. (CEST)

Generalitet Katalonija

Delija kako da sredimo ovu transkripciju? Riječ je transkripciji, jer bi prevod na srpski bio Generalna uprava, ili Generalna autonomna vlada, to je sistem institucija u Kataloniji uz pomoć kojih se danas organizuju dvije autonomne regije u Španiji, Katalonija i Valensija. Najbliži prevod danas bi bio Autonomna vlada Katalonije... Ime potiče još iz vremena kada je Katalonija bila kneževina Kraljevine Aragona, ili Aragonska Kruna i danas je zvanično ime tih institucija. Na katalonskom se kaže Đeneralitat, dok je na španskom Heneralitat. Ako imaš neku ideju, javi... :) Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 23:42, 22. oktobar 2006. (CEST)

Problem oko riječi Generalitat na katalonskom, što je na neki način "brend" Katalonije i Valensije, dok se u drugim autonomnim regijama Španije taj pojam iѕražava opštim pojmom, Gobierno Autonomico, ili Autonomna vlada, pošto Gobierno znači vlada... E sad, tu se dvoumim da li da to prevodim, i ukoliko da, onda bi to preveo kao i za sve ostale regije, dakle Autonomna vlada, pošto to i jeste njeno značenje, danas. Mada katalonsko Generalitat potiče čak iz 13. vijeka...--Славен Косановић {razgovor} 00:28, 23. oktobar 2006. (CEST)

Odlično, neka ima više ljudi da se bave transkripcijama. :) Ovako, Španci, na primjer ne prevode Generalitat u Gobierno Autonomico, nego ga transkribuju na španski i kažu Heneralitat, izvorni izgovor na katalonskom je većinom Đeneralitat (pošto i oni imaju dijalkte, istočni, zapadni, srednji itd. može se desiti da u nekim dijelovma kažu Ženeralitat, ili Čeneralitat, pa čak i Šeneralitat, jer oni iz meni nepoznatog razloga ne prave razliku među tim glasovima..., dok ih na španskom jednostavno nemaju i nisu u stanju da ih izgovore...), odnosno to je izgovor zvaničnog dijalekta u Barseloni, gdje se i pravi zvanični pravopis za Katalonski jezik... Dakle, izvršiću transkripciju, pošto je rade i u drugim djelovima Španije, kada govore o Katalonskoj autonomnoj vladi... Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 00:58, 23. oktobar 2006. (CEST)

Dobrodošlica

Hvala na iskrenoj dobrodošlici. Naravno, otvoren sam za sve vidove saradnje, što isključivo transkripcionih pravila, što pravopisa i gramatike uopšte (kako za tebe tako i za ostale članove), i vrlo rado ću pomoći oko sličnih problema.

Što se tiče posebno transkripcije (ali isto se može reći i za sva ostala pravopisna pitanja), nisam još dobro upoznao ovdašnju atmosferu, ali pomalo se bojim da je to poprilično donkihotski posao — uvek će se naći ljudi kojima se „čini drugačije“, ili koji „ceo život govore drugačije, pa kako to odjednom da ne bude pravilno“, ili kojima se transkripcija svodi isključivo na što vernije zapisivanje stranog izgovora (što ni blizu nije tačno — prilikom transkripcije vodimo se Pravopisom, a ne „prisluškivanjem“), a najgori su oni po čijem su mišljenju „Pravopis pisale budale, sreća što su oni tu da na vreme kažu kako zapravo treba“. Pravopis je standard, bio dobar ili loš — jedini je koji imamo.

Bilo kako bilo, potrudiću se koliko mogu, a nadam se da je ovaj strah bezrazložan. Drago mi je što postoji neko ko deli moje mišljenje, i verujem da ćemo lepo sarađivati. Pozdrav.

Bbasic 14:07, 23. oktobar 2006. (CEST)

Možeš li da protrčiš kroz članak komunizam i doteraš ga pravopisno-stilski? BokicaK 07:59, 24. oktobar 2006. (CEST)

„Bekon“ i „Rohir“

Da, baš na to sam mislio. Ne verujem da ću imati mnogo živaca da se borim s takvima ako ih bude u velikom broju (kako izgleda na osnovu tih dvaju članaka), ali videćemo. Naravno, potpuno si u pravu u obema situacijama, samo mi nije jasno zašto nisi prvo izmenio pa onda diskutovao, umesto što si odmah krenuo u raspravu (unapred osuđenu na neuspeh).

Uzgred, popravio sam nekoliko transkripcija u članku Spisak dobitnika nagrade "Buker". Ako hoćeš pogledaj šta sam menjao i vrlo rado ću obrazložiti sporne transkripcije (ukoliko ih bude bilo). Ne slažem se ni s onim „Ej El Bejker“ i sl. (umesto „O. L. Bejker“ ili, još bolje, „Odri Lilijan Bejker“), ali to nisam hteo da diram dok se ne konsultujem s tobom, pošto vidim da si jedini koji uređuje taj članak.

Bbasic 15:11, 24. oktobar 2006. (CEST)

Posle tvog komentara:

Što se tiče „protivnikâ“, nikad neću biti oštar ako neko kulturno pita za objašnjenje, naprotiv, potrudiću se da objasnim što bolje mogu. S druge strane, umem da budem neprijatan ako se neko postavlja sa stavom: „Baš me briga za Pravopis, moj komšija Mika i ja kažemo ovako, BRE!“ Možda to i nije najbolja taktika, možda i u tim slučajima (ili „slučajevima“, što je rasprostranjenije, ali lično više volim varijantu koju sam upotrebio — svakako nebitno za ovaj razgovor) treba biti fin, ali često ne mogu da se kontrolišem. Na kraju krajeva, ako budem video da velik broj ljudi ima nešto protiv mog prisustva, otići ću mirno kao što sam i došao — ne radim ovo bogzna zašto, već da bih pomogao ljudima kojima je stalo do svoje pismenosti; ako se ispostavi da takvih ovde nema mnogo, na pogrešnom sam mestu.

• Slažem se da je Mek- uobičajenije, ali ne mislim da je dovoljno uobičajeno da bi mu se dala prednost u odnosu na Mak-, što je, bar po sistemu, nesumnjivo bolje. Pogledajmo, recimo, ime McDonald. Verovatno je baš ono najrasprostranjenije (kod nas) od takvih, i svakako bi se bilo kakav običaj ogledao baš tu pre svega. Pravopis, istina, u rečniku navodi samo transkripciju Mekdonalds (za restoran), ali dublet održava u tački 76f(3) (štaviše, stavljajući varijantu Makdonald na prvo mesto). Dakle, ni Pravopis se nije pomirio s češćom varijantom (a on je znatno pomirljiviji od Prćića), pa tako i ja insistiram na boljoj varijanti, ne bi li preovladala.

• Praver nije ništa čudno. Rođena je u Nemačkoj, otac joj je bio Poljak (a Džabvala je muževljevo prezime). Naravno, slažem se s tobom kad kažeš da se ime transkribuje po izgovoru na maternjem jeziku nosioca (preciznije: po tome kako ga sama ta osoba izgovara, što najčešće jeste po maternjem jeziku), i to dolazi ovde do izražaja. Usput bih ti preporučio ovaj vrlo koristan sajt (koji dodatno potvrđuje rečeno).

• Za Šlej se takođe nalazi potvrda na pomenutom sajtu. Ni to nije previše čudno, budući da ima još sličnih situacija: englesko Schlegel je Šlejgel, Schlesinger može biti i Šlejzinger itd.

• Cambridge English Pronouncing Dictionary kaže da je muško ime Jan zapravo /jæn/, a žensko /dʒæn/. Jan Morris je rođen kao Džejms, ali je onda promenio pol i nazvao se Jan, pa treba u obzir uzeti žensku varijantu. :) Kad se složimo oko prvog slova, onda zavirimo kod Prćića, kome je Džen dovoljno odomaćeno da ne bude Džan (zapravo, s ovim poslednjim se ne slažem, ali postupam u skladu s ranije rečenim: na šta bi ličilo kad bi svako izmišljao svoja pravila; usput, moguće je i da je pravio poređenje s dužim oblicima Dženet, Dženis i sl., što se ipak više ne može menjati).

• Ačejbej je, mislim, ponajmanje problematičan. Već na prvoj stranici kritike njegove knjige naglašava se da je pravilan izgovor Chee-noo-ah Ah-chay-bay, isto se tvrdi i ovde, a na ovom linku može se čuti pravilan izgovor. Mislim da su sva tri izvora prilično merodavna. To, uzgred, nije engleski izgovor: kembridžki rečnik navodi /ə’tʃeɪ.bi/ (ne za pisca, već uopšteno). Jedino što bismo dodatno mogli uzeti u obzir je (eventualna) tradicija tog prezimena kod nas, ali smatram da je ona zanemarljiva koliko i procenat populacije koji zna da Ače(j)be(j) nije marka paštete. Jesam jednom prilikom citirao Malu enciklopediju, ali tad sam hteo da pokažem samo kako se pravilna transkripcija prezimena Grejam pojavljuje u literaturi, nikako da je Prosvetina Enciklopedija nepogrešiva oko nekog drugog pitanja.

Što se tiče literature, nema tu bogzna šta da se preporuči: Pravopis, Prćić (jedan za lična, drugi za geografska imena), engleski rečnici (jednojezični), Veliki atlas sveta navodi kako se čitaju slova u nekim jezicima (koristan je za jezike koji nisu pomenuti u Pravopisu), i poneke opšte enciklopedije. Naravno, i Internet mnogo pomaže — ponekad tako kao što si opisao (nekad i pronunciation daje rezultate, pored pronounced), ali znatno češće samo radi istrage porekla nekog imena, a onda ga je lako transkribovati po pravilima transkripcije dotičnog jezika.

Što se tiče inicijala, ima smisla to što govoriš, ali i dalje mislim da je, ukoliko se upuštamo u transkripciju, pre svega neophodno znati kako se čovek zove (pa bismo znali da li je početno C u stvari S ili Š ili Č ili K). Nema veze, to je najmanji problem, pa nek ostane zasad ovako.

Pozdrav

Bbasic 22:54, 24. oktobar 2006. (CEST)

Achebe:

Zvanični jezik u Nigeriji je, koliko znam, samo dijalekt engleskog, pa se ne može razlikovati ko zna koliko. Nema veze, ostavimo to za momenat po strani. Znam šta hoćeš da kažeš kada pričaš o „poenglezivanju“ stranih imena, ne moraš navoditi primere poput Dilajk i Bejzik. :) Ono što ne znam je zašto misliš da je i u ovom slučaju došlo do toga. Na osnovu čega misliš da se u originalu izgovara Ačebe? Oni linkovi koje sam naveo su dovoljno merodavni da predstavljaju originalni izgovor, zar ne misliš tako? Da li bi neki Englez koji radi kritiku tvoje knjige (dakle, pretpostavlja se da poznaje tvoj lik i delo, a sasvim sigurno i izgovor prezimena) već u prvoj rečenici napisao: „... Delic (pronounced Dee-like)“? Da li bi enciklopedije koje pišu o tebi naglašavale da se baš tako izgovara? Teško da bi se nešto od toga dogodilo (u krajnjem slučaju jednostavno ne bi naveli nikakav izgovor, niko ih ne bije po ušima da pišu nešto što nisu proverili), iako mi je jasno da bi te Englezi na ulici upravo tako zvali — zbog toga sam se potrudio da odaberem linkove za koje je vrlo verovatno da predstavljaju baš stvarni izgovor, a ne „narodski“ engleski. Uostalom evo još dva prilično relevantna izvora, (na oba upućuje sajt koji si sam preporučio): The New Dictionary of Cultural Literacy, Third Edition i The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition. Prvi navodi izgovor baš onako kako sam pomenuo u prošloj poruci, dok drugi piše simbolima: /ächā´bā/. Kao objašnjenje simbola /ā/ navodi da je to isti onaj glas koji čujemo u rečima ape, fail, day. Ne vidim kako bi to moglo da označava samo produženo e — da li bi trebalo ove reči transkribovati kao Ep, Fel, De? Jedna enciklopedija može da se povede engleskim izgovorom i pogreši, ali da pet različitih izvora, rekao bih stručnih, napravi identičnu grešku!? Još jednom, voleo bih da vidim šta te čini toliko ubeđenim da je originalni izgovor baš Ačebe — ako si negde čuo, video, pročitao itd., voleo bih da kažeš gde.

Možda ovo gore zvuči previše ratoborno, i ako je tako — izvinjavam se. Već od tvoje prve poruke bilo mi je jasno da nisi od „onih“, već da vrlo dobro znaš o čemu govoriš. Što se mene tiče, nije stvar u tom jednom imenu. Ako ti je baš toliko stalo da bude Ačebe, nema veze, neka bude. Hteo bih da ovo dovršimo zbog sebe, ako sam pogrešio da me ubediš kako jesam, ne bih li sledeći put izbegao istu grešku; ako sam pak u pravu, da otklonimo sumnje. Verujem da je i tebi stalo do toga.

Pozdrav

Bbasic 01:53, 25. oktobar 2006. (CEST)

---

Pre svega, izvini zbog malo dužeg čekanja na odgovor, danas sam bio odsutan. Da pređemo na stvar.

Prezime Suchet je stranog porekla (nisam siguran kog a nemam sad vremena da proverim, liči malo na francuski ali onda bi bilo Siše, no bitno je da nije iz engleskog). Glumac Dejvid (pretposavljam da si njega pominjao) jeste Britanac, ali mu je prezime vrlo izvesno poteklo od nekog pretka, i naravno izgovara se kako nalaže strani izgovor. Englesko /ˈsu:ʃeɪ/ shvatamo kao, uslovo rečeno, englesko „transkripciju“, otprilike kao što mi i u pisanju i u izgovoru samoglasničkih grupa ia, ie, iu umećemo j koje ne postoji u originalu. Prćić svakako nije transkribovao englesku „transkripciju“ (čime bi poprimio njihovo j), već se služio pravilima transkripcije za odgovarajući jezik. Slično je i sa ostalim primerima.

Moguće je da je i u slučaju Achebe-ovog prezimena u engleskom došlo do umetanja j na sličan način, ali moguće je i da nije. Ja sam naveo nekoliko izvora za koje verujem da predstavljaju stvarni (nigerijski) izgovor, a ne englesku „transkripciju“. Sve što tražim od tebe je da kažeš zašto si tako siguran da nigerijski izgovor ne sadrži pomenuto j. Ako navedeš neke reference, bez ikakvih problema ću priznati da sam pogrešio, i biti ti zahvalan što sam naučio nešto novo — svakako mi nije namera da tvrdoglavim i isterujem svoje po svaku cenu.

Rezultati sa Gugla jesu prilično impozantni, ali verujem da su najvećim brojem potekli sa stranih sajtova, a ono malo našeg pominjanja ovog književnika svelo se na Prosvetin oblik; nije reč o nekom imenu koje se čuje svakodnevno na ulici, pa da imamo hiljade varijanata transkripcije od kojih su neke dobre a neke ne. Ruska transkripcija nije ista kao naša, naprotiv ponekad vrlo čudno postupaju: Ernest Rutherford kod njih je Эrnest Rezerford (umesto Raderford), Margaret Thatcher kod njih je Margaret Tetčer (umesto Tačer) itd.

Bbasic 23:46, 25. oktobar 2006. (CEST)

---

Čisto engleskih naravno nema, ali ako je poreklo imena neobično, izgovor može biti skoro bilo kakav. Primeri:

• Chelly (kanjon u Arizoni) je Šej (istina, ovde nije jano koje je koje slovo, ali naredni primeri biće manje dvosmisleni);

• Schlee (već smo pominjali) je Šlej;

• Schlegel (Elfi, bivša gimnastičarka) je Šlejgel;

• Schlesinger može biti i Šlejzinger (kao američki sekretar odbrane Džejms);

• Youghiogheny (reka u Pensilvaniji) je Jokogejni.

Sigurno postoji još primera, ali verujem da je i ovo dovoljno.

Ako nisam bio dovoljno ubedljiv, nemam ništa protiv da Ačejbej vratiš na Ačebe — čim smo se ovoliko raspisali sigurno nije sasvim jasno šta je zaista ispravno, a da li će to jedno, usuđujem se da kažem većini stanovništva nebitno ime biti pravilno ili pogrešno transkribovano na Vikipediji, marginalna je stvar u odnosu na more pogrešno transkribovanih imena koja redovno srećemo koliko u svakodnevnom izražavanju toliko i na ovom sajtu (dovoljno je da počnemo od italijanskog, španskog i rumunskog glasa koje se sve češće prenosi sa „ć“ iako Pravopis uporno nalaže „č“, i već ćemo videti u kakvu borbu s vetrenjačama se upuštamo: da ne pominjem već „izlizane“ primere — Pačino, Versače, Čičolina, kapričoza — za koje je možda neko negde i pročitao da to što non-stop slušamo nije ispravno, koliko u Srbiji postoji osoba koje će Dacia, naziv rumunske fabrike automobila sve popularnijih kod nas, transkribovati pravilno — Dača!).

Pozdrav,

Bbasic 01:15, 28. oktobar 2006. (CEST)

---

Na svakom koraku slušamo kako se glumica Kim preziva Bejsinger, a ne Basindžer (što je slučaj s dobrim delom ostalih nosioca tog prezimena), pa je prirodno da je i Prćić to napomenuo. Međutim, šta se dešava ako gotovo svi Schlesinger-i izgovaraju svoje prezime na jedan način, a samo jedna, za naš jezik prilično nebitna ličnost (američki sekretar odbrane 1973—1975) izgovara svoje prezime sa „j“? Ne treba da se čudimo tome što ga Prćić nije uvrstio, pitanje je da li je uopšte znao za njegovo postojanje. Ipak, treba li mi samoinicijativno da prekrštavamo čoveka, ili da udovoljimo njegovoj želji (sigurno on najbolje zna kako se preziva)?

Da ti odgovorim na pitanje, oblike Šlej, Šlejgel, Jokogejni nisam video nigde. Da ti uzvratim kontrapitanjem, koliko si ti uopšte sretao ova imena u našem jeziku (bez obzira na transkripciju)? Ako se pominju tek „svake prestupne“, teško da bi iko obraćao pažnju na transkripciju. (Usput, kako bi ti transkribovao Youghiogheny? Ne treba da zvuči ratoborno, stvarno me zanima.)

Nije li Scorsese kod nas Skorseze? Nema veze, razumeo sam šta hoćeš da kažeš. Vidim da ima onih koji ubacuju j, ali isto tako vidim da ima i onih koji izgovarao bez tog slova (kako treba), usput napominjući da je pogrešno -say-. A baš u ovom prezimenu možemo videti kako englezi označavaju dug samoglasnik e — „-seh-“!

Dolazimo do dela o kom sam govorio već nekoliko puta. Slažem se da se ej u srpskoj transkripciji imena engleskog porekla ne može pojaviti kao transkripcija slova e. Međutim, ovde nije reč o imenima engleskog porekla, već o imenima koja se koriste u engleskom, a koja su došla odnekud, pri tom i u engleskom zadržavajući svoj stvarni izgovor. Ne misliš li da u tom slučaju i mi treba da transkribujemo po tom stvarnom izgovoru, a ne da kažemo: „Pošto je to ime neke engleske ličnosti, a e iz engleskog kod nas nikad nije ej, nećemo ga ni ovde pisati (bez obzira na to što u izgovoru postoji)“?

Primetio sam i ja greške na sajtu, ali nekad je on skoro jedina referenca. Znači, ako me neko pita kako se transkribuje neko ime, ja kažem „tako-i-tako“ (s obzirom na pomenuti sajt, ne mogavši da nađem izgovor na nekom drugom mestu), ja ću da imam sajt kao potkrepljenje, a on, u slučaju da se ne slaže, nema čime da mi dokaže da grešim. Osim toga, vrlo je bitno obratiti pažnju na to što su na sajtu navedena imena konkretnih osoba, koja mogu svoje ime izgovarati na drugačiji način od onoga što kažu engleski propisi i drugi nosioci istog imena (ovo ne govorim za tvoje primere, nego uopšteno).

Pogledao sam članak na koju si me uputio, video sam da je poduži, pa ću ga ostaviti za neki put kad budem imao više vremena. Hoće li ti smetati da prepravim odmah neke stvari za koje sam prilično siguran pa da posle porazgovaramo ukoliko bude spornih pitanja, ili insistiraš da se prvo dogovorimo? Lakše mi je da prepravljam „u letu“, ali ako ti se ne sviđa ta varijanta, nema problema. Do tada, samo jedno pitanje u vezi s tim člankom: odmah mi je upalo u oči da si Murphy transkribovao kao Marfi. Da li to znači da si se pomirio s tim (iz čega bi sledilo da ostajem jedini koji insistira da se to ispravi), ili si se jednostavno u brzini poveo za pogrešnom varijantom koju srećemo na svakom koraku?

Pozdrav,

Bbasic 14:16, 28. oktobar 2006. (CEST)

---

Kim Bejsinger se pojavila u diskusiji kao primer osobe koja traži da joj se prezime izgovara drugačije od standarda, a pri tom to naša pravila transkripcije uzimaju u obzir. Želeo sam da kažem kako bi sigurno nešto slično bilo navedeno i za pomenutog sekretara odbrane ukoliko bi se njegovo prezime češće pojavljivalo, tj. da je Prćić propustio da ga pomene samo zbog nevelike popularnosti dotičnog.

Ne znam zašto ti izgleda da sam kontradiktoran. Imali smo primer prezimena Suše, za koje smo se složili da ga treba transkribovati prema jeziku iz kog je došlo, kažem da isto važi i za prezime Ačejbej. Dakle, jedino neslaganje nas dvojice odnosi se na to kako se u Nigeriji izgovara njegovo prezime, tj. da li u tom izgovoru postoji j. Ako to utvrdimo, svi problemi će biti rešeni. Ako je sekretarovo prezime stvarno nemačko i on insistira na nemačkom izgovoru, onda prihvatam grešku, pošto se po nemačkim pravilima tu zaista ne bi pojavilo to famozno j. Ako pak on insistira na slovu j iz nekih drugih razloga, onda se valjda slažemo da to j treba da se pojavi i u našoj transkripciji.

Što se tiče Murphy-ja, izgleda da se ne slažemo ni s tim šta Prćić insistira. :) Pogledaj u predgovor, naznaku „BLIŽE IZVORNOM IZGOVORU“ (što postoji kod Murphy-ja) stavljao je onda kada misli da postoji šansa za ispravak ukorenjenog oblika i da se korekcija smatra preporučljivom. Drugim rečima, s obzirom na rasprostranjnost transkripcije Marfi, nije obavezno boriti se protiv nje, ali je svakako to dobro uraditi kad god je moguće, i zbog toga bih napisao kako valja — Merfi (uz eventualan izuzetak Marfijevih zakona) — ali to neću dirati dok se ne dogovorimo.

Ne znam hoću li stići večeras da se pozabavim člankom, prvom slobodnom prilikom ću to uraditi pa ću te izvestiti.

Pozdrav,

Bbasic 19:06, 28. oktobar 2006. (CEST)

Dodatak:

Upravo sam pronašao nešto zanimljivo. Pogledaj citat iz ovog članka:

Several vowels present in English are absent from Nigerian languages. There is usually variation from region to region on what is used

• The diphthong [eɪ] is typically pronounced as [eː].

Dakle, ako je verovati Vikipediji, u nigerijskom engleskom ne postoji diftong /eɪ/, već se izgovara kao /e:/. Proveravao sam koliko je sve to tačno, i naišao na ovaj i ovaj sajt (poslušaj audio zapise). Čini se da ima istine u pomenutoj tvrdnji, i samim tim izgleda da /ɪ/ u prezimenu Achebe zaista označava dužinu. Dosad si iznosio prilično smislene argumente, pa je ovo bilo dovoljno da klackalica prevagne.

Što se tiče prezimena Schlee posle istraživanja zaključio sam da je ono zaista nemačkog porekla, čime otpada moja varijanta Šlej. Znači, ostaje nam da proverimo da li se u engleskom zadržao originalni izgovor, ili je prezime „poengleženo“ (u kom slučaju bi bilo čak Šli, kako si, istina, ranije i napisao). Verujem da tu možemo verovati pomenutom sajtu (uz opasku kako /ɪ/ i ovog puta označava dužinu), pa ostaje transkripcija s nemačkog — Šle.

Ispravio sam oba imena. Drago mi je što smo se konačno složili, i verujem da ćemo i buduće eventualne nesuglasice moći da rešimo na sličan način: kulturnom i argumentovanom diskusijom.

Literatura potrebna

Dakle, da li je Slovenkinja ili Slovenka, ali iz Pravopisa MS iz 1993. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 20:41, 24. oktobar 2006. (CEST)

Ne treba, našli smo odgovor. Slovenka je ispravan oblik. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 20:49, 24. oktobar 2006. (CEST)

Ti ja zemljace, stalo u nesporazumu

Nisam ja rekao da je BL glavni grad vec sam samo kopirao ono sa dva razlicita sajta. Stalno smo u nesporazumu a zemljaci. Ma nije vazno nego potrudi se da mi posaljes jednu dobru sliku naslovne strane sa srpskim sadrzajem posto je list najvise o Srbima i Srpskoj. Imas pozdrav. bas-celik@hotmail.com --Bas-Celik 00:13, 25. oktobar 2006. (CEST)

Ali Dži

Nismo imali sukobljene izmene. Nešto si pobrkao :). Poz, --Poki |razgovor| 01:33, 25. oktobar 2006. (CEST)

Spisak američkih autora stripa

Nisam komentarisao Jokogeni zato što sam pitao samo da vidim šta bi ti rekao. Moguće je da si u pravu, ali opet bi trebalo istražiti poreklo reči. To svakako trenutno nije bitno, pa je bolje da sada ne trošimo vreme na to.

Odmah da kažem, bio sam malo slobodniji u izmenama, tj. izmenio sam sve što mislim da treba (iako negde nisam bio 100% siguran), kako bismo prodiskutovali svaki sporni slučaj pa se složili.

Mislim da je CMU pouzdan koliko i Text to Speech u operativnom sistemu — nimalo, pa ga i ne koristim.

• Battaglia je tipično italijansko prezime, i nije mi poznato da postoji adaptacija tog prezimena (da se tako piše ali drugačije izgovara) ma u kom jeziku. Jednostavno sam primenio italijansku transkripciju.
• Brunner je poreklom iz nemačkog, a sudeći po ovom sajtu i u engleskom se tako izgovara — Bruner.
• Giffen postoji i u kembričkom rečniku. Date su tri varijante izgovora, čije bi transkripcije bile Gifin, Džifin i Džifen. Često slovu dž u britanskim prezimenima odgovara g u američkim (recimo Berdžer—Berger), a ovaj autor stripa je rođen usred Njujorka i ceo život proveo u Americi, pa sam se opredelio za transkripciju Gifin.
• Čim vidiš tipično nemački raspored slova, i da se pojavljuje kombinacija oe, znaj da je to engleski zapis nemačkog slova ö. Vidi kod Prćića Roethke — situacija je gotovo identična.
• Prćić kaže da engleskim ženskim imenima koja se u izgovoru završavaju suglasnikom ne treba dodavati nastavak -a. Agatha /’æg.ə.θə/ i Emma /’em.ə/, recimo, tu ne spadaju pošto u izgovoru na kraju imaju glas /ə/, koji se u ovom slučaju prirodno transkribuje kao a. Međutim, kao izuzetak od navedenog pravila, Prćić navodi da se -a ipak dodaje ako postoji i oblik imena koji se redovno transkribuje se -a: Joanne je Džoana zato što postoji i Joanna, a Diane je Dajana zato što postoji i Diana. Ovaj sajt kaže da je ime Alina arapsko, nemačko, italijansko, poljsko, rumunsko, ali ne i englesko (svakako postoje Engleskinje koje se zovu Alina, ali ime im je došlo ko zna odakle), pa mislim da ipak treba ostaviti bez nastavka.
• Giella mi je bilo jako komplikovano. Skup slova je izuzetno netipičan, ne samo za engleski, pa je vrlo teško makar i pretpostaviti poreklo. Pronašao sam da to znači „jezik“ (kao srpski jezik, ne kao organ u ustima) na severnolaponskom jeziku. Srećom, njihovo čitanje vrlo je jednostavno, i po tome bi bilo Gijela. Međutim, to mi se jednostavno nije svidelo, bilo mi je previše nategnuto da se neko zove Džo Jezik, i to na severnolaponskom jeziku. Onda sam još malo istraživao i pronašao sam da je Giella stara italijanska reč za Jevreja. Složićeš se da je ovo sasvim prirodan oblik prezimena. Kombinacija Gie- retka je u savremenom italijanskom, ali Gi- ispred vokala uvek daje Đ-, pa sumnjam da je ovde drugačije. Tako sam došao do transkripcije Đela, iako već vidim da ćeš imati bezbroj zameraka. :)

Pozdrav,

Bbasic 13:16, 29. oktobar 2006. (CET)

---

Kada si citirao Prćića preskočio si prethodnu rečenicu — „Takva prezimena dobila su engleski izgovor i postala punopravni članovi engleskog jezika, te bi ih kao takve trebalo adaptirati“. Pokušavam da kažem da ovde nije reč o takvim prezimenima (koja su dobila engleski izgovor) već o prezimenima koja zadržavaju svoj izvorni izgovor. Vidi kod Prćića da li je Pacino, recimo, Pačino ili možda Pejsino. Ako Imbruglia tvrdi da je Imbrulija to ćemo svakako poštovati, ali poštovaćemo i suprotan smer — ako neki Englez insistira da se njegovo prezime izgovara po izvornom obliku. Kao što rekoh u prošloj poruci, nije mi poznato da neko izgovara prezime Battaglia drugačije, pa verujem da je isto s našim autorom. Ako imaš podatke da je u ovom slučaju ipak drugačije, u redu.

Za Brunner-a si, izgleda, u pravu. I dalje mi je čudno da neko sa BRUH- označava izgovor BRA-: prvo što to jednostavno nije logično; drugo što u engleskom postoji reč bruh (označaka životinjsku vrstu Macaca nemestrina) i, prirodno, izgovara se /’brü/ (Merriam-Webster’s Unabridged Dictionary). Ipak, pretpostavljam da čovek s pomenutog sajta zna kako se zove, pa iako to nije baš najbolje zapisao, uspeli smo da dešifrujemo šta je hteo da kaže. Znači, na kraju je Braner.

Gloeckner, kao strano prezime, možda je zaista poprimilo engleski izgovor, ali možda i nije — taj problem postoji kod svih stranih prezimena u engleskom jeziku (kao što sam gore već rekao). U ovom slučaju sam imao utisak da je prezime ostalo po nemačkom izgovoru, a sad sam još sigurniji:

• „My real name is Luke Gloeckner (pronounced Gleckner; it's German).“
• Ovde se za prezime iste osobe (Engleza, po svemu sudeći) navode dva alternativna oblika: Gloeckner i Gleckner (a s ovim drugim ne bi trebalo da bude problema). Svakako je izgovor u oba slučaja isti.
• Najzad, sudeći po ovome, naša autorka je „GLECK-ner“).

Prćićevo pravilo o dodavanju nastavka -a tumačim ovako: ako postoji englesko ime u kom se pojavljuje pomenuti nastavak, dodajemo ga, u suprotnom ne. Prošli put sam naveo sajt na kom vidimo da Alina nije englesko ime (svakako postoji u drugim jezicima, ali mislim da na to ne treba obraćati pažnju), a Aline jeste (dok su, po istom sajtu, i Diana i Diane i Joanna i Joanne sve engleska imena). Zato se opredeljujem za oblik bez nastavka.

Siguran sam da autora Giella-u sve engleske kolege zovu sa dž, zato što je njima sporni italijanski glas problematičan. Međutim, ponovo se vraćam na to, ako nosilac prezimena insistira da se njegovo prezime izgovara kao u jeziku iz kog je poteklo, onda njegovu volju mi treba da uvažimo i tako ga transkribujemo, bez obzira na to što Englezi ne mogu tako da izgovore. Zašto mislim da je i ovog puta ostao zadržan originalni izgovor? Nažalost, nemam nikakve reference, ali imam jedno stanovište, koje bi intuitivno trebalo da je prilično opravdano. Imam utisak da prezime može biti poengleženo skoro isključivo ako je dovoljno često u engleskom jeziku. Drugim rečima (ako nisam bio dovoljno jasan), strana prezimena koja su retka u engleskom jeziku skoro uvek zadržavaju izvorni izgovor. Nema se mnogo raspravljati o retkosti prezimena Giella, slobodno možemo reći da je izuzetno retko, i zato i dalje verujem kako se prilikom transkripcije treba oslanjati na italijasnki izgovor.

Pozdrav,

Bbasic 18:16, 29. oktobar 2006. (CET)

---

Slažem se da je idealno kad imamo nosioca prezimena ili neki kompetentan izvor da nam kaže kako se prezime izgovara. Međutim, šta ako to nije dostupno, a treba nam transkripcija? Onda ne da ne smemo biti arbitri, nego baš moramo da arbitriramo na osnovu raznih pokazatelja, i na kraju odaberemo ono što je verovatnije — izvorni izgovor ili pak engleski (što zavisi od slučaja do slučaja).

Za ime Alina se očigledno ne razumemo. Pokušaću ovako:

Aline: French, English;

Diana: English, Spanish, Italian, Portuguese, German, Romanian, Russian, Lithuanian, Roman Mythology;

Diane: French, English.

I tako dalje. Ali, pogledaj sad:

Alina: Arabic, German, Italian, Polish, Romanian.

Dakle, nigde engleskog! Znači, ne radi se o poreklu imena, već o tome koja imena su „standardna“ u engleskom. Svakako možeš naći pokoju Engleskinju koja se zove Alina, ali to je egzotika — da je iole uobičajeno sigurno ne bi bilo propušteno na pomenutom sajtu, pored ovoliko navedenih jezika.

Poslednje, nije pitanje kako Amerikanci izgovaraju ime Giella, već kako ga izgovara njegov nosilac, o kom ovde pričamo. Tvrdiš da ga on izgovara sa dž, i kažeš kako misliš da je tako zbog toga što mu se predak Italijan doselio relativno davno. Ja razmišljam drugačije: taj predak svakako je izgovarao ime sa đ (tj. ne sa đ nego sa italijanskim glasom koji se kod nas tako transkribuje); dotični predak svakako je svom sinu preneo pravilan izgovor, ovaj preneo svom sinu, i tako je došlo do našeg autora stripa. Poenglezivalje nekog stranog prezimena zamišljam na sledeći način: kada strano prezime postane često na engleskom govornom području, može se pročitati na svakom koraku, i tu je lako usput „zagubiti“ originalni izgovor i preći na engleski. S druge strane, ako je prezime izrazito retko (kao Giella), tu funkcioniše opisani princip „s kolena na koleno“ bez upliva drugih faktora, i praktično jedini način da se izgovor promeni je da se neki u nizu nosilaca svesno odrekne originalnog izgovora (koji svakako mora znati). Mislim da je, uopšteno uzevši, u ovakvim situacijama znatno češće čuvanje tradicije od svesnog odricanja, i zbog toga verujem da dotični Amerikanac izgovara prezime s italijanskim glasom (koji stvarno ne postoji u engleskom, što nijednog momenta nisam sporio). Znači, opet se nas dvojica bavimo arbitražom (ali nemamo izbora), a ja postupam s onim što sam gore rekao — opredeljujem se za varijantu koja mi izgleda verovatnija, s obzirom na sve rečeno.

Pozdrav,

Bbasic 21:10, 29. oktobar 2006. (CET)

---

1. Koliko znam, sve se označava sa /ʤ/, koje se u engleskom izgovara na jedan način a u italijanskom na drugi, pri čemu mi engleski glas prenosimo kao dž, a italijanski kao đ. Mislim da od početka obojica znamo o kom italijanskom glasu pričam i kako se on transkribuje kod nas, pa je pitanje samo hoćemo li transkribovati italijasnku ili englesku varijantu — ne znam kakve veze ima zapis tog glasa u IPA-sistemu.

2. Ovo je zanimljivo, čudim se što se ja nisam setio sličnog primera. Dakle, odseliš se ti u Ameriku i tamo se zaposliš. Naravno, svoje prezime ćeš pisati Delich. Treba li ja ovde da te zovem Delič, iako si do pre mesec dana bio za mene Delić? Hajdemo korak dalje, oženiš se nekom Amerikankom i u Americi ti se rodi sin. Hoće li on biti „Delič, sin Delića“ ili ćemo i njemu dati srpsko prezime? Ako su se u prezimenu Bogdanovich i ostalima koje si naveo zadržali srpski koreni, svakako bih transkribovao kao Bogdanović (ali imaj u vidu da Bogdanovich može biti i, recimo, Rus Bogdanovič). Imam ja konkretniji primer. Kako bi transkribovao pravo prezime glumca Karla Maldena? Čovek je rođen usred Čikaga, otkad zna za sebe živeo je i radio u Americi, i prezime mu se piše Sekulovich. Očito ispunjava sve uslove da bi se, po tebi, transkribovao kao Sekulovič. Ja mislim drugačije, a tako misli i Ivan Klajn (mislim da je uvek korisno čuti i šta on ima da kaže) — u jednom članku on piše: „Što je najsmešnije, tu ulogu je tumačio Karl Malden, dakle Mladen Sekulović, naš zemljak“ (kontekst je ovde nebitan).

3. i 4. Ako baš insistiraš, mogu se potruditi da saznam izgovaraju li pomenuta gospoda svoje prezime na italijanski ili američki način, od čega bi zavisila transkripcija, ali mislim da je to nepotrebno gubljenje vremeha, jer verujem da razumeš moj stav pa ga možeš sam primeniti na koje god prezime želiš. Pri tome je nebitno kako sporno prezime izgovaraju američke komšije i kolege dotičnog čoveka, bitno je samo izgovara li on to prezime na izvornom jeziku ili engleskom.

Dalje kažeš da je za transkripciju sličnih prezimena najbitnije kako iz izgovaraju Englezi i Amerikanci. Nismo li imali prezime Suchet, koje bismo, da je po engleskom, transkribovali kao Sušej, a u startu smo se složili da treba Suše? Nisi li upravo ti insistirao na tome da prezimena Achebe i Schlee ne treba transkribovati kao Ačejbej i Šlej, jer si bio uveren da se tako ne izgovaraju u originalnom jeziku (što se kasnije i potvrdilo)? Odakle sad ovaj stav da ipak treba prenositi sve što Englezi i Amerikanci „začine“?

Žao mi je što si najavio da nećeš više diskutovati o ovome, i voleo bih da se predomisliš. Nije mi namera ni da isterujem svoje po svaku cenu, ni da se prepucavam pošto-poto (a još manje ovo smatram prepucavanjem), samo mi je stalo do toga da, kad smo se već prihvatili ovog nezahvalnog posla trankripcije, to odradimo kako valja (makar se svelo na cepanje dlake na dva dela i traženje dotične u jajetu — ja sam perfekcionista). Transkripcija je verovatno „najpipavija“ oblast pravopisa, i praktično je nemoguće da nam se mišljenja stoprocentno poklapaju, ali sve ovo i pišemo baš zbog toga da bismo razrešili nedoumice i na kraju odabrali onu varijantu čiji argumenti pretegnu.

Pozdrav,

Bbasic 19:10, 30. oktobar 2006. (CET)

---

Ako bih pisao tom čoveku i zamolio ga da mi kaže kako izgovara svoje prezime, pitao bih ga (rečima) da li prvi glas izgovara kao u engleskom ili kao u italijanskom jeziku, na šta bi mogao nedvosmisleno da odgovori. Karl Malden (Mladen Sekulović) nije rođen u Srbiji već, kao što rekoh, u Čikagu. Evo i drugog primera: da li se glumica Mila preziva Jovović ili Jovovič? Kad bi se italijanski glas koji se ispred e i i označava sa c kod nas transkribovao kao ć (što je sve češća, ali ipak pogrešna transkripcija italijanskih imena), da li bi glumac Al bio Paćino (po italijanskom, u tom slučaju) ili Pačino (po engleskom)? Zašto se, kad god se raspravlja o toj transkripciji, navodi „italijanski“ argument (znate, to je slovo koje se izgovara negde između našeg č i ć, a mi ga prenosimo kao č, itd.) umesto da se jednostavno kaže da ć u engleskom ne postoji? Najbanalnije, kako se uopšte došlo do pogrešne transkripcije Paćino — koliko znam, nema nijedne transkripcije s engleskog koja meša č i ć, ali su upravo takve karakteristične za italijanski (i još neke jezike, trenutno manje bitne)?

Kada si pomenuo da bi tvoj sin u Americi bio Delič, tek onda sam razumeo koliko nam se shvatanja suštinski razlikuju u ovom slučaju. Očito je potrebno da odaberemo jedan od dva pristupa — evo, predlažem da to bude tvoj (staviću Džela kad budem pregledao ostatak imena, kao i ranijepomenuto Braner), ali bih ipak voleo da čujem tvoj komentar o ovom što sam gore rekao.

Pozdrav,

Bbasic 22:36, 31. oktobar 2006. (CET)

---

Znam da Đela/Džela i Braner nisu u istom košu. Ipak, iako je prvi slučaj „otvoren“, neka transkripcija tamo mora stajati, odnosno moramo da se opredelimo za tvoj ili moj način. Predložio sam da „usvojimo“ tvoj, čisto da imamo neki sistem, makar dok ne dođemo do novih argumenata (a ako misliš da bi bilo pametnije da „usvojimo“ moj — još bolje). Ipak, napisao bih još nekoliko stvari, da pretresemo sve argumente kojih se setimo, a i da što detaljnije vidim šta misliš o ovom pitanju, kako ne bismo opet potezali sličnu diskusiju kad naredno prezime dođe na red.

Nosilac prezimena Delich to prezime izgovara na neki način, neka bude Delić. Potpuno sam svestan da veliki procenat Amerikanaca to ne bi umeo da izgovori, ali pitanje je zašto bismo mi slušali šta oni govore — oni neka se snalaze kako mogu (kao što se i mi snalazimo za tuđa prezimena s glasovima kojih nema u našem jeziku), a mi treba da budemo srećni što možemo da poslušamo sugestiju nosioca. Vrlo mi je zanimljiva ova tvoja rečenica: „...jer njegovo uinsistiranje može se odnositi samo na onaj deo (manji) svetske populacije koji poznaje glas ’ć’“. Ja pitam: kad se već može odnositi na taj manji deo populacije, i kad mi pripadamo tom manjem delu populacije, zašto se to insistiranje ne odnosi na nas, tj. zašto mi ne bismo poslušali nosioca prezimena kada smo to u mogućnosti (nebitno što ostatak sveta nije)? Zašto bi promenom državljanstva čovek promenio prezime?

Da još malo pomenemo Pačina, ne znam da li si nekad čitao objašnjenja nekog lingviste zašto je on Pačino a ne Paćino, ali svi oni se pozivaju na pravilo da se dotični italijanski glas kod nas prenosi kao č, dok skup engleskih fonema uopšte ne pominju. Na osnovu toga sam sklon da poverujem kako oni misle da bi se glumac prezivao Paćino da je ono pravilo drugačije formulisano, bez obzira na engleski. Zbog toga sam i postavio onaj hipotetički primer. Misliš li da grešim kad ovo mislim? Ovo je možda i najbitnije što imam da kažem u ovoj poruci (jer najviše liči na preporuke autoriteta, koje su nam potrebne od samog početka), pa bih te zamolio da u ovom slučaju malo detaljnije obrazložiš svoje mišljenje.

Nego, da li je pravo prezime boksera Markeđani ili Markedžani? :) A da li mu je novo prezime Marčano ili Marsijano mislim da, opet, jedino on ima pravo da odluči.

Kada pominješ Bogdanovich-a i ostale, moraš obratiti pažnju na to da oni mogu biti i, recimo, Rusi, u kom slučaju se prezime svakako transkribuje kao Bogdanovič. Nema veze, recimo da misliš na neke Srbe koji se tako prezivaju. U tom slučaju, postoje (bar) dva objašnjenja za transkripciju sa č. Prvo, možda oni stvarno izgovaraju svoja prezimena na američki način, a drugo, možda je jednostavno u pitanju ukorenjena greška u transkripciji, kojih i bez te trojice ima koliko hoćeš.

Ne bih se još javljao u razgovoru o Džordžu Vojnoviću, bar ne dok se mi sasvim ne ispričamo, pošto nemam da kažem ništa što već tamo nije pomenuto.

Pozdrav,

Bbasic 17:13, 1. novembar 2006. (CET)

---

To što u Prćićevom rečniku nema slova đ tumačim na sledeći način: mislim da je čovek jednostavno uneo engleska imena (bilo po postanku, bilo poengležena), a ostala izostavio. Siguran sam da u Americi postoje neki Mančini, neki Štajn, neki Štajger, i ostali, a Prćić ih ne konstatuje. Izgleda čudno što nema prezimena Jovovich, ali kad bolje razmislimo, Jovoviče nismo često sretali u srpskom jeziku, a prezime Jovović se teško uklapa u rečnik engleskih imena. Istina, pri ovakvoj argumentaciji Pačino je protiv mene, ali čini mi se da gledište nije nerealno. (Uzgred, znaš li slučajno kako je Prćić došao do transkripcije Šroder, kad je u Britaniji ovo prezime skoro isključivo /’ʃrɜː.dəʳ/?)

Ona moja opaska odnosi se na ljude koji i kad promene državu insistiraju na tome da im se prezime izgovara u izvornom obliku, prezimena koja podlegnu uticaju nisam dovodio u pitanje.

Malden je, izgleda, vrlo zanimljiv primer. Klajn ga transkribuje kao Malden, Prćić kao Molden. Da li je možda Prćić prevideo da ovaj glumac traži da se njegovo prezime izgovara sa a (što nije redak slučaj u Americi, mada ne znam kako je u konkretnoj situaciji)? Ili je možda Klajn napravio grešku u transkripciji? Čitao sam Klajnovu knjigu Zanimljiva imena, u njoj postoji more grešaka u transkripciji (čak i vrlo grubih, poput Olivije umesto Olivje za francusko ime, čuveno Malkom i Malkolm...), ali budući da je na koricama uredno potpisan lektor (???), sve greške pripisao sam njemu (znam kakve sve brljotine kvazilektori mogu da naprave svojim „ispravkama“). Je li moguće da u stvari ipak Klajn malo „kuburi“ s transkripcijama? Klajna smatram našim najvećim jezičkim autoritetom, ali u ovom slučaju ne znam šta reći.

I za kraj, čini mi se da je ovo prilično banalna stvar da bismo jurili Prćića, ali ako misliš da ti nije problem dopreti do njega — zašto ne. Ne verujem da bi formulacija pitanja bila velik problem: jednostavno, da li treba poštovati želju ljudi koji bi u Americi da izgovaraju svoje prezime kao što se izgovara u originalnom jeziku, često s glasovima koji u engleskom ne postoje, a sve to može s navođenjem konkretnog primera Giella ili čak i bez toga.

Pozdrav,

Bbasic 01:41, 3. novembar 2006. (CET)

P. S. Kad pominješ da će nešto dovesti do „transkripcionog haosa“, zar zaista ne misliš da on već postoji u izuzetno velikoj meri? :)

---

Dobro, pošto nema još mnogo šta da se doda, neka onda bude tako — transkribovaćemo ime s engleskim fonemama, osim kada imamo razlog da odstupimo. S tim sam se složio pre nekoliko poruka, sad potvrđujem, izmeniću kad budem gledao preostale transkripcije. Ako nekad dođemo do više informacija i utvrdimo da smo pogrešili, ispravićemo.

Da prokomentarišem i Birmingham, ne čini mi se da se Klajn i Prćić bitno razmimoilaze. U Rečniku jezičkih nedoumica piše samo da je Birmingem često, ali da bi trebalo Bermingem. U Pravopisu, kao što sigurno znaš, za a koje se izgovara kao /ə/ nema opšteg pravila (a čak se i posebno pominje da se u nastavku -gham često prenosi kao e, i navodi primer Birmingem!). Prćić je sve to precizirao tek kasnije, i smatram da je bolje što je koliko-toliko eliminisao postojeću proizvoljnost, pa makar nekad išavši i suprotno od primera iz Pravopisa. Mada, kada je u pitanju a/e odluka, Prćić zna da se posvađa i sam sa sobom, a kamoli s drugim ljudima: prezime glumice i pevačice Barbre (da ne kažem Barbare :)) Klajn navodi kao Strajsend, dok Prćić u članku Oprostite, da li sam to ja? (časopis Jezik danas 1/1997) kaže Strajsand. To bi bilo lepo da Prćić godinu dana kasnije nije u svom rečniku napisao Klajnovo Strajsend, iako se po njegovim pravilima opet izvodi Strajsand (reč je o glasu /æ/).

Na kratka pitanja, kratki i odgovori:

1. Knjiga se zove Zanimljiva imena (ne prezimena), a ne bi trebalo da bude problem naći je po bolje snabdevenim knjižarama (ovde možeš videti detaljnije podatke); s druge strane, možda ne bi bilo loše napomenuti da knjiga nema veze s transkripcijom niti ičim sličnim, već je jednostavno jedna priča o raznim imenima.

2. Nisam pratio diskusiju, hvala što si mi javio. Ne pratim redovno šta se ovde dešava, pa ako misliš da bi moje mišljenje u nekoj diskusiji bilo korisno, slobodno me obavesti (jer je drugačije verovatno neću ni videti).

Pozdrav,

Bbasic 15:13, 4. novembar 2006. (CET)

CARLO GIULIANI

Pišem članak o ovome aktivisti, ali nisam siguran kako se čita njegovo ime. Reče mi Miloš da tebe pitam Un1v4C (razgovor) 01:32, 2. novembar 2006. (CET)

Pravopisna pravila za strane marke

Možeš li negdje da okačiš glavne crte ili linkove za pravopisna pravila pisanja stranih marki i sl. Hvala, --Kaster 09:19, 2. novembar 2006. (CET)

Završetak -e

U skladu s onom izrekom „Ko o čemu, baba o uštipcima“ :), usudiću se da kažem kako je, po svemu sudeći, opet posredi teško prilagođavanje Engleza stranom završetku -e. Primera radi, za prezime Skorseze u kembričkom rečniku navodi se /-zi/ kao i /-zeɪ/, a ponegde se sreće i izgovor /-e/. Slično objašnjenje sam našao na jednom forumu, i mislim da je i više nego lepo sročeno: „The key is, IMO, that the English-speaking have a hard time grasping the concept of an ’e’ pronounced at the end of a word (or part of a word, or syllable) that is neither an ’ee’ nor a diphthong (’ay’).“ Znači, Englezi to predstavljaju kako oni znaju, a mi na svoj način.

Kako bih ja postupio u opštem slučaju? Bio bih oprezan prilikom takvih završetaka, i istražio bih poreklo prezimena (za to ti još jednom preporučujem odličan sajt), i ako se u izvornom jeziku prezime izgovara sa završnim /e/, prenosimo kod nas kao e (a Englezi neka se dovijaju kako hoće, što, uostalom, i rade). Bar po navedenim primerima, čini se da i Prćić smatra isto.

Nego, nismo se na kraju dogovorili, pa da i to utanačimo: šta ćemo s Merfijem (Marfijem), Kerbijem (Kirbijem) i ostalima? Prćić prihvata odomaćene izgovore, ali uz napomene za koje u predgovoru kaže da označavaju one ukorenjene oblike za koje smatra da ih je moguće korigovati, i da stoga treba insistirati na ispravnoj transkripciji. Klajn čak, u Rečniku jezičkih nedoumica, uopšte ne prihvata odomaćenost transkripcije Marfi, već tvrdi kako je jedino ispravno Merfi. Ja smatram da svakako treba insistirati na korekciji, jer samo ako neko insistira na ispravljanju grešaka postoji šansa da se one otklone (istina ne previše velika, ali u svakom slučaju veća nego što bi bila dizanjem ruku od svega). Štaviše, u pitanju je ne previše posećen članak, pa ne bi bilo onih koji bi odmah osuli drvlje i kamenje. Šta ti misliš?

Pozdrav,

Bbasic 00:24, 6. novembar 2006. (CET)

---

Taj glas na kraju reči vrlo je čudan za engleski sistem, i zato se oni, kada beleže izgovor, snalaze kako mogu pomoću onog što imaju u svom jeziku. Neki odluče da to „proglase“ za /i/, drugi pak za /eɪ/, pri čemu glavni moto izgleda jeste „raditi ofrlje“. S druge strane, mislim kako nema razloga da to nama zadaje glavobolje, jer kako god Englezi postupili — mi ćemo upotrebiti slovo e (a što se tiče proizvoljnosti, ako mi na to nismo navikli, ko jeste? — da počnem od glasa /æ/ pa nadalje). Ne mislim da se to mnogo kosi s pravilom „izgovor-transkripcija“: to je jednostavno engleski način (zapravo, dva načina) za izgovor tog glasa, a mi prilikom transkripcije koristimo svoj način.

Što se tiče drugog pitanja, siguran sam da ovdašnju atmosferu poznaješ daleko bolje od mene, pa ću te poslušati (makar dok ne steknem kakav-takav autoritet). Hvala na savetu.

Možeš mi pisati na bbasic@ptt.yu.

Pozdrav,

Bbasic 15:26, 6. novembar 2006. (CET)