Rapsod
Rapsod (grč. ῥαψῳδός, prema ῥάπτειν — šiti i ᾠδή — pesma) je, u staroj Grčkoj, putujući recitator ili pevač epskih pesama uz pratnju lire.[1]
Rapsodi su prvenstveno govorili Homerove epove i to za platu na dvorovima velikaša i prilikom svetkovina, naročito za vreme Olimpijskih igara i Panateneja. Zbog toga su bili smatrani demijurzima, profesionalnim recitatorima. Oni su bili udruženi u esnafe — zadruge rapsoda. Njihovo staleško obeležje bio je štap (grč. ραβδος), kojeg su uz svečanu odoru i lovorov venac na glavi nosili prilikom nastupa. Poreklo njihovog imena leži u tehnici „šivenja” (nadovezivanja) zasebnih pesama u jednu celinu. Za razliku od svojih prethodnika: Aeda, rapsodi nisu izvodili sopstvene pesme. Ipak, pri recitovanju napamet naučenih Homerovih epova, oni su ih menjali, pa i umetali svoje sugestije u njih. I u drugim kulturama postoje svojevrsni ekvivalenti rapsodu, poput bardova, skaldova, minstrela, guslara, i sl.[2]
Rapsod takođe može, uopšteno, značiti osobu koja sastavlja pesme.[1]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Klajn, Ivan; Šipka, Milan (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej. str. 1039. ISBN 978-86-515-0219-7.
- ^ „rapsod - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Pristupljeno 2024-07-01.
