Pređi na sadržaj

Rasizam

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
„Meni sve crnje izgledaju isto“ (Ernest Hogan, SAD 1896)
Afroamerička univerzitetska studentkinja Vivian Malone ulazi u Univerzitet u Alabami u SAD da se registruje za nastavu kao jedna od prvih studenatkinja druge boje kože u toj instituciji. Do 1963. univerzitet je bio rasno segregiran i samo belci su mogli da pohađaju nastavu.

Rasizam se odnosi na verovanja i praksu kod kojih se smatra da postoje urođene i karakteristične razlike između određenih grupa ljudskih bića koje se mogu meriti hijerarhijski.[1] Posledica rasizma je socijalna, politička i ekonomska prednost jedne grupe ljudi u odnosu na drugu.

Rasizam odvaja grupe ljudi na osnovu njihove rase, sa namerom sagledavanja jedne rase kao važnije i bolje od drugih.[2] Verovanje da su osobine i karakter pojedinaca povezani sa njihovom rasom, nije obavezno rasizam, jer to ne znači da se jedna rasa smatra boljom od drugih. Čim postoji verovanje da je jedna rasa superiorna nad ostalim rasama, takvo ponašanje se može nazvati rasizmom. Davanje ili oduzimanje privilegija na osnovu rase se zove rasna diskriminacija.

Radi se o predrasudama ili u gorim slučajevima o ideologijama, koje ne uvažavaju ravnopravnost svih ljudi i njihovih grupa u samoostvarivanju ljudskih prava i sloboda. U praksi, rasizam proizvodi podelu „rasa“ ili njihovu diskriminaciju, prama sopstvenim kriterijumima. Rasizam postoji tokom cele istorije čovečanstva, ali isto tako oduvek postoje i rastuće snage koje se protiv njega bore i sve uspešnije ga suzbijaju.[3]

Etimologija, definicija i upotreba

[uredi | uredi izvor]
Jedna rana upotreba reči „rasizam“ u tekstu Ričarda Henrija Prata iz 1902: „Asocijacija rasa i klasa je neophodna da bi se uništio rasizam i klana diskriminacija.“

U 19. veku, mnogi naučnici su prihvatali stav da se ljudska populacija može podeliti na rase. Izraz rasizam je imenica koja opisuje stanje rasističkog ophođenja, tj. pretpostavlja se da se ljudska populacija može klasifikovati prema rasama. Poreklo korena reči „rasa“ nije jasno. Lingvisti se generalno slažu se da je došla u engleski jezik od srednjofrancuskog, ali nema takve saglasnosti o tome kako je došla u jezike latinskog porekla, u opštem slučaju. Nedavno je predloženo da je izvedena iz arapske reči ra's, što znači „glava, početak, poreklo“ ili iz hebrejske reči rosh, koja ima slično značenje.[4] Rani rasni teoretičari generalno su smatrali da su neke rase bile inferiorne u odnosu na druge i oni su konsekventno verovali da su diferencijalni tretmani rasa potpuno opravdani.[1][5][6][7] Te rane teorije su predvodile pseudonaučne istraživačke pretpostavke; kolektivna nastojanja da se adekvatno definišu i formiraju hipoteze o rasnim razlikama se generalno nazivaju naučnim rasizmom.

Danas, većina biologa, antropologa, i sociologa odbacuje taksonomiju rasa u korist specifičnijih i/ili empirijski proverljivih kriterija, kao što su geografija, etnička pripadnost ili istorija endogamije.[8] Do danas, postoji malo dokaza u istraživanjima ljudskog genoma koja bi ukazivala na to da se rasa može definisati na način koji bi bio koristan u određivanju genetske klasifikacije ljudi.[9][10][11]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Sama misao da civilizacija mora da brani svoj integritet igrala je ulogu i u antičkoj Grčkoj i Rimu. Na primer, rimski pesnik Klaudije Klaudijan napisao je da iz razloga očuvanja civilizacije ne sme da dođe do sjedinjavanja Rimljana i afričkih varvara i da će obojeno kopile uprljati kolevku. Orijentalista i diplomata Žozef Artur Gobino tvrdio je da pomešani odnosi vodi ka nesposobnosti da se održi razvoj i prosperitet jer postoje tzv. rase više i niže. Za njega najviša rasa bila je rasa bela a najniža rasa jevrejska. Na misli Žozefa Artura Gobina nadovezuje i knjiga Osnovi 19. veka čiji je autor u nemačkoj živeći engleski pesnik i filozof Hjuston Stjuart Čemberlen.

Izvori, priroda i posledice rasizma

[uredi | uredi izvor]
Autohtone „rase“ na Zemlji (1857): Džosaja Klark Not i Džordž Robins Glidon impliciraju da su „crnci“ kreacijski čin između Grka i šimpanze

Rasizam je kvazinaučna teorija vrednosne segregacije ljudskih grupa prema kojoj njihova psihobiološka svojstva odlučujuće određuju i ukupne bioantropološke potencijale, sociokulturni razvoj i istorijsku ulogu. Počiva na pogrešnim ili pogrešno interpretiranim genetičkim, sociobiološkim, selekcijskim i drugim pretpostavkama – tendenciozne i ideologizirane – grupne diskriminacije.[12] To shvatanje produbljuje apsolutnim poistovećivanjem grupnih i individualnih osobina. Prema rasistima, svaki pripadnik (njihove sopstvene) „superiorne“ grupe je u svim elementima svog bioantropološkog i sociokulturnog bića nadmoćno vredniji od bilo kog člana podređene („inferiorne“) grupe. Traženjem neutemeljenih veza između bioloških (genetičkih) i kulturnih grupnih svojstava, posebno u oblasti inteligencije, ponašanja, opštih mentalnih sposobnosti i karaktera ličnosti, oni „rasnoj superiornosti“ daju značenje i urođene i nepromenljive vrednosti.[13][14]

Izvorni uzroci „rasne diskriminacije“ su primarno društvene i ekonomske prirode, a njeni suštinski ciljevi su u svestranoj eksploataciji potlačenih grupa. Njena žrtva mogu biti i tzv. „društvene rase“, koje imaju veoma malo zajedničkog sa bioantropološkim smislom međugrupnih razlika. Tako „društvena rasa“ može biti definisana kulturnim, religijskim, ekonomskim ili bilo kojim drugim osobenostima koje joj daju prepoznatljiva grupna obiležja. U takvim slučajevima, rasizam primenjuje obrnutu logiku sopstvenih izvornih načela: prema lažnoj postavci da su kulturne karakteristike posledica delovanja naslednih bioloških činilaca i ispoljavanja određenih sociokulturnih posebnosti diskriminirane grupe izvodi se zaključak o njenoj zasebnoj rasnoj pripadnosti.[15][16]

Obespravljene ljudske grupe rasisti najčešće smatraju manje vrednim, biološki (genetički) i kulturno inferiornim, intelektualno nesposobnim, lenim i nedozrelim. Nasuprot tome, najširi slojevi progresivne naučne i kulturne – civilizirane javnosti su uvereni da se budućnost čovečanstva može razumno graditi samo na temelju objektivnih naučnih činjenica, koje već decenijama ističu najugledniji svetski antropolozi i genetičari.[17][18][19][20]

U ekstremnim formama, rasizam se ispoljava u istorijskim periodima i područjima u kojima određena „rasno“, etnički, religijski, socijalno, ekonomski (ili drugačije) definisana grupa na taj način pokušava opravdati i dokazati svoje apriorno „pravo“ na povlašćen sociobiološki, kulturni i opšti društveni položaj.[21] Prve evidencije o rasnoj diskriminaciji potiču još iz antičkih vremena, kada su Grci i Jevreji ostale ljudske grupe svrstavali u „manje vredne“ varvare i goje. Socijalna segregacija je naročito izražena kod Indijaca, kod kojih „superiorne“ kaste čine vladajući arijevski sloj, a pokorena „rasa“ dravida obuhvata sve „niže“ kaste. Posebno intenzivno, rasizam buja u XVI i XVII veku, u vreme nehumane opšte diskriminacije domorodaca novootkrivenih područja i kontinenata. Crnce, Indijance i druge „rasne grupe“, kolonizatori smatraju manje vrednim i, bez izuzetka, biološki i kulturno inferiornim. Paralelno s tim i brutalnom tiranijom, eksploatatori radne snage i prirodnih resursa organizovano i sistematski onemogućavaju procese kulturnog, ekonomskog i nacionalnog osvešćivanja, odnosno opće emancipacije izrabljivanih naroda.

Teorijsku osnovu novijeg rasizma formulisao je Gobino (francuski diplomata i književnik) tridesetih godina XIX veka. Ona počiva na naučno apsurdnoj tvrdnji da su „rasna obeležja“ nepromenljiva i da su određeni narodi trajni i isključivi nosioci osobitih sposobnosti (koje imanentno poseduje svaki njihov pripadnik). Svojom inkoherentnom tezom o superiornosti „dolihokefalne“ (dugoglave) „rase“ u velikoj meri je inspirisao i usmerio mnoge kasnije rasističke teorije. Neslavan i relativno uticajan doprinos razvoju rasizma krajem XIX i početkom XX veka dali su socijaldarvinisti, a posebno poljski pravnik i sociolog Glumpovicz. Prema njima, celokupna evolucija čovečanstva suštinski je usmeravana darvinističkom selekcijom u „međurasnoj“ borbi za opstanak.

Savremene forme rasizma su posebno bile izražene u južnoafričkom aparthejdu (ideologiji i praksi donedavno vladajuće bele manjine) i određenim rasističkim organizacijama, koje (poput Kju-kluks-klana - KKK u SAD) različitim vidovima zastrašivanja, terorizmom i ubistvima žele da primoraju „obojene“ na slepu poslušnost i prihvatanje statusa opšte inferiornosti.

Jevrejski rasizam u Talmudu

[uredi | uredi izvor]

Jevreje zvati ljudskim bićima, ali ne-Jevreji nisu ljudi. Oni su zveri.

— Baba Mezia, 114B

Akum je kao pas. O da, spisi uče da više poštujete psa nego ne-Jevreja.

— Ereget Raschi Erod, 22;30

Jevreje zvati ljudima, hrišćane ne zvati ljudima.

— Kerithut, 6B

Hrišćane sažaljevati ništa više nego bolesne svinje.

— Orach Chaiim, 57;6A

Psalmisti da porede hrišćane sa nečistim životinjama.

— Kethuboth, 110B

Seksualni snošaj hrišćana je isti kao kod zveri.

— Sanhedrin, 74B

Soj hrišćana je vredan kao i soj zveri.

— Kethuboth, 3B

Hrišćani kao ljudi su obične guzice.

— Kidduschim, 68A

I pored toga što ne-Jevreji imaju isti oblik tela kao i Jevreji, oni su u poređenju sa Jevrejima kao majmun sa čovekom.

— Schene Luchoth Haberith, 250B

Genocid

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Genocid

Genocid (grč. γενετικός – generičko, γένεσις – poreklo genos = pleme, rod, narod + lat. occidere = ubiti) je najekstremniji – po žestini najdrastičniji, po metodima često najbrutalniji, a po posledicama najpogubniji – vid rasne diskriminacije. Ovo „narodomorstvo“ (tj. „zločin genocida“) je, dakle, najteža krajnost „zločina protiv čovečnosti“ – usmerena na istrebljenje i uništavanje celih „rasnih“, etničkih, nacionalnih, religijskih i drugih grupa. Uporedo sa biološkim iskorenjivanjem grupne žrtve, brišu se i prepoznatljivi tragovi njene materijalne i duhovne kulture („kulturocid“), tj. uništava se njeno sveukupno bioantropološko i socioantropološko biće.[16]

U bližoj prošlosti žrtve genocida su najčešće bili narodi čije su postojbine zaposedali kolonijalni osvajači ili drugi agresivni pretendenti na tuđe teritorije. Tragičnu genocidnu kulminaciju rasizma ostvaruje nacistička Nemačka, krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina XX veka. Ta zvanična državna ideologija „teorijski“ je opravdavana tezom o globalnoj istorijskoj misiji (biološki superiorne i predodređene) „arijevske rase“ („nadljudî“, uporedi: „nebeski narod“). Prema nacističkom zakonodavstvu, svi nearijevski pojedinci i grupe su manje vredni i apriorno nesposobni za obavljanje kulturnih, umetničkih, prosvetnih, tehničkih i ostalih javnih i mnogih drugih „elitnih“ funkcija i poslova. Ta nehumana hajka na „nečistu krv“ rezultirala je masovnim genocidom nad Jevrejima, Romima, slavenskim i drugim pripadnicima „nižih rasa“, u kojem su uništeni životi miliona nevinih ljudi.

Temeljni međunarodni dokumenti u borbi za uklanjanje svih oblika rasizma i genocida[22][23][24]

[25]

Dokument Godina Najbitnije odrednice
Deklaracija o ljudskim pravima 1929. “Svaka država je međunarodno obavezna da prizna jednako pravo svakog pojedinca na život, slobodu i svojinu, kao i da na svojoj teritoriji pruži punu i ukupnu zaštitu prava bez razlikovanja s obzirom na državljanstvo, pol, rasu, jezik i veroispovest“
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1942. “Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“
Povelja UN 1945. Obaveza UN je unapređivanje „univerzalnog poštovanja i uvažavanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik i veroispovest“
Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida* 1948. „Genocid je uskraćivanje prava na opstanak čitavim ljudskim grupama, kao što je homicid uskraćivanje prava na opstanak pojedinim ljudskim bićima – takvo uskraćivanje prava na opstanak potresa ljudsku savest, nanosi velike gubitke čovečanstvu koje je usled toga lišeno kulturnih i drugih doprinosa ovih ljudskih grupa, i protivi se moralnim zakonima kao i duhu ciljeva UN.“*
Deklaracija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije 1963. Rasna diskriminacija je „svako razlikovanje na osnovu rase, boje kože, predaka, nacionalnog ili etničkog porekla“. (Proces usvajanja nastavljen 1966).
Međunarodna konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije 1966, stupila na snagu 1969. Rasna diskriminacija je „svako razlikovanje na osnovu rase, boje kože, predaka, nacionalnog ili etničkog porekla“.
Napomene * Prema Konvenciji (Član II), genocidnim se smatraju ...“sledeći akti, izvršeni sa namerom da se uništi, u celosti ili delimično, neka nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa kao takva:
  • ubijanje članova grupe;
  • nanošenje teških telesnih i mentalnih povreda članovima grupe;
  • svesno stavljanje grupe u uslove života koji treba da dovedu do njenog uništenja, u celosti ili delimično;
  • primena mera usmerenih na sprečavanje rađanja unutar grupe;
  • prinudno prebacivanje dece iz jedne grupe u drugu.“
 * Konvencija ne obuhvata poznate asimilatorske oblike genocida u kojima se pravo na postojanje određenih ljudskih grupa može uskratiti i bez biološkog uništenja, prinudnim lišavanjem grupe njenog kulturnog identiteta (kulturocid), tj. zatiranjem kulturnih posebnosti po kojima je prepoznatljiva u široj zajednici. Nametanjem tuđe kulture, vere, jezika, običaja (itd.), realizuje se najpre kulturološka, a zatim (postepeno) i biološka asimilacija žrtve genocida.

Međunarodni dan eliminacije rasne diskriminacije

[uredi | uredi izvor]

Međunarodni dan eliminacije rasne diskriminacije (engl. International Day for the Elimination of Racial Discrimination), obeležava se svake godine 21. marta, kao sećanje na taj dan 1960. godine, kada je u Šarpvilu, Južna Afrika, policija otvorila vatru i ubila 69 demonstranta, koji su mirno protestovali protiv režima aparthejda i zakona koji ograničava kretanje nebelačkog stanovništva. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1966. godine, 21. mart proglasila danom eliminacije svih oblika rasne diskriminacije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Garner, Steve (2009). Racisms: An Introduction. Sage. Arhivirano iz originala 01. 04. 2019. g. Pristupljeno 09. 08. 2017. 
  2. ^ Newman 2012, str. 405
  3. ^ „International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination”. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Pristupljeno 23. 12. 2011. 
  4. ^ „race (n2)”. Online Etymology Dictionary. Pristupljeno 21. 2. 2016. 
  5. ^ „Racism”. The Canadian Encyclopedia. 2013. Arhivirano iz originala 08. 06. 2019. g. Pristupljeno 21. 2. 2016. 
  6. ^ „Framework decision on combating racism and xenophobia”. Council Framework Decision 2008/913/JHA of 28 November 2008. European Union. Pristupljeno 3. 2. 2011. 
  7. ^ „International Convention on the Elimination of All Forms of Racial Discrimination”. UN Treaty Series. United Nations. Arhivirano iz originala 26. 8. 2011. g. Pristupljeno 3. 2. 2011. 
  8. ^ Bamshad, Michael; Olson, Steve E. (2003). „Does Race Exist?”. Scientific American. 289: 78—85. doi:10.1038/scientificamerican1203-78. „If races are defined as genetically discrete groups, no. But researchers can use some genetic information to group individuals into clusters with medical relevance.” 
  9. ^ Patrinos, Ari (2004). „'Race' and the human genome”. Nature Genetics. 36 (S1–S2): S1—S2. PMID 15510100. doi:10.1038/ng2150. 
  10. ^ Keita, Shomarka O.Y. & Kittles, Rick A. (1997). „The persistence of racial thinking and the myth of racial divergence” (PDF). American Anthropologist. 99 (3): 534—44. doi:10.1525/aa.1997.99.3.534. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 10. 2016. g. Pristupljeno 09. 08. 2017. 
  11. ^ Smedley, Audrey & Smedley, Brian D. (2005). „Race as biology is fiction, racism as a social problem is real: Anthropological and historical perspectives on the social construction of race”. American Psychologist. 60 (1): 16—26. PMID 15641918. doi:10.1037/0003-066x.60.1.16. 
  12. ^ Gallagher 1999.
  13. ^ Hiernaux J. : Égalité ou inégalité des races? Editions Hachette, Paris.
  14. ^ Back L., Solomos J., Eds (2002): Theories of race and racism: A Reader. . New York: Taylor & Francis. 1969. ISBN 9780203005972. 
  15. ^ Boaz N. T., Almquist A. J. : Essentials of biological anthropology. Prentice Hall, Upper Saddle River, New Yersey. 1999. ISBN 978-0-13-080793-9.
  16. ^ а б Peleš A. (1977): Rasna diskriminacija i međunarodno pravo. Svjetlost, Sarajevo.
  17. ^ Cavalli-Sforza L. L., Menozzi P., Piazza A. : The history and geography of human genes. . Princeton: Princeton University Press. 1994. ISBN 978-0-691-02905-4. 
  18. ^ Cavalli-Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The genetics of human populations. Dover Publications, Mineola, New York.
  19. ^ Hiernaux J. (1969): Égalité ou inégalité des races. Edition Hachete, Paris.
  20. ^ Coon C. S., Garn S. M., Birdsell J. B. (1950): Races. Thomas, Sprigfild.
  21. ^ Adams M. et al : Readings for diversity and social justice, 3rd Edition. Routhledge, Taylor & Francis Group. . New York. 2013. ISBN 978-0415892940. 
  22. ^ Glendon M. A. : A world made new: Eleanor Roosevelt and the Universal Declaration of Human Rights. Random House, Harvard. 2002. ISBN 978-0-375-76046-4.
  23. ^ Glendon 2002.
  24. ^ Williams P. (1981). United Nations General Assembly : The international bill of human rights. Entwhistle Books. ISBN 978-0-934558-07-5. 
  25. ^ Morsink J. (1999). : The Universal Declaration of Human Rights: origins, drafting, and intent. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1747-6. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Расизам&oldid=28478670”