Rat protiv krompirove zlatice

Rat protiv krompirove zlatice je bila kampanja pokrenuta u zemljama Varšavskog pakta tokom Hladnog rata za iskorenjivanje Krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata). To je takođe bila propagandna operacija koja je tvrdila da su insekti uneti u Istočnu Nemačku, Narodnu Republiku Poljsku i komunističku Čehoslovačku od strane Sjedinjenih Američkih Država kao oblik entomološkog rata. Komunistička propaganda tog vremena tvrdila je da se insekt bacao sa padobrana i balona, sa namerom da oslabi stanovništvo ovih zemalja, izazove glad i olakša ekonomsku krizu.^[1]

Buba

Krompirova zlatica, poznata i kao "desetoprugasti kopljanik", česta je štetočina useva krompira. Najverovatnije je poreklom iz oblasti između Kolorada i severnog Meksika, a otkrio ga je 1824. Tomas Sej u Stenovitim planinama. Od sredine devetnaestog veka, jedan je od najrazornijih štetočina kultivisanog krompira. Insekt je stigao do Nemačke 1870-ih, ali je uspešno iskorenjen. Međutim, drugi put se pojavio posle Prvog svetskog rata u oblasti Bordoa u Francuskoj, gde je verovatno stigao sa američkim trupama i opremom.^[2] Do 1936. stigao je do granice Francuske sa Nemačkom i nastavio da se širi na istok.^[3] Verovatno je prebačen u Čehoslovačku sa nemačkom okupacijom posle Minhenskog sporazuma i u Poljsku posle nacističke invazije 1939. godine.

Najčešći metod borbe protiv štetočina je upotreba pesticida. DDT se efikasno koristio sve dok buba nije razvila otpornost do 1950-ih. Kasnije su korišćeni drugi insekticidi, ali su oni na kraju naišli na sličan problem.

Pre Hladnog rata

Dok su kasnije optužbe iz doba Hladnog rata bile propaganda, ideja da se buba koristi u svrhe ratovanja imala je činjenično poreklo. Tokom Prvog svetskog rata, Francuzi su zapravo pravili planove za korišćenje krompirove zlatice protiv Nemaca, a zauzvrat, tokom Drugog svetskog rata, Nemačka je radila na razvoju sopstvene vojske insekata, dok je istovremeno tvrdila da se takav program sprovodi o d strane Sjedinjenih Američkih Država i Britanaca.

Tokom Hladnog rata

Sovjetski Savez

Krompirova zlatica je prešla granice Sovjetskog Saveza 1949. godine, ali su sovjetske vlasti uspele da je brzo iskorene, a stroga karantinska ograničenja uspela su da spreče njeno širenje, ali samo do 1958.^[4] Nakon toga, buba se proširila širom SSSR-a ., što u velikoj meri utiče na useve krompira na kolektivnim farmama i malim individualnim parcelama. Potonji su bili posebno pogođeni, pošto u SSSR-u privatni mali farmeri i baštovani nisu imali pristup zvanično distribuiranim efikasnim pesticidima, tako da su bube, njihova jaja i larve često morali da sakupljaju ručno - često zadatak koji je bio dodeljen deci.

Nemačka Demokratska Republika

Posle Drugog svetskog rata, skoro polovinu svih polja krompira u zoni pod sovjetskom okupacijom je do 1950. godine zarazila buba. U Istočnoj Nemačkoj 1950-ih, insekt je postao poznat kao "Amikäfer", neologizam za "Amerikanischer Käfer" ("Američka buba"). Izdati su propagandni plakati na kojima je prikazana buba kako maršira Nemačkom, sa žutim i crnim prugama zamenjenim crveno-belim sa belim zvezdama na plavoj pozadini na grudnom košu.^[1] Na drugim posterima prikazana je buba koja je izbačena iz američkih aviona sa natpisom „Kampf für den Frieden“ („Bitka za mir“). Izdato je pismo „ljudima sveta“ u kome se navodi da je „... ali su i oružje američkih imperijalista u borbi protiv miroljubivih radnika i seljaka Istočne Nemačke.“ Objavljene su i knjige za decu o bubi i organizovani "Sondersuchtage" („Dani specijalne pretrage“), u kojoj se očekivalo da svi, od male dece do staraca, izađu i sakupe štetočine za uništenje.^[5]

Narodna Republika Poljska

U Poljskoj je rat protiv krompirove zlatice počeo u drugoj polovini 1940-ih. Članci o kugi pojavili su se u glavnim novinama i časopisima za seljake kao što je Przysposobienie Rolnicze i Wojskowe („Poljoprivredni i vojni almanah“). Zvanični organ vladajuće komunističke Poljske ujedinjene radničke partije Trybuna Ludu („Narodna tribina“) izvestio je da je buba, nakon što su je američki avioni ispustili na Baltičko more, izašla na kopno i počela da sprovodi „sabotaže i diverzione akcije usmerene na socijalističku Poljska". Kao rezultat toga, komunistička vlast je objavila „nemilosrdni rat protiv bube“.Naczelny Nadzwyczajny Komisarz („Generalni specijalni komesar“) je određen da nadgleda napad na bube, zemlja je podeljena na strateške sektore i sastavljene su borbene karte na kojima su prikazani neprijateljski položaji. Istovremeno, farmerima su izdata uputstva koja opisuju jednostavne i efikasne načine iskorenjivanja štetočina ukoliko pesticidi nisu bili dostupni; na primer utapanje primeraka u vodi sa malom dodatkom kerozina. Čak su se i poljski socijalistički pesnici uključili u borbu, što je primer pesme Alarm Marije Kovnacke, koja nalaže poljoprivrednicima da „zaštite krompir!!!“ i poručuje ili bubi ili imperijalistima da „nećemo dozvoliti da nas gladuju!!!“ (uzvičnici u originalu).^[6]

Poljski film iz 1950. godine „Walka z stonką“ („Borba protiv bube“) tvrdi da je „progresivno mišljenje sveta s pravom osudilo zločine američkih pilota koji su bacili ogromne količine krompirove zlatice na polja Nemačke Demokratske Republike.. odakle je buba upala na poljsku teritoriju“. Novinski izveštaj je dalje opisao kampanju koju je pokrenulo poljsko Ministarstvo poljoprivrede za iskorenjivanje štetočina upotrebom DDT-a, budnost na poljskoj obali Baltika, angažovanje poljskog vazduhoplovstva, i opšta mobilizacija društva, posebno mladih. Dnevnik je zaključio da će "američka štetočina biti neuspešna i u Poljskoj i u Nemačkoj. Provokacija ratnih huškača će se srušiti i izgoreti. Svi u rat protiv bube!"^[7]

U knjizi iz 1951. koju je objavilo Ministarstvo odbrane Poljske, Zofija Kovalska je napisala da su američki avioni bacali bube, „kršeći suvereni vazdušni prostor“, u noći 24. maja u Istočnoj Nemačkoj, Cvikauer u Saksoniji.^[8]

U Poljskoj je propagandna kampanja povezana sa bubom okončana početkom 1960-ih.

Zapadni odgovor

Kao odgovor na optužbe koje su iznele vlade zemalja sovjetskog bloka, SAD su mlako demantovale.^[5] U avgustu 1950. godine, na predlog CIA-e, zapadnonemačke vlasti su odštampale replike krompirove zlatice veličine razglednice i utisnule na njih politički slogan i slovo „F“ za „Freiheit“ („Sloboda“). Jedan broj njih je poslat svim opštinskim vlastima u Istočnoj Nemačkoj, a ostatak je ispušten iz balona iznad teritorije Istočne Nemačke kao šala.^[9]

Moderna doba

U Evropskoj uniji, buba ostaje regulisana (karantinska) štetočina za Republiku Irsku, Balearska ostrva, Kipar, Maltu i južne delove Švedske i Finske, zajedno sa zemljama koje nisu članice EU, Ujedinjenim Kraljevstvom i Norveškom. Nije endemska ni u jednoj od ovih zemalja, iako se povremeno dešavaju zaraze, kao u Finskoj u leto 2011. godine, kada su iz Rusije duvali jaki vetrovi.^[10]^[11]

Izvori

^ ^a ^b Lockwood, Jeffrey A (2008). Six-Legged Soldiers: Using Insects as Weapons of War. str. 136. ISBN 978-0199743889. . Oxford University Press. .
^ Leitenberg, Milton (2012). The Soviet biological weapons program : a history. Raymond A. Zilinskas, Jens H. Kuhn. Cambridge, Massachusetts. ISBN 978-0-674-06526-0. OCLC 800678784.
^ Lockwood, Jeffrey A (2008). Six-Legged Soldiers: Using Insects as Weapons of War. str. 407. ISBN 978-0199743889. . Oxford University Press. .
^ Alyokhin, Andrei; Vincent, Charles; Giordanengo, Philippe (2013), Preface, Elsevier, str. xiii—xiv, Pristupljeno 2022-03-21
^ ^a ^b Alyokhin, Andrei; Vincent, Charles; Giordanengo, Philippe (2013), Preface, Elsevier, str. xiii—xiv, Pristupljeno 2022-03-21
^ „The quarry at Tournay, October–November 1764 by Voltaire [François Marie Arouet], between 22 October 1764 & 29 May 1778 [voltfrVF1120511a1d]”. Electronic Enlightenment Scholarly Edition of Correspondence. 2000. Pristupljeno 2022-03-21.
^ Rozmowa z Janem Nehrebeckim Przyczynek do dziejów Studia Filmów Rysunkowych w Bielsku-Białej, Ksiegarnia Akademicka Publishing, 2019, Pristupljeno 2022-03-21
^ Kozicki, Bartosz; Tomaszewski, Jarosław (2020-12-20). „Prognozowanie przychodu w wybranym przedsiębiorstwie”. Gospodarka Materiałowa i Logistyka. 2020 (12): 31—43. ISSN 1231-2037. doi:10.33226/1231-2037.2020.12.4.
^ Von Anti-deutsch zu Anti-sowjetisch. Die politische Positionierung des österreichischen Nachkriegskinos im Kalten Krieg (1946-1955), Peter Lang, Pristupljeno 2022-03-21
^ Laanti, Maarit; Kangas, Mirette (2015). „Is Agile Portfolio Management Following the Principles of Large-Scale Agile? Case Study in Finnish Broadcasting Company Yle”. 2015 Agile Conference. IEEE. doi:10.1109/agile.2015.9.
^ Herrmann, Bernd (2009). Schauplätze und Themen der Umweltgeschichte : Umwelthistorische Miszellen aus dem Graduiertenkolleg. ISBN 9783941875234. .

[:0-1] Lockwood, Jeffrey A (2008). Six-Legged Soldiers: Using Insects as Weapons of War. str. 136. ISBN 978-0199743889. . Oxford University Press. .

[2] Leitenberg, Milton (2012). The Soviet biological weapons program : a history. Raymond A. Zilinskas, Jens H. Kuhn. Cambridge, Massachusetts. ISBN 978-0-674-06526-0. OCLC 800678784.

[3] Lockwood, Jeffrey A (2008). Six-Legged Soldiers: Using Insects as Weapons of War. str. 407. ISBN 978-0199743889. . Oxford University Press. .

[4] Alyokhin, Andrei; Vincent, Charles; Giordanengo, Philippe (2013), Preface, Elsevier, str. xiii—xiv, Pristupljeno 2022-03-21

[:1-5] Alyokhin, Andrei; Vincent, Charles; Giordanengo, Philippe (2013), Preface, Elsevier, str. xiii—xiv, Pristupljeno 2022-03-21

[6] „The quarry at Tournay, October–November 1764 by Voltaire [François Marie Arouet], between 22 October 1764 & 29 May 1778 [voltfrVF1120511a1d]”. Electronic Enlightenment Scholarly Edition of Correspondence. 2000. Pristupljeno 2022-03-21.

[7] Rozmowa z Janem Nehrebeckim Przyczynek do dziejów Studia Filmów Rysunkowych w Bielsku-Białej, Ksiegarnia Akademicka Publishing, 2019, Pristupljeno 2022-03-21

[8] Kozicki, Bartosz; Tomaszewski, Jarosław (2020-12-20). „Prognozowanie przychodu w wybranym przedsiębiorstwie”. Gospodarka Materiałowa i Logistyka. 2020 (12): 31—43. ISSN 1231-2037. doi:10.33226/1231-2037.2020.12.4.

[9] Von Anti-deutsch zu Anti-sowjetisch. Die politische Positionierung des österreichischen Nachkriegskinos im Kalten Krieg (1946-1955), Peter Lang, Pristupljeno 2022-03-21

[10] Laanti, Maarit; Kangas, Mirette (2015). „Is Agile Portfolio Management Following the Principles of Large-Scale Agile? Case Study in Finnish Broadcasting Company Yle”. 2015 Agile Conference. IEEE. doi:10.1109/agile.2015.9.

[11] Herrmann, Bernd (2009). Schauplätze und Themen der Umweltgeschichte : Umwelthistorische Miszellen aus dem Graduiertenkolleg. ISBN 9783941875234. .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]