Raj

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Raj (višeznačna odrednica).

Raj - slika Jana Brojgela

Dante i Beatriče gledaju na najviša nebesa; iz Gistav Dorove ilutracije Božanstvene komedije.

Raj u hrišćanstvu označava mesto gde obitava Bog i počivaju duše svih onih koji su prihvatili Isusa Hrista, sina Božjega, kao svoga spasitelja. Suprotnost je Paklu u koga odlaze svi oni koji su živeli u grehu i nisu prihvatili Isusa kao spasitelja. Raj u Svetome Pismu ima nekoliko sinonima tako da se može poistovetiti sa biblijskim terminima Carstvo nebesko i Carstvo Božije. Takođe u hrišćanskoj teologiji termin raj može biti poistovećen sa pojmom Eshaton (grč. το εσχατον - kraj, posletak) koji u teologiji označava idealnu dimenziju postojanja Božijeg Carstva. Sama reč pojavljuje se u Bibliji, tako na primer u Jevanđelju po Luki (23,43) ili u Otkrivenju Jovanovom (2,7).

Termin raj je izvorno reč grčkog porekla - grč. ο παραδεισος, i označava realno eshatološko mesto ili dimenziju postojanja i to idealnu i savršenu i u tom smislu se i koristi u biblijskom tekstu, naročito u novozavetnim spisima. U starozavetnom tekstu, reč raj označava i konkretno geografski određeno mesto poznato pod imenom Edenski vrt koji se nalazio u Mesopotamiji, u dolinama reka Nil, Eufrat i Tigar, koja se smatra kolevkom čovečanstva, i taj ideaelni zemaljski vrt pominje se kao religiozni arhetip u svim civilizacijama tako da je to, prema Karlu G. Jungu, jedan od dokaza da je čovek prema svojoj iskonskoj prirodi religiozno biće - biće koje traži i žudi za svojim Tvorcem Bogom.

Biblijska istorija uči da je prvobitni Edemski vrt izgubljen Praroditeljskim grehom, ali je zato na svet došao Novi Adam, Spasitelj čovečanstva - Isus Hristos. Hristos je svojom iskupiteljskom žrtvom na Časnom Krstu ponovo otvorio čovečanstvu vrata raja tako da sada, nakon Njegovog Vaskrsenja, svako ko veruje u Njega može naslediti večni život u raju ili Carstvu nebeskom. Zajedno sa ovim, hrišćanska teologija, naročito pravoslavna, uče da će punoća Carstva nebeskog ili raja biti ostvarena na zemlji, u budućnosti, prilikom Drugog dolaska Isusa Hrista. To naročito označava biblijski termin za Isusov ponovni dolazak u slavi koji su koristili i Sveti Oci Hrišćanske Crkve : to je termin Parusija. Na grčkom jeziku reč Parusija (grč. η παρουσια)označava prisustvo, pojavu i dolazak Hrista i to realno i fizičko prisustvo Hrista u svetu. Tako je raj poistovećen i sa terminom zajednice sa Hristom jer, u stvari, to je suština učenja o raju. To pokazuje i jedna didaktična pravoslavna himna (tropar): Ti si, Hriste, raj pun zelenila, Ti si zemlja krotkih, Ti si carstvo obećano.... To znači da je suština poimanja raja kao mesta večnog blaženstva i u njegovom ontološkom svojstvu - raj je zajednica i to sa Hristom koji je Nosilac večnosti i pobeditelj smrti. Tako učenje o raju negira fenomen smrti kao nebića. Smrt nije nebiće jer je raj znak Hristove pobede i prisutnosti a Njegova blizina odgoni svaku opasnost od nebića jer Hristova božanska ljubav je garancija i zalog večnoga života. Tako smo došli do jedne od najlepših definicija raja: „Raj ... to je postojanje u Hristovoj ljubavi“. Tako raj može početi za iskrenog hrišćanina već u toku ovozemaljskog života i nastaviti se u večnosti kroz zajednicu ljubavi sa Hristom. Jer, prema Svetome Maksimu Ispovedniku (7. vek), za one koji prihvataju Hristovu ljubav jedinstvo sa Njim će biti božansko i nepojmljivo uživanje i radost, jer postoji samo jedan najvažniji kvalitet rajskog života ili načina postojanja Osmoga dana (raj koji dolazi iznad kategorija vremena i prostora) a taj rajski kvalitet postojanja jeste ontologija ljubavi. To je idealni način postojanja sa božanskim Hristom u neposrednoj blizini Njegove savršene Bogočovečanske Ličnosti i ljubavi.

Etimologija i istorija pojmova

Luksuzna palata i vrtovi neoasirskog kralja Ašurbanipala (vladao 668–631. p. n. e.) u Ninivi, sa originalnom rekonstitucijom boja. Kanali za navodnjavanje zrače iz akvadukta. Kralj se pojavljuje ispod trema. Britanski muzej.

Kadionica, ponekad nazvana „brdska kadionica“ zbog svog oblika (Rajske planine, Bo planina, raj u kojem žive besmrtnici i mitske životinje). Dinastija Istočni Han, 25-220 iz Kine. Muzej Viktorije i Albertaj.

Reč „raj“ je ušla u engleski iz francuskog paradis, nasleđenog od latinskog paradisus, od grčkog parádeisos (παράδεισος), od staroiranskog oblika, iz protoiranskog *parādaiĵah- „ograđeni prostor“, odakle potiče staropersijski 𐎱𐎼𐎭𐎹𐎭𐎠𐎶 p-r-d-y-d-a-m /paridaidam/, avestijski 𐬞𐬀𐬌𐬭𐬌⸱𐬛𐬀𐬉𐬰𐬀 pairi-daêza-. Doslovno značenje ove reči na istočnom staroiranskom jeziku je „ograđeno (ograđeno)“, od pairi- 'okolo' (srodno sa grčkom περί, engleskom peri- identičnog značenja) i -diz „napraviti, formirati (zid), graditi“ (srodno sa grčkim τεῖχος 'zid'). Etimologija reči je na kraju izvedena iz PIE korena *dheigʷ „zalepiti i postaviti (zid)“, i *per „okolo“.

Do 6/5 veka pre nove ere, staroiranska reč je pozajmljena u asirski pardesu „domen”. Kasnije je počela da ukazuje na prostrane vrtove ograđene zidinama Prvog persijskog carstva, a potom je pozajmljena u grčkom kao παράδεισος parádeisos „park za životinje“ u Anabazi iz ranog 4. veka pre nove ere atinski Ksenofont, aramejski kao pardaysa „kraljevski park“, i hebrejski kao פַּרְדֵּס pardes, „voćnjak“ (pojavljuje se tri puta u Tanahu; u Solomonovoj pesmi (Song of Songs 4:13), Propovednik (Ecclesiastes 2:5) i Nemiji (Nehemiah 2:8). U Septuaginti (treći do prvog veka pre nove ere), grčki παράδεισος parádeisos je korišćen za prevod i hebrejskog פרדס pardes i hebrejskor גן gan, „bašta“ (npr. Genesis 2:8, Ezekiel 28:13): ovo proizilazi iz upotrebe „raja" za označavanje Rajskog vrta. Ista upotreba se takođe pojavljuje u arapskom jeziku i u Kuranu kao dženet فردوس.

Ideja o ograđenom ograđenom prostoru nije sačuvana u većini iranske upotrebe, i generalno se odnosila na plantažu ili drugu kultivisanu površinu, koja nije nužno ograđena. Na primer, staroiranska reč opstaje kao Pardis u novoperzijskom, kao i njen derivat pālīz (ili „jālīz“), koji označava povrtnjak.

Vidi još

• Pad čoveka

Literatura

• Charnock, Richard Stephen (1859). Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names (na jeziku: engleski). Houlston and Wright. str. 201. 
• Smith, Gary Scott, Heaven in the American Imagination (Oxford University Press; 2011) 339 pages; draws on art, music, folklore, sermons, literature, psychology, and other realms in a study of how Americans since the Puritans have imagined heaven.
• Barret, C. E. (2007), „Was dust their food and clay their bread?: Grave goods, the Mesopotamian afterlife, and the liminal role of Inana/Ištar”, Journal of Ancient Near Eastern Religions, 7 (1): 7—65, ISSN 1569-2116, doi:10.1163/156921207781375123 
• Black, Jeremy; Green, Anthony (1992), Gods, Demons and Symbols of Ancient Mesopotamia: An Illustrated Dictionary, London, England: The British Museum Press, ISBN 978-0-7141-1705-8 
• Casey, Maurice (2010), Jesus of Nazareth: An Independent Historian's Account of His Life and Teaching, New York City, New York and London, England: T & T Clark, ISBN 978-0-567-64517-3 
• Choksi, M. (2014), „Ancient Mesopotamian Beliefs in the Afterlife”, Ancient History Encyclopedia, ancient.eu 
• Hundley, Michael B. (2015), „Heaven and Earth”, Ur.: Balentine, Samuel E., The Oxford Encyclopedia of the Bible and Theology, 1: ABR – JUS, Oxford, England: Oxford University Press, str. 451—457, ISBN 978-0-19-023994-7 
• Lambert, W. G. (2016), George, A. R.; Oshima, T. M., ur., Ancient Mesopotamian Religion and Mythology: Selected Essays, Orientalische Religionen in der Antike, 15, Tuebingen, Germany: Mohr Siebeck, str. 118, ISBN 978-3-16-153674-8 
• Lange, Armin; Tov, Emanuel; Weigold, Matthias (2011), The Dead Sea Scrolls in Context: Integrating the Dead Sea Scrolls in the Study of Ancient Texts, Languages, and Cultures, Leiden, The Netherlands: Brill, ISBN 978-90-04-18903-4 
• McGrath, Alister E. (2003), A Brief History of Heaven, Malden, Massachusetts, Oxford, England, Victoria, Australia, and Berlin, Germany: Blackwell Publishing, ISBN 978-0-631-23354-1 
• Nemet-Nejat, Karen Rhea (1998), Daily Life in Ancient Mesopotamia, Greenwood, ISBN 978-0313294976 
• Russell, Jeffrey Burton (1997), A History of Heaven: The Singing Silence, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-00684-0 
• Sanders, E. P. (1993), The Historical Figure of Jesus, London, England, New York City, New York, Ringwood, Australia, Toronto, Ontario, and Auckland, New Zealand: Penguin Books, ISBN 978-0-14-014499-4 
• Stephens, Kathryn (2013), „An/Anu (god): Mesopotamian sky-god, one of the supreme deities; known as An in Sumerian and Anu in Akkadian”, Ancient Mesopotamian Gods and Goddesses, University of Pennsylvania Museum 
• Wright, J. Edward (2000), The Early History of Heaven, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-195-15230-2 
• Brown, John Pairman (2001). Israel and Hellas, Volume 3. Walter de Gruyter. ISBN 9783110168822. 
• Cohen, Chaim (2011). „Eden”. Ur.: Berlin, Adele; Grossman, Maxine. The Oxford Dictionary of the Jewish Religion. Oxford University Press. ISBN 9780199730049. 
• Curtius, Ernst Robert (1953). European Literature and the Latin Middle Ages. Princeton UP. ISBN 978-0-691-01899-7.  Translated by Willard R. Trask.
• Davidson, Robert (1973). Genesis 1-11 (commentary by Davidson, R. 1987 [Reprint] izd.). Cambridge, Eng.: Cambridge University Press. ISBN 9780521097604. 
• Levenson, Jon D. (2004). „Genesis: Introduction and Annotations”. Ur.: Berlin, Adele; Brettler, Marc Zvi. The Jewish Study Bible. Oxford University Press. ISBN 9780195297515. 
• Mathews, Kenneth A. (1996). Genesis. Nashville, Tenn.: Broadman & Holman Publishers. ISBN 9780805401011. 
• Smith, Mark S. (2009). „Introduction”. Ur.: Pitard, Wayne T. The Ugaritic Baal Cycle, volume II. BRILL. ISBN 978-9004153486. 
• Speiser, E.A. (1994). „The Rivers of Paradise”. Ur.: Tsumura, D.T.; Hess, R.S. I Studied Inscriptions from Before the Flood. Eisenbrauns. ISBN 9780931464881. 
• Stordalen, Terje (2000). Echoes of Eden. Peeters. ISBN 9789042908543. 
• Swarup, Paul (2006). The self-understanding of the Dead Sea Scrolls Community. Continuum. ISBN 9780567043849. 
• Tigchelaar, Eibert J. C. (1999). „Eden and Paradise: The Garden Motif in some Early Jewish Texts (1 Enoch and Other Texts Found at Qumran)”. Ur.: Luttikhuizen, Gerard P. Paradise Interpreted. Themes in Biblical narrative. Leiden: Konninklijke Brill. ISBN 90-04-11331-2. 
• Willcocks, W.; Rassam, H. (1910). „Mesopotamian Trade. Noah's Flood: The Garden of Eden”. The Geographical Journal. 35 (4): 459—460. JSTOR 1777041. doi:10.2307/1777041. ]

Spoljašnje veze

• Opis raja
• Sveti Amvrosije Mediolanski - O raju Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016)
• Mitropolit Jerotej (Vlahos) - RAJ I AD Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. oktobar 2015)
• Heaven on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Catechism of the Catholic Church I believe in Life Everlasting Explanation of Catholic teaching about Heaven, Hell, and Purgatory
• Catholic Encyclopedia: Heaven
• Jewish Encyclopedia: Heaven
• Stanford Encyclopedia of Philosophy entry on heaven and hell
• In Films, Heaven’s No Paradise New York Times, Wed. July 22, 2009
• Heaven: A fool's paradise, The Independent, April 21, 2010
• Swedenborg, E. Heaven and its Wonders and Hell. From Things Heard and Seen (Swedenborg Foundation, 1946)
• Maps of heaven at the "Hell and heaven" subject, the Persuasive Cartography, The PJ Mode Collection, Cornell University Library