Pređi na sadržaj

Rajt Flajer III

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rajt Flajer III


Opšti podaci
Namena eksperimentalni avion
Poreklo  SAD
Proizvođač Braća Rajt
Probni let 23. jun 1905.
Status izložen
Broj primeraka 1
Dimenzije
Masa
Pogon
Fizičke osobine
Performanse
 Portal Vazduhoplovstvo

Rajt Flajer III (engl. Wright Flyer III; takođe poznat i kao Flajer III) bio je treći avion koji su konstruisala braća Rajt. Avion je napravljen tokom zime 1904−05. i Orvil Rajt je sa njim napravio prvi let 23. juna 1905. godine. Flajer III je imao konstrukciju od smrče, sa krilom 1-u-20 kao što je korišćeno 1903. godine, umesto manje efikasnog 1-u-25 korišćenog 1904. godine. Novi avion je bio opremljen motorom i drugim hardverom iz starog Flajera II i nakon velikih modifikacija postigao je mnogo bolje performanse od oba svoja prethodnika.

Dizajn i razvoj[uredi | uredi izvor]

Flajer iz 1905. je postao jači, izdržljiviji i avion sa dužim repom za bolju stabilnost u smeru i kontroli. Motor sa većim cilindarskim otvorom pružao je više snage, dok su efikasnija prednja ivica i efikasni propeleri poboljšali performanse. Lopatice propelera su bile šire i tanje, dok je prema Hariju Kombsu, „... dodavanje lopatica unazad, precizno proračunato da se izbegnu pritisci leta i da se lopatice ne izobliče.” Druge modifikacije su uključivale vertikalne, a ne horizontalne cilindre za njegov motor od 35 konjskih snaga.[1]

Kako je prvobitno napravljen, Flajer III je izgledao gotovo isto kao i njegovi prethodnici, i nudio je podjednako marginalne performanse. Orvil Rajt je pretrpeo lakše povrede u ozbiljnom sudaru aviona 14. jula 1905. godine. Prilikom obnove aviona, braća Rajt su napravila važne promene u dizajnu koje su rešile probleme stabilnosti ranijih modela.[2] Skoro su udvostručili veličinu elevatora i krmila i pomerili ih za otprilike dvostruku udaljenost od krila. Dodali su dve fiksne vertikalne lopatice u obliku polumeseca (nazvane „žmigavci”) između elevatora (koji su kasnije uklonjeni) i proširile stajni trap koji je pomogao tako što je krilima dao vrlo blagi diedar.

Isključili su zadnje krmilo obnovljenog Flajera III od kontrole savijanja krila i, kao u većini budućih aviona, postavili ga na zasebnu upravljačku ručku. Takođe su instalirali veći rezervoar za gorivo i montirali dva hladnjaka na prednje i zadnje nosače za dodatnu rashladnu tečnost do motora za predviđene dugotrajne letove.

Kada je u septembru nastavljeno testiranje Flajera III, poboljšanje je bilo očigledno. Nestabilnost terena koja je ometala prethodna dva Flajera stavljena je pod kontrolu. Do sudara, od kojih su neki bili ozbiljni, više nije dolazilo. Letovi sa redizajniranim avionom počeli su da traju više od 20 minuta. Flajer III je postao praktičan i pouzdan, pouzdano je leteo u značajnom trajanju i bezbedno vratio svog pilota na početnu tačku i sleteo bez oštećenja.

Dana 5. oktobra 1905. godine, Vilbur je napravio kružni let od 38,9 kilometara za 39 minuta i 23 sekunde,[3] iznad Hafman Prerije, duže od ukupnog trajanja svih letova 1903. i 1904. godine. Dana 19. oktobra 1905. godine, braća Rajt su u trećem pismu Ratnom ministarstvu SAD napisala: „Predlažemo prodaju rezultata eksperimenata završenih o našem trošku.”[1]

Letovi na Kil Devil Hilsu[uredi | uredi izvor]

Rajt Flajer III u konfiguraciji sa dva sedišta na Kil Devil Hilsu, maj 1908. godine. Poletanja su izvedena sa lansirne staze; katapult i kran nisu korišćeni. Ovo je jedina preživela fotografija aviona braće Rajt u ovoj konfiguraciji. Novinar je snimio avion u letu iz daljine, ali je vrlo malo detalja vidljivo.

Kako njihovo znanje ne bi palo u ruke konkurencije, braća Rajt su prestala da lete, a avion su demontirali 7. novembra 1905. godine.[4]

Vratili su se u Kiti Hok u maju 1908. radi letačkog testiranja svog modifikovanog Flajera iz 1905. godine, koji su opremili uspravnim ručnim komandama i sedištima za pilota i putnika.[1] Signalni korpus je od njih zahtevao da proizvedu avion „sposoban da nosi dva čoveka i dovoljne zalihe goriva za let od 125 milja, sa brzinom od najmanje 40 milja na sat”. Oni su počeli da lete 6. maja, prvi put su im svedočili dopisnici 11. maja, a prvog putnika su prevezli 14. maja.[1]

Dana 14. maja 1908. godine, Vilbur je prevezao mehaničara Čarlsa Farnasa, prešavši 600 metara za 29 sekundi, što ga je učinilo prvim putnikom u avionu.[5][6] Istog dana, Orvil je takođe leteo sa Farnasom, ovaj put preletevši 648 metara za 4 minuta i 2 sekunde. Orvilov let s Farnasom videli su novinari koji su se skrivali među peščanim dinama; pogrešno su mislili da Vilbur i Orvil lete zajedno. On je bio jedan od retkih ljudi koji je leteo sa obojicom braće Rajt (njihova sestra Katarina je druga).

Kasnije tog dana, Vilbur je samostalno leteo kada je pogrešno pomerio jednu od novih upravljačkih ručica i udario u pesak, tokom čega zadobio modrice. Prednji elevator Flajera je stradao, a probni letovi su završeni. Zbog rokova za predstojeće javne demonstracione letove u Francuskoj i Virdžiniji, braća Rajt nisu popravila avion, koji više nikada nije poleteo.

Preživeli delovi[uredi | uredi izvor]

Rajt Flajer III je ostavljen u oštećenom stanju u hangaru u Severnoj Karolini. Godine 1911, Berkširski muzej u Pitsfildu, Masačusets, nabavio je većinu komponenti iz napuštenog Flajera i iz jedrilice braće Rajt iz 1911. godine, ali ih nikada nije sastavio niti izložio. Delovi aviona iz 1905. ostali su u Masačusetsu skoro četrdeset godina, sve dok Orvil nije zatražio njihov povratak 1946. radi restauracije Flajera kao centralne izložbe u parku Karilon, koju je organizovao Edvard Dids u Dejtonu, Ohajo.

Neki stanovnici Kiti Hoka takođe su posedovali komade aviona iz 1905. godine. Dids i Orvil su takođe dobili mnoge od njih potrebne za restauraciju. Krajem procesa restauracije 1947–1950, radnici su procenile da je avion iz 1905. zadržao između 60 i 85% svog originalnog materijala. Avion iz 1905. godine sada je izložen u Vazduhoplovnom centru braće Rajt u istorijskom parku Karilon. Avion je deo Nacionalnog istorijskog parka Dejtonske avijacijske baštine. Obnovljeni Rajt Flajer III iz 1905. godine jedini je avion sa fiksnim krilima koji je proglašen nacionalnom istorijskom znamenitošću.

Pronađeni artefakt[uredi | uredi izvor]

Početak prvog leta Flajera III, 23. juna 1905. godine, Orvil za komandama. Katapultni toranj, koji su počeli da koriste u septembru 1904. godine, nalazi se desno. Pomogao je avionu da dostigne brzinu potrebnu za poletanje. Flajer izgleda praktično identično kao prethodne dve verzije, ali se značajno razlikuje od svog kasnijeg izgleda, nakon što su braća Rajt produžila i povećala elevator i krmilo. Dvojica na slici su verovatno Vilbur (koji trči iza aviona) i Čarls Edvard Tejlor (desno), njegov mehaničar koji je napravio njihov prvi avionski motor.

Istorijski nedostajući komad Flajera III, za koji se smatralo da je deo originalnog Rajt Flajera, otkriven je 2010. u rukama Palmera Vuda, kome je ujak Tomas dao taj komad šezdesetih godina 20. veka. Vud je odneo komad Brajanu Kolinu, kolekcionaru aviona, koji ga je, ne znajući šta je to komad, odneo Piteru Džakabu iz Smitsonovskog instituta.[7]

Nedostajući deo je pokretač, koji povezuje momentni lanac ili ruku (braća Rajt su još 1905. koristila kariku lanca) sa prednjim elevatorom. Tokom 1940-ih, Orvil je skupio sve zalutale komade Flajera koji nisu bili u Masačusetsu od meštana Kiti Hoka koji su, kao deca, upali u hangar braće Rajt 1908. godine, kako bi uzeli suvenire. Deo pokretača, koji se najverovatnije odlomio u sudaru Vilbura sa peščanom dinom 14. maja 1908. godine, nekako je izbegao Orvilove napore u prikupljanju, pa je zamenjen čvrstim ili prirubljenim komadom, koji su braća Rajt počeli da koriste tek 1908. godine.[7]

Prema Piteru Džakabu, obodni komad nije tačan za konfiguraciju Flajera III iz 1905. godine. Braća Rajt su 1905. koristili drveni sklop spojen malim ravnim pločama i vijcima. Čvrsti ravni komad koji se sada nalazi na Flajeru zamenjen je u restauraciji 1947–1950. za nestali pokretač.[7]

Specifikacije[uredi | uredi izvor]

Flajer III u muzeju
Kovanica iz serije 50 država Ohaja sadržala je fotografiju Rajt Flajera III iz 1905, koji je izgrađen i prvi put leteo u Ohaju

Opšte karakteristike[uredi | uredi izvor]

  • Posada: 1
  • Dužina: 8,54 m
  • Raspon krila: 12,29 m
  • Visina: 2,44 m
  • Površina krila: 46,8 m²
  • Bruto masa: 323 kg
  • Maksimalna masa pri poletanju: 323 kg

Performanse[uredi | uredi izvor]

  • Maksimalna brzina: 56 km/h
  • Domet: 40 km
  • Plafon leta: 15−30 m
  • Opterećenje krila: 7 kg/m²
  • Specifična snaga: 0,05 kW/kg

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ a b v g Combs, Harry (1979). Kill Devil Hill: Discovering the Secret of the Wright Brothers. Englewood: TernStyle Press, Ltd. str. 245—250,254,260. ISBN 0940053020. 
  2. ^ Gorman, James (15. 1. 2014). „With Math as Inspiration, a New Form of Flyer”. The New York Times. Pristupljeno 20. 1. 2014. 
  3. ^ Sharpe, Michael (2000). Biplanes, Triplanes and Seaplanes. Friedman/Fairfax. str. 311. ISBN 1-58663-300-7. 
  4. ^ „"1905 – The First Practical Airplane”. www.CentennialOfFlight.gov. U.S. Centennial of Flight Commission. Arhivirano iz originala 10. 06. 2010. g. Pristupljeno 2010-06-05. 
  5. ^ „This Month in Exploration – May: 100 Years Ago”. www.NASA.gov. NASA. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  6. ^ Tom D. Crouch (29. 8. 2008). „1908: The Year the Airplane Went Public”. www.AirSpaceMag.com. Air & Space/Smithsonian. Pristupljeno 29. 8. 2012. 
  7. ^ a b v Air & Space Magazine, Smithsonian Institution, issue January 2011, page 13, article title "The Wrong Wright Part" by Patricia Trenner.
Bibliografija
  • Sharpe, Michael (2000). Biplanes, Triplanes, and Seaplanes. London, England: Friedman/Fairfax Books. ISBN 1-58663-300-7. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rajt Flajer III na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајт_Флајер_III&oldid=26988168”