Rvanje

Rvanje

Rvanje na Letnjim olimpijskim igrama 2016
Poreklo stila	Drevno
Olimpijski sport	Rvanje slobodnim stilom, rvanje grčko-rimskim stilom, i džudo

Takmičenje u rvanju u SAD

Rvanje u užem smislu označava naziv za sportsku borbu između dvojice takmičara s ciljem da se protivnik obori s pomoću zahvata ruku i uopšte snagom mišića, a bez udaranja.

Rvanje je jedan od najstarijih i najpopularnijih sportova. Od godine 708. p. n. e. postalo je deo drevnih olimpijskih igara. Stari Grci su fuzijom rvanja i boksa stvorili posebnu disciplinu zvanu pankration.

Međunarodna svetska federacija je osnovana 1912, a broji 176 članova (2019).

Stilovi i varijante rvanja

Kao tradicionalni sport rvanje se razvilo, tako da danas imamo veliki broj stilova i pravila, od sumo rvanja, džudoa, do različitih varijanti slobodnih stilova. Rvanje se često koristi i u vojničkom treningu tzv. borbe prsa u prsa. Svim stilovima je zajedničko da je zabranjeno udaranje protivnika rukama, nogama, laktovima ili glavom, kao i nesportski potezi kao što su grebanje, ujedi, zahvati prema genitalijama i sl. Razlika između pojedinih stilova je u načinu trajanja borbe (broj i trajanje perioda), bodovanju pojedinih zahvata, popisu dozvoljenih zahvata i sl.

Cilj rvačke borbe, zavisno od stila, može biti:

• napraviti takav zahvat kojim se protivnika sruši na pod i dovede u potčinjen položaj. Najčešće je poznat zahvat tuš, koji opisuje situaciju u kojoj je jedan rvač protivnika uspeo položiti na leđa tako da su protivniku obe plećke čvrsto pritisnute na podlogu.
• oboriti protivnika na pod
• postići da protivnik dodirne pod bilo kojim drugim delim tela osim stopalima ili ga izgurati iz prostora predviđenog za borbu (npr. pravilo u sumo hrvanju)
• podići protivnika iznad visine glave
• dovesti telo protivnika u potčinjen položaj na neki drugi propisani način

Rvanje na Letnjim olimpijskim igrama

Rvanje se prvi put pojavilo na Olimpijskim igrama u Atini 1896. Od tog trenutka, uvek je bilo u programu Igara osim Pariza 1900. Dame se dugo nisu nadmetale na jednom od najznačajnijih sportskih događaja, a pravo učešća su dobile na Olimpijskim igrama 2004, koje su održane u Atini.

Do 2020. i Olimpijskih igara u Tokiju, ukupno je učestvovao 6791 takmičar i podeljeno je čak 1269 medalja između 56 zemalja. U japanskoj prestonici, planirano je učešće 96 muškaraca i žena. Sjedinjene Američke Države su najbolje u slobodnom stilu, dok su se Japan i Turska pored slobodnog istakli u grčko - rimskom stilu. Mihain Lopez je u Riju osvojio treću uzastopnu zlatnu medalju u kategoriji do 130 kilograma. Pored njega, ističe se i Japanka Kaori Ičo, koja je postala prva žena sa četiri zlatne medalje u nizu.

Osvajači medalja - deset najuspešnijih

Država	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
Sovjetski Savez	62	31	23	116
SAD	54	43	35	132
Japan	32	20	17	69
Rusija	30	11	15	56
Turska	29	18	16	63
Švedska	28	27	31	86
Finska	26	28	29	83
Mađarska	19	16	19	54
Bugarska	16	32	21	69
Južna Koreja	11	11	14	36

Rvačke discipline u olimpijskom programu

Rvanje se najčešće deli po stilovima na:

• grčko-rimski i
• slobodni.

Takmičari u oba stila rvanja su podeljeni po težinskim kategorijama:

• Grčko - rimski stil (muškarci): do 60 kg, 67 kg, 77 kg, 87 kg, 97 kg i preko 130 kg.
• Slobodni stil (muškarci): do 57 kg, do 65 kg, do 74 kg, do 86 kg, do 97 kg i preko 125 kg.
• Slobodni stil (žene): do 50 kg, 53 kg, 57 kg, 62 kg, 68 kg i preko 76 kg.

Suština zavisno od stila je da se napravi takav zahvat da se protivnik sruši na pod. Najčešći zahvat je tuš, kada jedan od takmičara protivnika uspešno obori na leđa, tako da mu obe lopatice dodiruju tlo.

U grčkom – rimskom stilu su zabranjeni zahvati ispod pojasa i dozvoljeno je da se koristi samo gornji deo tela uz ruke, dok borci slobodnim stilom mogu da koriste bilo koji deo tela i dozvoljeni su zahvati ispod pojasa. Kod grčko - rimskog stila, meč se završava, ako se napravi razlika od osam poena (slobodni stil deset razlike).

Rvač takođe pobeđuje ako protivnik dobije tri upozorenja za pasivan stav. Moguće je osvojiti jedan, dva, četiri ili pet bodova. Primeri: bod se dobija za pomeranje protivničkih nogu izvan kruga prostirke, dva za postavljanje protivnika na stomak i okretanje za 90 stepeni ili više, četiri za bacanje protivnika dok stoji i pet bodova za dizanje i bacanje protivnika sa poda.

Zabranjeno je udaranje protivnika u predelu genitalija (rukama, laktovima, glavom ili nogama), grebanje, ugrizi itd.

Borba se najčešće odvija u tri perioda po 2 minuta, a pobeđuje onaj koji je ostvario prednost, bar u dva perioda. To u praksi znači ukoliko jedan rvač pobedi u prva dva perioda automatski se proglašava pobednikom, i borba se završava. Ukupan broj osvojenih bodova nije presudan, tako da na primer ako je u nekoj borbi rezultat po periodima bio 2:1, 0:4 i 1:0 ukupni je skor 3:5, ali pobeđuje rvač koji je pobedio u dva perioda, a to je u ovom slučaju onaj koji je osvojio tri boda. Ukoliko neki od rvača obori protivnika tušem, borba se odmah završava, bez obzira na period. Da bi pobedio, rvač mora da zadrži protivnika na podu jednu sekundu.

Borba se odvija na rvačkim strunjačama propisanih dimenzija uz prisustvo sudija. Od opreme rvači koriste trikoe i odgovarajuću laganu obuću, a ponekad se koriste i posebni štitnici za uši radi sprečavanja ozleda ušiju prilikom čvršćih zahvata.

Rvanje u Srbiji

Nacionalna federacija je osnovana 1923. godine, a trenutno (2019) Savez čini oko 30 klubova.

Davor Štefank je jedini rvač, koji je uspeo da osvoji zlatnu medalju (Olimpijske igre 2016.), barem kada je reč o Srbiji kao državi. Jugoslavija je bila daleko uspešnija sa 16 osvojenih medalja (četiri zlatne, šest srebrnih i šest bronzanih).

Zanimljivosti

Rvanje je dobilo i određeni oblik takmičenja na pesku, slično kao odbojka i rukomet. Zanimljivo je da se učesnici bore u kupaćim kostimima i da postoje samo dve kategorije, laka i teška.

Literatura

• International Federation of Associated Wrestling Styles. „Freestyle Wrestling”. FILA. Arhivirano iz originala 2011-07-11. g. Pristupljeno 2008-10-28. 
• International Federation of Associated Wrestling Styles (2006-12-01). „International Wrestling Rules: Greco-Roman Wrestling, Freestyle Wrestling, Women's Wrestling” (PDF). FILA. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 06. 2016. g. Pristupljeno 2008-10-28. 
• National Collegiate Wrestling Association (2008-09-01). „2008-09 NCWA Wrestling Plan” (PDF). NCWA. Arhivirano iz originala (PDF) 2008-12-19. g. Pristupljeno 2008-11-20. 
• USA Wrestling (2009-02-01). „International Wrestling Rules: Greco-Roman Wrestling, Freestyle Wrestling, Women's Wrestling, modified for USA Wrestling” (PDF). USAW. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-07-02. g. Pristupljeno 2009-03-19. 
• Dellinger, Daniel. „The Oldest Sport”. National Wrestling Hall of Fame and Museum. Arhivirano iz originala 2007-07-03. g. Pristupljeno 2007-08-12. 
• Poliakoff, Michael (1996). „Wrestling, Freestyle”. Ur.: Christensen, Karen. Encyclopedia of World Sport: From Ancient Times to the Present. 3. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO, Inc. str. 1189—1193. ISBN 0-87436-819-7. 
• National Collegiate Athletic Association (1. 8. 2008). „2009 NCAA Wrestling Rules and Interpretations” (PDF). NCAA. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 2. 2009. g. Pristupljeno 2008-10-30. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• National Federation of State High School Associations (1. 8. 2008). 2008–09 NFHS Wrestling Rules Book. NFHS. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• G. & C. Merriam Company (now Merriam-Webster) (1976). Webster's Sports Dictionary. G. & C. Merriam Company (now Merriam-Webster). ISBN 0-87779-067-1. 
• Baker, William J. (1982). Sports in the Western World. Totowa, NJ: Rowman and Littlefield. ISBN 0-8476-7075-9. 
• Brownstone, David M.; Irene M. Franck (2001). „No. 6359”. Famous First Facts About Sports. New York, NY: The H.W. Wilson Company. ISBN 0-8242-0973-7. 
• Dellinger, Bob. „Changing of the Guard”. National Wrestling Hall of Fame and Museum. Arhivirano iz originala 21. 11. 2008. g. Pristupljeno 2008-10-30. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dellinger, Bob. „Wrestling in the USA”. National Wrestling Hall of Fame and Museum. Arhivirano iz originala 21. 11. 2008. g. Pristupljeno 2008-10-30. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Falla, Jack (1981). NCAA: The Voice of College Sports: A Diamond Anniversary History, 1906–1981. Mission, KS: National Collegiate Athletic Association. ISBN 0-913504-70-X. 
• Krisher, Cassie (1. 5. 2008). „High School Wrestling Rules Changes Announced for 2008–09”. NFHS. Arhivirano iz originala 21. 5. 2008. g. Pristupljeno 2008-11-05. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Seaton, Philip (28. 9. 2008). „High School Wrestling Debuts Around Arkansas”. HSWrestling.net. Pristupljeno 2008-11-05. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Simons, Mike (4. 4. 2008). „The View From the Mat: Women Wrestlers in Oklahoma”. Chronicle of Higher Education. Arhivirano iz originala 18. 4. 2008. g. Pristupljeno 2008-04-23. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wilson, Eric (17. 11. 2005). „Wrestling With Tradition: Keep Your Shirt On”. The New York Times. Pristupljeno 2007-10-08. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wilson, Robin (4. 4. 2008). „Notes From Academe: Oklahoma Hold 'Em”. Chronicle of Higher Education. Pristupljeno 2008-04-23. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Fitzpatrick, Frank (16. 2. 2011). „At Cornell, fund-raising just as important to wrestling as mat work”. philly.com. Philadelphia Media Network (The Philadelphia Inquirer). Pristupljeno 2011-02-17. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Armstrong, Walter (1890). „Wrestling, Greco-Roman”. Ur.: Armstrong, Walter. Wrestling. 1. New York: Frederick A. Stokes Company. str. 52. 
• Edmond Desbonnet,. Les Rois de la Lutte. . Berger-Levrault, Paris, 1910

Spoljašnje veze

• Pravila rvanja
• FILA Wrestling Архивирано на сајту Wayback Machine (14. септембар 2012)