Revolucionarni sud
Revolucionarni sud (fr. Tribunal révolutionnaire) je bio sud formiran u Parizu od strane Nacionalnog konventa tokom Francuske revolucije, odnosno perioda poznatog kao "jakobinska diktatura". Formiran je 9. marta 1793. godine sa ciljem obračunavanja vlasti sa političkim protivnicima.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Revolucionarni sud, imenovan od Konventa, sudi po kratkom postupku bez prava apelacije Vrhovnog suda. Sudio je pre svega emigrantima i vandejskim ustanicima. Prema njima postupa kao prema ljudima van zakona, a postupak se često sastoji samo u konstatovanju identiteta optuženog i izricanja smrtne kazne. Sudi se i sumnjivcima, u koju je kategoriju ubrajan širok sloj građana – od protivnika ustanka 10. avgusta i 31 maja-2. juna, do porodica emigranata, bogataša koji gomilaju novac, proizvođača i trgovaca koji krše odredbe o maksimiziranju cena. Zakonom od 22. prerijala (10. juna 1794.) legalizovan je jakobinski teror. Ukinuta je odbrana (advokati) i istražni postupak; porotnici se moraju zadovoljiti samo moralnim dokazima. Sudija ima dve opcije: sloboda ili smrt. Donald Grin je procenio da je u revolucionarnom teroru jakobinaca ubijeno između 35.000 i 40.000 ljudi. Prema socijalnom statusu, 85% osuđenih pripadalo je bivšem „trećem staležu“, a samo je 8,5% plemića i 6,5% sveštenika.
Teror je organizovan septembra 1793. godine. Osuđeno je na smrt 66 osoba (četvrtina od osoba izvedenih pred Revolucionarni sud). Oktobra počinje izvođenje žirondinaca pred Revolucionarni sud. Pokrenut je proces i protiv Marije Antoanete. Bivša kraljica je giljotinirana 16. oktobra 1793. godine. Procesuirani žirondinci pogubljeni su 31. oktobra. U poslednja tri meseca 1793. godine smrtnom kaznom osuđeno je 45% optuženih.
Revolucionarni sud ukinut je nakon Termidorske reakcije tokom koje su 1794. godine sa vlasti zbačeni montanjari na čelu sa Robespjerom, Avgustinom, Sen Žistom i Kutonom.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Albert Soboul; Francuska revolucija, Naprijed, Zagreb (1966)
