Redovni saziv Narodne skupštine za 1911. godinu
Redovni saziv Narodne skupštine za 1911. godinu održan je u Beogradu od 1. oktobra 1911. do 12. februara 1912.
Redovni saziv za 1911.[uredi | uredi izvor]
U redovni saziv za 1911. Narodna skupština sazvana je 1. oktobra 1911. kraljevim ukazom. To je bio njen četvrti redovni saziv, posle koga je trebalo izvršiti nove izbore za Narodnu skupštinu. U stranačmim odnosima nije više bilo one harmonije koja se manifestovala za vreme aneksione krize pa i mnogo docnije; stranke, a naročito one koje su prema vladi bile y opoziciji, želele su da se „prebroje“; zakonodavni rad je počeo da zapinje, iako je vlada nastolaja da Skupština primi nekoliko važnih zakonskih predloga koji su joj bili podneseni pre nego što se zaključi taj poslednji redovni saziv.
Prilikom konstituisanja Skupština je za predsednika izabrala Andru Nikolića, za I potpredsedmika Kostu Stojanovića, za II potpredsednika Jakova Čorbića, a za sekretare Radomira Filipovića, Uroša Lomovića, Andru Cvetkovića, Iliju Ilića, Mijajla Jovanovića, Stevana Jankovića i Iliju Mihajlovića. Dana 3. oktobra sednice su bile otvorene čitanjem kraljevog ukaza.
Tokom ovoga saziva, Skupština je prmmila ove zakone: budžet prihoda i rashoda za 1912. godinu; zakon o uređenju Državne štamparije; carinski zakon; ** zakona o štampi; zakon o kaldrmini; zakon o banjama, mineralnim vodama i toplim izvorima; zakon o vanrednim kreditima za 1911. godinu; zakon o starinama; zakon o dobrotvornim zadužbinama; zakon o sudskom postupku y građanskim pariicama; zakon o vanstečajnom sudskom ravnanju; zakon o stečaju; * § 5 zakona o apanaži Prestolonasledniku Aleksandru; zakon o uređenju vojske, i nekoja zakonodavna rešenja i povlastice.
Kraljevim ukazom od 12. februara 1912. saziv za 1911. godinu bio je zaključen, a Narodna skupština raspuštena. Istim ukazom određeno je da se izbori y celoj zemlji izvrše 1. aprila 1912, s tim da se novoizabrana Narodna skupština sastave y vanredni saziv za 1912. godinu na dan 19. aprila. Izbore je imala da sprovede vlada dr Milovana Milovanovića.