Rezolucija Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija
Rezoluciju Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija izglasavaju petnaest članica Saveta bezbednosti, najmoćnijeg organa Organizacije ujedinjenih nacija.
Za izglasavanje rezolucije je potrebno devet ili više glasova članica, i ako ni jedna od pet stalnih članica nije glasalo protiv. Ove članice su Narodna Republika Kina, koja je zamenila Republiku Kinu (1971), Francuska, Rusija, koja je zamenila Sovjetski Savez (1991), Ujedinjeno Kraljevstvo, i Sjedinjene Države.
Postojala su dva veća rata odobrena od strane Saveta bezbednosti; Korejski rat (1950) i Zalivski rat (1991).
Povelja Organizacije ujedinjenih nacija sadrži brojne formulacije koje se odnose na usvajanje rezolucije, ali ih dalje ne definiše.
Značajnije rezolucije Saveta bezbednosti[uredi | uredi izvor]
- Rezolucija 85 iz 1950: za pomoć Republici Koreji u odbrani protiv oružanog napada (ova rezolucija poznata je pod imenom Rezolucija Ujedinjeni za mir).
- Rezolucija 242 iz 1967: Povlačenje izraelskih snaga sa teritorija okupiranih u skorašnjem konfliktu i poštovanje potvrde suvereniteta i teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti svake države u toj oblasti.
- Rezolucija 338 iz 1973: poziv na prekid vatre u Jom Kipur ratu i na primenu rezolucije 242.
- Rezolucija 425 iz 1978, odnosi se na Liban i formiranje UNIFIL-a.
- Rezolucija 446 iz 1979, protivi se gradnji izraelskih naselja na okupiranim teritorijama u Šestodnevnom ratu.
- Rezolucija 478 iz 1980, odnosi se na status Jerusalima.
- Rezolucija 660 iz 1990: Poziv Iraku da hitno i bezuslovno povuče sve snage iz Kuvajta.
- Rezolucija 678 iz 1990: Ovlašćuje zemlje članice da koriste sva potrebna sredstva kako bi se primenila i održala rezolucija 660 i sve buduće srodne rezolucije i kako bi se povratio međunarodni mir i bezbednost u tom području [Kuvajt].
- Rezolucija 687 iz 1991: Odlučuje da Irak mora bezuslovno prihvatiti uništenje [...] celokupnog hemijskog i biološkog oružja [...] i celokupnog arsenala [...] balističkih raketa dometa većeg od 150 kilometara.
- Rezolucija 794 iz 1992: Stvaranje UNITAF-a u Somaliji.
- Rezolucija 978, Rezolucija 995, i Rezolucija 1165: o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu
- Rezolucija 1284: decembar 1999, izmena sancija Iraku kako bi mu se dozvolio uvoz hrane i lekova.
- Rezolucija 1325 oktobar 2000, naročito se odnosi na uticaj ratova na žene, i doprinos žena na donošenje konfliktnih rezolucija i održivog mira.
- Rezolucija 1373, 28. septembar 2001: Protivterorističke mere.
- Rezolucija 1386, 22. decembar 2001: formiranje na 6 meseci Međunarodnih bezbednosnih snaga kao pomoć avganistanskoj privremenoj vlasti u održanju bezbednosti u Kabulu i okolnim oblastima... Poziva zemlje članice da lično doprinesu, opremom i ostalim resursima Međunarodnim bezbednosnim snagama.
- Rezolucija 1422 iz 2002: odnosi se na Međunarodni krivični sud.
- Rezolucija 1441 iz 2002: Poziv Iraku da obelodani svoj celokupan arsenal oružja za masovno uništenje i raketa srednjeg i dugog dometa.
- Rezolucija 1483 22. maj 2003: Ovlašćuje SAD, i njene saveznike, za okupiraciu Iraka, ograničeno ovlašćenje za korišćenje iračkih resursa, u ime iračkog naroda.
- Rezolucija 1546 iz 2004: Ohrabruje početak iračke tranzicije ka demokratski izabranoj vlasti, kraju okupacije, i preduzimanje pune odgovornosti i autoriteta suverene i nezavisne privremene vlade u Iraku do 30. juna 2004. godine.
- Rezolucija 1556 od 30. jula 2004: odnosi se na Darfurski konflikt u Sudanu.
- Rezolucija 1559 od 2. septembra 2004: poziva Siriju na prekid mešanja u libansku unutrašnju politiku, povlačenje iz Libana, i na raspuštanje svih libanskih milicija.
- Rezolucija 1564 od 18. septembra 2004: odnosi se na Darfurski konflikt u Sudanu.
- Rezolucija 1566 od 8. oktobra 2004: Protivterorističke mere.
