Relativna uskraćenost

Relativna uskraćenost je logička greška koja nastaje kada govornik tvrdi da sagovornikov argument treba zanemariti zato što ima važnijih problema koje treba rešiti. Najčešće ti problemi nemaju nikakve veze sa iznesenim argumentima, ali se mogu nadovezati na temu razgovora. Ova greška se često koristi da se iznese kako neko treba biti srećan sa onim što ima, jer su mnogi u goroj situaciji nego što je on.

Greška je često prisutna kod ljudi koji znaju da je nešto što rade loše. Ukoliko su svesni svojih nedela, oni pokušaju da se opravdaju nabrajajući mnogo gora dela koja su drugi uradili.

Primeri

• Ova salama ima čudan ukus, mora da je pokvarena. - Ne izmišljaj, deca u Africi gladuju jer nemaju šta da jedu.

Stanje sa gladovanjem u Africi jeste loše, ali to ne znači da salama stvarno nema čudan ukus.

• Možda je cenzura u Srbiji prisutna, ali je mnogo gore u Kini.

Upoređivanje sa gorim pimerom ne znači znači da je prva stvar manje bitna. Seneka je to primetio - "da bi bio dobar, nije dovoljno da budeš bolji od najgoreg".

• Prisutnost rasizma u našem društvu jeste problem, ali je nezaposlenost mnogo važnije rešiti.

Ne mora značiti da je nezaposlenost veći problem od rasizma u društvu. Dovoljno je setiti se Trećeg rajha kao primera za suprotno.

• Klimatske promene su problem koji moramo rešiti, ali nam je bitnije da prvo pobrinemo za ugrožene životinje.

Može se činiti kao tačan iskaz, ali klimatske promene mogu ugroziti još mnogo životinja, uključujući i samog čoveka.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 14-15. ISBN 978-86-86059-45-1.