Reli Alfandari Pardo
Reli Alfandari Pardo | |
|---|---|
 Fotografija Reli Pardo, 2015. | |
| Datum rođenja | 1929. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kraljevina Jugoslavija |
Reli Alfandari Pardo (Beograd, 1929), izraelsko-srpska je književnica i svedok Holokausta u okupiranoj Srbiji. Nazivana je „srpskom Anom Frank”.
Članica je Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” na čiju inicijativu je dobila državljanstvo Srbije u 91. godini.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Njen otac Moša je bio uvoznik i prodavac štofova, rezervni oficir i jugoslovenski patriota.[1]
Po okupaciji Srbije, njega i šesnaestogodišnjeg brata Avrama (Acu) okupacione trupe odvode i trag im se gubi u logoru Topovske šupe na Autokomandi. Potom je odvedena Relina majka Lenka.[2]
Da bi sprečili odvođenje Reli od strane nacista, majčina sestra Ljiljana Jovanović i tetak trgovac Jovan Jovanović je skrivaju tokom trajanja rata.[2]
Reli se prvo skriva u selu Natalnici, zatim 1942. u Aranđelovcu kod tuberkolozne krojačice kojoj su Jovanovići plaćali troškove te potom u Beogradu, u skrovištu u Dečanskoj ulici.[3] U Aranđelovcu se predstavlja kao dete majke koja je u mentalnoj bolnici i oca alkoholičara. U Beogradu se skrivala kod vlasnika radnje auto-delova Dragoslava Babovića u Dečanskoj ulici, prekoputa nemačke komande. Oni su je tokom rata skrivali u špajzu, gde je provela tri godine. Babović joj tokom celog trajanja okupacije donosi knjige i Pardo značajn deo vremena provodi čitajući.[2]
Nakon što se završio rat, tetka sa očeve strane stupa u kontakt sa Reli i odvodi je da živi u Francusku, gde ona završava gimnaziju. Zbog neslaganja sa tetkom, Pardo se seli u Haifu, Izrael, nepunih godinu dana po formiranju države. U Izraelu završava kurseve i radi u Nacionalnoj biblioteci.[2]
U Izraleu se udaje za arhitektu Jozefa Pardu sa kojim se seli u Tel Aviv. Završila je kurseve tehničkog crtanja i radila u arhitektonskom studiju svog supruga do penzije.[2] Sa Jozefom ima dvoje dece.[1]
Pardo nikada nije saznala gde su grobovi njene najuže porodice a celokupna imovina im je konfiskovana tokom rata.[2]
Svoje uspomene na skrivanje i patnju tokom Drugog svetskog rata predstavila je u knjigama „Živim da preživim” i „To je bio samo piknik”, koja je imala nekoliko izdanja.
Nazivana je „srpskom Anom Frank”.[4][5]
Nema naroda kao što je srpski. Kako su se digli protiv fašizma, kako su se borili! Iako sam izraelski državljanin, Srbija je i danas u mom srcu. Tu su ostali moji grobovi.
Dela[uredi | uredi izvor]
- To je bio samo piknik, 2014.[7]
- Živim da preživim
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Fotografija dede Reli Pardo -
Fotografija Beograda iz 1940. godine, uramljena u dnevnoj sobi Reli Pardo -
Reli Pardo kao učenica osnovne škole -
Reli Pardo i Mirjana Vuisić -
Reli Pardo sa bratom, majkom i ocem -
Reli Pardo sa porodicom Jovana i Ljiljane - Matilde (tetke) Jovanović -
Biblioteka Reli Pardo u Izraelu
_Jovanovi%C4%87.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Dugi “piknik” straha i nade beogradske Ane Frank”. OBC Transeuropa (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2020-12-18.
- ^ a b v g d đ „Reli Alfandari Pardo iz Tel Aviva, u 91. godini dobija naš pasoš i kaže - Srbija je i danas u mom srcu”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-18.
- ^ Simić, Dragoslav. „Reli Alfandari za nemačke škole”. Politika Online. Pristupljeno 2020-12-17.
- ^ „Tragična sudbina srpske Ane Frank: Jevrejka Reli jedini je preživeli član svoje porodice u Beogradu”. Telegraf.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-17.
- ^ „ONA JE SRPSKA ANA FRANK: Reli se 3 godine skrivala u špajzu u Dečanskoj ulici u Beogradu! O surovom stradanju svoje porodice pisala je krijući (FOTO)”. kurir.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-17.
- ^ https://www.novosti.rs/c/vesti/reportaze/945542/reli-alfandari-pardo-tel-aviva-91-godini-dobija-nas-pasos-kaze-srbija-danas-mom-srcu
- ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „To je bio samo piknik; Ce n'etait qu'un pique-nique :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 10. 03. 2022. g. Pristupljeno 2020-12-17.
