Repa

repa
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Brassicales
Porodica:	Brassicaceae
Rod:	Brassica
Binomno ime
	Brassica rapa; L. 1753.
Sinonimi
	B. campestris L.

Repa (Brassica rapa) je dvogodišnja (ponekad jednogodišnja) zeljasta biljka iz familije kupusa (Brassicaceae). Nastala je u planinskim predelima oko Mediterana (oromediteran), odakle se brzo proširila u areal svog prirodnog rasprostranjenja — čitavu Evropu. Usled gajenja repa proširena na sve kontinente (najranije u Aziju). Repa se gaji kao industrijska i prehrambena biljka — za dobijanje ulja, za ishranu domaćih životinja i ljudi.

Opis biljke

Repa ima stablo visine do 2 m, najčešće granato. Koren joj je repasto zadebljao ili tanko vretenast^[1]. Donji listovi su sa lisnim drškama i perasto deljeni, dok su srednji listovi stabla sedeći i nedeljeni. Cvetovi su žute boje, u zbijenoj grozdastoj cvasti.

Poreklo

Postoje dokazi koji ukazuju na pripitomljavanje repe pre 15 veka p. n. e. u Indiji (Indija). Repa je bila poznata biljka kako Grcima (Stara Grčka, a posle i helenističke kraljevine), tako i Rimljanima (Rimska republika), što dodatno podržava hipotezu da je repa pripitomljena pre nastanka rimsko-grčke civilizacije. Sapfa, starogrčka pesnikinja iz sedmog veka p. n. e., nazivala je jednu od svojih ljubavnica Gongýla „repa”. Zoharije i Hopf pribeležavaju, „skoro i da ne postoje arheološki podaci”. Divlje forme rena i njegovih rođaka senf i rotkvica se mogu naći svuda po zapadnoj Aziji i Evropi, što nagoveštava da se pripitomljavanje dogodilo u tom predelu. Ali Zoharije i Hopf ѕaključuju, „Nagoveštaji o poreklu ovih biljaka se nužno oslanjaju na lingvistička zapažanja”.

Gajene sorte

Postoji sedam opisanih varijeteta repe koji su nastali domestifikacijom^[2]:

B. r. var. campestris
B. r. var. chinensis — kineski kupus
B. r. var. japonica
B. r. var. narinosa
B. r. var. parachinensis
B. r. var. pekinensis — kineski kupus, napa
B. r. var. rapa — repa, repica, rapini

Galerija gajenih sorti

Repa
Kineski kupus

Reference

^ Nikolić V. 1972. Rod Brassica L. U: Flora SR Srbije III (urednik Josifović M).
^ Rakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. ISBN 978-3-540-20264-6.

[flora-1] Nikolić V. 1972. Rod Brassica L. U: Flora SR Srbije III (urednik Josifović M).

[2] Rakow G. 2004. Species Origin and Economic Importance of Brassica. In: Pua EC, Douglas CJ. (eds) Springer. ISBN 978-3-540-20264-6.

[1]

[2]