Restoran Vinogradi

Restoran „Vinogradi” je ugostiteljski objekat na Aginom brdu u Grockoj, i za mnoge jedan od simbola posleratnog prosperiteta Grocke i stare Jugoslavije. Legendarni nacionalni restoran u Grockoj bio je tek jedan u nizu Metropolovih ugostiteljskih objekata, a svojim radom i gostima obeležio je zlatno doba iz koga za „voćnu opštinu” potiče laskavi nadimak „Mala Kalifonija”, dok po njemu meštani i nadalje čitav kraj nazivaju „Metropol”. U 21. veku je vaskrsao u moderno zdanje sa pečatom nekadašnje tradicije. ^[1]

Istorijat

Restoran u Grockoj je u staroj Jugoslaviji bio stecište elite i stranih delegacija, i nadaleko poznat po odličnoj kuhinji, prelepim panoramama i vinogradima kojima je bio okružen. Udaljen od centra Grocke i zaštićene ambijentalne celine „Gročanska čaršija” 500m, od beogradskog jezgra 25km, raspolagao je nezaboravnim vidikovcem čiji pogled obuhvata panorame Dunava sa tri rečne ade, konture Avale, Smedereva i Pančeva, obrise Vršačkog brega i dalekih rumunskih Karpata...

Kako istražuje Zorica Atić, hroničar Grocke, Narodni odbor je 1960. godine na Aginom brdu u Grockoj otkupio tri hektara voćnjaka, vinograda i njiva sa vinogradarskom kućom i pomoćnim objektima, u želji da pokrene razvoj turizma, ali i da za Josipa Broza Tita obezbedi osobeno mesto za elitne goste. Kažu da je odabiru zemljišta kumovao naučnik Pavle Savić, upravnik Instituta za nuklearne nauke u Vinči, koji je na lokaciji utvrdio postojanje magnetnog polja izuzetno blagotvornog za zdravlje, što su karakteristike kakve su bile potrebne najzahtevnijem gostu - maršalu Titu.

Zemljište je potom prepušteno nacionalnom ugostiteljskom preduzeću „Metropol” sa vizionarskom idejom da Grocka na atraktivnoj lokaciji dobije ekskluzivni restoran i privuče brojne posetioce. Preduzeće postaje trajni korisnik i ulaže u gradnju restorana, uređenje okolnog prostora, prilaznu stazu, parking i zasade vinograda po kojima je restoran i dobio ime. Postojeći vinogradarski objekat je rekonstruisan, proširen i prilagođen novoj nameni, a kasnije je u nekoliko navrata i dograđivan. Restoran „Vinogradi” je ubrzo postao protokolarno mesto stare Jugoslavije za doček najelitnijih gostiju. Upravljanje nacionalnim restoranom „Vinogradi” ostalo je u sklopu lanca hotela-restorana Metropol sve do 90-tih godina 20. veka.

U samom restoranu je radio enolog, čitav prostor je bio bogato opremljen detaljima iz narodne radinosti i tradicije, ukrašen narodnim nošnjama i starinskim oružjem, a u objektu je postojala i vinska karta sa osobinama svakog vina, godinom berbe, jačinom, vrstom grožđa. Goste su na ulazu dočekivali stihovima narodne poezije prevedene na nekoliko jezika.

Impresivna je bila i lista gostiju. Kroz „Vinograde” je prodefilovalo na hiljade državnika, diplomata, političara, ambasadora, umetnika, privrednika, stranih zvaničnika i zvanica. Do restorana u Grockoj su zvanice i posetioci neretko dolazile i rekom – privatnim jahtama i izletničkim brodićima, a čuvene su i Titove posete jahtom „Šumadinka”. Tito je čitavih sedamnaest puta u zvaničnim posetama dolazio u Vinograde. Naravno, ne sam - dovodio je u Grocku svoje goste i inostrane delegacije.

Počev od Tita, čuvenih svetskih glumaca poput Sofije Loren, političara kao što je Henri Kisindžer, državnika i šefova država Evropske zajednice i zemalja Nesvrstanih, restoran su posetili i poznati astronaut Nil Armstrong koji je kročio i na Mesec, a ne samo u Grocku, ali i svetske muzičke zvezde poput džez muzičara Luja Armstronga. Njegov hit What a wonderfull world može se u potpunosti odnositi i na nostalgičnu predstavu o Grockoj iz tog vremena.^[2]

Brojni su i raznovrsni bili posetioci, pa se i mnoge priče i anegdote vezuju za ovaj restoran u carstvu gročanskih vinograda, nedaleko od prestonice.

Bio je to, bez dileme, veoma lep i luksuzan restoran, i kao takav poznat i priznat.

U restoranu „Vinogradi” snimani su i filmovi, a restoranske goste i visoke zvaničnike nekada su redovno zabavljali čuveni narodni pevači kao što je Predrag Gojković Cune, Predrag Živković Tozovac, tamburaši i starogradska muzika, folklorni ansambli i plesne grupe.

Krajem 80-tih počeo je sunovrat restorana i razvlačenje njegove imovine. Ipak, Metropol sve do 1995. godine kako-tako obavlja svoju osnovnu delatnost i restoran radi, a zatim se sve do 1999. „Vinogradi” izdaju privatnim ugostiteljima, da bi postepeno prestao s radom i opusteo. Kažu da su tada na videlo izašle i neke tajne koje je restoran krio. U njemu su nađeni generatori za proizvodnju struje, bazeni za pijaću vodu, skriveni bunar ispod stepenica nepoznate namene, a na tavanu je pronađena gluva soba u kojoj su, pretpostavlja se, prisluškivani i snimani razgovori koji su se vodili u restoranu.

Vremenom je iz restorana od inventara odneto sve što je bilo moguće izneti, a ostatak je demoliran, lomljen, paljen. Dobro pamte Gročani kako su „Vinogradi”, nekadašnji ponos Grocke, nedugo posle romantičnog sastajališta postali mesto za okupljanje narkomana i beskućnika. Početkom 21. veka na mestu obližnjeg vinograda nikao je korov i divlja deponija, a od nacionalnog restorana je ostala samo ruina i ime. Od vinograda nije bilo ni pomena, sve je zaraslo kao da ih nikada nije ni bilo.

Oko 2000. godine je lokacija po prvi put prodata, da bi do 2008. godine menjala vlasnike, bez vidljivih ulaganja i promene u svom statusu. Mnogi su se interesovali da otkupe ostatke „Vinograda” sa pripadajućim zemljištem. Pominjala su se i poznata imena iz sveta sporta, a najviše se najavljivala mogućnost da se zemljište parceliše i rasproda. Uprkos svemu, Vinogradi 2008. godine otpočinju svoje novo poglavlje nakon što su u potpuno ruiniranom stanju po peti put otkupljeni.

Sadašnji restoran

Novi vlasnik je nakon geodetskih ispitivanja odlučio da sruši staru zgradu, odnosno ono što je od nje preostalo, i podigne novu - sa idejom da Vinogradima vrati stari značaj. „Vinogradi” ponovno beleže vrh Grocke, i pogledom kao nekad pokrivaju Dunav, Banat, Avalu i Smederevo, a nekada čuveni restoran je, nakon višegodišnje pauze, ponovo otvoren 2018. godine.

Novi objekat sa prethodnim ima samo donekle sličnosti u izgledu, ali u potpunosti kada je reč o koncepciji prostora i namene. Kao i ranije, u duhu je tradicionalne arhitekture i u skladu sa pejzažom. Ispoštovana je konfiguracija terena i lepota panorame, obnovljena je terasa s pogledom, a zadržana je i namena restorana bez hotelskog smeštaja. Zdanje se sastoji od vinskog podruma, restoranske sale sa terasom okrenutom Dunavu i konferencijske sale na spratu sa daškom konaka knjeginje Ljubice. Okružuju ga dva hektara zrakasto raspoređenih vinograda, parking, prilazne staze, uređene zelene površine dekorisane domaćim i lekovitim biljem poput bršljana, ruzmarina, lavande, tradicionalnog cveća i mini-vrtova. Danas se kraj restorana na sunčanim padinama koje se spuštaju ka reci ponovo zelene vinogradi.^[3]

Novi restoran „Vinogradi” ima potencijal kapitalne investicije koja može označiti i početak novog zlatnog doba Grocke. Baš kao nekada u doba stare Jugoslavije, ugostiteljski objekat ovih karakteristika i kvaliteta može da pokrene destinacijski razvoj Grocke koja je turistički i prirodni dragulj - sa ogromnim i raznovrsnim potencijalima, odavno na mapi svetske kulturne baštine.