Pređi na sadržaj

Refrakcione anomalije oka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Refrakcione anomalije oka
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostoftalmologija
MKB-10H52.0
MKB-9-CM367.0

Refrakcione anomalije oka ili odstupanja od optičke jačine normalnog oka u mirovanju, najčešći su uzroci slabog vida, koji se po pravilu mogu ispraviti i nakon toga omogućiti jasan vid u svakom trenutku i na svim udaljenostima.[1]

Refrakcija

[uredi | uredi izvor]
Lekar koristi probni okvir i probna sočiva za merenje refrakcije očiju.

Refrakcija je optička jačina normalnog oka u mirovanju, kod koga se zrak svetlosti koji u oko dolaze iz daljine prvo mora „prelomiti“ na takav način da dospe na tačno određeno prodručje mrežnjače (retine) oka. Sva odstupanja od fiziološke refrakcije, poput kratkovidnosti, dalekovidnosti i astigmatizma, označavaju se kao refrakcione anomalije oka.[2]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Broj ljudi na globalnom nivou sa refrakcionim greškama koje nisu ispravljene procenjuje se na 660 miliona (10 na 100 ljudi) u 2013. godini.[2]

Refrakcione anomalije na globalnom nivou na 100.000 ljudi u 2004.[3]
   Nema podataka
  Manje od 100
  100-170
  170-240
  240-310
  310-380
  380-450
  450-520
  520-590
  590-660
  660-730
  730-800
  Više od 800

Refrakcione anomalije su prvi uobičajeni uzrok oštećenja vida i drugi najčešći uzrok gubitka vida,[4] koji je u stalnom povećanju od 8% od 1990. do 2019. godine.[4]

Broj ljudi širom sveta sa značajnim refrakcionim greškama procenjen je na jednu do dve milijarde.[1] Stope variraju između regiona sveta (oko 25% Evropljana i 80% Azijaca pogođeno je ovom anomalijom).[1]

Kratkovidost je jedan od najčešćih poremećaja oka.[5] Stope među odraslima su između 15-49% dok su stope među decom između 1,2-42%.[6]

Dalekovidost češće pogađa malu decu, čije oči tek treba da formiraju punu dužinu, i starije osobe koje su izgubile sposobnost da kompenzuju ovaj poremečaj.[7]

Prezbiopija pogađa većinu ljudi starijih od 35 godina, a skoro 100% ljude u dobi od 55-65 godina.[8]

Neispravljena greška refrakcije je odgovorna za oštećenje vida i invaliditet kod mnogih ljudi širom sveta.[2] To je jedan od najčešćih uzroka gubitka vida zajedno sa kataraktom, makularnom degeneracijom i nedostatkom vitamina A.[9]

Faktori rizika

[uredi | uredi izvor]

Genetika

[uredi | uredi izvor]

Fundus osobe sa pigmentozom retinitisa, rana faza.

Postoje dokazi koji ukazuju na genetsku sklonost ka refrakcionoj anomaliji. Pojedinci koji imaju roditelje sa određenim refrakcionim anomalijama imaju veću verovatnoću da pate od slične refrakcione greške.

Onlajn Mendelijska baza podataka o nasleđivanju kod čoveka (OMIM) navodi 261 genetski poremećaj od kojih je miopija jedan od simptoma.[10] Miopija može biti prisutna kod naslednih poremećaja vezivnog tkiva kao što su:

  • Knoblohov sindrom (OMIM 267750);
  • Marfanov sindrom (OMIM 154700);
  • Stiklerov sindrom (tip 1, OMIM 108300; tip 2, OMIM 604841).[11]

Kratkovidnost je takođe prijavljena kod H-vezanih poremećaja uzrokovanih mutacijama u lokusima uključenim u funkciju fotoreceptora retine (NIKS, RP2, MIP1) kao što su: autozomno recesivno urođeno stacionarno noćno slepilo (CSNB; OMIM 310500); retinitis pigmentosa 2 (RP2; OMIM 312600); Bornholmova očna bolest (OMIM 310460).

Mnogi geni koji su povezani sa greškom refrakcije grupisani su u uobičajene biološke mreže uključene u rast vezivnog tkiva i organizaciju ekstracelularnog matriksa.[traži se izvor] Iako je veliki broj hromozomskih lokalizacija povezan sa miopijom (MIP1-MIP17), identifikovano je nekoliko specifičnih gena.

Sredina

[uredi | uredi izvor]
Refrakcione anomalije

U studijama genetskih predispozicija refrakcionih anomalija, postoji korelacija između faktora sredine i rizika od razvoja miopije.[12] Miopija je primećena kod osoba sa vizuelno intenzivnim zanimanjima. Takođe je utvrđeno da je čitanje prediktor miopije kod dece. Prijavljeno je da deca sa miopijom provode znatno više vremena čitajući od dece koja nemaju kratkovidnost i koja su više vremena provodila igrajući se na otvorenom. Pored toga, fokusiranje na objekte u blizini tokom dužeg vremenskog perioda – kao što je čitanje, gledanje u bliski ekran ili pisanje – povezano je sa miopijom.[13][14]

Socioekonomski status i viši nivoi obrazovanja takođe su prijavljeni kao faktor rizika za miopiju.[15]

Blefaroptoza takođe može biiti uzrok grešaka u refrakciji.[16]

Vrste refrakcionih anomalija

[uredi | uredi izvor]

Kratkovidnost ili miopija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Kratkovidnost
Dijagram miopije u ljudskom oku

Kad kažemo da neko ima minus (-) dioptriju, mislimo na kratkovidnost ili miopiju, kod koje kratkovidno oko bolje fokusira sliku bliskog predmeta nego dalekog. Jer, usled povećanja oka, slika udaljenog predmeta više ne dopire do mrežnjače pa ona postaje zamućena.

Etiologija

[uredi | uredi izvor]

Kratkovidnost uzrokuju preduge očne jabučice (prednji - zadnji dijametar veći od 24 mm) ili zbog prezakrivljenosti rožnjače.[17]

Podela kratkovidnosti prema etiologiji
Etiologija Karakteristike
Aksijalna (osna) kratkovidost Kod ove kratkovidosti tokom razvoja oka, dolazi do njegovog rasta preko 24 mm, dok rožnjača i očno sočivo svetlosne zrake lome pravilno.
Refrakcijska (prelomna) kratkovidost Kod koje je oko normalne dužine, ali je problem veća zakrivljenost rožnjače ili očnog sočiva, tako da optički aparat oka lomi svetlosne zrake više nego što je potrebno.
Podela kratkovidnosti prema jačini
Etiologija Karakteristike
Niska kratkovidnost -3.00 dioptrije ili manje
Srednja kratkovidnost od -3.00 dioptrije do -6.00 dioptrija
Visoka kratkovidnost do -6.00 dioptrija ili više
Podela kratkovidnosti prema kliničkoj slici
Oblici Karakteristike
Dobroćudna—benigna kratkovidost Ne predstavlja bolest već refrakcionu grešku. Radi se o kratkovidnosti koja počinje u periodu puberteta, tokom školovanja (pa sečesto naziva i školska miopija). Dostiže vrednosti od najviše -6.00 ili -7.00 dijoptrija i sa korekcijom odgovarajućim sočivima postiže se normalna oštrina vida. Na očnom dnu nema patoloških promena. Kako je to najčešće miopija oko osoba sa -3.00 dijoptrije čitavog života efikasno rade bez naočara i korekcija, izuzev potrebe samo za vid na daljinu.
Zloćudna—maligna kratkovidost Za razliku od benigne kratkovidosti maligni oblik je patološko stanje oka. Javlja se u ranom detinjstvu, često je nasledna, razvija se progresivno tokom života (brzinom od od 1,00 do 1,50 dioptrije godišnje) i dostiže vrednosti od -15 do -20 dioptrija ili više. Malignu miopiju karakterišu i promene na očnom dnu.

Dalekovidnost ili hipermetropija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Dalekovidnost
Dijagram dalekovidosti

Obrnut slučaj od kratkovidnost ili miopija je dalekovidnost ili hipermetropija, kod koje je oko dalekovidno „prekratko“ odnosno osa oka je kratka u poređenju sa njegovom refraktivnom moći, pa rožnjača i sočivo ne prelamaju svetlosne zrake dovoljno, kako bi ih usmerile na mrežnjaču već se slika posmatranog objekat stvara iza mrežnjače. Budući da se žarište dalekovidnog oka nalazi iza mrežnjače, slika će biti nejasna. Dalekovidne osobe bolje vide udaljene nego bliske predmete jer, što je

Šematski prikaz normalnog i prezbiopskog sočiva

predmet udaljeniji od oka, žarište je bliže mrežnjaći.

Postoji nekoliko oblika hipermetropija:

  • latentna,
  • manifestna,
  • totalna hipermetropija.
  • prezbiopija, senilna dalekovidost ili staračka hipermetropija kao poseban oblik dalekovidosti.

Hipermetropno oko se mora uvek akomodirati bez obzira na to gde se fiksni objekat nalazi, i zato mnogo više koristi akomodaciju kako bi posmatrani objekat bio bliže.

Kod većine ljudi hiperopije se javlja nakon 40. godine. Razlog za to je smanjenje elastičnost očnog sočiva i smanjena širina akomodacije koju ono zahteva dodatnu korekciju za blizine (adiciju).

Za korekciju hipermetropije koristi se konvergentno ili plus sočivo.

Astigmatizam

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Astigmatizam
Astigmatizam. Ako svetlost tačkastog izvora ulazi u sočivo pod određenim uglom u odnosu na optičku osu, žižna daljina zraka koji leže u tangencijalnoj ravni (ravan koja sadrži i optičku osu i tačkasti objekat čiju sliku posmatramo, označeno ljubičasto) razlikovaće se od žižne daljine zraka koji su normalni na tangencijalnu ravan (transverzalni zraci označeno roze bojom).

Prenošenje i prelamanje svetlosnih zraka je osnovna funkcija rožnjače i zato svako narušavanje njene veličine, i još važnije njene zakrivljenosti (radijusa), reflektuje se na o njenu ulogu u optičkom sistemu oka, odnosno pojavu astigmatizma kao jedne od anomalija oka koju ne možemo ispraviti ni običnim „plus“ niti „minus“ sočivom jer oko nije jednako zakrivljeno u svim meridijanima.[18] Ukoliko bi normalno oko prikazali kao nogometnu loptu, oblik oka sa astigmatizmom više bi odgovarao „ragbi“ lopti. Zato su za ispravljanje astigmatizma umesto klasičnih sočiva potrebna posebna cilindrična sočiva.[19]

Osobe sa astigmatizmom ne vide dobro ni na daljinu ni blizu, a često je prisutna i u kombinaciji sa miopijom ili dalekovidošću.

Simptomi su zamagljen i nejasan vid, deformisana slika ili deformisana slova pri čitanju iz blizine. Pored toga, diferencijacija detalj je drugačiji u horizontalnom i vertikalnom meridijanu, i nešto je bolja u meridijanu koji ima manju refrakcionu grešku.

Kao što je poznato, hipermetropija kod dece je najčešće refrakciona anomalija. Međutim, ovo stanje ne mora biti konačno zbog daljeg rasta i razvoja oka koje postaje emetropično, odnosno zbog prekomernog rasta postaje kratkovidno. Prema tome svaka promena ose oka za 1 mm dovodi do promene prelamanje oka za 3 dioptrije, a promena poluprečnika rožnjače za 1 mm dovodi do promene refrakcije za 6 dioptrija.

Ako je prečnik rožnjače preko 12 mm, govorimo o megalokorneji, dok ako je prečnik smanjen ispod 10 mm, radi se o mikrokorneji. Ravna rožnjača (cornea plana) je ona čiji je radijus manji od onog kod normalnog oka.

Anizometropija

[uredi | uredi izvor]
Vidi još: Ambliopija
Pacijent sa ambliopijom na levom oku

Anizometropija je refrakciona anomalije kod koje se nejednakost refrakcije javlja na oba oka, bez obzira da li je reč o nejednakom stepenu iste ametropije, ili da je refrakcija na svakom oku različita. Kod ove vidne anomalije glavni problem u korekciji je savladavanja anizeikonije (razlike u veličini i obliku slika na mrežnjači oba oka)[20] kod koje zbog poteškoća u kombinovanju slika dolazi do poremećaja binokularnog vida.[21]

Osobe sa anizometropijom manjom od 2,0 dioptrije, za korekciju koriste naočare tako što se za svako oko propisuje odgovarajuća korekcije. Ukoliko je anizometropija veća od 2,0 dioptrije, korekcija anizeikonije i uspostavljanje normalne oštrine vida moguće je isključivo uz pomoć kontaktnih sočiva.[21]

Tarapija

[uredi | uredi izvor]

Lečenje refrakcione anomalije se vrši nakon dijagnoze stanja od strane optometrista, oftalmologa, refrakcionista ili oftalmoloških lekara.[22]

Kako se refrakcione anomalije leče ili upravljaju zavisi od veličine i težine stanja. Oni koji imaju blage refrakcione anomalije mogu odlučiti da ostave stanje neispravljenim, posebno ako je osoba asimptomatska. Za one koji imaju simptome, obično se koriste naočare, kontaktna sočiva, refraktivna hirurgija ili kombinacija više metoda.[23]

Naočare

[uredi | uredi izvor]

Ovo su najefikasniji načini za ispravljanje refrakcione anomalije. Međutim, dostupnost i pristupačnost naočara može predstavljati poteškoću za ljude u mnogim okruženjima sa niskim prihodima u svetu. Naočare takođe predstavljaju izazov za decu kojoj su propisane, zbog njihove sklonosti da ih ne nose onoliko dosledno kako se preporučuje.[24]

Kao što je ranije pomenuto, greške refrakcije nastaju zbog nepravilnog fokusiranja svetlosti u mrežnjači. Naočare rade kao dodatno sočivo oka koje služi za savijanje svetlosti kako bi se fokusiralo na mrežnjaču. U zavisnosti od vrste naočara, one služe mnogim funkcijama.[traži se izvor]

Naočare za čitanje

Ovo su opšte naočare bez recepta koje se mogu nositi radi lakšeg čitanja, posebno kod oštećenog vida zbog starenja koji se naziva prezbiopija.

Sočiva na recept sa jednom anomalijom

Ova sočiva mogu ispraviti samo jedan oblik oštećenog vida, bilo da se radi o dalekovidosti ili kratkovidosti.

Multifokalna sočiva

Multifokalna sočiva mogu da isprave oštećen vid u više fokusa, na primer: na blizinu i na daljinu. Ovo je posebno korisno za pacijente sa presbiobijom.[25]

Kontaktna sočiva

[uredi | uredi izvor]

Alternativno, mnogi ljudi odlučuju da nose kontaktna sočiva. Jedan oblik su tvrda kontaktna sočiva, koja mogu iskriviti oblik rožnjače do željenog oblika. Drugi oblik su, meka kontaktna sočiva, napravljena od silikona ili hidrogela.

U zavisnosti od trajanja za koje su dizajnirane, kontaktna sočiva se mogu nositi svakodnevno ili se mogu nositi tokom dužeg vremenskog perioda, na primer nedeljama.[22]

Postoje brojne komplikacije povezane sa kontaktnim sočivima koja se koriste svakodnevno.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Denniston, Alastair K. O.; Murray, Philip I. (2018). Oxford Handbook of Ophthalmology (4th izd.). Oxford: Oxford University Press. str. 926. ISBN 9780198816751. 
  2. ^ a b v „"Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013".”. Lancet. 386 (9995): 743—800. 22. 9. 2015. 
  3. ^ „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization. 2009. Arhivirano iz originala 11. 11. 2009. g. Pristupljeno 11. 11. 2009. 
  4. ^ a b Hashemi, Hassan; Fotouhi, Akbar; Yekta, Abbasali; Pakzad, Reza; Ostadimoghaddam, Hadi; Khabazkhoob, Mehdi (27. 09. 2017). „Global and regional estimates of prevalence of refractive errors: Systematic review and meta-analysis”. Journal of Current Ophthalmology. 30 (1): 3—22. 
  5. ^ Foster, PJ; Jiang, Y (februar 2014). „Epidemiology of myopia”. Eye. 28 (2): 202—8. doi:10.1038/eye.2013.280. .
  6. ^ Pan, Chen-Wei; Ramamurthy, Dharani; Saw, Seang-Mei (2012). „Worldwide prevalence and risk factors for myopia”. Ophthalmic & Physiological Optics. 32 (1): 3—16. PMID 22150586. doi:10.1111/j.1475-1313.2011.00884.x. 
  7. ^ Castagno, VD; Fassa, AG; Carret, ML; Vilela, MA; Meucci, RD (23 December 2014). "Hyperopia: a meta-analysis of prevalence and a review of associated factors among school-aged children". BMC Ophthalmology. 14: 163
  8. ^ „Refractive Errors | National Eye Institute”. www.nei.nih.gov. Pristupljeno 2022-10-05. 
  9. ^ Pan, CW; Dirani, M; Cheng, CY; Wong, TY; Saw, SM (mart 2015). „The age-specific prevalence of myopia in Asia: a meta-analysis”. Optometry and Vision Science. 92 (3): 258—66. PMID 25611765. doi:10.1097/OPX.0000000000000516. .
  10. ^ Wojciechowski, Robert (april 2011). „Nature and Nurture: the complex genetics of myopia and refractive error”. Clinical Genetics. 79 (4): 301—320. PMC 3058260 Slobodan pristup. PMID 21155761. doi:10.1111/j.1399-0004.2010.01592.x. 
  11. ^ Wojcienchowski, Robert (april 2011). „Nature and Nurture: the complex genetics of myopia and refractive error”. Clinical Genetics. 79 (4): 301—320. PMC 3058260 Slobodan pristup. PMID 21155761. doi:10.1111/j.1399-0004.2010.01592.x. 
  12. ^ Barnes, Katherine (februar 2013). „Genome-wide meta-analyses of multiancestry cohorts identify multiple new susceptibility loci for refractive error and myopia”. Clinical Genetics. 45 (3): 314—8. PMC 3740568 Slobodan pristup. PMID 23396134. doi:10.1111/j.1399-0004.2010.01592.x. 
  13. ^ Huang, Hsiu-Mei; Chang, Dolly Shuo-Teh; Wu, Pei-Chang (2015-10-20). Jhanji, Vishal, ur. „The Association between Near Work Activities and Myopia in Children—A Systematic Review and Meta-Analysis”. PLOS ONE (na jeziku: engleski). 10 (10): e0140419. Bibcode:2015PLoSO..1040419H. ISSN 1932-6203. PMC 4618477 Slobodan pristup. PMID 26485393. doi:10.1371/journal.pone.0140419 Slobodan pristup. 
  14. ^ Dutheil, Frédéric; Oueslati, Tharwa; Delamarre, Louis; Castanon, Joris; Maurin, Caroline; Chiambaretta, Frédéric; Baker, Julien S.; Ugbolue, Ukadike C.; Zak, Marek; Lakbar, Ines; Pereira, Bruno; Navel, Valentin (2023-01-03). „Myopia and Near Work: A Systematic Review and Meta-Analysis”. International Journal of Environmental Research and Public Health (na jeziku: engleski). 20 (1): 875. ISSN 1660-4601. PMC 9820324 Slobodan pristup. PMID 36613196. doi:10.3390/ijerph20010875 Slobodan pristup. 
  15. ^ Foster, P J; Jiang, Y (februar 2014). „Epidemiology of myopia”. Eye (na jeziku: engleski). 28 (2): 202—208. ISSN 0950-222X. PMC 3930282 Slobodan pristup. PMID 24406412. doi:10.1038/eye.2013.280 Slobodan pristup. 
  16. ^ Owji, N; Khalili, MR; Bazrafkan, H; Heydari, M (septembar 2022). „Long-term outcome of refractive errors in patients with congenital blepharoptosis who have undergone ptosis surgery.”. Clinical & Experimental Optometry. 105 (7): 715—720. PMID 34538220. S2CID 237573319. doi:10.1080/08164622.2021.1973344. 
  17. ^ Kanski J., Clinical Ophthalmology: A Systematic Approach: Expert Consult, 7th edition, 2011, str. 178.
  18. ^ „astigmatism | Etymology, origin and meaning of astigmatism by etymonline”. www.etymonline.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-05. 
  19. ^ Schweizer H., Gut I., skripta iz predmeta Kontaktna sočiva 1 za studente Optometrije, PMF Univerzitet Novi Sad, Departman za fiziku, 2009
  20. ^ „Anizeikonija • LekarInfo” (na jeziku: srpski). 2014-08-26. Pristupljeno 2022-10-05. 
  21. ^ a b Biga S., Blagojević M., Cvetković D., Parunović A, Oftalmologija, Medicinska knjiga, Beograd, 1992, str. 307.
  22. ^ a b Cochrane, G. M.; Du Toit, R.; Le Mesurier, R. T. (2010-04-12). „Management of refractive errors”. BMJ (na jeziku: engleski). 340 (apr12 1): c1711—c1711. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.c1711. 
  23. ^ „Eye Anatomy: Parts of the Eye and How We See”. American Academy of Ophthalmology (na jeziku: engleski). 2023-04-29. Pristupljeno 2024-06-23. 
  24. ^ Wedner, S; Masanja, H; Bowman, R; Todd, J; Bowman, R; Gilbert, C (2008-01-01). „Two strategies for correcting refractive errors in school students in Tanzania: randomised comparison, with implications for screening programmes”. British Journal of Ophthalmology (na jeziku: engleski). 92 (1): 19—24. ISSN 0007-1161. doi:10.1136/bjo.2007.119198. 
  25. ^ „Eyeglasses for Refractive Errors | National Eye Institute”. www.nei.nih.gov. Pristupljeno 2024-06-23. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рефракционе_аномалије_ока&oldid=28654674”