Ričard van de Rit Vuli

Ričard van de Rit Vuli
Lični podaci
Datum rođenja	(1906-04-24)24. april 1906.
Mesto rođenja	Vejmut, Engleska
Datum smrti	24. decembar 1986.(1986-12-24) (80 god.)
Mesto smrti	Samerset Vest, Južna Afrika
Obrazovanje	Univerzitet u Kembridžu, Univerzitet u Kejptaunu
Naučni rad
Polje	astronomija
Poznat po	poziciji Kraljevskog astronoma

Ser Ričard van de Rit Vuli (engl. Sir Richard van der Riet Woolley, 24. april 1906 - 24. decembar 1986) bio je engleski astronom koji je postao Kraljevski astronom. Devojačko prezime njegove majke je bilo Van de Rit.

Biografija

Vuli je rođen u Vejmutu u Dorsetu i pohađao je Olholouz koledž u Honitonu oko 18 meseci, ali se preselio sa porodicom u Južnu Afriku nakon što su se oni penzionisali. Tamo je pohađao, a kasnije i diplomirao na Univerzitetu u Kejpptaunu. Vuli se zatim vratio u Veliku Britaniju na Univerzitet u Kembridžu. Nakon dve godine rada pri opservatoriji Maunt Vilson, ponovo se vratio u Englesku 1931. godine.

U periodu od 1937. do 1939. godine je bio stariji asistent posmatrač i Džon Kuč Adams astronom pri opservatoriji u Kembridžu (1949).

Vuli se specijalizovao na polju solarne astronomije, te je 1939. godine postavljen za direktora Manut Stromlo opservatorije, solarne opservatorije u Kanberi u Australiji. Kasnije se vratio u Veliku Britaniju da bi dobio poziciju kao Kraljevski astronom u periodu od 1956. do 1971. godine.

Vuli je izabran za člana Kraljevskog društva 1953. godine, a 1971. godine je dobio Zlatnu medalju Kraljevskog astronomskog društva. U periodu od 1972. do 1976. godine je bio direktor nove Južnoafričke astronomske opservatorije. Penzionisao se krajem devedesetih godina 20. veka, te je većinu svoje penzije proveo u Južnoj Africi.

Vuliju je uručen orden Britanske Imperije 1953. godine, a postao je i vitez 1963. godine.

Zahvalnice

Vuli je poznat po svojoj sumnji u praktičnost letenja svemirom, idejom koju je delio sa svojim kolegom ser Haroldom Spenserom Džounsom, njegovim prethodnikom na poziciji Kraljevskog astronoma. Godine 1936. je u prikazu knjige autora Klejtora po imenu Rakete kroz svemir, Vuli je napisao:

"Cela procedura [ispaljivanja raketa u svemir]...donosi poteškoće tako fundamentalne prirode, da smo mi primorani da odbacimo ideju kao potpuno nepraktičnu, uprkos autorovom konstantnom pokušaju da ukloni sve predrasude i da pobije tu takoreći nemogućnost letenja koje je iznad vazduha pre nego što je to uopšte i postignuto"

Tokom svog rada kao Kraljevski astronom, ponovio je svoje dugogodišnje viđenje da je "putovanje svemirom koještarija". Pri razgovoru sa časopisom Tajm 1956. godine Vuli je rekao:

"To je potpuna koještarija. Ne verujem da će iko ikada uložiti dovoljno novca da bi uradio tako nešto... Koje dobro bi nam to donelo? Kada bismo potrošili istu sumu novca na pripremanje prvoklasne astronomske opreme, naučili bismo toliko više stvari o univerzumu... Sve je to potpuna koještarija."

Vulijevo protestovanje se dogodilo samo godinu dana pre lansiranja Sputnika, pet godina pre lansiranja Apolo programa, i trinaest godina pre prvog sletanja na Mesec.

Godine 1995. su u pismu časopisu Novi naučnik, Dž. A. Teri i Džon Radž istakli da je ovaj citat koji se pririsuje Vuliju pogrešno navedena njegova izjava (kako su oni čuli), koja je glasila "Svi ovi silni razgovori o putovanju svemirom su potpuna koještarija, stvarno.". Vuli je zatim nastavio: "Koštalo bi koliko i jedan veliki rat samo da se jedan jedini čovek pošalje na Mesec." Teri i Tadž naglašavaju da je Vulijevo predviđanje ispalo sasvim tačno, te da je brisanje tih prvih par reči Vulijeve izjave od strane novinskih urednika bilo prosto reakcija na činjenicu da je Vuli kritikovao baš njihove članke koji su se u većini slučajeva bavili baš ovom temom. "Bilo ko", kažu Teri i Radž, "ko je video te članke o putovanju svemirom i neizbežnoj kolonizaciji Meseca i planeta koji su pisani te 1956. godine, sa naučnofantastičnim ilustacijama, bi automatski bio svestan poente koju je novi Kraljevski astronom želeo da dokaže.".