Pređi na sadržaj

Robert E. Park

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Robert E. Park
Lični podaci
Datum rođenja(1864-02-14)14. februar 1864.
Mesto rođenjaHarvivil Luzern, Pensilvanija, SAD
Datum smrti7. februar 1944.(1944-02-07) (79 god.)
Mesto smrtiNešvil (Tenesi), SAD
DržavljanstvoSAD
ObrazovanjeHarvard Univerzitet Univerzitet u MičigenuUniverzitet Harvard, Univerzitet Mičigena

Robert Ezra Park (engl. Robert E. Park; 14. februar 1864—7. februar 1944) bio je američki urbani sociolog koji se smatra jednim od najuticajnijih ličnosti u ranoj američkoj sociologiji. Od 1905-1914 Park je radio sa Bukerom T. Vašingtonom na Univerzitet Taskigiu. Posle Taskigi Univerziteta, predavao je na Univerzitetu u Čikagu, od 1914-1933, jer je odigrao vodeću ulogu u razvoju Čikaške Škole sociologije.[1] Park je poznat po svom radu iz humane ekologije, rasnih odnosa, migracije, asimilacije, društvenih pokreta i društvene dezorganizacije.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Park je rođen u Harvivilu, Luzern, Pensilvanija 14. februara 1864. Odrastao je u Red Vingu, Minesota. Park je pohađao Univerzitet u Mičigenu pod mentorstvom Džona Djuija. Djui je predstavio Parka, Frenklinu Fordu, novinaru, koji je pomogao u oblikovanju Parkove karijere u narednim godinama.

Sociologija
Teorije
Metodi
Podoblasti
Indeks

Nakon što je diplomirao 1887. Parkova zabrinutost za socijalna pitanja, posebno pitanja u vezi sa gradskim rasama, navela su ga da postane novinar. Frenklin Ford i Park su dobili ideju da pokrenu novine Tot Njuz (Misaone Novosti), koje je trebalo da beleže mišljenje javnosti na sličan način kao što poslovna dokumentacija beleži promene na berzi. Ova ideja se nikada nije ostvarila, ali Park je nastavio svoju karijeru kao novinar. Od 1887-1898, Park je radio kao novinar u Detroitu, Denveru, Njujorku, Čikagu, Mineapolisu.[2] Njegov susret sa novinarstvom uticao je na njegov kasniji rad iz sociologije.

Zimel.
Georg Zimel.

Nakon što je radio kao novinar u raznim američkim gradovima od 1887-1898, studirao je psihologiju i filozofiju u isto vreme kad i još jedan istaknuti pragmatični filozof - Vilijam Džejms. Park je magistrirao na Harvardu 1899. Nakon što je diplomirao, otišao je u Nemačku da studira na Univerzitetu Fridrih Vilhem. Studirao je filozofiju i sociologiju 1899. i 1900. sa Georgom Zimelom u Berlinu, proveo jedan semestar u Strazburu (1900), doktorirao filozofiju 1903. u Hajdelbergu kod Vilhema Vindelbanda (1848-1915) i Alfreda Hetnera (1859-1941) sa disertacijom pod nazivom Mase und publikum. Ajne metodologiše und sociololiše Unterzuhung (Masa i Javnost: Metodološka i sociološka studija). On se vratio u Sjedinjene Američke Države 1903, ubrzo postaje docent na filozofiji na Harvardu 1904. i 1905. godine.[3]

Park je predavao na Harvardu, dok ga Buker T. Vašington nije pozvao na Taskigi institut da radi na rasnim pitanjima u južnoj Americi. Park je bio publicista za Taskigi Institut, a kasnije je postao direktor za odnose sa javnošću. Tokom narednih sedam godina, Park je radio za Vašingtona radeći istraživanja na terenu i pohađajući kurs. 1910. Park je otputovao u Evropu da uporedi Američko siromaštvo sa Evropskim siromaštvom. Ubrzo nakon putovanja, Vašington, je uz pomoć Parka, objavio Najudaljeniji čovek 1913.[3]

Nakon Taskigi-a, Park se pridružio odeljenju za sociologiju na univerzitetu u Čikagu 1914., prvo kao predavač (1914—1923), zatim kao redovni prfesor sociologije do odlaska u penziju 1933.[2] Tokom vremena na Unverzitetu u Čikagu, nastavio je da studira i predaje humanu ekologiju i rasne odnose. Nakon napuštanja Univerziteta u Čikagu, Park se preselio u Nešvilu. Predavao je na Univerzitet Fisku do svoje smrti 1944., u sedamdeset devetoj godini.[2]

Tokom svog života Park je postao poznata figura kako unutar tako i van akademskog sveta. Nekoliko puta od 1925. bio je predsednik Američkog sociološkog udruženja i Čikaške Urbane Lige, i bio je član Veća za Istraživanje Društvenih Nauka.

Posao[uredi | uredi izvor]

Tokom Parkovog vremena na Univerzitetu u Čikagu, njegovo odeljenje za sociologiju je počelo da koristi grad koji ga je okruživao, kao neku vrstu laboratorije za istraživanje. Njegov rad, zajedno sa radom njegovih kolega iz Čikaga, kao što je Ernest Bardžes, Homer Hojt, Luis Virt, se razvio u princip Urbana sociologija koja je postala poznata kao Čikaška škola.[2]

"Moj doprinos sociologiji, dakle, nije bio, nešto što sam nameravao, nešto na šta bi moja prvobitna interesovanja ukazivala, već to što je trebalo da napravim sistematsko istraživanje socijalnog rada u kom sam se pronašao. Problemi koji su me interesovali su uvek bili teoretski pre nego praktični. Najviše sam istraživao tri polja: kolektivno ponašanje, humanu ekologiju i rasne odnose.[2]

Urbana ekologija[uredi | uredi izvor]

Park je stvorio termin humana ekologija, koji je pozajmljivao koncepte simbioze, invazije,sukcesije, dominacije, krive rasta, superordinacije, i subordinacije iz prirodne ekologije.[4] Bogardus je procenio da je opštepoznato da je Park otac humane ekologije. "Ne samo da je skovao ime već je i razradio šablone, ponudio najraniju izložbu ekoloških koncepata, definisao velike ekološke procese, stimulisao studente da obrađuju polja istraživanja u ekologiji više nego većina ostalih sociologa zajedno.[5]

Dok je bio na Univerzitetu u Čikagu, Park je nastavio da jača svoju teoriju humane ekologije i zajedno sa Ernestom V. Bardžesom razvio program urbanog istraživanja u odeljenju sociologije.[3] Takođe su razvili teoriju urbane ekologije, koja se prvi put pojavila u njegovoj knjizi Introduction to the Science of Sociology (Uvod u sociologiju 1922). Koristeći Čikago kao primer, oni su predložili da su gradovi okruženja kao ona u prirodi. Park i Bardžes su sugerisali da su gradovima vladale mnoge slične sile Darvinove evolucije koja se događa u ekosistemu. Osećali su su da je najznačajnija sila konkurencija takmičenja. Konkurenciju su stvorile grupe koje su se borile za gradske resurse, kao što je zemlja, koja je dovela do podele gradskog prostora na ekološke niše. U okviru ovih niša ljudi su delili slične društvene karakteristike, jer su bili pod istim ekološkim pritiskom.[6]

Univerzitet u Čikagu

Konkurencija za zemlju i resurse u gradovima je vremenom dovela do deljenja gradskog prostora na zone, gde su poželjnije zone nametale viši zakup. Kako stanovnici grada postaju bogatiji, tako se sele van centra grada. Park i Bardžes su ovo nazvali sukcesijom, terminom koji se takođe koristi u ekologiji biljaka. Predviđali su da će se u gradovima formirati pet koncentričnih krugova sa oblastima socijalnog i fizičkog pogoršanja, koncentrovanih u centru i uspešnim oblastima u predgrađu. Ovaj model je poznat kao teorija koncentričnih zona i prvi put je objavljena u Grad 1925.[6]

Rasni odnosi[uredi | uredi izvor]

Robert E. Park je proveo dosta vremena proučavajući rasne odnose sa Bukerom T. Vašingtonom na Univerzitetu u Čikagu.[1] E. C. Hjuges je rekao, Park je doprineo više ideja za analizu rasnih odnosa i kulturnih ideja, više nego bilo koji drugi moderni sociolog.[5]

Park je blisko radio sa Bukerom T. Vašingtonom i Taskigi Institutom od 1907-1914. Dok je radio pod Vašingtonom njegovo primarno interesovanje je bio sistem koji se razvio za definisanje Crno-Belih odnosa na jugu. Park je rekao da je naučio više o ljudskoj prirodi i društvu dok je bio na jugu. On kaže, Ovih sedam godina su za mene bile neka vrsta produženog stažiranja tokom kog sam dobio kliničko znanje o prvoklasnim društvenim problemima...[od Vašingtona] sam dobio adekvatniji pojam o tome koliko su društvene institucije ukorenjene u ljudsku istoriju i ljudsku prirodu, i koliko je teško ako ne i nemoguće, napraviti fundamentalne promene u njima zakonodavstvom ili bilo kakvom vrstom pravnog lukavstva.

Nakon napuštanja Taskigi Instituta, Park se pridružio Univerzitetu u Čikagu gde je razvio teoriju asimilacije, koja se odnosila na migrante u SAD, poznata kao ciklus rasnih odnosa. Ciklus ima četiri stupnja: kontakt, konflikt, prilagođavanje i asimilaciju. Prvi korak je praćen konkurencijom. Onda posle nekog vremena preovlađuju hijerarhijski odnosi- jedna od prilagođavanja- u kojoj je bila jedna rasa bila dominanta, a druge su dominirale, a na kraju se dešava asimilacija. Park je izjavio da je to ciklus događaja koji je svuda sklon ponavljanju i da takođe može da se vidi u drugim društvenim procesima.[7]

Dela[uredi | uredi izvor]

  • 1903: Masa i javnost. Metodološka i sociološka studija (doktorska disertacija)objavljena u Berlinu: Lak&Grunau, 1904
  • 1912: Najudaljeniji čovek: zapis posmatranja i studije u Evropi sa Bukerom T. Vašingtonom, Njujork: Dabldej
  • 1921: Uvod sociologiju(sa Ernestom Bardžesom) Čikago: Univerzitet U Čikagu
  • 1921: Premeštene osobine starog sveta: Rana sociologije kulture sa Herbertom A Milerom&Kenetom Tompsonom, Njujork: Harper&Braća
  • 1922: Štampa imigranata i njena kontrola Njujork: Harper&Braća
  • 1925: Grad:Predlozi za proučavanje ljudske prirode u urbanoj sredini (sa R. D. Mekenzi)&(Ernest Bardžes) Čikago: Univerzitet u Čikagu
  • 1928: Ljudske migracije i granice čoveka, Američki časopis sociologije 33: 881-893
  • 1932: Univerzitet i zajednica rasa Havaji: Univerzitet u Havajima
  • 1932: Poklonici ruske-gradske zajednice duhovnih hrišćana u Americi, Pauline V. mlađe doktorske disertavije sa uvodom Roberta E. Parka, Čikago: Univerzitet u Čikagu
  • 1937: Kulturni konflikt i granice čoveka u Everet V Stonikvist, Granice čoveka Parkovo uvođenje, Njujork: Čarles Skribnerovi sinovi
  • 1939: Rasni odnosi i rasni problem; definicija i analiza (sa Edgar Tristram Tompsonom) Durham, NC:Duke Univerzitet
  • 1939: Kratak pregled socioloških principa sa Samuel Smitom, Njujork: Barnes%Noble, Inc
  • 1940: Sociološke sutdije sa C V M Hartom i Talkot Parsonsom, u Torontu: Univerzitet u Torontu
  • 1950: Rasa i kultura, Glenkou III: Besplatna štampa. ISBN 978-0-02-923780-9.
  • 1952: Ljudske zajednice: grad i humana ekologija, Glenkou III: Besplatna štampa
  • 1955: Društva, Glenkou III: Besplatna štampa
  • 1967: O društvenoj kontroli i kolektivnom ponašanju, Čikago, Univerzitet u Čikagu. ISBN 978-1-135-54381-5.
  • 1969: Ljudske migracije i granice čoveka u Klasična studija o kulturi u gradovima. Ed. Ričard Senet. Njujork:Apleton-Stoleće-Krofts (1969). str. 131–142
  • 1972: Gužva i javnost i druge studije, Društveno nasleđe
  • 1974: Sabrana dela Roberta Ezre Parka: Knjiga 1, 2&3 Arno štampa. ISBN 978-0-405-05517-1.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v "Robert E. Park (American Sociologist) “,Britannica Encyclopedia.
  2. ^ a b v g d [„Robert E. Park”],American Sociological Association. Retrieved 12 December 2011.
  3. ^ a b v Austin, Duke. "Park, Robert E. (1864–1944)“[mrtva veza]. Encyclopedia of Race, Ethnicity, and Society. Sage.
  4. ^ Gross, M. (2004). „Human Geography and Ecological Sociology: The Unfolding of a Human Ecology, 1890 to 1930--and Beyond”. Social Science History. 28 (4): 575—605. doi:10.1215/01455532-28-4-575. 
  5. ^ a b Deegan, Mary Jo (1990).Jane Addams and the men of the Chicago School.
  6. ^ a b Brown, Nina.,"Robert Park and Ernest Burgess: Urban Ecology Studies, 1925"”.[mrtva veza] Center for Spatially Integrated Social Science.
  7. ^ Desmond, Matthew (2009). Racial Domination, Racial Progress. McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-297051-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Desmond, Matthew (2009). Racial Domination, Racial Progress. McGraw-Hill Education. ISBN 978-0-07-297051-7. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Е._Парк&oldid=27543328”