Pređi na sadržaj

Roda (vazduhoplovna jedrilica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Roda

Opšte
Namena školska jedrilica
Zemlja porekla  Jugoslavija
Proizvođač VTRZ Jastreb

Roda je dvoseda jedrilica za osnovnu obuku mešovite konstrukcije koja se proizvodila u VTRZ Jastreb u Zemunu.

Razvoj

[uredi | uredi izvor]
Inž. Ivan Šoštarić projektant jedrilice Roda

Po završetku Drugog svetskog rata vojni vrh Jugoslovencke armije postavio je zahtev da Jugoslavija u svakom trenutku mora da ima najmanje 3.000 sportskih pilota koji bi se u slučaju rata mogli brzo preobučili za borbene pilote. U tom cilju vršena je velika propaganda i ulaganje u razvoj vazduhoplovnog sporta, prvenstveno jeriličarstva. Međutim, glavni problem bio je spora jedriličarska obuka koja se zasnivala na klizačima i skupim dvosedim i jednosedim jedrilicama.

Uočavajući potrebu za modernizacijom sistema obuke pilota-jedriličara inženjer Ivan Šoštarić je 1951. godine na svoju inicijativu konstruisao dvosedu jedrilicu za početnu obuku - Roda. Njena pojava označila je svojevrsnu revoluciju u odnosu na dotadašnji sistem obuke jer je omogućavala da se za isto vreme broj obučenih pilota utrostruči uz znatno manje troškove letenja.

Zahvaljujući vrlo jednostavnoj konstrukciji proizvođena je u velikim serijama tokom 1951. i 1952. godine, najviše u VTRZ „Jastreb” u Zemunu i predstavlja prvu našu serijski građenu dvosedu jedrilicu.Proizvodila se i u 20. maju u Skoplju, u PPT, u Zagrebu i Novom Sadu. Tokom maja 1954. pojavila se varijanta sa novom kabinom napravljenom od metalnih cevi presvučenih platnom i sa vetrobranom ispred prednjeg pilota. Sa leve strane trupa bila su vrata duž obe kabine. Na ovaj način znatno su poboljšane letne karakteristike jedrilice kao i kvalitet i udobnost obuke.

Iako je šezdesetih godina potisnuta savremenijim dvosedim jedrilicama, ona predstavalja ne samo značajan putokaz u kom pravcu treba da se odvija obuka kako bi se omasovio vazduhoplovni sport, već je i svedočanstvo o naprednom razvoju misli jedriličarske obuke kod nas.

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]
Finesa 1 : 16,5
Performanse
  • minimalna brzina 56,5 km/h
  • maksimalna brzina  km/h
  • minimalno propadanje 1,5 m/s
Dimenzije
  • razmah krila 12,70 m
  • dužina 7,00 m
  • visina m
  • površina krila 16,70 m2
Masa
  • sopstvena  kg
  • poletna 280 kg

Korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Sačuvani primerci

[uredi | uredi izvor]

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu na drugom nivou izložen je jedan primerak vazduhoplovne jedrilice Roda registracije YU-5210, fabričkog broja 24 proizvedene u fabrici "Jastreb".

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  • Sadržaj ovog članka je jednim delom ili u celosti preuzet sa Muzeja vazduhoplovstva Beograd. Nosilac autorskih prava nad materijalom je dao dozvolu da se isti objavi pod slobodnom licencom. Dokaz o tome se nalazi na OTRS sistemu, a broj tiketa sa konkretnom dozvolom je 2009082810052656.