Romi u leskovačkom kraju

Kultura roma

Kada su pre petnaest vekova Romi krenuli iz svoje pradomovine na svoj neizvesni i nepoznati put, koji kod nekih i danas traje, sa sobom su poneli svoje posebnosti, karakteristične samo za njih. Na tom svom "prokletom" putu Romi su se susreli sa mnogo drugih naroda. Sa nekima su živeli zajedno, a od drugih jasno bili izdvojeni. Dolazeći u kontakt sa pojedinim narodima na određenim teritorijama, Romi su poprimili pojedine njihove osobenosti, navike, ponašanja i elemente njihovih kultura. Međutim, i mnogo toga je na različite načine iz kulture Roma prešlo u kulture naroda sa kojima su ili direktno ili indirektno imali kontakte i dodire. Prema tome, romska kultura je veoma obimna i složena, jer potiče iz bogate kulture Indije, a elementi ove kulture nisu načinjeni samo iz riznice indijske kulture već su i hibrid mnogih drugih kultura, civilizacija i prostora. Romska kultura ima sve neophodne konstruktivne elemente i činioce koji predstavljaju organizovanu celinu, odnosno nacionalnu kulturu. Ova kultura pripada indijskoj kulturi ali sa načelima koja nepobitno govore o romskom kulturnom i etničkom poreklu i identiteu. Osnova ove kulture počiva na na jednom prepoznatljivom načinu života, kojem odgovara određen pogled na svet i čoveka.Dok su mnoge kulture nestajale, a druge nastajale kroz razvitak civilizacije, romska kultura je ostala i razvijala se svojim tokom bez obzira na to šta se vremenom dešavali romskom narodu. Zašto? Najjednostavniji odgovor na ovo pitanje sastojao bi se u sledećem: bez obzira na to gde bi se Romi zaustavili ili naseljavali, uvek su činili kompaktnu celinu, jasno omeđenu unutar jedne urbane naseljene sredine. I danas, u svakom gradu ili selu gde je veća koncentracija ovog naroda postoji po jedna ili više njihovih mahala. Na ovaj način oni su očuvali i dalje održavaju svoje specifičnosti, odnosno svoju kulturu. Romska kultura se održala i zahvaljujući arhaičnom i patrijarhalnom životu Roma. Oni su bili nosioci kulture na pojedinim mestima, naročito kada se radilo o materijalnoj kulturi (prerada metala, dobijanje i izrada predmeta od drveta i drugo), a takođe odigrali su značajnu ulogu u prenošenju kulturnih vrednosti pojedinih naroda sa kojima su dolazili u kontakt, te se, prema tome, romska kultura pokazala beoma funkcionalnom. Bez obzira na uticaje koje je pretrpela, romska kultura je sačuvala svoju suštinu. Srž ove kulture ostala je kristalno čista: u njoj sreća, ljubav i sloboda zauzimaju centralno mesto. Pošto romski narod dugo nije imao svoju pisanu kulturu, ona se prnosila usmeno, s kolena na koleno, i zahvaljujući tome sačuvan je romski jezik, običaji, verovanja, legende, pesme, priče i drugo. Pesme roma su pune ljubavi, slobode, patnje, iskrenosti i dr., jer su one deo romskog života i duha, i pune su instinitosti. Stare, izvorne pesme, koje čuva i i neguje muzičko-poetkska sekcija KUD "Ševket Ibraimović", sasvim sigurno u svakom čoveku bude osećaj ljubavi, jer te pesme su, kako kažu Romi - bol. U novije vreme javlja se veći broj Roma pesnika, čiji stihovi slikaju romski život. Takva jedna grupa nalazi se i u KUD "Ševket Ibraimović" u Leskovcu.

Evo šta kaže jedan romski filozof i romolog:

Najzreliji plod romske kulture je njena muzika. Kod romske muzike najdirljivije i najuzbudljivije je nevinost njenog zanosa i spontana radost koja, povezuje istovremeno izvođača i spontana radost koja, povezuje istovremeno izviđača i slušaoca. Ritam muzike je ujedno ritam misli i duha, ritam srca i krvotoka. Muzika je sastavni deo života i duha romskog naroda'...

Veoma česta pojava kad članovi muzičke i folklorne sekcije KUD "Ševket Ibrahimović" izvode svoj program na sceni, publika u gledalištu igra i peva sa njima.

Običaji Roma su u vidu nepisanih zakona sa veoma snažnim vezama koje omogućavaju besprekorno poštovanje, čime se uspostavnja kontrola i norme ponašanja. Običaji su puni nekog verovanja sa dosta magijskog. Za romske običaje je karakteristično da se uvek javljaju u obliku karakterističnih ceremonijalnih rituala, Bez obzira nato što su Romi živeli u različitim sredinama i bili izloženi razlilitim uticajima, oni su sačuvali ogroman broj svojih običaja koji su do dan-danas ostali autentični. Od karakterističnih običaja istakao bih romsku svadbu (romaano bijav), Bal za kuću(abav e čerese), Vasuljicu, Đurđevdan, Sunet i drugo.

Etnično prilagođavanje i izjednačavanje

Izjednačavanju Roma najviše pomažu ženidbene beze među njima. Po telesnim odlikama, Romi se znatno međusobno razlikuju. Tamnija kompleksija i srednji rastu su najviše izraženi među Romima, međutim ima dosta Roma srednje kompleksije, a ima i onih plave kompleksije. Ovo pokazuje da je među Romima bilo krvnog mešanja sa prestavnicima drugih naroda. U oblasti materijalne kulture izjednačavanje Roma je bilo najbrže, jer žive u istoj sredini, bave se istim i sličnim zanimanjima i stanuju u sličnim kućama. Vidljive razlike postoje između imućnijih i siromašnijih domaćinstava, jer bogatija domaćinstva imaju kuće s više prostorija - odeljenja, sa boljim unutrašnjim uređenjem i većoom higijenom, sa savremenim kupatilima, dok siromašne porodice ne moguda priušte sebi sve uslove savremenog života.

Nošnja kod Roma je dosta različita, a naročito među generacijama. Deca i omladina nose obuću i odeću najsavremenijeg trenda, kao deca i omladina drugih naroda u okruženju, a to su farmerke, dukserice, rolke, bluze, jakne, patike i drugo, što se prodaje na robnim pijacama ili u buticima. Nošnja srednje generacije zavisi od njihove materijalne situacije, ali kod većine provladava nošenje sakoa, pantalona ili farmerki. Mali broj Roma nosi odelo, košulju i kravatu. Na galvi ne nose šešir ili kačket. Mlade žene i devojke mažu lice kremama, belilom, koriste senku i krejon, a malo ili uopšte ne koriste parfeme. Stare žene obavezno nose na glavi marame koje su u većini slučajeva šarene, jakih i živih boja, zatim suknje na "rastež" koje su u boji ili šarene, sa tamnijim bojama, i blize istog ili sličnog materijala i dezena kao i suknje.

Romi imaju različite jezičke dijalekte, a neki kažu da im govor zavisi od plemenskog porekla, ali jezik je jedan. U romskom jeziku ima reči iz arapskog, turskog i srpskog jezika. I do današnjeg dana romski jezik nije standardizovan. Što se tiče psihičkih osobina Roma, karakteristično je na primer da muž ženu ne smatra ravnom sebi, zadovoljenje sa malim, izlaganje preteranim triškovima za svadbe, raspoloženje je vedro i veselo. Volja da se živi kod Roma je izražena, bez obzira na probleme i teškoće koje prate život.

Zanimanja Roma

Romi su poznati po svojim starim tradicionalnim zanimanjima, oni su: kovači, čistači, džambasi, svirači na raznim instrumentima, konopljari, spletkaši i drugo. U novije vreme među Romima je sve više savremenih zanimanja kao što su radnici po fabrimama, trgovci, inžinjeri, prosvetni radnici i dr., što je uticalo na promenu i u radu i u životu Roma. Ima romskih naselja i sredina u kojima je od starih tradicionalnih zanimanja samo muzikanstvo ostalo, a većina se bavi legalnom i nelegalnom trgovinom. Kovački zanat među Romima se održao po selima, gde se izrađuju zemljoradnička oprema, kao što su motike, lopate, sekire, srpovi, raonici i sitniji predmeti - klešta, mašice i sliščno. Ovi proizvodi se prave po porudžbini ili se iznose na tržište - pijace. Leskovački Romi odlaze u nadnice po selima i u Vojvodini ili rade na poljoprivrednim dobrima. Danas se najveći broj Roma bavi se trgovinom tekstilne i tehničke robe na zakupljenim tezgama na pijacama. Mali broj je zaposlen u fabrikama, i to u tekstilnoj industriji, metalskoj, u JKP (Javno-komunalno preduzeće), a nekoliko njih radi u hemijskoj industriji. Ima i Roma koji su na privremenom radu u inostranstvu.

Jela i pića

Romi po svom materijalnom stanju spadaju u sirmašnije slojeve leskovačkog stanovništva (mada se i tu stanje menja), pa im je ishrana bila oskudnija. Sa poboljšanjem materijalnih mogućnosti pobljšali su se i uslovi za ishranu. Međtim, raznovrsnost namirnica u ishrani, pored materijalnih uslova, zavisila je i od tradicije obrazovanja. Romi su skromniji u ishrani i zadovonjni su onim čime raspolažu.

Sve se više jede na način da svaki član porodice jede iz posebnog tanjira, sa ostalim servisom za ručavanje (kašika, nož, viljuška i dr.). Pored mesa, hleb je važan sastojak u ishrani, kupuje se u prodavnicima, a ima porodnica u kojima žene mese hleb. Pre dvadeset i više godina Romi su najviše koristili ovčije meso, dok se u poslednje vreme najviše koristi svinjsko, pa onda juneće i goveđe. Od povrća najviše koriste papriku, paradajz, pasulj i krompir. Kupus se mnogo koristi zimi i skoro da nema porodice koja u toku nedelje ne koristi jelo od kupusa, a najviše tzv. "ašoj", osnosno varivo. Mleko i jaja koriste najviše deca. Alkoholna piča u velikoj meri koriste muškarci. Najviše se piju rakija i pivo.

Sklapanje braka

Leskovački Romi brakove sklapaju u okviru svoje nacionalne zajednice, a veoma su retki i pojedinačni slulajevi sklapanja brakova sa pripadnicima drugih naroda ili nacionalnih manjina.

Brak se sklapa rano, tako da ima slučajeva da se devojka udaje za mladića - dečaka, da oboje imaju po 13 godina. Brakovi se obično sklapaju između 13. i 17. godine, a ima i onih koji se sklapaju kada su mlada i mladoženja punoletni. Rano sklapanje brakova iam svoje korene iz Indije , pradomovine Roma.

Momci i devojke se sami upoznaju i kad se zavole dogovaraju se o braku. Brak nastaje na dva načina . Ili se devojka prosi ili, zbog neslaganja od strana roditelja "beži", odnosno samostalno prelazi da živi sa svojim izabranikom u kuću njegovih roditelja. Neretko se dešava da roditelji mladoženje organizovaju otmicu izabrane devojke njenom voljom ili bez njene volje. Kada se devojka prosi, roditelji mladoženje idu u kuću roditelja devojke da se dogovore kada će biti svadba ili neko drugo veselje i na koji način će devojka zvanično preći da živi kod roditelja mladoženje. Pri prosidbi može se govoriti i o mirazu, ukoliko roditelji devojke žele da joj daju miraz. Prilikom stupanja u brak veoma važnu ulogu ima srodstvo: zbog krvnih veza zabranjeno je uzeti devojku iz bližeg ili dađeg roga.

Svadbe kod leskovačkih Roma nekad bi počinjale u sredu, a završavale u ponedeljak. U novije vreme, zbog želje da se svadbe prave u hotelu, ovo pravilo je poremećeno. a termini svadbe zabise od toga kada je kotel slobodan. Svadbe su veoma skupe sa mnogo zvanica, a obavljaju se uz dosta jela i pića. Romske svadbe su veoma bučne i temperamentne, a prati ih tačno određeni tradicionalni ritual od početka do kraja. Brak kod Roma se mnogo više zasniva na moralno-porodičnim principima, pa bog toga ima dosta pravno nevenčanih brakova. Sklapanje brakova kod matičara nije svečano, već formalno.

Porodični život

Romska porodica je mnogočlana, jer žene rađaju po više dece. Nekada su žene rađale po desetoro dece, ali unazad desetak godina žene ne rađaju više od troje dece, a prosečno po dvoje. Više vole mušku decu, ali ako se rodi žensko ono se više čuva i pazi. Na više od troje dece odlučuju se parovi kojima je prvo dete bila devojčica pa se ide na to da se rađaju deca sve dok se ne rodi muško dete. Kada se dete rodi, dolazi rodbina, prijatelji i komšije da čestitaju prinovu. Trećeg dana posle rođenja kum daje ime novorođenčetu. Nekada su se imena deci davala po precima i bila su više muslimanska nego pravoslavna, kao na primer: Tajle, Eldemez, Sulja, Dene, Džafer, Bajram, Mustafa, Rasim. Sada se deci mahom daju pravoslavna imena, imena iz Biblije, a ima i zapadnih imena.

Porodicu čine muž i žena sa decom, au nekim porodicama su još deda i baba. Muškarci se u čestim dodirima sa ostalim svetom u okruženju, pa su prosvećeniji od žena, koje su konzervativnije u svakom pogledu. Sa razbojem trgovine, među Romima sve više žena putuje radi nabavke robe, što im pruža priliu da izađu iz svoje sredine u okojoj se malo šta dešava i ulaze u svet protoka informacija, ljudi, novca i robe. Žena je u porodici zadužena za održavanje kuće, odgoj dece i da ućestvuje u radovima i poslvima van kuće, kad je to moguće.

Majka je veoma vezana za decu, a deca za nju, dok ne pođu u školu. Tako dete prva saznanja i informacije prima od majke koja je uvećini slučajeva veoma malo obrazovana i prosvećena. mali je broj romske dece koja idu u obdanište ili zabavište. U romskoj porodici koja ima više dece deli se postepeno, i to kako se koji sin ženi tako se i deli, dok otac i majka ostaju sa najmlađim sinom. Ustaje se rano, domaćica sprema doručak za decu, a domaćin ide na posao. Zatim deca odlaze u školu, a domaćica ostaje da očisti i sprema kuću i ručak. Svi članovi porodice se obavezno okupe za vreme večere.

Godišnji običaji

Iako se leskovački Romi po veroispovesti razlikuju, njihovi običaji vezuju se pojedine hrišćanske, i to više pravoslavne praznike. Praznike poštuju i starije i mlađe generacije. Romi od svih praznika najmasovnije praznuju pravoslavnu Novu godinu - Vasuljicu i Đurđevdan. Đurđevdan je maja i traju više dana. Prethodno se kompletno čisti i sređuje kuča i sve što je u njoj. Prvog dana Đurđevdana, rano ujutru, kolje se jagnje kao kultna žrtva. Takođe ujutru žene, devojke i deca odlaze na obližnje reke (Veternica) gde beru vrbove grančice . Vrbovim grančicama kite se dvorišne kapije, kućni ulazi i prozori. Ovi običaji se obavljaju radi zravlja i napretka ukućana. Oni koji slave slavu idu u crkvu da se mole za zdravlje, sreću i napredak svojih ukućana i najbližih i tamo kupuju sveću za slavu. Za tri dana dok traje praznik Romi se međusobno pozivaju na ručak i večeru. Na drugi dan Đurđevdana prepodne izlazi se na groblje. Istog dana, u popdnevnim časovima, organizuje se u romskim naseljima, na trgovima, igranke sa veoma bučnom muzikom.

Pored ova dva praznika, slave se i drugi veći praznici kao što su Sveti Nikola, Aranđelovdan, Božić, Mitrovdan, Petrovdan i drugi.

Verovanja Roma

Romi veruju u snove. Kada se sanja žito, kaže biće zdravlja; kada se sanja pas - pojaviće se neprijatelj; kada se sanja zmija - rodiće se dete. Veruje se da snovi pokazuju buduće događaje. Romi veruju da je "Beng" - đavo onaj koji može da naškodi čoveku. Veruje se i u poštovanje veštica koje mogu doneti bolest i unesrećiti čoveka. Vešticom se smatra stara i zla žena.

Po nekim znacima, stare, uvažene žene predskazuju šta će se dogoditi. Postoji verovanje da vaške predstavljaju pare, kao i da će onaj koga svrbi dlan dobiti ili dati pare. Ako nekome zuji uvo, veruje se da će čuti neki glas. Po obliku stomaka trudnice predskazuje se da li će roditi muško ili žensko dete, odnosno ako je stomak trudnice elipsasto izbačen - rodiće se muško dete, odnosno ako je stomak trudnice okruglog oblika - rodiće se devojčica. Veruje se i u zagrobni život.