Rotatorija
Appearance
Rotatorija Vremenski raspon:
| |
---|---|
Rotifera | |
Pulchritia dorsicornuta | |
Naučna klasifikacija | |
Domen: | Eukaryota |
Carstvo: | Animalia |
Potcarstvo: | Eumetazoa |
Kladus: | ParaHoxozoa |
Kladus: | Bilateria |
Kladus: | Nephrozoa |
(nerangirano): | Protostomia |
(nerangirano): | Spiralia |
(nerangirano): | Platyzoa |
Tip: | Rotifera Cuvier, 1798 |
Klase i druge podgrupe | |
Rotatorija (Rotatoria, Rotifera) su beskičmenjaci mikroskopske veličine kod kojih se na prednjem delu tela (glavi) nalazi korona trepalja (cilijarna korona), na zadnjem delu stopalo, a između ova dva krajnja dela je trup. Ima ih oko 2000 vrsta koje najviše naseljavaju slatke i braktične vode, mada ima i onih koje žive u morima i močvarama.
Imaju neke osobine po kojima su posebna grupa životinja, kao što su:
- ćelijska, odnocno, jedarna konstantnost;
- anabioza, kada u poluosušenom stanju mogu da provedu dug period u mirovanju i tada su vrlo otporne na nepovoljne uslove u spoljašnjoj sredini; istovremeno u takvom stanju vetar ili životinje ih mogu preneti na velika odstojanja; fascinanatan podatak je da u stanju anabioze mogu da provedu i 3-4 godine, a kada nastupe povoljni uslovi za njihov život za samo nekoliko minuta se vraćaju u aktivnost;
- kod mnogih vrsta postroje samo ženke koje se razmnožavaju partenogenetski.
- ciklomorfoza, koja se ogleda u tome da ženke mogu da promene oblik u toku godine pod uticajem određenih sredinskih činioca; ta sposobnost je u vezi sa partenogenezom.
Način života ovih sićušnih životinja je raznovrstan:
- neke vrste su sesilne;
- neke se kreću puzanjem ili plivanjem;
- manji broj vrsta su epizoične i parazitske;
Telo je pokriveno kutikulom koja može da:
- u repnom regionu bude u vidu prstenova pa taj deo izgleda kao da je segmentisan.
- oko tela nagradi kućicu (loriku).
Na glavenom delu se nalaze:
- usta koja se nalaze na trbušnoj strani i okružena su koronom od trepalja po kojoj su dobile latinsko ime jer rad trepalja izgleda kao točkovi koji se okreću; pomoću njih se kreću i potiskuju hranu ka ustima; usta se nastavljaju u ždrelo u obliku organa za žvakanje, mastraksa (mastrax) izgrađenog od kutikularnih delova;
- čekinje;
- pojedinačne oči i parne očne mrlje;
Trup sadrži mnogobrojne izraštaje u vidu:
- čekinja
- tuberkula
- trnolikih izraštaja
- dorzalne i lateralne antene sa mnogobrojnim dlačicama.
Na granici između trupa i stropala, na sredini leđne strane nalazi se analni otvor.
Stopalo se završava:
- izraštajima kojih ima najviše četiri;
- lepljivim diskom.
Klasifikacija
[uredi | uredi izvor]Ovaj tip životinja podeljen je na tri klase:
- seizonace (Seisonacea) su isključivo morske vrste koje vode epizoičan način života na rakovima sa najpoznatijim rodom:
- Seizon (Seison);
- bdeloide (Bdelloidea) su slobodnoživeće, isključivo slatkovodne vrste ženki koje se razmnožavaju partenogenetski; predstavnici su rodovi:
- monogononte (Monogononta) su isključivo slatkovodne vrste sa izraženim polnim dimorfizmom koje se mogu razmnožavati polno ili partenogenezom; rodovi su:
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Bio Net Škola Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. oktobar 2008)