Rt dobre nade

Rt dobre nade, pogled prema zapadu sa obalnih stena

Mapa pokazuje položaj Rta dobre nade i Iglenog rta

Rt dobre nade (afr. Kaap die Goeie Hoop) je stena na atlantskoj obali poluostrva Kejp u Južnoj Africi.

Često se smatra da je Rt dobre nade najjužnija tačka Afrike, na osnovu zablude da je rt tačka razdvajanja između Atlantskog i Indijskog okeana. U stvari, najjužnija tačka Afrike je rt Igleni (150 km na istok-jugostok). Tečeniя oba okeana se spajaju na tački gde se topla Agulhas struja spaja sa hladnom Bengulska struja, te se okreće nazad. Tačka spajanja okeana oscilira između rta Iglenog i rt Kejp (oko 12 km na istok).

Sledeći zapadnu obalu Afrike od ekvatora, Rt dobre nade obeležava tačku gde brod počinje da putuje više na istok nego na jug. Tako je prvo moderno zaobilaženje rta 1487. godine od strane portugalskog istraživača Bartolomea Dijasa bilo važna prekretnica u pokušajima Portugalaca da uspostave direktne trgovinske odnose sa Dalekoj Istočnom (iako je Herodot spomenuo da su Feničani to učinili daleko ranije).

Dijas je nazvao rt Cabo das Tormentas („Rt oluja”), koji je bio prvobitni naziv rta, ali ga je kasnije portugalski kralj Jovan II preimenovao u Cabo da Boa Esperança („Rt dobre nade”) zbog velikog optimizma koji je proizašao otvaranjem pomorske rute ka Indiji.

Istorija

Eudoks iz Cizika (fl. oko 130. p. n. e) je bio grčki navigator za Ptolomeja VIII, kralja helenističke Ptolomejske dinastije u Egipatu. Oko 116. godine p. n. e, dok se vraćao sa putovanja u Indiju, Eudoks je naišao na potopljeni brod koji je izgledao da potiče iz Gadasa (kasnije Gadis), u tada rimskoj Hispanija Betika. U to vreme, jedini način na koji je takav brod mogao da dostigne Indijski okean bio je zaobilaženjem rta.

Pogled na Rt dobre nade i plažu Dijas

Krst Bartolomea Dijasa na Rtu dobre nade

Prvi Evropljanin koji je došao do Rta dobre nade bio je portugalski istraživač Bartolomeu Dijas 12. marta 1488. godine. On ga je nazvao Cabo das Tormentas („Rt oluja”). Kasnije je Jovan II Portugal preimenovao u Cabo da Boa Esperança („Rt dobre nade”) zbog velikog optimizma koji je proizašao otvaranjem morskog puta ka Indiji i Istoku.

Profesionalne slike flore i faune, kao i legende o mestu, dogodile su se Evrope do Fra Maurovog mape iz 1450. godine, na kojoj je Indijski okean predstavljen kao povezan sa Atlantskim. Važno je napomenuti da je Rt dobre nade istovremeno i fenomenalni prirodni rezervat.

Flora i fauna

Rt dobre nade je raznovrstan habitat, od stena, plaža do otvorenog mora, gde živi najmanje 250 vrsta ptica. Strateška tačka rta između dva okeana osigurava raznolik i bogat život u moru. Tu se mogu videti kitovi, foke i delfini.

Veliko je bogatstvo biljnog sveta u okolini rta. Ima 1100 vrsta biljaka, od kojih su mnoge endemske.