Pređi na sadržaj

Рт страха (film iz 1962)

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rt straha
Jugoslovenski filmski poster
Izvorni naslovCape Fear
Žanrpsihološki triler
film noar
TvoracDžon Li Tompson
RežijaDžon Li Tomspon
ScenarioDžejms R. Veb
ProducentGregori Pek
Saj Bartlet
Temelji se naroman Džona D. Makdonalda Dželati
Glavne ulogeGregori Pek
Robert Mičam
Poli Bergen
MuzikaBernard Herman
Producentska
kuća		Juniverzal pikčers
Melville Productions
Godina1962.
Trajanje106 minuta
ZemljaSjedinjene Američke Države
Jezikengleski
Budžet2,6 miliona dolara
Zarada1,8 miliona dolara[1][2]
IMDb veza

Rt straha (engl. Cape Fear), prevođeno i kao Mamac za ubicu,[3] američki je crno-beli psihološki triler iz 1962. godine. Film je režirao Džon Li Tompson, a napisao Džejms R. Veb kao adaptaciju romana Džona D. Makdonalda, The Executioners (dosl. Dželati; 1957).[4][5] Radnja filma prati advokata Sema Boudena (Gregori Pek) i njegovu ženu Pegi (Poli Bergen) koji su progonjeni od strane sociopate Maksa Kejdija (Robert Mičam) protiv kojeg je Sem svedočio. Postavu filma takođe čine i Teli Savalas, Lori Martin i Martin Balsam.

Film je imao premijeru 12. aprila 1962. godine u Floridi i Kaliforniji, a zatim se prikazivao širom Sjedinjenih Država od 18. aprila 1962. godine.[6][7] Rt straha je bio kritički uspeh, ali komercijalni neuspeh i nije bio nominovan ni za jednu veću nagradu.[1] Neuspeh filma je bankrotirao Pekovu produkcijsku kuću Melville Productions (transk. Melvil prodakšns). Američki reditelj Martin Skorseze je 1991. godine režirao rimejk filma sa Nikom Noltijem i ulozi Sema i Robertom de Nirom u ulozi Maksa. Za razliku od originala, ovaj film je bio kritički i komercijalni uspeh. Robert Mičam, Gregori Pek i Martin Balsam se pojavljuju u rimejku u kameo ulogama.

Rt straha se pronašao na dve liste Američkog filmskog instituta, 100 najboljih trilera i 100 najboljih heroja i negativaca.[8][9]

Radnja

[uredi | uredi izvor]
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Nakon odsluženja osmogodišnje zatvorske kazne za pokušaj silovanja, Maks Kejdi (Robert Mičam) odlazi u sudnicu u jugoistoku Džordžije u potrazi za advokatom Semom Boudenom (Gregori Pek) koji je sprečio Kejdijev pokušaj silovanja i svedočio protiv njega na sudu. Kejdi stupa u kontakt sa Boudenom i daje mu do znanja da ga i dalje krivi za svoje zatočeništvo.[10][11]

Kejdi počinje da progoni Boudena i njegovu porodicu, ženu Pegi (Poli Bergen) i kćerku Nensi (Lori Martin), i suptilno preti Boudenu nasiljem nad njima. Kejdi ubija Boudenovog psa, ali ne ostavlja nikakve dokaze. Bouden stupa u kontakt sa starim prijateljem, poručnikom Markom Datonom (Martin Balsam), ali zbog nedostatka dokaza Daton nema osnova da uhapsi Kejdija.

Bouden unajmljuje privatnog detektiva Čarlija Siversa (Teli Savalas) da prati Kejdija. U međuvremenu Kejdi upoznaje mladu damu Dajen Tejlor (Beri Čejs) u baru i vodi je kući, gde je potom brutalno siluje. Sivers i Bouden pokušaju da ubede Dajen da svedoči protiv Kejdija, ali ona odbija. Nekoliko dana kasnije, Kejdi počinje da progoni Nensi zbog čega ona umalo biva udarena kolima. Bouden, očajan i bez ostalih opcija, unajmljuje trojicu muškaraca da prebiju Kejdija i isteraju ga iz grada. Boudenov plan ne uspeva, Kejdi prebija svu trojicu napadača, i stupa u kontakt sa svojim advokatom koji preti Boudenu da će započeti proces da se Boudenu oduzme advokatska dozvola.

Bouden i njegova porodica napuštaju Džordžiju i odlaze na reku Rt straha u Severnoj Karolini gde poseduju brodsku kuću. Bouden pokušava da navede Kejdija da pomisli da su Boudenovi otišli u Atlantu da bi ga sačekao i ubio, ali Kejdi pronalazi gde se Boudenovi nalaze i odlazi na Rt straha. Te večeri Bouden, zajedno sa poručnikom Kresekom (Pejdž Sleteri) spremaju zasedu za Kejdija, ali Kejdi uspeva da izoluje Kreseka i da ga utopi. Kejdi zatim napada Pegi na brodu, a nakon što ona pozove Boudena upomoć, napada Nensi koja se nalazila na obali.

Bouden napada Kejdija na obali i, nakon borbe oko Boudenovog pištolja, uspeva da pogodi Kejdija. Kejdi govori Boudenu da ga ubije, ali Bouden odbija, odlučujući da ga opet pošalje u zatvor da „broji godine, mesece, sate”. Sledećeg jutra, porodica Bouden, u pratnji policije odlazi kući.

Uloge

[uredi | uredi izvor]

Glavne uloge

[uredi | uredi izvor]

Sporedne uloge

[uredi | uredi izvor]
  • Lori Martin — Nensi Bouden
  • Martin Balsam — Mark Daton
  • Teli Savalas — Čarli Sivers
  • Džek Krašen — Dejv Grafton
  • Beri Čejs — Dajen Tejlor
  • Pol Komi — Garner
  • Pejdž Sleteri — Poručnik Kresek
  • Vil Vrajt — Doktor Persel

Kasting

[uredi | uredi izvor]

Gregori Pek je predložio režiseru Džonu Liju Tomsonu roman Dželati nakon njihove saradnje na filmu Topovi sa Navarona, sa namerom da tumači glavnu ulogu Sema Boudena. Pek je za ulogu Maksa razmatrao Ernesta Borgnajna, Roda Stajgera i Telija Savalasa. Na kraju, Pek se odlučio za Roberta Mičama.[13][4][14] Pek je o Mičamu rekao: „Ono što je činilo film zastrašujućim je bio Bob Mičam. […] Taj kasting je u osnovi bila moja ideja. Mičam mi je pao na pamet jer sam se setio filma Noć lovca. Znao sam da je Bob bio sposoban da to odlično odglumi.”[15] Mičam u početku nije želeo da glumi Kejdija, delom zato što je bio umoran od glume i zato što je želeo da se vrati kući u Merilend.[16] O tome je kasnije rekao: „Rt straha je bila jedna od onih stvari gde sam im rekao da bi mi bilo draže kad bi unajmili nekog drugog.”[17] Tompson i Pek su organizovali sastanak sa Mičamom u kojem su diskutovali njegovu potencijalnu ulogu, a kasnije su mu poslali buket cveća i flašu burbona na kućnu adresu da bi ga ubedili da tumači ulogu Kejdija. Mičam je te večeri pozvao Peka i rekao mu: „Okej. Popio sam tvoj burbon i pijan sam. Glumiću u filmu.”[18][19][a] Mičam je kasnije izrazio apatiju prema ulozi, rekavši novinarima: „Ja dođem na posao u devet i odlazim u šest. To je sve što ja radim. […] Film pripada ostalim momcima i meni nije previše stalo.”[20]

Uloga Pegi Bouden bila je prva uloga Poli Bergen u devet godina.[21][22] Slično, Beri Čejs nije glumila u filmovima dve godine pre kastovanja u Rtu straha zato što je stavljena na crnu listu studija 20th Century zbog odbijanja uloge u filmu Kan kan.[23]

Lori Martin nije bila Tompsonov prvi izbor za ulogu Semove ćerke Nensi. Za ulogu Nensi, Tomson je želeo Hejli Mils sa kojom je sarađivao na filmu Tajger bej, 1954. godine. O Martinovoj je Tompson rekao: „Uvek sam bio malo razočaran Lori Martin i performansom koji sam izvukao iz nje, zato što nije bila detinjasta onoliko koliko sam ja želeo da bude. Ona je uvek želela da se čini starije […].”[14]

Nastanak

[uredi | uredi izvor]

Adaptiranje romana u scenario

[uredi | uredi izvor]

Priča o Semu Boudenu i Maksu Kejdiju započeta je 1957. godine u romanu Dželati američkog pisca Džona D. Makdonalda. Gregori Pek se zainteresovao za roman tokom snimanja filma Topovi sa Navarona i predložio je režiseru tog filma, Džonu Liju Tompsonu, da adaptiraju roman.[24] Pek je o adaptaciji rekao da želi da napravi „prvoklasnu profesionalnu zabavu koja je odrađena inteligentno”.[25] Američki scenarista Džejms Rafin Veb je bio zadužen za adaptaciju romana u scenario.[26] Scenario je umnogome veran izvornom romanu, ali menja nekoliko ključnih detalja uključujući i Kejdijevu sudbinu — u romanu on umire, dok u filmu on odlazi u zatvor. Džonu D. Makdonaldu se dopao film i njegove stilske promene u odnosu na izvorni roman, navevši klimaks filma i „impliciran efekat na principe između supružnika” kao promene koje su mu se pozitivno istakle.[27]

Promocionalna slika filma. Sleva nadesno Sem Bouden (Gregori Pek), Nensi Bouden (Lori Martin) i Maks Kejdi (Robert Mičam)

Pek i Tompson nisu bili prvi koji su želeli da adaptiraju Makdonaldov roman u film. Američki producent Kornel Vajld je otkupio prava na adaptaciju od Makdonalda za trideset hiljada američkih dolara 1958. godine, ali film nikad nije snimljen.[28]

Juniverzal pikčers je otkupio distribucijska prava na Rt straha zajedno sa filmovima Fiona i A Man's Castle (dosl. Čovekov zamak). Sva tri projekta bila su finansirana od strane Saja Bartleta, ko-producenta Rta Straha. Fiona i Čovekov zamak nikad nisu snimljeni.[29]

Snimanje

[uredi | uredi izvor]

Snimanje filma je započeto drugog maja, a okončano u julu 1961. godine.[30][31] Započeto je u Savani u Džordžiji čemu se Mičam protivio.[32][33] U svojoj mladosti, Mičam je uhapšen zbog beskućništva i stavljen u takozvani „chain gang” (dosl. lančana banda) gde je sa drugim zatvorenicima, vezanim u lance, kopao puteve. Mičam je uspeo da pobegne i od tada je izbegavao Savanu. Kada je saznao gde će se film snimati, Mičam je rekao: „Uhapsili su me u tom gradu, čoveče. Oni možda i dalje imaju nalog za moje hapšenje.”[34] Loši vremenski uslovi i generalno nezadovoljstvo lokacijom premestilo je snimanje u Kaliforniju. Scene enterijera su snimane na Juniverzalovim setovima dok je poslednji okršaj Kejdija i Boudena na reci sniman u jezeru studija i na obali oko Venture. O sceni okršaja u reci, Rej Gosnel, saradnik na filmu je rekao: „[Voda] je bila ledena. Mi smo stavili te grejače u vodu, ali znaš nema načina da zagreješ jezero. I glumci su morali tu da se rvu skoro nedelju dana, noću.”[35]

Klimaktična scena u kojoj Maks Kejdi upada u dom Boudenovih i napada Pegi je bila većim delom improvizovana. Tompson i Mičam su pre snimanja scene smislili da bi scena bila napetija kada bi tokom scene Mičam slomio jaje u ruci. Mičamovo trljanje žumanceta po grudima Poli Bergen nije bilo u scenariju i njena reakcija je bila iskrena.[36] Tokom scene Mičam je posekao ruku i, gurajući Bergenovu, njena leđa. Bergenova je tu scenu opisala:

„Njegova ruka je bila prekrivena krvlju, moja leđa su bila prekrivena krvlju. Režiser se prodrao 'Rez!' Mi smo samo nastavili zahvaćeni scenom, onda je [pomoćno osoblje] došlo i fizički nas razdvojilo.'”

Mičam se kasnije izvinio Poli za svoju agresiju tokom napada, na šta mu je ona odgovorila da joj se to dopalo.[37]

Tokom snimanja, profesionalno rivalstvo se razvilo između Peka i Mičama, delom zbog njihovog različitog stava prema glumačkom umeću i filmu. Nakon završetka filma Mičam je rekao novinarima da je „nadglumio” Peka. Pek je o tome u intervjuu kasnije rekao: „Pružio sam mu ulogu, i dao sam mu sjajnu količinu novca. Bilo je očigledno da je on imao bolju ulogu. Mislio sam da bi on to razumeo, ali je on navodno smatrao da me je nadglumio. Nemam visoko mišljenje o njemu zbog toga.”[20]

Premijera i cenzura

[uredi | uredi izvor]

Film je imao svoju premijeru u saveznim državama Floridi i Kaliforniji, 12. aprila 1962. godine. Beri Čejs je bila počasna gošća nekoliko premijera u Floridi. Šest dana kasnije film je imao svoju premijeru u Njujorku, nakon čega je pušten u bioskope širom Sjedinjenih Američkih Država.[38] U Španiji, film je imao premijeru na Filmskom festivalu u San Sebastijanu, ali nije osvojio nijednu nagradu.[39]

Kontroverza je nastala kada je film trebao da bude pušten u bioskope širom Ujedinjenog Kraljevstva. Naime cenzori Britanskog odbora filmske kvalifikacije su zahtevali da se film ponovo uredi da se izbace scene koje su smatrane neprimerenim za britansku publiku. Film je već bio uređivan nekoliko puta zbog američkih cenzora. Reč „silovanje” je u potpunosti izbačena iz scenarija, i Kejdijeva vojna prošlost, koja je sveprisutna u romanu, je izbačena da bi se izbeglo negativno poređenje sa američkim vojnicima. Američka filmska asocijacija je dala filmu rejting R i navela da je Rt straha: „film za odrasle sa napetošću i terorom” i da bi roditelji „trebali da vode računa da ne puste njihove mlade da ga gledaju.”[40] Britanski cenzori su želeli da daju filmu rejting Iks (X), u tom trenutku oznaku za najzreliji sadržaj u Velikoj Britaniji. Herbert Maršal, vodeći cenzor je rekao da su ovo pretežno uradili zbog „sveprisutne pretnje seksualnog napada na dete.”[41][42]

Džon Li Tompson se protivio željama cenzora i krajem aprila 1962. godine je otišao u Englesku da pregovara sa njima, smatrajući da su oni „kastrirali” film.[43] U novinama, Tompson je tvrdio da su cenzori zahtevali sto šezdeset i jedan rez[44], dok je Maršal tvrdio da je broj neophodnih rezova bio mnogo manji, ali da bi iz filma moralo da bude izbačeno pet minuta. Tompson je o tome rekao za Majami Herald: „Zbunjen sam. Ako se američki cenzori nisu bunili − zašto ga Britanci posmatraju sa toliko predrasuda?”[45]

Tompson je popustio pred cenzorima kada je Gregori Pek pristao da se film ponovo uredi, mada je smatrao da je Pek to potencijalno uradio jer je većina izbačenih scena bila Mičamova. U junu 1962. godine, u intervjuu za Daily Mail (transk. Dejli Mejl) Tompson je, smatrajući da je cenzura većim delom bila politički motivisana, rekao: „Mislim da su cenzori poludeli. Pokušavaju od mene da naprave žrtveno jagnje.[b] Lord Morison je crnja među cepanicama.[v] Ovo od filma pravi nonsens. Posle sto šezdeset i jednog reza ni ja ne bih znao o čemu je radnja.” Odbor je odgovorio u istim novinama da je bilo neophodno „činiti veliku brigu pri radu sa brutalnošću, sadizmom i silovanjem u periodu kada su nasilje i seksualni zločini na porastu.”[46]

Film je imao svoju premijeru u Ujedinjenom Kraljevstvu u januaru 1963. godine sa skraćenim trajanjem od devedeset i devet minuta.

Muzika

[uredi | uredi izvor]

Muziku za film je komponovao američki kompozitor Bernard Herman kojeg je Tompson unajmio zbog njegovih čestih saradnji sa režiserom Alfredom Hičkokom, čiji je vizuelni stil uticao na izgled filma. Herman je za potrebe filma sastavio standardnu grupu od četrdeset i šest gudača, i njemu je dodao četiri flautiste i osam svirača roga. Saundtrek filma ne koristi udaraljke ili drvene duvačke instrumente.[47][48]

Autor(i) svih pesama: Bernard Herman.

№ Naziv Trajanje
1. Main Title / The Courtroom / The Car Keys / The House / Bowling Alley / The Barking Dog / The Dog Is Poisoned   8.20
2. The Dream / After The Dream / Sam Talks To The Police / An Evening With Max Cady / The Pick-Up / The Girl Is Found / The Girl Refuses To Testify   7.36
3. Cady At The Boat Dock / At The School / Cady Stalks The Daughter / Sam Gets A Gun / Sam Returns Home   5.35
4. Cady Is Attacked (Deleted From Film ) / Cady Calls Sam (Deleted From Film)   2.08
5. Sam Leaves The Case To The Judge / Cape Fear !!! / Farewell / Sounds Of A Boat At Night (Deleted From Film) / Sam Arrives At The Houseboat / The River At Night (Deleted From Film) / Cady Spies On The House / Cady On The River   12.18

Kritika i prijem

[uredi | uredi izvor]

Blagajna

[uredi | uredi izvor]

Rt straha je imao svoju premijeru 12. aprila 1962. godine, nakon čega je pušten u distribuciju širom Sjedinjenih Američkih Država šest dana kasnije, 18. aprila 1962. godine, a zatim i u inostranstvu do 1963. godine.[38] Zaradio je negde između 1,6 i 1,9 miliona američkih dolara[g] što nije pokrilo budžet filma od 2,6 miliona američkih dolara. Novinari magazina Variety su opisali novčani uspeh filma kao „jedva okej” jer je film ubrzo pao na blagajni — od aprila do maja film je pao sa četvrtog mesta na listi najprofitabilnijih filmova na jedanaesto.[49][50] Ovaj neuspeh je bankrotirao Pekovu produkcijsku kuću Melville Productions (transk. Melvil Prodakšns) koja je pre Rta straha kreirala samo jedan film — Pork Chop Hill. Pek je nakon neuspeha filma odustao od produciranja filmova i vratio se glumi, tumačeći ulogu Atikusa Finča u filmu Ubiti pticu rugalicu.[1]

Film je bio nešto uspešniji u Evropi, u gradovima kao što su Berlin i Cirih.[51]

Reakcije kritičara

[uredi | uredi izvor]

Onovremene reakcije kritičara bile su bojazno optimistične; mnogi kritičari su smatrali da je film izvrsno napravljen ali su se protivili načinu na koji film prikazuje nasilje.

Bosli Krouter, filmski kritičar magazina Njujork Tajms rekao je da je film tehnički dobro odrađen i pohvalio je performans Roberta Mičama, ali je naglasio da je film „jedan od onih šokera koji izazivaju gađenje i žaljenje” i naglasio je da roditelji ne bi trebali da pokazuju ovaj film svojoj deci.[52] Džordž Burk, kritičar za Majami herald opisao je Rt straha kao „film koji je nesveti teror koji dodiruje nerve i isušuje usta.”[53] Los Anđeles Tajms je opisao Mičamovu ulogu kao „otelotvorenje zla”.[54] Magazin Film Bulletin dao je Rtu straha tri zvezdice na skali od nula do četiri i napisao da je film: „prvoklasna melodrama koja će publici držati pažnju” i „prvoklasni napeti triler”.[55]

Najveći strah kritičara bio je uticaj gledanja filma na mlade.[56] Art Linklejter za magazin Variety, napisao je: „Skorije, film zvan Rt straha pokazao je scenu u kojoj mlada devojka biva brutalno pretučena od strane čoveka kojeg je upoznala. U nadi da će postići osećaj tenzije, film je postigao osećaj horora. Bilo koja mlada osoba koja bi ga pogledala bi sigurno imala noćne more.”[57]

Drugi kritičari nisu imali toliko pozitivno mišljenje o filmu. Džon Krozbi, filmski scenarista i novinar, posvetio je tekst u časopisu Saturday Evening Post o nasilju u filmovima i o Rtu straha je napisao:

„[Rt straha je] možda najprljaviji, najzlobniji i najkorumpiraniji film koji sam ikada gledao. Gregori Pek nazove Roberta Mičama 'šokantnim degenerikom' dodajući da 'mu pozli od disanja istog vazduha'. Ova očajno kliše rečenica dijaloga savršeno opisuje film sa preciznom tačnošću. Od njega ti stvarno pozli.”[58]

Endru Seris je za magazin Filmska kultura napisao: „Da Rt straha ima ikakve vrline, mogao bi se napasti kao fašistički film, ali kako stvari stoje, Robert Mičamov dijabolični seks manijak dobija simpatije publike izazivajući navodno prosvetljenu policiju malog grada u Džordžiji.”[59]

Moderne kritike filma Rt straha su univerzalno pozitivne. Film se pojavio na dve liste Američkog filmskog instituta — 100 godina AFI-ja... 100 trilera (film na 61. mestu) i 100 godina AFI-ja... 100 heroja i negativaca (Maks Kejdi na listi 'zlikovci' na 28. mestu).[8][9] Američki televizijski kanal Bravo naveo je Kejdijev napad na dom Boudenovih kao 36. najstrašniji momenat u filmskoj istoriji na svojoj listi sto najstrašnijih.[60] Na agregatnim sajtovima Letterboxd, IMDb i Rotten Tomatoes film ima skorove od 3,9 (na skali od 1 do 5), 7,7 (na skali od 1 do 10) i 92 (na skali od 0 do 100).[61][62][63]

Uticaj i nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Epizoda The Force of Evil (dosl. Sila zla) američke televizijske serije Quinn Martin's Tales of the Unexpected (dosl. Kvin Martinove Priče o neočekivanom) u potpunosti replikuje radnju filma, ali daje zatvoreniku (u epizodi nazvan Džejks) natprirodni element, opisujući ga kao „živog mrtvaca” i „neuništivog duha”.[64] Film se spominje u epizodi američke televizijske serije Ljudi sa Menhenta u epizodi New Girl (dosl. Nova devojka). U toku svađe između karaktera Trudi i Pita Kembela, Trudi govori Pitu da "prestane da priča kako će propustiti da po treći put gleda Rt straha."[65]

Rimejk

[uredi | uredi izvor]

Američki režiser Martin Skorseze je rimejkovao Rt straha 1991. godine sa Nikom Noltijem u ulozi Sema Boudena i Robertom de Nirom u ulozi Maksa Kejdija. Ideja za rimejk ovog filma je započela sa scenaristom Veslijem Strikom koji je napisao scenario i ponudio ga Stivenu Spilbergu. Spilberg je diskutovao režiranje ovog filma sa Martinom Skorsezeom koji se u to vreme dvoumio da li da započne rad na filmu baziranom na knjizi Šindlerov kovčeg. Dvojica režisera su se trampila i Martin Skorseze je postao vezan za rimejk Rta straha.[66][67][68] Skorseze je najavio rad na filmu u intervjuu sa Antonijem Dekertisom za South Atlantic Quarterly (transk. Saut Atlantik Kvorterli) u novembru 1990. godine.[69]

Pored Nika Noltija i Roberta de Nira u glavnim ulogama, postavu još čine Džesika Lang u ulozi Semove žene Li, Džulijet Luis u ulozi Semove ćerke Deni i Džo Don Bejker u ulozi Kloda Kerseka, kompozitnog karaktera koji je spoj poručnika Kerseka i Čarlija Siversa. Gregori Pek, Robert Mičam i Martin Balsam se pojavljuju u filmu u kameo ulogama.

Rimejk se značajno razlikuje od originala, uključujući i Kejdijevu sudbinu na kraju filma. Za razliku od originalnog filma i sličnije romanu, Kejdi umire na kraju rimejka utopivši se tokom borbe sa Boudenom.

Rt straha je bio kritički i komercijalni uspeh i nominovan je za nekoliko dodela nagrada uključujući Oskara i Zlatni globus. Uprkos uspehu, Martin Skorseze je bio nezadovoljan radom na filmu, rekavši u intervjuu: „Ne želim više da pravim filmove kao što je Rt straha koji se drže konvencionalnih radnji. Postaje mi dosadno, ne volim da radim za nekog drugog. Raditi tuđ film je težak posao. Ali na kraju Rt straha je zaradio najviše para, pa mi je omogućio Doba nevinosti, omogućio mi je [Kazino], učinio je mnogo dobrog.”[70]

Kada je upitan od strane Rodžera Iberta šta misli o rimejku u odnosu na originalni film, Robert Mičam je odgovorio da nije pogledao ni jedan ni drugi.[71]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Pek je takođe ponudio Mičamu koproducentsku ulogu u radu na filmu što je potencijalno uticalo na njegovu odluku
  2. ^ Neposredno pred izlazak filma, britanski mediji su izveštavali o brutalnom ubistvu i silovanju u Bedfordširu što je započelo medijsku diskusiju o seksualnom nasilju u medijima.
  3. ^ Lord Herbert Morison je bio britanski političar koji je u tom trenutku bio na vlasti. Izraz „crnja među cepanicama” je engleski idiom koji označava tajni ili skriveni element ili motiv nečijeg delovanja.
  4. ^ Tačan iznos zarade nije poznat, ali se kao najčešća cifra navodi oko 1,8 miliona dolara

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Haney 2003, str. 176.
  2. ^ „Big Rental Pictures of 1962”. Variety: 13. 9. januar 1963. 
  3. ^ „PROGRAM KINOTEKE — Kosovska 11” (PDF). Kinoteka. 9: 68. septembar 2017. 
  4. ^ a b Server 2001, str. 355.
  5. ^ Al-Ghamdi, Abdullah (2023-11-22). „61-Year-Old Psychological Thriller To Get Second Remake, This Time On TV”. ScreenRant (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-07-20. 
  6. ^ Crowther, Bosley (1962-04-19). „Screen: Pitiless Shocker:Mitchum Stalks Peck in 'Cape Fear'”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-07-29. 
  7. ^ „Broadway”. Variety: 16. april 1962. 
  8. ^ a b „AFI’s 100 YEARS…100 THRILLS”. American Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-07-20. 
  9. ^ a b „AFI’s 100 YEARS…100 HEROES & VILLAINS”. American Film Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-07-20. 
  10. ^ „A Little About Movies in Your Neighborhood”. The Chicago Tribune. 121: 44. 8. jun 1962. 
  11. ^ LoBrutto 2008, str. 307 – 308.
  12. ^ Nikolić, Katarina (septembar 2017). „Velikani svetskog filma: Robert Mičam” (PDF). Kinoteka. 9: 9. 
  13. ^ Fishgall 2012, str. 225.
  14. ^ a b Chibnall 2000, str. 283.
  15. ^ Haney 2003, str. 174.
  16. ^ Parsons, Louella (8. juli 1962). „You Can Always Be Sure”. The Miami Herald. 219: 15. 
  17. ^ Roberts 2000, str. 94.
  18. ^ Server 2001, str. 355—356.
  19. ^ Honeycutt, Kirk (1978-04-09). „Robert Mitchum Rolls Merrily On Despite the Vehicles”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-07-20. 
  20. ^ a b Haney 2003, str. 175.
  21. ^ Tompson, Hauard (31. decembar 1960). „GABLE'S LAST FILM SLATED HERE FEB.1; 'Misfits' Is Due at Capitol -- 3 Other Premieres Set -- Hudson, Doris Day Cited”. New York Times: 10. 
  22. ^ „New York Sound Track”. Variety. 221: 4. januar 1961. 
  23. ^ O. Parsons, Louella (3. april 1961). „Barrie to Star in 'Cape Fear'”. Miami Herald. 123: 37. 
  24. ^ Chibnall 2000, str. 278.
  25. ^ Hyams, Joe (15. april 1961). „Peck Wants to Make Film Classic: PECK FILM”. Los Angeles Times: 6. 
  26. ^ „JAMES WEBB DIES. SCREENWRITER, 64”. The New York Times (na jeziku: engleski). 1974-09-29. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-07-21. 
  27. ^ Bourke, George (11. april 1962). „Author MacDonald Helping Promote”. The Miami Herald. 131: 7. 
  28. ^ „New York Sound Track”. Variety: 7. 26. mart 1958. 
  29. ^ „Blow to Bias”. Variety: 13. novembar 1960. 
  30. ^ Fishgall 2012, str. 226.
  31. ^ „UNIVERSAL STICKS TO ITS PAYOFF FORMULA”. Variety. 223: 7. 19. juli 1961. 
  32. ^ „Savannah Excited By Location Party For 'Cape Fear'”. Variety. 223: 1. 
  33. ^ The Dick Cavett Show — Robert Mitchum, 29. april 1971.
  34. ^ Server 2001, str. 356.
  35. ^ Server 2001, str. 357 – 358.
  36. ^ Bergan, Ronald (2014-09-22). „Polly Bergen obituary”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2024-08-06. 
  37. ^ Server 2001, str. 358 – 359.
  38. ^ a b Bourke, George (10. mart 1962). „'Cape Fear' Will Be Here”. The Miami Herald. 99: 46. 
  39. ^ Werra, Hank (jun 1962). „San Sebastian's Hotsy Film Array But Conflicts With Red Festival”. Variety: 2. 
  40. ^ „DISTRESS YIELD TO LEGION BID”. Variety. 226: 260. april 1962. 
  41. ^ Wilson, Cecil (3. maj 1962). „Why Cape Fear can't go on”. Daily Mail: 6. 
  42. ^ Norman, Barry (22. jun 1962). „Why we cut Cape Fear—by the film censors”. Daily Mail: 3. 
  43. ^ Chibnall 2000, str. 292.
  44. ^ „Classiffcation-Plus-Muttlation”. Variety. 229: 140. decembar 1962. 
  45. ^ Manners, Dorothy (18. maj 1962). „His Roman Spring May Cost Burton”. The Miami Herald. 158: 89. 
  46. ^ Chibnall 2000, str. 293.
  47. ^ cape_fear.pdf (filmscorerundowns.net)
  48. ^ C. Smith, Steven (1991). A Heart At Fire's Center. Sjedinjene Američke Države: University of California Press. ISBN 0-520-07123-9. 
  49. ^ „Paper Strikes Det.; 'Fair' Wow 22G, 'Lieut' Fine 12G, 'Valance' 18G”. Variety. 226: 264. april 1962. 
  50. ^ „Trade Very Uneven; 'Story' Again Champ, 'Road' 2d, 'Judgement' 3d, 'Traitor' 4th, 'Road' 5th”. Variety. 227: 4. jun 1962. 
  51. ^ „International Sound Track”. Variety. 228. oktobar 1962. 
  52. ^ Crowther, Bosley (1962-04-19). „Screen: Pitiless Shocker:Mitchum Stalks Peck in 'Cape Fear'”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2024-08-02. 
  53. ^ Bourke, George (13. april 1962). „'Cape Fear' Is A Real Spine Tingler”. Miami Herald. 20—A: 13. 
  54. ^ „Mitchum Role Evil Incarnate”. Los Angeles Times. 81. 17. maj 1962. 
  55. ^ „Cape Fear”. Film Bulletin: 12. 19. mart 1962. 
  56. ^ Bunzel, Peter (5. mart 1962). „'Forbidden' Films A Family Dilemma”. Film Bulletin: 13. 
  57. ^ Linklater, Art (juli 1962). „TV's Approach to the Problem Theme”. Variety. 227: 281. 
  58. ^ Crosby, John (novembar 1962). „Crosby in SEP: 'Tired of Rape'; Favors Rating”. Variety. 228: 6. 
  59. ^ Serris, Andrew (leto 1962). „First Takes”. Film Culture. 25: 34. 
  60. ^ „The 100 Scariest Movie Moments: 100 Scariest Moments in Movie History – Official Bravo TV Site”. web.archive.org. 2007-10-30. Arhivirano iz originala 30. 10. 2007. g. Pristupljeno 2024-08-02. 
  61. ^ Cape Fear (1962) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2024-08-02 
  62. ^ Cape Fear (1962) – Ratings – IMDb (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2024-08-02 
  63. ^ „Cape Fear | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-02. 
  64. ^ Kenneth Muir, John (2013). Terror Television: American Series, 1970—1999. Sjedinjene Američke Države: McFarland. ISBN 1-4766-0416-9. 
  65. ^ Cape Fear - Pop Culture Cross-References and Connections on @POPisms, Pristupljeno 2024-09-02 
  66. ^ LoBrutto 2008, str. 307.
  67. ^ Hoffman, Jordan (2023-05-16). „Martin Scorsese on ‘Schindler’s List’: ‘If I did it, it would not have been the hit that it became’”. GoldDerby (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-07-31. 
  68. ^ Nayman, Adam (2021-11-12). „De Niro Unleashed: Looking Back on ‘Cape Fear’ 30 Years Later”. The Ringer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-08-02. 
  69. ^ Ribera, Robert (2017). Martin Scorsese: Interviews. Sjedinjene Američke Države: University Press of Mississippi. str. 120 — 121. ISBN 978-1-4968-0947-6. 
  70. ^ Ribera, Robert (2017). Martin Scorsese: Interviews. Sjedinjene Američke Države: University Press of Mississippi. str. 168. ISBN 978-1-4968-0947-6. 
  71. ^ Ebert, Roger (6. 8. 2024). „Robert Mitchum: „One of the greatest movie stars was Rin Tin Tin. It can't be too much of a trick.” | Interviews | Roger Ebert”. rogerebert.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-07-31. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рт_страха_(филм_из_1962)&oldid=28476557”