Rubaija
Rubaija (pers. رباعی) je vrsta katrena (četvorostiha) karakteristična za persijsku poeziju i u okviru iste jedna od najomiljenijih formi. U Persiji skoro da nije bilo pesnika koji se nije oprobao u stvaranju rubaija. To je kratka forma koja epigramatičnom kratkoćom izražava jednu misao, pa je veoma bliska grčkom epigramu.[1] Negovali su je mnogi persijski pesnici, ali niko nije dostigao umeće persijskog naučnika i pesnika Omara Hajama.[2]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Nastanak rubaije vezuje se za persijsku usmenu narodnu književnost, tačnije za poetsku formu zvanu dubajti (dva bejta, odnosno dva stiha). Prvo pominjanje rubaije registruje se u 10. veku.[3]
Etimologija
[uredi | uredi izvor]Reč rubaija arapskog je porekla (rubai), što znači „po četiri”, „četvorostruk” i slično.[4]
Forma i metrika
[uredi | uredi izvor]| Jedna rubaija Omara Hajama u prevodu Fehima Bajraktarevića |
| Kada umrem vinom mene okupajte S peharom i vinom meni talkin dajte A na sudnjem danu ako me tražite Ispod praga krčme zemlju raskopajte! |
Svaka je rubaija pesma za sebe. Ponekad dve rubaije mogu biti sadržinski povezane, ali svaka mora predstavljati jednu celinu po obliku i sadržaju.[1] Rubaija je sastavljena od 4 stiha (vrlo retko od pet). U pesmi se rimuju prvi, drugi i četvrti stih (prema shemi aaba), dok treći, po pravilu, ostaje bez rime.[2] Dužina stihova varira i kreće se u intervalu od 6 do 12 slogova.[3]
Iako je svaka rubaija celina za sebe, one se ipak u persijskom originalu ređaju po izvesnom redu:
- po sadržini
- po abecedi poslednjeg slova rime
- po dvostrukoj abecedi, gde se pazi i na početno slovo strofe[5]
Kada je reč o sadržini, prva dva stiha vrlo koncizno daju uvod, treći dolazi kao opreka ili preokret i po pravilu ima rimu drugačiju od ostalih, dok je u četvrtom dato rešenje - poenta pesme.[5][2] On se rimuje sa prva dva stiha. Naravno, ovakva shema nije kanonizovana. Česta su i brojna odstupanja, pa se ponekad rimuju i sva četiri stiha (shema aaaa).[4] Neretko su u rubaije, uz reči koje su rimovane, bile dodavane jedna ili dve reči koje se ponavljaju, a koje se nazivaju redif. Redif ne predstavlja ono što se u zapadnoj kulturi podrazumijeva pod refrenom, pa ta dva pojma ne treba posmatrati isto.[3]
Poznati rubaisti
[uredi | uredi izvor]U stvaranju rubaija oprobali su se mnogi persijski pesnici, među kojima su Dželaludin Rumi i Muhamed Šemsudin Hafiz, ali je najveće domete dosegao naučnik i pesnik Omar Hajam, koji je živeo i stvarao krajem 12. i početkom 13. veka.[5]
Rubaije u Zapadnom svetu i kod nas
[uredi | uredi izvor]Rubaiju kao pesničku formu Evropa je upoznala polovinom 19. veka, zahvaljujući engleskom pesniku i prevodiocu Edvardu Ficdžeraldu, koji je 1859. objavio zbirku pod naslovom Rubaije Omara Hajama. Iako u slobodnom prevodu (ili možda upravo zbog toga),[6] Hajamove rubaije postale su izuzetno popularne, prvo u Engleskoj, a zatim i širom sveta i prevedene su na mnoge svetske jezike.[7] Omar Hajam smatra najpoznatijim pesnikom Istoka na Zapadu.[3]
Rubaija kao pesnička forma na našim prostorima nije zaživela i retko se upotrebljava. Razlog tome leži u animozitetu prema nekadašnjim političkim neprijateljima, odnosno viševekovnoj turskoj vladavini na ovim prostorima. Taj animozitet iskazivao se ne samo prema istorijskim delima, već i prema lepoj književnosti. To se unekoliko promenilo pod uticajem nemačkih orijentalističkih pesnika, a poznato je da i Gete spadao u zanesene poštovaoce istočnih, a posebno persijskih pesnika. O ovoj pojavi Skerlić je pisao: „Omladinski pesnici, kanibalski raspoloženi prema Turcima” i nešto kasnije „naši pesnici turkofobi, kako se samo može zamisliti, paradoksalno su postali zaneti poklonici muslimanske poezije”.[8] Prve rubaije kod nas objavio je Jovan Jovanović Zmaj u zbirci poezije istočnjačkih pesnika „Istočni biser“ iz 1861. godine.[9] Jedan od najboljih i najpopularnijih prevoda na srpski jezik objavio je Fehim Bajraktarević, pionir balkanske naučne orijentalistike, 1964. godine.[10]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Rubaije”. Zlatno runo. Arhivirano iz originala 27. 08. 2016. g. Pristupljeno 6. 8. 2022.
- ^ a b v „Rubaije”. Pravac Knjige. Pristupljeno 24. 8. 2022.
- ^ a b v g Trivković 2019
- ^ a b Barjaktarević 2017, str. 158
- ^ a b v Barjaktarević 2017, str. 120
- ^ Barjaktarević 2017, str. 121
- ^ „Hajjam”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 6. 8. 2022.
- ^ Barjaktarević 2017, str. 167-168
- ^ Barjaktarević 2017, str. 167
- ^ Hajjam, Omar (1964). Rubaije. Beograd: Rad. Pristupljeno 24. 8. 2022.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Hajam, Omar; Barjaktarević, Fehim; Mitrović, Anđelka (2017). Rubaije. Beograd: Slon publishing. ISBN 978-86-89473-07-0. COBISS.SR 252504332
- Trivković, Slaviša (2019). Rubaija - seminarski rad. Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Pristupljeno 6. 8. 2022.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „Dvadeset Hajjāmovih rubaija”. Preporod. 14. 11. 2017. Arhivirano iz originala 01. 06. 2023. g. Pristupljeno 24. 8. 2022.
