Pređi na sadržaj

Savez vojvođanskih Mađara

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savez vojvođanskih Mađara
Vajdasági Magyar Szövetség
SkraćenicaSVM, VMSZ
PredsednikBalint Pastor
Potpredsednici
OsnivačFerenc Čubela[1], Jožef Kasa
Osnovana18. jun 1994.; pre 30 godina (1994-06-18)
Odvojila se odDemokratske zajednice vojvođanskih Mađara
SedišteTrg žrtava fašizma 9, Subotica
Broj članova (2012)12.000[2]
Ideologija
Politička pozicijadesni centar
Religijakatolicizam
Evropsko članstvoEvropska narodna stranka (pridruženi)
Boje  zelena
Narodna skupština
6 / 250
Skupština AP Vojvodine
9 / 120
Skupština grada Beograda
1 / 110
Zastava stranke
Zastava Saveza vojvođanskih Mađara
Veb-sajt
www.vmsz.org.rs

Savez vojvođanskih Mađara (mađ. Vajdasági Magyar Szövetség; skraćeno SVM ili VMSZ) regionalistička je politička stranka u Srbiji koja predstavlja mađarsku manjinu.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Osnivanje i početak

[uredi | uredi izvor]

Stranku su 1994. u Senti osnovali Ferenc Čubela, Jožef Kasa i bivši članovi Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara kao grupa građana koja je 1995. registrovana kao politička stranka.[3] Učestvovali su na parlamentarnim izborima 1997. na kojima su osvojili 1,23% glasova i 4 mandata u Narodnoj skupštini.[4] Početkom 2000. bila je jedan od osnivača Demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je kasnije iste godine svrgnula predsednika Slobodana Miloševića. Na parlamentarnim izborima 2000. učestvovali su u koaliciji DOS i stranka je osvojila 6 mandata u Skupštini.[5]

Period posle Miloševića i promena rukovodstva

[uredi | uredi izvor]

Početkom 2000-ih počela je da promoviše ideju o formiranju Mađarske regionalne samouprave u severnom delu Vojvodine. Na parlamentarnim izborima 2003. nije prešla izborni cenzus sa 4,23% glasova.[6] Godine 2007. učestvovala je samostalno i osvojila 1,3% glasova i 3 mandata u Skupštini.[7] Učestvovala je i na pokrajinskim izborima u Vojvodini 2004. i osvojila 8,50% glasova u jednokružnom sistemu glasanja, a bila je deo vladajuće koalicije u Pokrajinskoj vladi Vojvodine. Na lokalnim izborima 2004. stranka je osvojila najveći broj mandata u opština Subotica, Senta, Bačka Topola, Mali Iđoš, Kanjiža (gde su Reformisti Vojvodine osvojili isti broj mandata) i Čoka.Stranka je 2008. izabrala Ištvana Pastora za svog novog predsednika, dok je Jožef Kasa ostao kao počasni predsednik do 2010. godine, kada mu je oduzeto članstvo.[8] Godine 2008. učestvovala je na pokrajinskim izborima u Vojvodini, lokalnim izborima i parlamentarnim izborima, a bila je deo Mađarske koalicije koja je na pokrajinskim izborima osvojila 7% glasova na pokrajinskim i 1,81% i 4 mandata na parlamentarnim izborima, dok je u Kanjiži osvojila 50,91%, Senti 31,87%, Bačkoj Topoli 46,25%, Malom Iđošu 37,18% i Bečeju 29,63%.[9] Od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, gradonačelnik Subotice je često bio iz Saveza vojvođanskih Mađara. To se promenilo nakon lokalnih izbora 2008. godine,[10] kada je Demokratska stranka osvojila najveći broj glasova u ovom gradu.

Moderni period

[uredi | uredi izvor]

Godine 2012. učestvovali je na parlamentarnim, lokalnim, pokrajinskim i predsedničkim izborima. Na parlamentarnim izborima osvojila je 1,75% glasova i 5 mandata u Narodnoj skupštini, u Novom Sadu jedno mesto dok je u Subotici osvojila 22,52% glasova, na pokrajinskim 5,83% glasova i 7 mandata, a na predsedničkim izborima Pastor je osvojio 1,62% glasova u prvom krugu dok je u drugom krugu podržao Borisa Tadića.[11] Od parlamentarnih izbora 2014. podržavaju vladajuću koaliciju oko SNS-a. Godine 2014. osvojila je 2,1% glasova i 6 mandata u Skupštini, 2016. osvojila je 1,5% glasova i izgubila dva mandata, a zatim 2020. 2,23% glasova i dobila još 5 mandata.

Zanimljivo je da je za stranku na parlamentarnim izborima 2020. godine glasalo i 1.265 birača iz Vranja, konkretno iz mesta Donji Neradovac. Balint Pastor je to prokomentarisao time da su birači odatle verovatno hteli da glasaju za Srpsku desnicu na lokalnim izborima, pošto je ona na lokalu nosila broj 4, pa da su greškom zaokružili broj 4 i na listu za parlamentarne izbore, gde je bio Savez vojvođanskih Mađara. Time je SVM bio treća stranka po osvojenim glasovima u Vranju. Ovo je izazvalo i sumnje o kupovini glasova, ali zaključno sa 27. junom 2020. ništa zvanično nije dokazano.[12]

Ideologija i pozicija

[uredi | uredi izvor]

Osim što podržava interese mađarske manjine,[13][14] Savez vojvođanskih Mađara održava i konzervativnu ideologiju,[15] a podržava i regionalizam.[16][17][18] Njena spoljna politika se smatra prozapadnom i podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji i NATO-u.[14][19] Do 2010. važila je za socijaldemokratsku stranku, kada je svoju podršku prebacila na Srpsku naprednu stranku i Fides.[20][21] Njen dugogodišnji politički rival i protivnik među mađarskom zajednicom u Srbiji je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara.

Nalazi se na desnom centru na političkom spektru. Takođe je pridruženi član Evropske narodne stranke.

Predsednici Saveza vojvođanskih Mađara

[uredi | uredi izvor]
Br. Predsednik Rođenje—Smrt Početak funkcije Završetak funkcije
1. Ferenc Čubela[1] 1937–1995 18. jun 1994. 18. jun 1995.
2. Jožef Kasa 1945–2016 18. jun 1995. 5. maj 2007.
3. Ištvan Pastor 1956–2023 5. maj 2007. 30. oktobar 2023.
– Balint Pastor 1979– 31. oktobar 2023. 2. mart 2024.
4. 2. mart 2024. Trenutno

Rezultati na izborima

[uredi | uredi izvor]

Parlamentarni izbori

[uredi | uredi izvor]
Godina Glasovi % od važećih Mandati Promena Napomene Status
1997. 50.960 1,23%
4 / 250
 Rast 4 opozicija
2000. 2.402.387 64,09%
6 / 250
 Rast 2 DOS vlada
2003. 161.765 4,23%
0 / 250
 Pad 6 ZZT bez mandata
2007. 52.510 1,30%
3 / 250
 Rast 3 opozicija
2008. 74.874 1,81%
4 / 250
 Rast 1 MK vladina podrška
2012. 68.323 1,75%
5 / 250
 Rast 1 opozicija
2014. 75.294 2,10%
6 / 250
 Rast 1 vladina podrška
2016. 56,620 1.50%
4 / 250
 Pad 2 vladina podrška
2020. 71.893 2,23%
9 / 250
 Rast 5 vladina podrška
2022. 58.196 1,59%
6 / 250
 Pad 3 vladina podrška
2023. 1.783.701 48,07%
6 / 250
 Stagnacija 0 vladina podrška

Predsednički izbori

[uredi | uredi izvor]
Predsednik Republike Srbije
Godina # Kandidat 1. krug — glasovi % 2. krug — glasovi % Napomene
2008. Rast 6. Ištvan Pastor 93.039 2,30% — — Mađarska koalicija
2012. Pad 9. 63.420 1,70% — —
2017. Rast 1. Aleksandar Vučić 2.012.788 56,01% — — podrška
2022. Rast 1. 2.224.914 60,01%% — — podrška

Skupština AP Vojvodine

[uredi | uredi izvor]
Godina Glasovi % od važećih Mandati Promena Napomene Status
1996. (3)
13 / 120
 Rast 13 vladina podrška
2000. (2)
14 / 120
 Rast 1 vladina podrška
2004. 54.380 8,50% (4)
11 / 120
 Pad 3 vladina podrška
2008. 77.390 (3)
9 / 120
 Pad 2 vladina podrška
2012. 6,30% (5)
7 / 120
 Pad 2 vladina podrška
2016. 47.034 4,88% (7)
6 / 120
 Pad 1 vladina podrška
2020. 75,218 9.29% (3)
11 / 120
 Rast 5 vladina podrška
2023. 63,721 6.68% (3)
9 / 120
 Pad 2 vladina podrška

Funkcije

[uredi | uredi izvor]

Glavne funkcije članova Saveza vojvođanskih Mađara:

Poslanik Fidesa
u Evropskom parlamentu		 Godine
Andor Deli 2014—2024.
Anamarija Viček 2024—danas
Potpredsednik Vlade Srbije Godine
Jožef Kasa 2001—2004.
Potpredsednik Skupštine Srbije Godine
Ištvan Išpanovič 1997—1999.
Elvira Kovač 2020—danas
Predsednik Skupštine AP Vojvodine Godine
Šandor Egereši 2008—2012.
Ištvan Pastor 2012—2023.
Balint Juhas 2024—danas

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „STARA MORAVICA: SEĆANJE NA FERENCA ČUBELU I ANTALA KIŠA”. vmsz.org.rs. Savez vojvođanskih Mađara. 28. novembar 2017. Pristupljeno 31. oktobar 2022. „Istaknuti vojvođanski političar, prvi predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i osnivač ove stranke, osnivač istorijske Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, višegodipnji poslanik u Skupštini Srbije Ferenc Čubela preminuo je pre 22 godine” 
  2. ^ „U Srbiji milion i po članova partija, neki imaju i po pet članskih knjižica” (na jeziku: srpski). Blic. 29. 1. 2015. 
  3. ^ „Lik i delo: Jožef Kasa” (na jeziku: srpski). Vreme. 18. 2. 2010. [mrtva veza]
  4. ^ „Izbori 1997: Bojkot dela opozicije, Šešelj i Vučić na vlasti sa socijalistima” (na jeziku: srpski). N1. 3. 3. 2020. 
  5. ^ „10 March 2020” (na jeziku: srpski). N1. 
  6. ^ „Konačni rezultati izbora 2003. godine” (na jeziku: srpski). B92. 2003. 
  7. ^ „Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, 21. januar 2007. godine - mandati” (na jeziku: srpski). Republički zavod za statistiku. 2007. 
  8. ^ „Ethnic Hungarian party expels honorary president” (na jeziku: engleski). B92. 11. 2. 2010. Arhivirano iz originala 6. 6. 2011. g. 
  9. ^ „Izbori za narodne poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije” (PDF) (na jeziku: srpski). Republički zavod za statistiku. 11. 5. 2008. 
  10. ^ Hrvatska riječ Arhivirano 7 septembar 2012 na sajtu Archive.today Davor Bašić Palković: Formirana nova gradska vlast u Subotici, 18. srpnja 2008.
  11. ^ „Izbori 2012: Rezultati i postizborna trgovina” (na jeziku: srpski). Vreme. 14. 5. 2012. 
  12. ^ Dejan Spalović (27. jun 2020). „Kako su na izborima Mađari „pokorili” Vranje”. politika.rs. Pristupljeno 31. oktobar 2022. 
  13. ^ Nordsieck, Wolfram (2020). „Vojvodina/Serbia”. Parties and Elections in Europe. Arhivirano iz originala 27. 03. 2023. g. Pristupljeno 19. 3. 2020. 
  14. ^ a b Novaković, Igor (2013). Serbia and Hungary: Political and economic perspectives. Belgrade: Friedrich Ebert Foundation. 
  15. ^ Losoncz, Alpár (24. 5. 2015). „Nem a liberalizmus tizedeli a kisebbségi magyarokat”. napló.org (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  16. ^ Florian Bieber; Jenni Winterhagen (2006). Ethnic Violence in Vojvodina: Glitch or Harbinger of Conflicts to Come? (PDF). European Centre for Minority Issues. str. 29. 
  17. ^ Kleibrink, Alexander (2015). Political elites and decentralization reforms in the post-socialist Balkans : regional patronage networks in Serbia and Croatia. Houndmills, Basingstoke, Hampshire. ISBN 978-1-137-49572-3. OCLC 915080240. 
  18. ^ Schakel, Arjan (2017). Regional and national elections in Eastern Europe: territoriality of the vote in ten countries. Arjan H. Schakel. London. str. 233. ISBN 978-1-137-51787-6. OCLC 972900295. 
  19. ^ Jansen, Thomas; Van Hecke, Steven (2011). At Europe's Service: The Origins and Evolution of the European People's Party. Springer Science & Business Media. str. 384. ISBN 9783642194146. 
  20. ^ Novaković, Igor (novembar 2019). Overcoming the legacies of the past together: Serbia and Hungary. Institute for European Policy; Slovak Foreign Policy Association; Institute for Foreign Affairs and Trade of Hungary; European Movement of Serbia; WiseEuropa. 
  21. ^ Živanović, Maja (2019-04-08). „Fidesz’s Serbian Sister-Party to Campaign for Hungary’s Orban”. Balkan Insight (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-04. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савез_војвођанских_Мађара&oldid=29002462”