Savetovanje o mogućnostima trudnoće
Savetovanje o mogućnostima trudnoće je oblik medicinskog savetovanja koji ženama pruža informacije i podršku u vezi sa trudnoćom. Žene koje traže savetovanje o mogućnostima trudnoće to obično rade u slučaju neplanirane ili neželjene trudnoće. Savetovališta za mogućnostima trudnoće treba razlikovati od kriznih centara za trudnoću. Nakon savetovanja izbor trudnice je prekid trudnoće (abortus) ili završetak trudnoće (porođaj). Ako završi trudnoću poiridilja može izabrati roditeljstvo (samohrano roditeljstvo ili sa partnerom) ili usvajanje (otvoreno ili zatvoreno).[1]
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]Ograničen pristup resursima za kontrolu rađanja i planiranje porodice, kao i zloupotreba kontrole rađanja su neki od glavnih faktora koji doprinose neželjenim trudnoćama širom sveta. U 2012. godini, globalna stopa neželjenih trudnoća procenjena je na 40 %, odnosno osamdeset pet miliona trudnoća.
Savetnici za opcije trudnoće obrazuju žene o različitim opcijama koje su na raspolaganju i pomažu im da donesu odluku o tome kako da nastave sa trudnoćom. Opcije uključuju abortus, usvajanje ili roditeljstvo. Posao savetnika za opcije trudnoće je da niti podstiče niti obeshrabruje ženinu konkretnu odluku, niti da profitira od ženinog izbora. Umesto toga, savetovanje treba da:
- bude izričito: test na trudnoću je bio pozitivan, što znači da ste trudni.
- ostavi neko vreme da osoba obradi informacije, uz izbegavanje pretpostavku kako će pacijent reagovati na rezultat.
- pruži nepristrasne informacije o svakoj od opcija trudnoće bez osude,
- pomogne ženi da preispita svoja osećanja i donese pravu odluku koja joj najbolje odgovara na osnovu njenih vrednosti, kulture, budućih planova, itd.
Važno je da savetnici budu dobro edukovani sa najnovijim znanjem o uslugama podrške koje su dostupne ženi u svakom scenariju. Dobar savetnik bi trebalo da pomogne ženi da istraži svoja osećanja o trudnoći, vrednostima, resursima i planovima za budućnost. Savetnik takođe treba da pomogne ženi da se pripremi za to kako će njen izbor možda uticati na njene odnose, ciljeve i osećaj blagostanja.
Ciljevi savetovanja
[uredi | uredi izvor]Savetnici koji mogu biti obučeni laici, volonteri ili profesionalni terapeuti, u svom radu trebalo bi da postignu sledeće ciljeve:
- Razviju samosvest, empatiju i saosećanje kod pacijenta koji donose odluke o trudnoći.
- Obezbede objektivno i saosećajno savetovanje o mogućnostima trudnoće
- Uvežbavaju veštine komunikacije sa pacijentima.[2]
Opcije trudnoće
[uredi | uredi izvor]Sa dijagnozom trudnoća, lekari se sa adolescentkinjom ili mladom ženom mogu uključiti u dijalog kako bi identifikovali osobe koje pružaju podršku koje, uz odobrenje pacijenta, mogu biti uključene u diskusiju o mogućnostima trudnoće. Principi reproduktivne pravde je pravo svake osobe da odluči da li će imati decu, da odlučuje o broju i razmaku izmežu dece i da ima informacije, obrazovanje i pristup zdravstvenim uslugama za donošenje ovih odluka.[3]
U zavisnosti od procenjene gestacijske starosti trudnoće, trudnoj osobi su obično dostupne sledeće opcije:
- Nastavak trudnoće do porođaja i podizanja deteta.
- Nastavak trudnoće do porođaja i donošenje plana usvajanja, brige o srodstvima ili hraniteljstvu.
- Prekid trudnoće.
- Usvajanje deteta
Usvajanje
[uredi | uredi izvor]Iako će mnogi adolescenti izabrati da budu roditelj, neki to možda neće moći da učine i mogu razmotriti srodničku brigu, pri čemu baka i deda ili drugi rođaci mogu biti roditelji bebe. Ovo može biti kroz neformalni, privatni aranžman ili kroz sistem zaštite dece, u zavisnosti od države.[4] Briga o srodstvu može omogućiti adolescentu da bude uključen sa detetom i mogućnost da preuzme roditeljske odgovornosti u budućnosti. Neki adolescenti mogu da izaberu hraniteljstvo za svoju bebu kada je briga o srodstvu nedostupna ili neprikladna.
Usvojenje je trajan, zakonski prenos roditeljskih prava i obaveza sa rođenih roditelja deteta na usvojitelje. Trudnice koje žele da daju svoje dete na usvajanje imaju mnogo opcija u pogledu toga koliko žele da budu uključene u izbor usvojitelja i u određenoj meri. Ipak, rođene majke koje odluče da daju svoje dete na usvajanje zakonski ukidaju roditeljska prava na dete. Zakoni o usvajanju razlikuju se od države do države; agencije za usvajanje, savetnici i advokati mogu se koristiti za pružanje informacija biološkim roditeljima i usvojiteljima u ovom procesu.[5]
Prenatalna nega
[uredi | uredi izvor]Ako trudnica koja je zatražila savetovanje o mogućnostima trudnoće razmišlja da završi svoju trudnoću, bilo da se radi o usvajanju ili da bira da bude roditelj, njen sledeći korak bi bio da započne prenatalnu negu.[6] Prenatalna nega je vrsta preventivne zdravstvene zaštite koja ima za cilj sprečavanje potencijalnih zdravstvenih problema i promovisanje zdravog načina života tokom trudnoće.[7]
Pobačaj
[uredi | uredi izvor]Mnoge trudnice posebno ako su u adolescencije razmotrajun abortus kao opciju, i takvim osobama zdravstveni bi trebalo da ponude tačne informacije.[8] Legalni abortus u mnogim zemljama je bezbedniji od porođaja, a stopa komplikacija je niska.[9] Većina dostupnih dokaza ne podržava zabrinutost o mogućim kasnim efektima indukovanog abortusa, uključujući neplodnost, povećan rizik od raka ili probleme mentalnog zdravlja.[10][11]
Nasuprot tome, uskraćivanje usluga abortusa ženama izaziva anksioznost i stres.[12] Mogućnost kontrole vremena trudnoće ima pozitivan uticaj na žene da ostvare svoje životne planove, kao i na povezivanje sa budućom decom i ekonomsku sigurnost te dece.[13]
Nemogućnost ostvarivanja željenog ili potrebnog abortusa dovodi do ekonomske nesigurnosti za žene i njihove porodice i negativno utiče na ekonomsko i emocionalno blagostanje postojeće dece.[14]
Preporučuje se da se adolescenti koji razmišljaju o abortusu upućuju kliničaru koji će pružiti odgovarajuće informacije o abortusa i savetovanja. Određene populacije se suočavaju sa nejednakostima u pristupu abortusa, uključujući adolescente, ljude koji žive u ili blizu siromaštva (crni, starosedeoci i drugi obojeni ljudi; transrodni, nebinarni i rodno nekonformni ljudi; osobe sa invaliditetom; ljudi koji žive u ruralnim područjima; imigranti; i ljudi koji su u zatvoru).[1]
Važno je da lekar podrži ravnopravan pristup abortusu i da pruže olakšano upućivanje na abortus pacijentima kojima je potrebna ili na njihov zahtev. Kao minimum, lekar ili savetodavac treba da pruži informacije o uslugama abortusa, uključujući listu lokalnih ili regionalnih pružalaca usluga abortusa.[15]
S obzirom na prepreke sa kojima se mnogi adolescenti suočavaju prilikom dobijanja usluga abortusa, kao što su zahtevi za učešće roditelja, ograničene telezdravstvene usluge, logistika putovanja i finansijski izazovi, važno je da lekari pruže što je više moguće preporuka osobama koje razmišljaju o abortusu.[16]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Options Counseling for Pregnancy”. www.contracept.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-06.
- ^ „Patient-Centered Pregnancy Options Counseling – RHEDI”. rhedi.org. Arhivirano iz originala 06. 03. 2023. g. Pristupljeno 2023-03-06.
- ^ Ross, Loretta; Solinger, Rickie (2017-03-21). Reproductive Justice: An Introduction (na jeziku: engleski). University of California Press. ISBN 978-0-520-28820-1.
- ^ „Kinship Care and the Child Welfare System”. Children’s Bureau/ACYF/ACF/HHS.
- ^ „About Adoption | Placing Your Child For Adoption”. www.plannedparenthood.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-06.
- ^ „Pregnancy Options | Unplanned Pregnancy Help and Counseling”. www.plannedparenthood.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-06.
- ^ „Prenatal Care”. medlineplus.gov. Pristupljeno 2023-03-06.
- ^ „The adolescent's right to confidential care when considering abortion. American Academy of Pediatrics. Committee on Adolescence”. Pediatrics. 97 (5): 746—751. 1996. ISSN 0031-4005. PMID 8628623.
- ^ National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine. The Safety and Quality of Abortion Care in the United States. Washington, DC National Academies Press 2018
- ^ American College of Obstetricians and Gynecologists. ACOG Committee opinion no. 434: induced abortion and breast cancer risk. Obstet Gynecol. 2009; 113 (6):1417–1418
- ^ Charles VE, Polis CB, Sridhara SK, Blum RW. Abortion and long-term mental health outcomes: a systematic review of the evidence. Contraception. 2008 1; 78 (6):436 – 450
- ^ Major B et al, Report of the APA Task Force on Mental Health and Abortion, Washington, DC: American Psychological Association, 2008, p. 90
- ^ Upadhyay, Ushma D.; Biggs, M. Antonia; Foster, Diana Greene (2015-11-11). „The effect of abortion on having and achieving aspirational one-year plans”. BMC women's health. 15: 102. ISSN 1472-6874. PMC 4642756 . PMID 26559911. doi:10.1186/s12905-015-0259-1.
- ^ Foster, Diana Greene; Biggs, M. Antonia; Ralph, Lauren; Gerdts, Caitlin; Roberts, Sarah; Glymour, M. Maria (2018). „Socioeconomic Outcomes of Women Who Receive and Women Who Are Denied Wanted Abortions in the United States”. American Journal of Public Health. 108 (3): 407—413. ISSN 1541-0048. PMC 5803812 . PMID 29345993. doi:10.2105/AJPH.2017.304247.
- ^ Zurek, Melanie; O'Donnell, Jenny; Hart, Rebecca; Rogow, Deborah (2015). „Referral-making in the current landscape of abortion access”. Contraception. 91 (1): 1—5. ISSN 1879-0518. PMID 25497180. doi:10.1016/j.contraception.2014.10.007.
- ^ Coleman-Minahan, Kate; Stevenson, Amanda Jean; Obront, Emily; Hays, Susan (2019). „Young Women's Experiences Obtaining Judicial Bypass for Abortion in Texas”. The Journal of Adolescent Health: Official Publication of the Society for Adolescent Medicine. 64 (1): 20—25. ISSN 1879-1972. PMID 30197199. doi:10.1016/j.jadohealth.2018.07.017.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |